Vojne vežbe

[duje]

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/
23.06.2016.

Vojna vježba sa 50 zrakoplova započela u zapadnoj Rusiji
 
Više od 50 borbenih aviona i helikoptera u zoni odgovornosti Zapadnog vojnog područja ruskih OS započelo je sa premještanjem na taktičke zračne luke u sklopu tek započete vojne vježbe, izjavio je glasnogovornik područja Igor Muginov. “Posade zrakoplova Zapadnog vojnog područja na pet aerodroma u tri savezne jedinice su počele sa razmještajem na taktičke zračne luke, u skladu sa planovima taktičkih vježbi letenja”, rekao je on.

Suhoj-34 bombarderi će letjeti više od 3.000 kilometara, da bi prakticirali slijetanja na dva različita aerodroma uz nadopunu gorivom u letu te taktičke operacije na poligonima u regijama Voronjež i Tver. Suhoj-27 i MiG-29SMT borbeni avioni će presresti više od 50 ciljeva u zraku te uvježbavati blisku zračnu borbu. U vježbu je uključeno oko 300 motornih vozila na terenu, 50 aviona i helikoptera te 1.500 vojnika”, rekao je Muginov.

[duje]

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/
13.07.2016.

Ruski Istočni vojni distrikt održava vježbe PZO sa više od 3.000 vojnika
 
Velika vojna vježba postrojbi PZO ruskog Istočnog vojnog distrikta počela je na području Khabarovska (Kamčatka) u Republici Buryatia te regijama Amur i Sahalin. Na vježbama sudjeluje više od 3.000 vojnika i 500 komada vojnog, rekao je glasnogovornik Distrikta pukovnik Alexander Gordeyev za agenciju Tass. “Više od 3.000 vojnika će sudjelovati u složenim taktičkim vježbama na 10 različitih vojnih vježbališta Distrikta. Tijekom terenskih vježbi, vojnici će uvježbavati stavljanje sustava PZO na bojištu u punu spremnost, marširajući na vježbališta i usput odbijati napade zamišljenih neprijatelja odnosno njihovih izvidničkih postrojbi te prolazak kroz kontaminirani teren”, rekao je Gordeyev.

Pripadnici postrojbi PZO će također uvježbavati dopremanje borbenih vozila na paljbene položaje te prakticirati traženje, otkrivanje, identifikaciju i praćenje zračnih ciljeva.
 U završnoj fazi terenskih vježbi, PZO postrojbe će imati niz taktičkih bojevih gađanja, tijekom kojih će posade gađati iz sustava IGLA kratkog dometa, zemlja-zrak Tunguska i ZSU-23-4 Shilka samohodnog, radarski vođenog sustava PZO.

[duje]

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/
18.07.2016.

Peking se sprema za vojne vježbe tjedan dana nakon arbitraže

Peking se spremao u ponedjeljak zatvoriti pristup dijelu Južnokineskog mora kako bi ondje izvodio vojne vježbe, priopćile su vlasti, tjedan dana nakon međunarodne arbitraže koja je presudila da Kina nema povijesno pravo nad Južnokineskim morem.

Zona u vodama ispred istočne obale pokrajine Hainan, tropskog otoka južno od Kine, bit će poprište velikih vojnih manevara između utorka i srijede, te će ulaz u tu zonu biti za to vrijeme strogo “zabranjen”, objavila je na svojoj stranici Kineska pomorska uprava.

Mjesto vježbi na pristojnoj je udaljenosti od otočja Paracel i posebno iznimno udaljeno od otočja Spratly, koje se nalazi južnije i u središtu je razmirica između Kine i njezinih susjeda.

Stalni arbitražni sud iz Den Haaga ocijenio je prošlog tjedna da Peking nema “povijesno pravo” kojim opravdava svoje pretenzije na gotovo cjelokupno Južnokinesko more i presudio je u korist Filipina.

Kina svojata gotovo cijelo Južnokinesko more, uključujući grebene i otoke koje i drugi smatraju svojima. Riječ je o energetski bogatom području kojim svake godine morskim putem prođe 5 bilijardi dolara prometa.

Sud u Haagu rekao je kako je Kina prekršila filipinsku suverenost, te da čini “veliku štetu okolišu koraljnih grebena” gradeći umjetne otoke.

