PALUBA
September 19, 2017, 09:31:15 pm *
Welcome, Guest. Please login or register.
Did you miss your activation email?

Login with username, password and session length
News: Važno
Pravilnik za postovanje vesti
 
   Home   Help Search Calendar Login Register  
Pages:  1 [2] 3 4 5   Go Down
  Print  
Author Topic: Potrebna hitna pomoć u vezi PM M-71  (Read 14486 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
KUZMA®
Administrator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 000



« Reply #15 on: May 31, 2014, 11:57:51 am »

Odakle idu pumpe od 3MW? Pricaju ljudi pa pominju Holandiju, Rusiju...
Logged
DusanC
razvodnik
*
Offline Offline

Posts: 80


« Reply #16 on: May 31, 2014, 12:01:45 pm »

Nema pomoći sa strane, to skidamo sa plovnog bagera Kovin Smiley
Logged
DusanC
razvodnik
*
Offline Offline

Posts: 80


« Reply #17 on: May 31, 2014, 12:10:59 pm »

Ovo je manje jezero ~25mil m3 player.vimeo.com/video/96089644

Ovo je veće jezero ~210 mil m3, 1/2 proizvodnje Kolubare = 1/4 proizvodnje struje Srbije;

Zajedno su drugo najveće veštačko jezero u Srbiji, posle Đerdapa a pre Perućca.
« Last Edit: August 14, 2016, 07:15:18 pm by KUZMA®, Reason: sredjen YT link » Logged
Solaris
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 10 254



« Reply #18 on: May 31, 2014, 07:06:35 pm »

Kad bi bilo moguće nekako dovesti dva tri remorkera da ovo ispumpaju.
Ovako, sve mi ovo djeluje kao nemoguća misija.

Može li se nekako minirati dno pa da voda negdje oteče ?

poz.
Logged
Rade
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 15 907


« Reply #19 on: May 31, 2014, 07:51:38 pm »

Ma na kraju će da formiraju javno preduzeće koje će se baviti ispumpavanjem vode... sa sve upravnim odborom, direktorima, voznim parkom i sl. Kao Koridor 10 Smiley

Uglavnom, što pre počnu - pre će završiti.
Logged
KUZMA®
Administrator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 000



« Reply #20 on: May 31, 2014, 07:57:23 pm »

Ja sam malo u sali a malo i u zbilji dao dva predloga:
-da se pocne sa uzgojem ribe, taman ima da bude za posne slave, a Kolubara bi izvadila deo stete
-da administrativni radnici posto ih ima puno zaduze po kantu i da dobiju dnevnu normu koliko tih kanti vode treba da izbace iz kopa
Logged
Rade
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 15 907


« Reply #21 on: May 31, 2014, 08:00:03 pm »

Ova druga tačka ti nije loša. A  i prva bi mogla da se realizuje do završetka realizacije druge tačke.
Logged
MOTORISTA
Writer Palube
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 24 479



« Reply #22 on: May 31, 2014, 08:04:09 pm »

Zaboravljate da prvo mora da se oformi komisija koja do 01.07. mora da raspiše tender za kante, te da iste ispita najkasnije do 01.09. da bi svoje stručno mišljenje dala do 01.10. tekuće godine.
Logged
KUZMA®
Administrator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 000



« Reply #23 on: May 31, 2014, 08:20:36 pm »

Ima i hitan postupak. To bar nije problem.
Logged
DusanC
razvodnik
*
Offline Offline

Posts: 80


« Reply #24 on: May 31, 2014, 08:59:18 pm »

Salite se, verovatno ste u pravu, ali drzava koja nije energetski nezavisna je kolonija. Trosak od ~500mil €/god sto ne radi Tamnava cemo platiti svi mi. Nece se placati doktori, nastavnici, vojnici, penzioneri...Drzava nema pojma kako da se izvuce, direktori takodje, ostali smo samo mi operativci koji kao nesto guramo iz ciste tvrdoglavosti, gluposti, patriotizma.
 Povrsina jezera je u nivou Kolubare, a dno je 50m nize Smiley
Sredicemo mi ovo, samo ko ce to da plati...
Logged
KUZMA®
Administrator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 000



« Reply #25 on: May 31, 2014, 09:00:51 pm »

Nama je to jasno i zato se i nasalimo posto nam nista drugo nije preostalo.
Logged
dzumba
Stručni saradnik - specijalne jedinice
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 15 321


« Reply #26 on: June 01, 2014, 01:31:19 pm »

Део проблем је и чињеница да ће и наредне кише допуњавати језеро. Вероватно, паралелно испумпавању треба уредити обале, односно водотокове који су током ових киша сами нашли пут до ове јаме и усмерити их даље од ње, односно ка р. Колубари и р. Тамнави.

