PALUBA
July 19, 2019, 02:23:32 am *
Welcome, Guest. Please login or register.
Did you miss your activation email?

Login with username, password and session length
News: Za sve probleme prilikom registracije obratite se mailom na flushroyal75@gmail.com ili miodrag.radojkovic@paluba.info
 
   Home   Help Search Calendar Login Register  
Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages: [1]   Go Down
  Print  
Author Topic: Samohodno oruđe M-18  (Read 1756 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
stef74
zastavnik
desetar
*
Offline Offline

Posts: 105


WWW
« on: June 28, 2014, 04:11:04 pm »

Samohodno oruđe M-18

M18 Gun Motor Carriage , Hellcat



U Sjedinjenim Američkim Državama u predvečerje Drugog svetskog rata preovladavalo je mišljenje da će budući rat biti pre svega na evropskoj pozornici, a da sama Amerika zahvaljujući povoljnom geografskom položaju potpuno sigurna. Pod geslom "Amerika Amerikancima" i usled brojnih konezervativo - izolacionističkih struja, dok je u Evropi vladala trka u naoružanju, SAD nije vršila posebne pripreme uzdajući se u prostornu udaljenost i moćan industrijski kompleks, koji je mogao u kratkom vremenu odgovoriti velikim vojnim potrebama. Američka armija je bila malobrojna i skromno opremljena. Najvažniji vid bila je ratna mornarica sa zadatkom zaštite američke teritorije na što većim udaljenostima, a uloga kopnene vojske bila je drugorazredna.Velike nemačke pobede i novi koncept rata ubrzo su pokazali da u dogledno vreme i same SAD mogu biti ugrožene. Brza nemačka pobeda u ratu sa Francuskom, kada je za kratko vreme poražena kvantativno približno ista armija posebno je zabrinula američku administraciju. Konstatovana je potpuna nespremnost za moderni rat.
U predratnom periodu u SAD nije se posebna pažnja poklanjala razvoju oklopnih sredstava, ali ni odbrani od njih. Uputi za odbranu od tenkova su nalagali linijski raspored protivtenkovskih topova bez mobilnih rezervi u pozadini. Slom francuske vojske je pokazao potpunu zastarelost takve koncepcije, te je postalo jasno da se problem protivtenkovske odbrane mora rešavati na nov način. Taj zadatak je aprila 1941. poveren podpukovniku Endrju Brusu (Andrew Bruce). Prvi rezultati demonstrirani su već u oktobru iste godine, kada su prikazana prva samohodna oruđa: M6 37mm GMC i M3 75mm GMC. Oba vozila nastala su na osnovu izveštaja iz Francuske gde je protiv nemačkih tenkova primenjen manji broj PT topova koji su bili montirani na kamione. Na osnovu ove ideje nastao je i M6, koje je zapravo bio spoj standardnog kamiona Fargo i PT topa 37mm. M3 je nastao ugradnjom odličnog, ali zastarelog francuskog topa od 75mm na poluguseničar M3. Na manevrima su ova nova sredstva pokazala nešto veću efikasnost u odnosu na vučne topove. Ipak, pukovnik Brus je imao drugačije viđenje budućeg "Razarača tenkova"(Tank destroyer), kojeg je trebala odlikovati velika vatrena moć i skromna oklopna zaštita, što bi bilo kompezovano velikom pokretljivošću. U međuvremenu formiran je i poseban centar za razvoj i istraživanje novih vozila (Tank Destroyer Tactical and Firing Center). Pokušaj ostvarenja nove koncepcije demonstriran je kroz nekoliko modela lakih i teških razarača tenkova (tj. samohodnih oruđa). Ugrađivan je top od 37mm na ekperimentalni tenk T9, a zatim i moćniji 57mm čime je nastalo oruđe T49 GMC. Ubrzo u aprilu 1942. ovi projekti su odbačeni uz zahtev da se budući napori usmere na ugradnju novog topa od 3 inča (76,2mm). Izrađen je još jedan prototip T49, koji je modifikovan za ugradnju topa M3 od 75mm i novembra 1942. pod oznakom T67 GMC bio je spreman za ispitivanje. Kako je u pitanju bilo veće i teže oruđe jedna od nužnih mera bila je otvorena kupola. U međuvremenu na osnovu topa M7 76,2mm razvijen je top M1 koji je zadržao kalibar ali je korišćena municija sa smanjenim punjenjem. Naložena je modifikacija prototipa T67 zarad ugradnje novog topa M1. T67 je imao dva motora Bjuik 60 od po 165KS, ali zbog nedovoljne pokretljivosti zamenjeni su jednim jačim. Ovako kompletirano vozilo je dobilo oznaku T70 76mm GMC, i od kompanije Bjuik je naručeno 6 prototipova, dok je januara 1943. projekat T67 otkazan. Juna 1943. 6 prototipova T70 je ispitano, a već u julu započela je serijska proizvodnja, sa ciljem da se formiraju i obuče jedinice za planirane operacije u 1944. godini.