Kina, koja ne priznaje Stalni arbitražni sud, priopćila je da ne “priznaje i ne prihvaća” tu odluku.

[dzumba]

На слици која прати текст сигурно нису припадници Кинеске Народне Армије (морнарице). Личе ми на Тајванску морнарицу.

[duje]

U USA (Nevada) u tijeku je treća ovogodišnja vježba Red Flag 16-3, na kojoj sudjeluje preko 100 borbenih aviona i helikoptera....

Vir: "Obramba" SLO
http://www.obramba.com/
21.07.2016.

Na vojaški letalski vaji Red Flag 16-3 več kot 100 letalnikov

ZRAČNE BITKE NAD NEVADSKO PUŠČAVO

V zračni bazi Nellis v ameriški zvezni državi Nevada v teh dneh poteka tretja letošnja letalska vojaška vaja Red Flag 16-3 (3. vaja Rdeča zastava v letu 2016) na kateri sodeluje 115 bojnih letal in helikopterjev.

Na tokratni vaji Red Flag 16-3, ki se je začela 11. julija 2016 in se bo končala konec meseca, sodeluje tudi ameriški lovec 5. generacije F-35 lightning II. Premierno gre za mornariško različico lovca F-35B (STOVL – kratek vzlet in vertikalen pristanek) iz flote 121. lovsko-bojne eskadrilje Korpusa ameriških marincev iz mornariške baze Yuma v Arizoni.

Poleg »nevidnih« mornariških lovcev F-35B (skupaj 6) na vaji Red Flag 16-3 sodelujejo še letala A-4 draken (, B-52 (4), C-17 charleston (2), E-3 (2), EA-18G (6), F-16 (63), F-22 (, HC-130J (1), KC-135 (5), U-2 (1) in helikopterji HH-60 FT (5). Na vaji so tudi italijanski piloti z lovci F-16.

Vojaška letalska vaja Red Flag (Rdeča zastava) poteka že od leta 1975 štirikrat letno v zračni bazi Nellis v Nevadi, kjer se nad puščavo odvijajo realni zračni boji (dogfight) med lovskimi letali.

Namen vaje Red Flag je, da ameriški in zavezniški piloti dobijo izkušnje in priložnost, da vadijo in izboljšajo svoje sposobnosti v pravih bojnih razmerah v zraku. Vaje z lovskimi letali vseh vrst ponujajo tudi gledalcem spektakularen šov, še posebej ponoči. Dnevno izpeljejo dve do tri zračne bitke, do dve podnevi in eno ponoči. V nočni vaji je praviloma vključena le polovica dnevnih sil, v vsaki zračni bitki pa lahko sodeluje naenkrat tudi več kot 100 letal.

Pripravil: A. Knific, foto: Dvidshub

[duje]

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/
11.0.2016.

Ruske vojne vježbe Crnomorske flote u istočnom Sredozemlju

Dva najnovija broda ruske Crnomorske flote, opremljena krstarećim raketama, započe će 15. kolovoza vježbe u istočnom Sredozemlju, priopćilo je rusko ministarstvo obrane u Moskvi.

“Od 15. kolovoza pomorska skupina će zapoceti taktičku vježbu u istočnom dijelu Sredozemlja. U toj grupi su ‘Serpukhov’ i ‘Zeljoni dol’, najnoviji brodovi opremljeni raketama”, piše u priopćenju koje objavljuje TASS. Kako se dodaje, u vježbu će biti uključeno i više brodova za logističku podršku.

Ministarstvo očekuje da ta vježba bude “test osposobljenosti pomorskih snaga za djelovanje u rješavanju kriza povezanih sa terorističkim prijetnjama”. “Serpuhov” i “Zeljoni dol” će, u suradnji sa specijalnim snagama koje su stalno raspoređene na Sredozemnom moru, uvježbavati procedure komunikacije, zatim pomoć brodu oštećenom u zamišljenom terorističkom napadu, kao i presretanje broda sa migrantima, precizira se u priopćenju.

Brodovi Crnomorske flote će, također, vjžbati gađanje topničkim naoružanjem i raketama “u uvjetima koji su približni stvarnim borbenim operacijama”.

“Sepurkhov” i “Zeljoni dol” već su napustili luku Sevastopolj na Krimu, a u tu svoju bazu vratit će se krajem kolovoza.