Сигурно је ово велики трошак, али је испумпавање мањи трошак од штете да ова поља не раде никако.
Logged
KUZMA®
Administrator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 000



« Reply #27 on: June 03, 2014, 02:57:38 pm »

Danas me put naneo pored poplavljenog kopa Veliki Crljeni. To je onaj sto ima samo 29 miliona kubika vode. Posle ovoga ne mogu ni da zamislim kako izgleda onaj sam 210 miliona.
Inace video sam nekoliko snimaka ovog kopa ali tek kada se vidi uzivo moze se shvatiti koilka je to kolicina vode.

« Last Edit: August 14, 2016, 07:16:32 pm by KUZMA® » Logged
KUZMA®
Administrator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 000



« Reply #28 on: June 04, 2014, 01:37:16 pm »

Jedan, rekao bih, korektan tekst koji nesto i objasnjava za razliku od odsadasnjih nagadjanja i poluinformacija.

Quote
Kolubarska bitka za ugalj


Autor:zoran majdin

DOBRA JE VEST DA JE POKRENUT TENT "A", LOŠA VEST JE DA SU NAJIZDAŠNIJI KOLUBARSKI KOPOVI POTOPLJENI, UTEŠNA VEST JE DA SU AKTIVIRANI NEKI RANIJE ZATVORENI KOPOVI I DA USPEVA DA SE NAGREBE PETINA NEKADAŠNJE PROIZVODNJE TE DA ĆE UZ PRELAZNE REZERVE BITI KOLIKO-TOLIKO DOMAĆE STRUJE SLEDEĆIH MESEC-DVA, ONESPOKOJAVAJUĆA VEST JE DA ĆE POVRATAK "NA STARO" TRAJATI NAJMANJE GODINU DANA...

Koliko je vode zaista tutnjalo Kolubarom tih nekoliko dana na tom mestu nije (još) poznato: po nekim nezvaničnim procenama, sa naglaskom na "nezvanično" i "procena", što će reći da treba primiti sa rezervom, proticaj je dostizao (čak) 1200 kubnih metara u sekundi, a da nasip nije popustio, da se ta silna vodurina nije odlila u ugljenokop, tih 210 miliona kubnih metara vode završilo bi u Obrenovcu u kome bi nivo vode bio u proseku viši za dva do tri metra, a one glasine o stotinama/hiljadama utopljenih ne bi bile širenje lažnih vesti već, daleko bilo, egzaktan podatak. Na stranu što bi bila poplavljena termoelektrana "A", moguće i ona "B", time i materijalna šteta neuporedivo veća.

Ovako, u potpunosti su potopljena dva ugljenokopa: "Tamnava – Zapadno polje" – najizdašniji kolubarski kop i "Veliki Crljeni" – najmlađi kolubarski kop. Na onom prvom – "tamnavskom", formirano je jezero površine oko/preko 15 kvadratnih kilometara prosečne dubine 14 metara, najveće 50 i više metara, a preovlađujuće između pet i deset metara. "Crljensko" jezero je znatno manje – kolike površine nije objavljeno, jedino da mu je zapremina 28 miliona kubika vode. Voda je prodrla i na druge kopove, ali ni približno koliko na ova dva. Pod vodom, odnosno u vodi nalazi se devet velikih bagera, što rotacionih, što povlačnih, kao i "brojna veoma skupa rudarska oprema".

