PALUBA
July 02, 2020, 10:27:15 pm *
Welcome, Guest. Please login or register.
Did you miss your activation email?

Login with username, password and session length
News: If you are experiencing problems during registration process, please contact us on flushroyal75@gmail.com
 
   Home   Help Search Calendar Login Register  
Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 ... 8 9 10 11 12 [13]   Go Down
  Print  
Author Topic: Vojni proračuni  (Read 34988 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
Dreadnought
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 33 727



« Reply #180 on: March 24, 2020, 03:03:32 pm »



Budžet vojne avijacije SAD: Usporavanje nabavki F-35 i svemirski program


Nedavno je iz kabineta predsednika SAD Donalda Trampa obelodanjen predlog budžeta za oružane snage Sjedinjenih Država za 2021. godinu.

Ovaj bužetski predlog predlaže ukupni budžet od 934 milijarde dolara ali je ukupni iznos koji je upućen direktno Pentagonu nešto manji nego prošle godine: sa 713 milijardi dolara ove godine smanjen je na oko 705 milijardi. Razlika bi bila i veća kada bi se ukalkulisala i inflacija koja svake godine pojede po koji procenat.

Ukupan predloženi budžet za avijaciju SAD je 56,9 milijardi dolara, najveći deo ovog novca, očekivano, otišao je za mornaricu i vazduhoplovstvo SAD koje ga dele otprilike na ravne časti sa samo nešto većim budžetom za predviđenim za vazduhoplovstvo, piše portal Tangosiks.

Doduše, valja dodati da budžet za vazduhoplovstvo valja umanjiti za 800 miliona koji su unapred predviđeni za novoformirani rod kosmičkih snaga koje još uvek nemaju specijalizovani račun za tekuće troškove. Sa druge strane, ovoj cifri treba dodati i troškove sistema PVO sa 11,6 milijardi i vojne sisteme u svemiru sa 15,5 milijardi.


Avijacija

Nešto konkretnije, za kategoriju borbenih aviona – od previđene ukupne količine od 56,9 milijardi, najveći će deo otići na nabavku i operativne troškove borbene avijacije (20,4 milijarde); za podršku će otići 9,4 milijardi; prepravljanje i modifikaciju 8,7; tehnološki razvoj 7,2; transprotnu avijaciju 6,8; dok će za vazduhoplove sa zadatkom podrške i bespilotne letelice otići 2,6 odnosno 1,8 milijardi.

U sledećoj godini, najveća nova nabavka će biti nabavka novih F-35 višenamenskih aviona – tačnije, biće kupljeno 79 ovih aviona. Doduše, valja dodati i da ova nabavka možda najavljuje usporavanje u nabavci ovog tipa aviona: za 2020. godinu je predviđena nabavka 98 komada dok je prošle godine u naoružanje uvedeno 93. Takođe, biće nabavljena 24 nova F/A-18 – istim tempom kao i ove i prošle godine kada je takođe nabavljano po 24 komada godišnje, a tu je i nabavka dvanaest F-15EX.

Kao i prošle godine, vojska će dobiti devet novih V-22 Osprey – isto kao što je predviđeno za ovu i za četiri manje nego prošle godine, kao i 15 novih KC-46 tankera a očekivano, neće biti novih nabavki strateških bombardera – strateški bombarderi se, uostalom, nabavljaju relativno retko.

Taktička transportna avijacija, izgleda da je pretrpela malo radikalnije rezanje sredstava: ove godine biće kupljeno samo devet novih C-130 Hercules. Poređenja radi, ove godine biće ih kupljeno čak dvadeset a prošle godine kupljeno je osamnaest.

Helikopterske snage se obnavljaju otprilike standarnom brzinom pa je teško oceniti da li dolazi do usporavanja ili eventualnog ubrzavanja nabavki: 2021. godine 52 nova AH-64 Apache naspram 49 i 66 ove i prošle godine te sedam novih CH-47 Chinook naspram 9 i 7 ove i prošle godine. Jedini helikopter za koji bi se reklo da kupovina – makar i malo, makar i možda slučajno – opada je UH-60 Black hawk kojih će biti kupljeno 60 naspram 99 ove i 76 prošle godine.

Drastično su opali budžeti za finansiranje razvoja MQ-25 Stingray koji je sa 518 i 648 miliona spao na “samo” 267 miliona sledeće godine. No kad smo kod bespilotnih letelica dodajmo da u budžetu za sledeću godinu nije predviđena nabavka niti jedne nove letelice: ni jedan MQ-1 Predator; ni jedan MQ-9 Reaper; ni jedan MQ-4 Global Hawk.