* m18-23.jpg (83.96 KB. 599x405 - viewed 105 times.)

Ubrzo su otkriveni brojni nedostaci u dizajnu novog vozila poput problema sa motorom, transmisijom, gusenicama, amortizerima... Kako je serijska proizvodnja već tekla, odlučeno je da se 684 primeraka, koji su bili deo prve ugovorene serije od 1.000 vozila, vrati proizvođaču na doradu. Od januara 1944. sva novo proizvedena vozila bila su sa predviđenim poboljšanjima, a februara 1944. vozilo dobiva i zvaničnu vojnu oznaku M18 76mm GMC (Gun Motor Carriage). Naziv Helket (Hellcat) nadenuli su zaposleni u kompaniji Bjuik, koja je proizvodila ovo vozilo, ali to nikada nije bila zvanična armijska oznaka. Planirana je proizvodnja od čak 8.986 samohodnih oruđa M18, ali nakon odluke da polovina PT bataljona mora imati vučne topove, te usled neinteresovanja saveznika za ovo vozilo, kao i relativna zastarelost u trenutku uvođenja na evropsko ratište uticalo je da je ukupno izrađeno 2.507 oruđa, od čega je 650 (iz prve serije) konvertovano u oklopne transportere M39 i T41E1. Samo vozilo je bilo relativno skupo - 55.230$ naspram 66.900$ za tenk M4A2, a skuplje od direktnog konkurenta M10, koji je koštao 47.900$.

Novi ugovor je predvideo dodatnu seriju od 1.800 M18 GMC, a tokom proizvodnje izvršena su mnoga poboljšanja. Od marta 1944. (vozilo sa brojem 1351) umesto motora R-975C1, sa 350KS ugrađuje se snažniji R-975C4 sa 400ks. Tokom juna 1944. na novim primercima ugrađuje se i gasna kočnica, koja je znatno redukovala trzaj topa i bljesak. U jesen 1944. pred kraj serijske proizvodnje, pojavljuje se finalna verzija M18 GMC sa širim gusenicama T82 i ugrađenim blatobranima. Na osnovu zahteva sa ratišta projektovana je i verzija sa zatvorenom kupolom, ali je to već bila zakasnela izmena.

Vatreno krštenje M18 GMC imao je maja 1944. u okviru operacije Anzio. Samo je 5 vozila isporučeno u dva protiv tenkovska bataljona (601 i 894). Međutim usled slabog oklopa nisu korišćeni za primarnu ulogu, već su zbog svoje brzine dodeljeni izviđačkim jedinicama. Ubrzo je otkriveno da novo vozilo po dobrom putu može ići i preko 90km/h, ali i da teško savlađuje uspone i mekane terene. Poseban problem bila je skučenost unutar kupole, samo 9 metaka za top bilo je nadohvat ruke, a ostatak borbenog kompleta bio je manje pristupačan. Konačna ocena sa Sicilije: M18 GMC je efikasan kao izviđačko vozilo, ali ne kao i protiv tenkovsko, naročito ako se poredi sa samohodnim oruđem M10, koji je već bio u operativnoj upotrebi.