KOLIKA JE ŠTETA: Prema rečima Milorada Grčića, direktora Rudarskog basena "Kolubara", ugrubo šteta iznosi "više stotina miliona evra". Kolika je ona zaista, znaće se tek posle detaljnije analize, kad se ustanovi stanje potopljene rudarske opreme. Čim je dotok vode zaustavljen, potopljene kopove obišli su profesionalni ronioci beogradske firme CODA, specijalizovane za podvodne radove. "U ovim okolnostima, kada je od dramatičnih događaja prošlo tek nekoliko dana, možemo da ispitamo da li postoji minimum uslova za vršenje podvodnih aktivnosti. Specijalizovana oprema za panoramsko i sistematsko snimanje situacije pod vodom koju posedujemo ima mogućnost da dâ više nego jasnu sliku stanja opreme i potopljenog terena – ali, da životi ronioca ne bi bili ugroženi, neophodno je da podvodna vidljivost bude barem 50 centimetara", objasnili su uz dodatak da su učestvovali u evakuaciji Obrenovca, a da bi snimanje u "Kolubari", u zavisnosti od obima posla, mogli da urade i volonterski.

Po rečima direktora "Kolubare", isušivanje i sanacija crljenskog kopa, opet ugrubo, trajaće najmanje dva meseca, a tamnavskog godinu do godinu i po.
Samo dan pre nego što će se Peštan i Kolubara izliti na kopove, a kad je Valjevo već bilo pod vodom, Operativni tim za vanredne situacije RB Kolubara izdao je saopštenje za javnost u kome stoji da "trenutno nijedan od četiri aktivna polja nije ugrožen od poplava, a proizvodnja uglja se i u otežanim uslovima odvija bez većih problema", da je uvedeno dvadesetčetvoročasovno dežurstvo na svim kopovima, te da je "dogovoreno praćenje vodotokova reka Peštan i Kolubara, koje su u okruženju površinskih kopova".

Iste noći Kolubara, Peštan i Turija su se izlile. U zvaničnom saopštenju sledećeg dana objavljeno je da je izlivanjem ovih reka ugroženo stanovništvo, da voda direktno ide ka kopovima "Veliki Crljeni" i "Tamnava – Zapadno polje", da kopovima ne može da se priđe, te da je proizvodni proces obustavljen i da se neće nastaviti dok se vremenske prilike ne stabilizuju. Neka ostane zabeleženo: sve opisano događa se dan pre nego što će u Obrenovcu, doduše bolno odocnelo, da se oglasi sirena za uzbunu.

Pet dana posle, Operativni tim za vanredne situacije RB Kolubara obavestio je javnost da je "nakon više od dva dana besprekidnih nadljudskih napora podignut nasip na reci Kolubari i zaustavljeno odlivanje vodene bujice u tamnavske površinske kopove".

U vanrednom izdanju "Biltena" ovog javnog preduzeća objavljeni su i detalji – da je za samo nekoliko sati Kolubara napravila klanac širine 50 i dubine 30 metara, da se huk vode čuo na udaljenosti od pet kilometara, da je u popravku nasipa ugrađeno 10.000 kubika zemlje i kamena krupne granulacije, da su postavljene dve velike crpne stanice koje će prvo da ispumpavaju vodu iz kopa "Veliki Crljeni", potom iz "Zapadnog polja", gde se nalazi neuporedivo više vode nego u onom prvopomenutom.

BILO NEKAD...: Kolubarom je Rudarski basen po njoj nazvan podeljen na dva dela – istočni i zapadni. Istočni okružuju Turija, Peštan i Kolubara, zapadni je između Kolubare, Tamnave i Uba. Početkom ovog veka u Institutu "Jaroslav Černi" izrađen je Generalni projekat izmeštanja korita Kolubare, što je bio preduslov za dalji razvoj dugoročne eksploatacije uglja u centralnom delu lignitskog basena u sledećih 20 do 40 godina.
U "igri" su bile dve varijante – "istočna" i "zapadna", svaka sa mnoštvom podvarijanti. Po Istočnoj varijanti, kapitalni linijski sistem – reka Kolubara, pruga Beograd–Bar i Ibarska magistrala, trebalo je da se grupišu u jedinstveni koridor, dok je zapadna pretpostavljala izmeštanje toka reke na unutrašnje odlagalište, odnosno rudarski iskorišćen teren. Prihvaćena je ona druga – zapadna. U obrazloženju projekta piše da ovaj zahvat treba da obezbedi zaštitu dobara u priobalju – rudarskih i industrijskih objekata, saobraćajnica i poljoprivrednog zemljišta od poplavnih voda Kolubare na zadatom potezu. Tehnički prijem obavljen je oktobra 2008. godine, čime je ostvaren uslov za otvaranje sada potopljenog kopa "Veliki Crljeni" i eksploataciju skoro 29 miliona tona uglja.