[duje]

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/
18.08.2016.

Više od 10.000 ruskih vojnika u vojnim vježbama na Dalekom istoku
 
Oko 10.000 vojnika i 2.000 različitih oklopnih sredstava sudjeluje u zapovjednim i stožernim vježbe ruskog Istočnog vojnog distrikta u regiji Amur i području Trans-Bajkala, izjavio je glasnogovornik okruga pukovnik Alexander Gordeyev za TASS. “Vježbe će se održati u nekoliko faza od 17-20.kolovoza Uz vojnike i oklopna sredstva u vježbi sudjeluju avioni i helikopteri”, rekao je glasnogovornik distrikta.

Manevri su namijenjeni testiranju novih automatskih sustava upravljanja snagama koji su se počeli koristiti te njihovoj uporabi na različitim razinama zapovijedanja i upravljanja u uvjetima koji u potpunosti podsjećaju na stvarno borbeno okruženje, rekao je on. “Ova vježba je planirana mjera, koje je vrhunac serije zapovjednih i stožernih, posebnih taktičkih i specijalnih vježbi, obuke te provjera borbene spremnosti u 2016.”, rekao je glasnogovornik distrikta.

[MOTORISTA]

Vežbe „rata“ sa Rusijom završene katastrofom gorom nego 1939.
Novosti online 04. 02. 2021.

NAJVEĆE vojne vežbe poljske vojske „Zima-2020“ završile su se katastrofom, pišu poljski mediji.

Prema informacijama izdanja „Interia“ u vežbama je učestvovalo nekoliko hiljada oficira. Uz postojeću tehnologiju na vežbama je korišćeno i najnovije naoružanje koje još nije predato poljskoj vojsci na korišćenje, kao što je protivavionski raketni kompleks „Patriot“, višecevni bacač raketa „HIMARS“ i višenamenski lovci F-35 pete generacije. Poljska će ovo naoružanje dobiti u narednih deset godina, do 2030. godine. Rezultati vežbi, koje je nadgledao i predsednik Poljske Andžej Duda, ostali su tajna.

U skladu sa planom manevara, poljska vojska je trebalo da napadne sa istoka i da drži odbranu 22 dana, iako je „neprijatelj“ (Poljska se na istoku graniči sa Belorusijom i Rusijom) uspeo da tokom četvrtog dana „rata“ opkoli Varšavu. Lublin i Bjalistok su predati bez borbe. Komandanti pojedinih divizija bili su šokirani, odbili su da izvrše neka naređenja, jer im nisu bila jasna, piše list „Super Ekspres“.

„Na svu sreću to je bila samo vežba“, izjavio je jedan komandant.

Petog dana simuliranog konflikta „neprijatelj“ se nalazio na liniji Visle, vodio bitku za Varšavu, strateške luke su blokirane ili zauzete, avijacija i flota nisu postojale, jedinice poljske vojske istočno od Visle izgubile su 60 do 80 procenata vojnika, uprkos podršci NATO-a. Situacija je za Poljsku bila gora nego 1939. godine.

„Faktički, za pet dana rat je izgubljen i poljske oružane snage su bile uništene“, piše Interia.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

среда, 17.02.2021.
Слободан Самарџија

Изгубљени рат Пољске

Четвородневно ратовање Пољске окончано је потпуним поразом. Противник који је нагрнуо преко источних граница није имао претерано тежак задатак. На страни бранитеља ништа није функционисало како треба: ни врховна команда, ни ентузијазам војника, патриотизам становништва, наоружање... Срећом, нико није смртно страдао, нико није рањен, није било разарања градова, заробљеничких логора, паљења кућа, уништавања летине... Било је ово тек виртуелно симулирање нечега што би могло да се догоди.

Рат за који је било предвиђено да траје двадесетак дана окончан је неславно, пре времена. Претпостављеном нападу Русије није се могло одолети. Чак ни уз коришћење најсофистицираније војне опреме из Америке. И све то тек неколико дана након што је први човек САД Џозеф Бајден опозвао одлуку свог претходника Доналда Трампа о упућивању у Пољску десетак хиљада америчких војника стационираних тренутно у Немачкој, а што је видно сневеселило надлежне у Варшави.