No, i pored (malog doduše) smanjenja budžeta SAD ostaje pejsmejker razvoja vojne vazduhoplovne tehnologije. B-21 – ultranapredni bombarder koji će preuzeti ulogu najsofosticiranijeg bombardera od B-2 – ne staje sa razvojem uprkos činjenici da eventualni protivnici SAD nemaju adekvatan odgovor čak ni na znatno starije manje napredne oružane sisteme: za razvoj ovog bombardera sledeće generacije biće izdvojeno 2,8 milijardi dolara; slično kao ove i prošle godine.


Snage protivvazdušne odbrane

Što se tiče oružanih sistema za protivvazdušnu odbranu – u predlogu se sredstva raspoređuju u odnosu od 7.8 milijardi dolara za sisteme strateške balističke odbrane, dve milijarde za odbranu od taktičkih balističkih projektila te 1,8 milijardi za odbranu od taktičkih (krstarećih) projektila. A od njih, valja primetiti da budžet ne predviđa nabavljanje novih projektila za odbranu od strateških projektila na srednjem stadijumu trajektorije (Ground based mid-course defence) i patriot PAC3 projektila, ali u isto je vreme planirana nabavka četrdeset jednog projektila za THAAD baterije kao i 168 Patriot PAC-3 MSE projektila.


Svemirske snage

Evo zanimljivosti i donekle – novosti. Formirane tek pre nešto više od dva meseca, prvi novi rod američke vojske nakon sedamdeset dve godine, Svemirske snage armije SAD (US Space Force) – u sledećoj godini zahtevaju ozbiljan budžet: 15,4 milijarde dolara a navodno je na formiranju budžetskog zahteva intenzivno radio glavnokomandujući ovog roda general Džon Rejmond.

Ovoj cifri, pak, treba dodati i gorepomenutih oko 800 miliona dolara za operativne troškove osobllja koji se finansiraju preko vazduhoplovstva SAD – jer svemirske snage još uvek nemaju specijalizovani račun, pa je za operativno finansiranje sledeće godine predviđeno ovakvo “kombinovano” finansiranje. Sve ukupno, nešto više od 16 milijardi dolara odlazi u finansiranje novog roda vojske SAD.

izvor
Logged
Dreadnought
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 33 727



« Reply #181 on: April 27, 2020, 07:54:12 am »



Svetski rekorderi SAD i Kina


Vojni izdaci dve super sile su i u najnovijem SIPRI izveštaju ponovo u prvom planu. SAD su 2019. za vojsku obezbedile 732 milijarde dolara, što je 38 odsto od ukupnih svetskih troškova za naoružanje. U poslednje dve godine američka vojska je zaposlila novih 16.000 vojnika. Istovremeno SAD su nastavile modernizaciju svog konvencionalnog i nuklearnog oružanog programa.

Prema izveštaju instituta SIPRI, povećani izdaci imaju veze i sa Kinom. Ta zemlje je poslednjih godina najznačajnije povećala izdvajanje za odbranu. Ona trenutno iznose 261 milijardu dolara, što je 14 odsto od izdvajanja u čitavom svetu. Time je Kina na drugom mestu, iza SAD. Od 1994. godine Peking ta izdvajanja konstantno povećava. Od 2010. godine ona su porasla za 85 odsto. To se desilo gotovo istovremeno sa privrednim rastom. Skoro uvek su ta izdvajanja činila 1,9 odsto BDP-a.


Indija prestigla Saudijsku Arabiju

Pored Kine, još jedna velika azijska sila je u vrhu liste. Indija je vojne izdatke 2019. godine povećala za oko sedam odsto, što je ukupno 71,1 milijarda američkih dolara. Stručnjak za naoružanje instituta SIPRI, Simon Vezeman, smatra da je to pre svega vezano za geopolitičko okruženje. „Napeta situacija sa susednim Pakistanom i Kinom glavni su razlozi zašto je indijska vlada tako drastično povećala izdvajanja za vojsku." Nuklearna sila je sa trećeg mesta svetske liste tako potisnula Saudijsku Arabiju.

U odnosu na druge zemlje Bliskog istoka, Kraljevstvo i dalje za oružje izdvaja daleko najviše novca – 61,9 milijardi dolara 2019. godine. Ali u odnosu na 2018. izdaci Saudijske Arabije su se smanjili za čitavih 16 procenata. U izveštaju instituta SIPRI se ocenjuje da je to iznenađujuće, s obzirom da „Saudijska Arabija i dalje nastavlja svoje vojne operacije u Jemenu i s obzirom na porast napetosti sa Iranom". Prošle godine su u vazdušnim napadima uništena važna saudijska naftna postrojenja. Pored vođstva u Rijadu i SAD, Nemačka, Francuska i Ujedinjeno Kraljevstvo su za napade optužili Iran.