M18 GMC je u mnogo većem broju upotrebljen tokom operacije "Overlord", koja je započela 6. juna 1944. iskrcavanjem savezničkih snaga na plaže Normandije. U savezničkim jedinicama od 19 samohodnih PT batoljona, tri su bila opremljena sa M18 (603, 704 i 705.Tank Destroyer bat.) i ovi bataljoni dodeljeni su patonovoj Trećoj armiji. Ovi bataljoni su kao ojačanje dodeljeni divizijama ili samostalnim odredima, koji su nastupali po francuskoj Bretanji, ali prvih mesecu su minimalno korišćeni. U to vreme zadaci koji su im dodeljivani su bili obezbeđenje komadi ili pratnja snabdevačkih kolona, za šta su bili veoma pogodni zbog velike brzine.
Prvo značajnije angažovanje M18 u primarnoj protivtenkovskoj ulozi dogodilo se 18. septembra 1944. oko Lonevila. Tada su između ostaloga u odbrani grada upotrebljeni i delovi 704. i 603. protiv tenkovskog bataljona (Tank Destroyers bat.). Iz prethodnih iskustava posade su znale da se ne mogu efikasno suprostaviti nemačkim tenkovima Panter (PzKpfw V) sa čeone strane, i zbog toga treba dejstvovati po bokovima oklopnog tela. U oštroj borbi 704. bataljon uništio je 8 protivničkih tenkova, bez vlastitih gubitaka. Već sutradan četa C 704. bataljona je u zasedi, kod mesta Bezanž la Petit (15kmSE od Lonevila )sačekala 113.oklopnu (Panzer) brigadu nemačke armije. Prethodno su M18 ove čete raspoređeni iznad doline nadvisivši neprijateljske tenkove, koji su se pod zaštitom magle kretali po dolini. Vatra je otvorena iz neposredne blizine sa rastojanja manjeg od 150m i u kratkoj borbi iz stroja je izbačeno 7 nemačkih tenkova, uz cenu od 3 izgubljena M18. Ratna sreća je i dalje išla na ruku C četi 704. bataljona. Ona je nešto kasnije povučena i postavljena kao obezbeđenje jedne komande u obližnjem mestu Rešikor la Petit. Komandir čete kapetan Tom Evans je tri voda C čete rasporedio polukružno ivicom doline, koristeći prednosti brežuljkastog terena. Vidljivost je usled magle bila ograničena. U trenutku kada se magla podigla ispred C čete u zasedi, otkrila se nastupajuća kolona 113.tenkovske brigade, od oko 30 tenkova sa pratećom pešadijom. Odmah su uništena dva čelna tenka, što je izazvalo konfuziju u nemačkim redovima i izlaganje bokova tenkova prema samohodnim oruđima M18. U borbi koja je usledila iz stroja je izbačeno 19 neprijateljskih tenkova uz 2 uništena Helketa. Kapetan Tom Evans, koji je i sam uništio dva tenka iz svog oštećenog M18, je odlikovan za hrabrost pokazanu tog dana. Računajući i borbe iz prethodnih dana 704. bataljon je iz stroja izbacio 39 nemačkih tenkova uz vlastite gubitke od 4 uništena i 3 oštećena samohodna oruđa M18.

* m18-6.jpg (53.22 KB. 448x293 - viewed 343 times.)

Mišljenja oko borbene vrednosti M18 bula su podeljena: Isticana je slaba oklopna zaštita, otvorena kupola, velika brzina na dobrom putu u realnim borbenim uslovima zbog terena nije bila veća od drugih oklopnih vozila... S druge strane mnogi vojnici su cenili pouzdanost i izdržljivost vozila, jednostavno održavanje, smatrajući i da mnogo bolje zaštićena vozila ne mogu izdržati pogodke nemačkih PT topova, te da često, baš usled tankog oklopa granata probije M18 bez većeg efekta unutar vozila. M18 nije imao ugrađeni koaksijalni mitraljez, što je u ratnim uslovima bio veliki nedostatak. Teški mitraljez na krovu kupole, naprotiv, bio je izložen te je mnogo komandira tenkova stradalo tokom bliskih borbi sa pešadijom.

