Merenje vremena

[vitez koja]

Svaka sekunda podeljena je na pet delova (1/5 tj 0,2 sek. ) i štoperica maksimalno može da izmeri 29 min, 59 sek i 4 petinke ( četri peta dela sekunde ). U potpunosti navijene ove štoperice mogu raditi 8 sati. Prečnik ovih štoperica je oko 50 mm, a debljina oko 14 mm. Staklo je akrilno. Prvi pritisak na krunicu pokreće štopericu, drugi klik zaustavlja merenje a trećim pritiskom vrši se resetovanje tj vraćanje svih kazaljki u početni položaj.
Prikazane stoperice uglavnom imaju hromirano kućište, međutim Zlatoust fabrika satova svoje štoperice neretko je ubacivala i u plastična kućišta.




Neke štoperice , nosile su oznake ili obeležja velikih događaja.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
 

[vitez koja]

Kasnije su se pojavile štoperice sa novim mehanizmom ( 16 rubina ). Od prethodnih štoperica ove se razlikuju po nekoliko osnova. Prvo to je mehanizam, drugo to je merna skala ( ove štoperice mere 59 min, 59 sek i 4 petinke ) i treće to je prisustvo dodatnog tastera. Krunica pored navijanja ima i start-stop funkciju a tasterom se vrši resetovanje. To znači da se proces merenja može zaustaviti i ponovo nastaviti tamo gde smo stali tzv. resume funkcija. Predhodne stoperice nemaju mogućnost zaustavljanja a zatim nastavljanja procesa merenja, nego se mora izvršiti resetovanje pa krenuti iz početka. Kućište ovih štoperica je od hromiranog mesinga. Dimenzije su 55mm x 18 mm x 76 mm.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[vitez koja]

Agat ( Zlatoust ) vodootporna štoperica.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Ova štoperica spada među ređe i interesantnije. Vodootporna je do 30 m. Verovatno se sa njom ne može roniti niti bi roniocu bila od koristi ( zbog nedostatka osvetljenje-luminacije ) ali s obzirom na dihtung, ušrafljujući poklopac verovatno nije osetljiva na vlagu i moguće je da se sa njom može plivati.

   
Agat medicinska štoperica.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Ovakvu štopericu Zlatoust fabrika satova i danas proizvodi. Pored protoka vremena ova štoperica meri i puls i broj udisaja.

   
Zlatoust mornarička štoperica.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Ova štoperica spada među ređe jer joj je i namena specifična. Ovakve štoperice koristili su operateri na sonaru u podmornicama i na brodovima. Štoperica meri „samo“ 6 sekundi (svaka sekunda podeljena je na 10 delova ) i ima dve skale. Na crvenoj skali očitavaju se sekunde a na crnoj daljina izražena u kablovima ( rus. Кабель ). Jedna nautička milja ima 1852 m ili 10 kabela tako da jedan kabel ima tačno 185,2 m. Ovom štopericom meri se vreme koje je potrebno akustičnom talasu sonara da se vrati a sve sa ciljem kako bi se utvrdila udaljenost objekta. Ovom štopericom može se utvrditi maksimalana udaljenost od 4630 m ( 25 x 185,2 m ).  Slične štoperice samo sa skalom u jardima proizvodila je Lemania, Precista itd .

     

[vitez koja]

Stoperice sportskim sudijama.
Na minutnom podbrojčaniku prisutna je šrafura između 45. i 60. minuta što ukazuje sudiji da počinje nadoknada vremena ( fudbal ). Mehanizam koji se nalazi u štoperici omogućuje zaustavljanje i nastavljanje procesa merenja npr. kod prekida-faula.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]    


Agat stoperica saobraćajne policije SSSR.
Jedna specifična štoperica. Na njoj se ne očitava vreme nego brzina. Koristila ju je saobraćajna policija Sovjetskog saveza.

  [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]    

[vitez koja]

Slava (Druga moskovska fabrika satova- Второй Московский часовой завод tj 2MЧЗ )

Godine 1924. država je osnovala preduzeće ( fabriku) precizne mehanike Гострест Точная Механическая Обработка ili skraćeno Гострест Точмех .Ta fabrika postaje, 1930. godine , Druga državna fabrika satova. Tokom 30-tih fabrika razvija proizvodnju ručnih satova, alarma, zidnih satova, automobilskih satova, džepnih satova i šahovskih satova. Početkom Drugog svetskog rata ( 1941. ) fabrika je evakuisana u Čistopolj ( čime se stvaraju temelji fabrike satova kasnije poznate pod imenomVostok ), 800 km od Moskve, i proizvodnja se podređuje vojnim potrebama. Fabrika se vraća nazad u Moskvu 1944. godine a 1945. godine menja naziva u Druga moskovska fabrika satova - 2MЧЗ . Fabrika 50-tih godina dobija naziv Slava a satove je izvozila ne samo u zemlje Varšavskog pakta, nego i u zemlje zapadne evrope kao što su Velika Britanija, Francuska, Nemačka.