Ostatak sveta daleko iza

U poređenju sa ogromnim iznosima "velikih igrača", izdvajanja za vojsku u ostatku sveta su znatno manja. Zemlje Južne Amerike 2019. su izdvojile „samo" 53 milijarde dolara. Od toga više od polovine Brazil. Zemlje jugoistočne Azije zajedno su za naoružanje potrošile 41 milijardu dolara, a zemlje Afrike ukupno 42 milijarde dolara.

U Africi postoje velike razlike u izdacima među zemljama južno od Sahare. Recimo u Ugandi su se oni povećali za rekordnih 52 odsto, dok su se u zapadnoafričkoj Burkini Faso smanjili za 22 odsto. Autori najnovijeg SIPRI izveštaja to dovede u vezu sa tim da li je neka zemlja bila ulključena u direktan vojni sukob ili ne.

izvor
Logged
Dreadnought
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 33 727



« Reply #182 on: May 10, 2020, 12:15:09 pm »



Rim ima para za podmornice, ali ne i za respiratore


Dok premijer Konte traži pomoć od EU kako bi spasao italijansku privredu, vlada planira da ove godine za naoružanje potroši 26 milijardi evra, piše „Espreso”

Jedan borbeni avion F-35 košta koliko i lečenje 150.000 ljudi na odeljenjima intenzivne nege. Nosač helikoptera „trst” vredi kao 50.000 respiratora. A nekoliko oklopnih vozila i helikopter? Deset milijardi zaštitnih maski, ili 130.000 bolničkih kreveta.

Italija, koja će ove godine za vojne potrebe potrošiti 26 milijardi evra, ima dovoljno oružja, ali ne i medicinske opreme da se suprotstavi nevidljivom neprijatelju, virusu korona, koji je do sada odneo skoro 30.000 života.

„Spremni smo za rat koji ne postoji, ali ne i za onaj koji nas je zadesio”, piše magazin „Espreso”.

I dok Đuzepe Konte vuče za ruku bogatije evropske rođake ne bi li odrešili kesu i pomogli spasavanje italijanske privrede, koja je doživela pravi kolaps u najvećoj posleratnoj zdravstvenoj krizi, planirani vojni izdaci Italije za ovu godinu biće za milijardu i po evra veći nego lane.

Posle natezanja na poslednjem samitu Evropske unije, ministar privrede Roberto Gvaltijeri je optimista i u izjavi za Rojters poručuje da će Italija imati na raspolaganju 100 milijardi evra iz Evropskog fonda za oporavak kako bi izvukla privredu iz krize.

„Kako da tražite novac od EU kada ste ovogodišnjim vojnim budžetom planirali kupovinu dve podmornice koje koštaju 1,3 milijarde evra?”, pita se Đorđo Bereta, analitičar iz Opservatorije za lako naoružanje (OPAL) iz Breše.

U italijanskom slučaju, izdvajanje više para za naoružanje značilo je kresanje zdravstvenog budžeta. U poslednjih deset godina broj zdravstvenih radnika u Italiji smanjen je za 43.000. Da bi nekako pomogli u lečenju više od 200.000 građana koji su pozitivni na virus, država je poslednjih nedelja aktivirala penzionisane lekare i na brzinu zaposlila 20.000 zdravstvenih radnika.

Dugogodišnje zanemarivanje zdravstvenog sektora skupo je koštalo Italiju, kojoj su u borbi protiv kovida 19 prvi u pomoć priskočili Kinezi, Rusi i Kubanci. Kako piše rimski nedeljnik, Italija, jedna od zemalja najviše pogođenijih epidemijom, ima 3,2 bolnička kreveta na hiljadu stanovnika, dok je evropski prosek 4,7. Nemačka, koja epidemiju drži pod kontrolom, ima osam bolesničkih postelja na hiljadu stanovnika. Broj mesta u italijanskim bolnicama se od 2000. do 2017. godine smanjio za čak 30 odsto.

Frančesko Vinjarka, koordinator nevladine organizacije „Mreža za razoružanje”, smatra da je urušavanje nacionalnog zdravstvenog sistema, koji je pokazao sve svoje slabosti u vreme epidemije, direktna posledica sve većih izdvajanja iz budžeta za vojsku.