Standardna protivtenkovska granata za top oruđa M18 bila je M62 APC, koja je mogla penetrirati 116mm homogenog čeličnog oklopa na 500m, odnosno 106mm na 1.000m, ako su ploče pod uglom od 0°. To je bilo znatno manje od mogućnosti sličnih britanskih ili nemačkih topova. Avgusta 1944. pojavljuje se novi metak 76mm T4 HVAP, koji je pod istim uslovima ostvarivao 208 i 175mm. Tokom daljeg proizvodnog procesa novi metak je usavršen, ali usled nedostatka metala tungestena koji je činio probojno jezgro, do kraja rata nije ga bilo u dovoljnim količinama.

Tokom iznenadne nemačke ofanzive u Ardenima, na samom kraju 1944., oklopnim klinovima između ostalih jedinica suprostavio se i 705. bataljon, koji je bio podčinjen 101.vazdušno jurišnoj diviziji. Delovi ovog bataljona, koji je bi rascepkan po vodovima, uspešno su u sadejstvu sa padobranskim PT timovima izbacili iz stroja 15 tenkova PzKpfw IV. U teškim borbama koje su vođene na sam dan Božića, ovaj bataljon je prijavio 27 neprijateljskih oklopnih vozila izbačenih iz stroja uz gubitak od 6 vlastitih M18. Do kraja ove bitke uspeh bataljona je uvećan na 43 protivnička oklopna vozila.

Do kraja rata broj protiv tenkovskih samohodnih bataljona sa M18 je uvećan na 13. U periodu jun 1944. - maj 1945 na evropskom ratištu izgubljena su 217 M18. U italiji je upućen jedan bataljon M18, a na pacifičkom ratištu pojavila su se samo dva bataljona sa ovim oruđima. Usled opštih uslova i nepostojanja japanskih težih tenkova nisu imali veći značaj. Istakli su se tokom borbi za Maniilu, glavni grad Filipina, gde su korišćeni kao podrška pešadiji i za uništavanje vatrenih tački.

Bilo je više, uglavnom neuspešnih, pokušaja da se na osnovu M18 dobije novo borbeno vozilo. Eksperimentisalo se sa ugradnjom haubica 105mm (T88 i T88E1), montirana je umesto originalne kupola sa topom 90mm sa M36 GMC, a neuspešni bili su i projekti (T70 i T86) konverzije u amfibijsko vozilo. Deo prve serije 640 vozila, koji je vraćen proizvođaču na doradu je tokom 1944. konvertovan u oklopne transportere M39, koji su uglavnom korišćeni za vuču PT topova ili kao komandna vozila.

Sumarno gledajući i pored nekih vrlina po pitanju karakteristika u pitanju je bilo loše izbalansirano vozilo, koje se u trenutku pojavljivanja na evropskom ratištu nije moglo efikasno suprostaviti najboljim neprijateljskim tenkovima. Uporno insistiranje Pukovnika (kasnije generala) Brusa na što većoj brzini je loše uticalo na ostale bitne karakteristike - oklopnu zaštitu i vatrenu moć. U realnim borbenim uslovima, na razrovanim, pošumljenim ili urbanim područjima ovo vozilo nije bilo brže od standardnih Šerman tenkova. Ukupnoj oceni nije pomoglo ni loše rešeno pomoćno naoružanje, prekobrojni peti član posade, otvorena kupola... Protiv nemačkih tenkova posade su morale primenjivati posebnu taktiku i oprezno nastupanje, pa često ova vozila nisu ni korišćena za osnovnu ulogu uništavanja protivničkih tenkova, već su im deodeljivani razni drugi nenamenski zadaci.

Nakon rata M18 je ubrzo povučen iz armije, kao zastarelo sredstvo. Tokom rata u Koreji korišćen je manji broj oklopnih transportera M39, a M18 se našao na listi pogodnih sredstava za isporuku saveznicima kroz program vojne pomoći MDAP. Najveći inostrani korisnik bila je Jugoslavija koja je kroz taj program primila 240 M18. Italiji je isporučeno 107, Grčkoj 127, Tajvanu 214, Iranu 55. Venecuela je 1954. kupila 40 M18, a 1990. su modernizovani u saradnji sa kompanijom Jugoimport SDPR. Ugrađen je novi dizel motor, termoobloga cevi topa, bočne strane su ojačane protivkumulativnim ekranima i rešetkama, kupola je dobila dodatni kompozitni oklop i zatvoren krov. Smanjen je broj članova posade na 4, ugrađen je novi sistem veza i upravljanja vatrom, novi protivpožani uređaj, klima uređaj, IC far, i brojne druge manje promene.