Stepen zaštite za levu i desnu obalu novog korita Kolubare projektovan je za "stogodišnje velike vode" – protok od 705 kubnih metara vode u sekundi, a sa rezervnim nadvišenjem do nivoa "hiljadugodošnjih velikih voda" procenjenih na 940 "kubika" u sekundi.
PROTOK VODE: Inače, Kolubarom u proseku protekne 31 kubni metar vode u sekundi, mada je u nekim radovima navedeno (tek) 25 kubika "sekundnih". Međutim, Kolubara sa sve svojim pritokama spada u reke sa kišno-snežnim režimom: kad padne kiša i/ili se topi sneg, reka buja, kad kiše nema, mirna je. Bitnu odliku njenog vodnog režima predstavljaju nagla i velika kolebanja vodostaja i proticaja, što je značajna otežica za vodosnadbevanje naselja i industrije, zaštitu od bujica, poplava i erozije. Otud tako velika razlika između prosečne i stogodišnje, odnosno hiljadugodišnje "velike vode", zbog te osobine Kolubare i jeste izgrađena i brana Stubo-Rovne, koja je u ovom povodnju mogla da odigra ključnu ulogu, ali nije jer Srpska pravoslavna crkva na sve načine, do sada uspešno, blokira njeno puštanje u rad, jer navodno ugrožava crkvu Arhangela Mihajla – valjevsku Gračanicu.

BAŠ MNOGO: Količina vode u potopljenim kopovima procenjena je na 210 miliona kubnih metara, što je zapremina 42.000 olimpijskih bazena, tri i po akumulacije Stubo-Rovne i ne baš "bezmalo dva Vlasinska jezera", kako je procenio premijer Vučić na Koordinacionom sastanku međunarodnih donatora, nego (samo) četvrtinu veće.
Ipak, mnogo je to vode: Drina bi tu količinu pri srednjem proticaju na ušću u Savu isporučila za 146 sati, Sava na ušću u Dunav za 34, a Dunav pri srednjem proticaju kod Beograda za deset sati.
Prema saopštenju Operativnog tima za vanredne situacije RB "Kolubara", voda je pokuljala u toku noći između srede i četvrtka, a nasip je definitivno nanovo sklopljen u noći između nedelje i ponedeljka. Koliko tačno sati je Kolubara nalivala kopove nije poznato, niti kojom dinamikom, ali sigurno ne istom količinom prvog i poslednjeg dana/sata.
Ako se uzme da je svih pet dana, odnosno 120 sati tutnjalo ujednačeno, kao što nije, prosečan proticaj bi bio 486 kubika vode svake sekunde, što je ekvivalentno dvostrukom srednjem proticaju Velike Morave kod Ljubičevskog mosta, ili "Drina i četvrt" kod ušća u Savu.
U vanrednom "Biltenu" piše da su kopovi bili poplavljeni već "sledećeg jutra", neka bude 30 sati od proboja nasipa: u tom slučaju, u kopove se ulivala Sava pri malo povišenom vodostaju.

Svi prikazani brojevi rezultat su relativno jednostavne računice koja za osnovu ima "prosekovog-proseka-prosek", a šta se zaista dogodilo, koja je to reka tekla koritom Kolubare i koliko dugo, može da presudi samo struka/nauka: dogodilo se, naime, nešto što kao mogućnost nije nikad ni razmatrano, a na šta ubuduće mora da se računa.
Računarska simulacija dala bi odgovor na pitanje "šta je bilo", ali i na "šta bi bilo da je bilo" – kako bi "prošao" Obrenovac da su na brani Stubo-Rovne postojali zatvarači, da kojim slučajem "dvadesetčetvoročasovno dežurstvo" nije bilo organizovano na pogrešnoj strani kopa, da je (opet kojim slučajem) na vreme podignuto projektom predviđeno nadvišenje nasipa za pretpostavljeni nivo "hiljadugodišnjih velikih voda", da je na vreme otvoren prolaz bujici na kopove koji nisu više u upotrebi, da je...