Vojni troškovi su porasli sa 1,25 odsto BDP-a na 1,45 procenata. Ako Italija bude usvojila zahtev Donalda Trampa da, kao članica NATO-a, poveća vojnu potrošnju na dva odsto BDP-a, to će značiti dodatni trošak od 10 milijardi evra na godišnjem nivou.

Istovremeno, ulaganje u zdravstveni sektor je opalo za jedan procenat i 2020. godine, prema prognozi, iznosiće 6,5 odsto BDP-a.

„Svi ti brojevi izdvajanja za vojsku su startna predviđanja, dok su stvarni izdaci mnogo veći. Iako u papirima piše da će Italija ove godine potrošiti 5,9 milijardi evra na kupovinu novog naoružanja, analiza Opservatorije Mileks, koja nadgleda italijanske vojne troškove, kaže da će oni 2020. iznositi 26,3 milijarde evra”, kaže Frančesko Vinjarka za „Espreso”.

Među vojnim troškovima koji bodu oči italijanske javnosti nisu samo borbeni lovci F-35, čija nabavka košta 15 milijardi evra, već i 36 vojnih misija u inostranstvu, za koje poreski obveznici godišnje izdvajaju 1,3 milijarde evra. Nosač aviona „kavur”, koji se koristi od 2009. godine, koštao je 1,3 milijarde evra i danas se uglavnom koristi u reprezentativno-reklamne svrhe, kao ponos italijanske brodogradnje, a imao je, kako kaže Đorđo Bereta, samo dve ozbiljne operacije. Jednu na Haitiju 2010, kada je ovo ostrvo pogodio razoran zemljotres, a drugu 2013. protiv pirata duž istočne afričke obale.

„Očito da vojnoindustrijski kompleks ne zna za krizu. Vojni troškovi rastu u poslednjih 15 godina, čak i uz odobrenje Pokreta pet zvezdica i levo orijentisane Demokratske partije. Izgleda da kada dođete na vlast sve se menja, iako ste u prošlosti pričali drugu priču”, ističe Vinjarka.

izvor
Logged
Dreadnought
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 33 727



« Reply #183 on: June 12, 2020, 10:34:47 am »



Nacrt novog vojnog budžeta teškog 740 milijardi dolara


Američki Senat odobrio je novi nacrt vojnog budžeta koji će iznositi 740 milijardi dolara.

Nacrt novog američkog vojnog budžeta podrazumeva akcenat na stratešku konkurenciju Rusiji i Kini, navodi se u dokumentu koji je Senat SAD poslao na uvid američkim vojnim zvaničnicima.

Kako se navodi, dugoročna konkurencija Rusiji predstavlja prioriotet nacionalne odbrane SAD i zahteva dodatne investicije i inicijative po pitanju obuzdavanja. Pored toga, podrazumeva i apsolutni prekid bilo kakve vojne saradnje sa Moskvom, kao i bilo koja dejstva koja bi priznavala suverenitet Rusije nad Krimom.

Između ostalog, izričito se zabranjuje bilo kakav transfer raketnih tehnologija Rusiji, kao i mogućnost integracije u američki sistem protivraketne zaštite.

Novi nacrt budžeta takođe predviđa i da Pentagon predstavi izveštaj o podršci Rusije rasistički-etničkim ekstremističkim grupacijama, koje propagiraju nasilje u Evropi i SAD, iako se ne precizira o kakvoj vrsti podrške je reč, prenosi Sputnjik.

Kada je reč o Kini, pored vojnih pitanja jedan segment dokumenta je posvećen pretnji od opreme kineskih kompanija Huavej i ZTE, koje se bave razvojem 5G mreže.

Između ostalog, novim budžetom predviđeno je da se poveća finansiranje izgradnje protivraketne zaštite i razvoja hiprezvučnog oružja, kao i proizvodnje PVO sistema THAAD.

U korist novog budžeta glasalo je 25 senatora, a protiv je bilo samo dvoje, prenose mediji.

Nakon Senata, budžet bi trebalo da odobri i Predstavnički dom SAD, nakon čega će biti predat predsedniku Donaldu Trampu na potpisivanje.

izvor
Logged
dzumba
Stručni saradnik - specijalne jedinice
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 18 572


« Reply #184 on: June 22, 2020, 02:50:23 pm »

Quote
Pentagon predstavi izveštaj o podršci Rusije rasistički-etničkim ekstremističkim grupacijama

Ово је нешто ново... Покушај да се расизам и подршка екстремистима, односно терористима припише Русији...
Logged
Pages:  1 ... 8 9 10 11 12 [13]   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.017 seconds with 25 queries.