[vitez koja]

Slava  “rattrappante” ili “split second” štoperica

Štoperica ima dve skale. Na manjoj skali mere se minute ( podeoci su na svaka pola minuta ) a na većoj skali mere se sekunde (sekunde su podeljene na 10 delova 1/10 tj 0,1 sek. ). Veća skala ima 30 sekundi što znači da je potrebno da velika kazaljka prođe dva puna kruga da bi prošao jedan minut. Štoperica meri 29 min, 59 sek i 9 desetinki ( devet desetih delova sekunde ).
  [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Preko krunice vrši se navijanje, a takođe pritiskom na krunicu obavlja se start-stop funkcija. Levim tasterom obavlja se start-stop funkcija crvene kazaljke kojom se meri prolazno vreme. Resetovanje svih kazaljki obavlja se desnim tasterom. Osnovna karakteristika ove štoperice jeste u tome što može da izmeri bar dva prolazna vremena. To znači da se pritiskom na krunicu startuje štoperica ( sve tri kazaljke ). Pritiskom levog taster zaustavlja se crvena kazaljka ( to je prvo prolazno vreme ), ostale kazaljke nastavljaju da rade. Ponovnim pritiskom levog taster crvena kazaljka sustiže crnu kazaljku tako da ponovnim pritiskom levog taster možemo izmeriti još jedno prolazno vreme itd. Na taj način može se izmeriti velik broj prolaznih vremena. Drugim pritiskom krunice štoperica se zaustavlja ( sve kazaljke staju ) a pritiskom desnog taster sve kazaljke se resetuju.

[vitez koja]

Slava vodootporn “split second” štoperica.

Razlike su u masivnijim tasterima, natpisu na brojčaniku koji ukazuje na vodootpornost , dihtungu, material kućišta je nerđajući čelik a ne hromirani mesing. Postoji i verzija sa plastičnim kućištem.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]    
Ova štoperica ima tri skale. Minutna skala ima 60 minuta , skala sa sekundama ima 60 sekundi ( svaka sekunda podeljena je na 5 delova ) i treća skala sa stotinkama ( 1/100 tj 0,01 sek ). Upravljanje ovom štopericom je isto kao kod prethodne . Interesantno je da ove štoperice nemaju oznaku proizvođača na brojčaniku. Brojčanik je i ovako relativno nepregledan tako da se verovatno htela izbeći dodatna nepreglednost.
  [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[vitez koja]

Štoperica sa stotinkama.

Brojčanik stoperice ima dve skale. Manja skala pokazuje sekunde, ukupno 60 sekundi a veća skala predstavlja stotinke ( 1/100 tj 0,01 sek. ). Maksimalno meri 59 sekundi i 99 stotinki. Pretpostavka je da stoperica koja meri tako kratak vremenski interval verovatno nije imala široku primenu. Verovatno je korištena u atletskim sprinterskim disciplinama, naučnim eksperimentima ili mozda prilikom artiljerijskih gađanja. Stoperica radi na 50 Hz zbog čega se ne čuje ono karakteristično tika-taka nego zujanje kao kod insekta.
  [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]  

Vojna štoperica ( заказ мо ссср )

Proizvođač je Druga moskovska fabrika satova - 2 МЧЗ.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[vitez koja]

Digitalni hronometar (štoperica) takođe služi za precizno merenje vremena, ali nema satni već elektronski mehanizam. Napajanje se vrši pomoću baterije, a rezultat merenja se očitava sa ekrana izražen u digitalnom obliku.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[vitez koja]

Digitalni tajmeri
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Digitalni tajmer za odbrojavanje vremena se u danasnje vreme koriste na sprortskim terenima, stadionima, halama, dvoranama, kako bi vreme trajanja neke aktivnosti bilo prisutno vecem broju osoba. Obicno se podaci o vremenu prikazuju sa dve cifre  (minuti 2 broja, sekunde 2 broja, stotinke 2 broja). Vreme na tajmerima se moze meriti unapred i unazad. Na tajmeru se pomoću daljinskog upravljaca podese parametri a zatim se startuje odbrojavanje (napred-nazad). Ako se želi zaustaviti odbrojavanje, nastaviti dalje, odnosno izvrsiti reset na pocetno stanje jednostavno pritisnemo taster na daljinskom upravljacu. Kad tajmer odbroji vreme, na kraju se tajmer moze podesiti da isto blinka ili se aktivira sirena. Prednost je sto ae vrednost podešenog vremena pamti i kad je tajmer isključen iz napajanja.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[JASON]

За књаза Милоша Обреновића накит је радио јувелир Свобода из Беча. У Архиву Србије налазе се документа из којих се може видети да је Књаз наручио седам златних сатова у Бечу.
Један од њих сачуван је до данас и изложен је у Историјском музеју Србије.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[vitez koja]

За књаза Милоша Обреновића накит је радио јувелир Свобода из Беча. У Архиву Србије налазе се документа из којих се може видети да је Књаз наручио седам златних сатова у Бечу.
Један од њих сачуван је до данас и изложен је у Историјском музеју Србије.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[elbatas]

Citajuci postove u ovom interesantnom topiku zapazio sam da je razmatranje sedmice kao jedinice vremena manje od meseca, a vece od dana, nekako zapostavljeno. Naime, receno je da su Rimljani u svom kalendaru imali osmodnevnu nedelju, a Jevreji sedmodnevnu. To je poznata stvar. Medjutim, da li je poznato kada su Rimljani preuzeli od Jevreja sedmicni interval vremana i kako su ga oni inplementirali u svoj kalendar posto znamo da je kod njih nedelja pocinjala sa danom koji su oni nazivali Saturnov dan, kasnije su taj dan zamenili sa Suncevim danom pa je taj dan postao prvi? Sa druge strane Jevreji za radne dane u sedmici nemaju nazive nego ih oznacavaju rednim brojevima. Za sedmi dan imaju naziv i to je dan odmora koji se u Svetom Pismu naziva Sabat (Subota). Da li postoje neki istorijski dokumenti koji daju odgovore na ta pitanja?

[vitez koja]

http://www.blic.rs/riznica/istorije/casovnik-koji-je-promenio-znacenje-vremena/s9cmd3m

[Milan (longtrip)]

Treba mi info za ovaj sat. Zna li neko kada i kome su poklanjani ili su bili u slobodnoj prodaji , ko ih je proizvodio,...

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]