* m18-7.jpg (63.35 KB. 449x417 - viewed 94 times.)


Model / poreklo    M18 GMC / USA
Posada    5 članova
Masa vozila    20t
Dužina    6,65m
Širina    2,87m
Visina    2,36m
Motor    Continental R-975-C4, devetocilindrični, benzinski, vazdušno hlađeni
Snaga motora    400KS, pri 2.400o/min
Transmisija    3 napred, 1 za vožnju unazad
Zapremina rezervoara    624l
Maks. brzina po putu    80km/h
Maks. brzina van puta    40km/h
Radijus kretanja    240km
Naoružanje    top M1A1 76mm i teški mitraljez M2HB 12,7mm
Borbeni komplet    45 metaka 76mm
Oklopna zaštita    13mm, čelo, bokovi i zadnji deo, 8mm krovna ploča, 6mm pod

* m18-9.jpg (64.46 KB. 448x326 - viewed 121 times.)


U Jugoslaviji


Prekidom isporuka vojnog materijala iz SSSR-a i drugih istočnih zemalja, pojačavanjem ekonomsko-političkih pritiska, kao i koncetracijom vojnih jedinica u blizini granice, Jugoslavija, je nakon rezolucije IB 1948.god. zapala u ozbiljnu bezbedonosnu i svaku drugu krizu. Opšta nemaština se odrazila i na Jugoslovensku armiju, koja je jos uvek bila u fazi posleratne konsolidacije. Veliki broj jedinica još uvek je bio naoružan trofejnim nemačkim i italijanskim oružjem, a posebno je nedostajala teška artiljerija i PT topovi, kao i sve vrste municije, oklopna sredstva, rezervni delovi... Svesna ozbiljnosti situacije vlada FNRJ tokom 1950. god. inicira pregovore sa vladama Amerike, Francuske i V. Britanije, otvoreno ističući potrebu za vojnom pomoći. Prvi pregovori su započeti krajem 1950. god. u Vašingtonu, gde je u početku postignuta saglasnost o isporuci nemačkog trofejnog oružja, sto je i odgovaralo Jugoslaviji. Naredne 1951. god. pregovori su nastavljeni, da bi prilikom boravka tadašnjeg načelnika generalštaba general pukovnika Koče Popovića od 15-16. maja 1951. god u Vašingtonu postignut dogovor. Ubrzo nakon toga, iz Francuske su pristigle prve isporuke, mahom artiljerijskog materijala. Sporazum je formalno zaključen 14. novembra 1951 i trajao je do 12. decembra 1957. god.

Tokom programa vojne pomoći (MDAP) pored brojne druge ratne tehnike Jugoslovenskoj armiji isporučena su 240 samohodna oruđa M18. Ovo oruđe nije imalo istaknutu ulogu, jer je istovremeno isporučen veći broj mnogo boljih samohodnih topova M36. M18 su uvršteni u sastav oklopnih brigada po dve baterije sa ukupno 8 vozila. Najveći deo je poslužio za formiranje samostalnih protivoklopnih pukova, koji su bili po neposrednom komandom armija. Takav puk je činila komanda, komandna baterija, pozadinski deo i 4 do 5 baterija sa po 4 samohodna topa M18. Nakon izvšene reorganizacije Drvar I 1959. u pregledu formacije PO jedinica može se videti da i pojedine pešadijske brigade i pukovi u svom sastavu imaju po jednu bateriju samohodnih topova M18. Uvođenjem u naoružanje raketnih PO sistema od sredine šezdesetih M18 postaje i potpuno zastarelo sredstvo, ali ostaje još mnogo godina u rezervnim protivoklopnim jedinicama. U nekim brigadama bili su mešoviti divizioni sa po dve baterije M18 i jednom baterijom raketnog sistema 9K11. Sredinom sedamdesetih još uvek su postojali samostalni PO pukovi, sastava Komanda, komandni vod i tri baterije sa po 6 samohodnih topova M18, a tokom osamdesetih godina armije su imale po jedan ili više samostanih diviziona samohodnih oruđa M18. I nakon izvršene reorganizacije po planu Jedinstvo, koji je sprovođen od 1989, JNA se nije odrekla ovih vozila, već ih je zadržala u formi samostalnih diviziona pri Vojnim oblastima. U sastavu 5.Vojne oblasti bili su 151., 152., 166., i 168. samostalni samohodni PO divizion. Jedan od njih je bio i 167.samostalni PO divizion, koji je ulazio u sastav odbrane grada Zagreba, a kasnije u sastav 10. korpusa. Da li zbog pokretljivosti, ili relativno male vrednosti, zanimljivo je da su se ova vozila redovno koristila u ''partizanskim'' filmovima u ulozi nemačkih oklopnih vozila.