IDEMO DALJE: Kako god, sve to je nešto što je bilo, a sad je prioritet ono što sledi – sanacija: isušivanje kopova i vraćanje mehanizacije u operativno stanje. Nije u tome važno koliko će da košta, jer komplet Elektroprivreda je, navodno, osigurana i reosigurana, pa će verovatno šteta odatle i da bude nadoknađena, u meri i pod uslovima koji su ugovorom o osiguranju i reosiguranju predviđeni.
Ni remont opreme nije neki problem: "Kolubara" raspolaže kvalifikovanim kadrom – inženjerima i zanatlijama koji tu opremu inače održavaju, koji su uspevali da je održe vitalnom i u vreme sankcija, ergo umeće i sad. Problem je, međutim, kako će kopovi da budu isušeni i koliko će to da traje: sa takvim izazovom, o veličini je reč, ovdašnja struka se još nije suočila. Jedno je sigurno: voda mora da otekne tamo odakle je i dotekla – koritom Kolubare, a da bi se to i ostvarilo, postoji samo jedan način – ispumpavanje.

Pored helikoptera i čamaca, "pumpe velikog kapaciteta" su najčešće pominjani deo opreme za spašavanje: premijer Vučić je na onoj dramatično-patetičnoj sednici vlade/štaba u obraćanju "našim prijateljima" naglašavao da su nam, pored helikoptera i čamaca najpotrebnije pumpe, novinari "na terenu" su u opisivanju opreme koje su inostrane spasilačke ekipe donele posebnu pažnju obraćali na "pumpe velikog kapaciteta" koje "za minut ispumpavaju 5000 litara vode", ministar energetike sa ushićenjem je opisivao pumpu koju je donela spasilačka ekipa iz Češke čiji je kapacitet 25.000 litara na minut.

Ne treba da čudi ta zadivljenost: mnogo nula u opisu kapaciteta za realno kratko vreme zaista izgleda veliko. Međutim, ako se umesto minuta uvede sekunda, a umesto litra uvede kubni metar, dobije se broj sa nulama iza decimalnog zareza.

Recimo, ona "novinarska" pumpa od 5000 litara za minut, koja ispumpa vodu iz podruma "o čas posla", olimpijski bazen bi praznila 1000 minuta, odnosno blizu 17 sati, a ona "ministarska" za pet puta kraće vreme. Nije, međutim, problem ni u kapacitetima pumpi: mnogo malih pumpi u zbiru daju veliki kapacitet, naravno u zavisnosti koliko ih ima.
Drenažne pumpe spadaju u obaveznu rudarsku opremu jer, prosto, vode u tlu ima na sve strane, a ima tu nezgodnu osobinu da gde god nađe prolaz, ona tuda i prođe, pa stoga iz rudnika voda non-stop mora da se ispumpava.
Ove pumpe koje su zadivile novinare i ministra su, u stvari, najmanje pumpe u kategoriji "rudarska oprema": one velike su reda 150.000 litara na minut, odnosno 2,5 kubika u sekundi, što će reći da bi olimpijski bazen ispraznila na nešto više od pola sata.
Za pražnjenje "tamnavskog" jezera, ako se procena zapremine od 210 miliona kubnih metara i vremena pražnjenja od godinu dana uzmu zdravo za gotovo, dobija se prosečan "oticaj" od 6,7 "kubika sekundnih", koje pod uslovom da rade "non-stop" mogu da ostvare (recimo) 80 "novinarskih" pumpi, odnosno 16 "ministarskih", ili dve i po "megarudarske". Dakle, nije "sveto pismo": niti ih treba bogzna koliko, niti koštaju "100 dukata". Neke smo već dobili u vidu donacija, a neke imamo odranije.

Da ne bude zabune: i ova, kao i prethodna računica, bazirana je na "prosekovom-proseku-proseka" i ni u kom slučaju nije relevantna, a da li je za isušivanje novonastalih Kolubarskih jezera potrebno baš godinu, odnosno godinu i po dana i koliko to zaista košta, odgovor (opet) moraju da daju struka i nauka. Niko se, međutim, od "te fele" nije (još) oglasio.

 


Izvor: Vreme
Logged
dzumba
Stručni saradnik - specijalne jedinice
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 15 321


« Reply #29 on: June 04, 2014, 07:03:26 pm »

По мом суду и врло стручно, ко год да је ово писао.
Logged
Pages:  1 [2] 3 4 5   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.055 seconds with 41 queries.