Како су пренели медији, били су ово најобимнији војни маневри пољске армије у последњих неколико година. У симулацији названој „Зима-20”, учествовало је „неколико хиљада људи под оружјем”. Према задатом плану, требало је издржати најмање три недеље. Нажалост, бивша руска савезница је прегажена много пре него што је било очекивано, а војнопоморске снаге и авијација у потпуности су бачени ван строја. Нису помогли ни „невидљиви” ловци Ф-35, ни ракетни комплекси „патриот”, ни мобилни артиљеријски системи ХИМАРС, допремљени преко Атлантика. Предаја је била једино рационално решење.

Неминовни пораз Пољске у евентуалном „живом рату” против далеко надмоћнијег противника свакако би био очекиван. Али циљ компјутерски одрађене вежбе, по свој прилици, и није био провера издржљивости и моралне чврстоће армије и житеља бивше чланице Варшавског пакта. Све је више личило на симулацију далеко озбиљнијег претпостављеног сукоба, оног између НАТО-а и Русије. Пољаци су се у целој причи нашли тек као „потрошни материјал и монета за поткусуривање”.

Познато је да се сукоби између великих војних сила, барем у почетку, воде преко леђа „малих играча”. То је онај период кад се испитују спремност и одлучност зараћених страна, као и њихова војна опремљеност, и процењује могући исход. Ако се у све убаци и доза „исконске мржње”, „борбе за људска права” или „глобалне претње”, сви услови за ратовање су ту. Пољска са својом садашњом отвореном проамеричком политиком показала се као идеалан полигон.

Многи су склони да описане виртуелне маневре повежу са ситуацијом у једној другој држави – Украјини. Укључивањем земаља чланица бившег Варшавског пакта у НАТО и Европску унију могућност ратовања на тим територијама у извесној мери је умањена. Ипак, главни залогај је остао на столу. Украјинци, фактички, никада нису успели да се у довољној мери откаче од Русије, а још мање да за себе нађу уточиште на Западу. Једноставно, остали су да живе негде између, у земљи која је од кључне важности и за једну и за другу страну. Како просторно, људски, тако и захваљујући благородности тла на којем живе. А то, ако немаш сопствену војну моћ, привлачи оне који мисле да ту моћ поседују.

Такође, нема сумње да би било какав покушај НАТО-а и САД да силом промене стање у овој бившој совјетској републици дао Русији прилику и могућност да, осим Донбаса на југоистоку земље и Крима на Црном мору, уз себе веже и неке друге украјинске територије, посебно оне ближе границама бивше заједничке матице. То би нас, практично, вратило у времена када се на европским просторима војевало у два велика светска рата. А резултати тих ратова добро су познати.

Али, вратимо се Пољској. Пораз у виртуелном војевању показао је да сама борбена техника, ма колико софистицирана била, не може да замени људски фактор. Ако ни они који су у добро заштићеним склоништима мирно седели за командама све те технике нису успели да издрже, питање је како би се понашали њихови саборци на терену, око чијих би глава трештале експлозије, фијукали меци, поред којих би гинули људи. И који би, на крају крајева, били у ситуацији да морају да спасавају сопствене животе.

Какав борбени морал би их носио? Убедити их да се заиста боре за своју земљу и своје породице, а не за газду са ко зна које стране света, није једноставна мисија. За многе би, у случају „туђег рата”, брза предаја била далеко прихватљивија од дугог и бесмисленог умирања. А управо ту компоненту војевања требало би да замени савремена технологија. За сада без успеха.

Izvor: www.politika.rs

[Dreadnought]

Azerbaijan: Army begins large-scale military exercises

Azerbaijan's army started large-scale military exercises on Tuesday, as seen by footage released by the country's Defence Ministry.

According to the ministry, the drills are being held in a mountainous area and involve around 10,000 troops, 100 tanks, up to 200 missiles as well as 30 planes and drones. The exercises are aimed at training the troops in counter-terrorism operations, the MoD said in a statement. The drills conclude on March 18.

Azerbaijan's neighbour Armenia is also due to hold military drills from 16 to 20 March.

The country's Defence Ministry said that 7,500 military personnel, 200  rocket-artillery and artillery weapons, more than 150 anti-tank weapons, about 100 armoured vehicles and more than 90 air defence weapons and aircraft will take part in the exercises.