* m18-4.jpg (42.54 KB. 450x231 - viewed 336 times.)


Samohodno oruđe M-18 korišćeno je i u ratnim dejstvima na prostorima bivše SFRJ, naročito u Bosni. Kraći vremenski period za neposrednu odbranu aerodroma u Bihaću bio je odredjen i 166. samostalni divizion M-18.Jedan primerak je bio ukrcan i na oklopni voz "Krajina Ekspres" tokom rata u Hrvatskoj. Snage Armije BiH koristile su  jedan T-55 , kome je na mesto originalne kupole ugrađena sa vozila M-18. Tokom rata je na najmanje jednom M18 umesto originalnog motora ugrađen sa kamiona FAP13. Nakon povlačenja jedinica JNA iz Makedonije, zaostalo je nekoliko M18, ali pokušaj osposobljavanja nije uspeo. Ova samohodna oruđa, su viđena i u Kosovskom konliktu, tokom NATO bombardovanja, ali izgleda da su korišćeni samo kao lažni ciljevi za NATO avijaciju.

U garnizonu u Mestu Kačarevu je depo Vojnog muzeja, te su pored ostalih vozila tamo deponovana 2 M18. U Hrvatskoj je u otvorenoj postavci u mestu Turanj između ostalih vozila izložen i jedan M18, a primerak je u vidu spomenika postavljen iznad Goražda u BiH.

Samohodno oruđe M18 i tenk M4A3 Šerman su koristili istu municiju. JNA je za topove ovih vozila imala sledeće vrste metaka: M42A1- metak sa TF granatom, M42A1 - metak sa tempirnom granatom, M62A1 - metak sa pancirno - obeležavajućim zrnom, M93A1 HVAP-T - metak sa potkalibarnim zrnom od tungestena, M312 - metak sa dimnim punjenjem, M63 školski metak (u posebnim varijantama za svaki tip metka), 76mm opitni metak i bojevu čahuru za pražnjenje topa M1A1
Tehničke karakteristike municije za top M1A1 76mm

* m18-25.jpg (65.95 KB. 450x305 - viewed 110 times.)

Samohodno oruđe M18

Logged
kumbor
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 14 531


« Reply #1 on: June 28, 2014, 04:23:13 pm »

Ovo je poznata slika sa Srpskog oklopa, Hellcat sa maskom i haubom Fapa.
Logged
Bozo13
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 15 760



« Reply #2 on: July 31, 2014, 08:14:54 am »

..Venecuela je 1954. kupila 40 M18, a 1990. su modernizovani u saradnji sa kompanijom Jugoimport SDPR. Ugrađen je novi dizel motor, termoobloga cevi topa, bočne strane su ojačane protivkumulativnim ekranima i rešetkama, kupola je dobila dodatni kompozitni oklop i zatvoren krov. Smanjen je broj članova posade na 4, ugrađen je novi sistem veza i upravljanja vatrom, novi protivpožani uređaj, klima uređaj, IC far, i brojne druge manje promene.

Mislim da bi to trebalo biti ovo vozilo. Na SUV se nije ništa radilo?


* 9a3a.jpg (417.72 KB. 778x1024 - viewed 125 times.)



Inače odlično opisano vozilo

Logged
MOTORISTA
Writer Palube
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 32 811



« Reply #3 on: February 03, 2015, 10:44:04 am »

Logged
Dreadnought
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 25 209



« Reply #4 on: November 21, 2018, 11:57:23 am »


Restauracija Helketa



Logged
Pages: [1]   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.017 seconds with 25 queries.