Baku and Yerevan were involved in a six-week-long conflict over the disputed Nagorno-Karabakh region last year. The two countries signed a Russian-brokered deal to end the fighting in November, under which major parts of the disputed region passed to Azeri control.

[Dreadnought]

Kontrolna provera spremnosti: Najavljene velike vojne vežbe na jugu Rusije


Jedinice kopnenih snaga, Ratnog vazduhoplovstva i protivvazdušne odbrane, Crnomorska flota i Kaspijska flotila učestvovaće u velikim vojnim vežbama Južnog vojnog okruga Rusije u okviru kontrolne provere pod rukovodstvom komandanta okruga generala Aleksandra Dvornikova.

Kako je saopštila pres-služba vojnog okruga, bataljoni taktičkih grupa će izvoditi vojne vežbe sa posadama brodova i eskadrilama operativno-taktičke, pomorske avijacije. Proveriće se i spremnost jedinica morske pešadije, obalskih i vazdušno desantnih snaga koje se nalaze na teritoriji vojnog okruga da odbiju morski i vazdušni desant.

Ranije je komandant Južnog vojnog okruga Aleksandar Dvornikov obratio pažnju na intenziviranje velikih pomorskih vojnih vežbi država NATO-a sa Ukrajinom i Gruzijom. Po njegovim rečima, na manevrima se vežba prebacivanje američkih snaga u crnomorske države, nedaleko od Krima i kavkaske obale.

izvor

[MOTORISTA]

Francuska se sprema za veliki rat
IZVOR: RTS, ECONOMIST.COM SUBOTA, 3.04.2021.

U šumama i ravnicama regije Šampanja-Ardeni, francuske oružane snage počinju da se pripremaju za povratak velikog konflikta.

Planirana za 2023. godinu, vežba "Orion" je divizijska vežba punog obima koja će trajati nekoliko dana. Biće uključen čitav niz francuskih vojnih kapaciteta u obimu koji nije testiran decenijama. "Orion" će obuhvatiti vežbe na komandnom mestu, hibridne scenarije, simulacione vežbe i vežbe sa vatrom. U vežbi bi trebalo da učestvuje oko 10.000 vojnika, vazduhoplovstvo i, u odvojenim sekvencama, mornarica, a vežbi bi mogle da se priključe i belgijske, britanske i američke snage. Postoje i druge naznake da su francuske oružane snage usred generacijske transformacije. U januaru je generalštab u tišini osnovao deset radnih grupa za ispitivanje spremnosti zemlje za rat visokog intenziteta. Francuski generali računaju da imaju desetak godina da se za to pripreme. Grupe pokrivaju sve, od nestašice municije do otpornosti društva, uključujući i to da li su građani "spremni da prihvate nivo žrtava kakav nikada nismo videli od Drugog svetskog rata", kaže jedan učesnik.

Bauk rata velikih razmera sada je toliko raširen u francuskom vojnom promišljanju da scenario ima svoju skraćenicu: HEM ili hipoteza vežbanja (hipoteza o velikom angažovanju). Pretpostavljeni protivnici su neimenovani, ali analitičari ne ukazuju samo na Rusiju, već i na Tursku ili severnoafričku zemlju. To predstavlja seizmički pomak za francuske snage. Pre trideset godina uglavnom su se bavili mirovnim operacijama.

"Apsolutno se moramo pripremiti za opasniji svet"

Tokom protekle decenije okrenuli su se suzbijanju pobuna i antiterorizmu, u inostranstvu (operacija Barkhane u Sahelu) i kod kuće (operacija Sentinel). Ali, u svojoj strateškoj viziji za 2030., objavljenoj prošle godine, general Tijeri Burkhard, šef francuske vojske, pozvao je na pripremu za sukob država visokog intenziteta.

"Apsolutno se moramo pripremiti za opasniji svet", rekao je nedavno general Burkhard. Za to je potrebno ono što on naziva "očvršćenje" kopnene vojske. Francuska vojska trenutno ima 5.100 vojnika stacioniranih u Sahelu. Buduće operacije "mogle bi da uključuju brigade ili diviziju", što znači 8.000-25.000 vojnika. Potreba za promenom obima tokom naredne decenije, kaže general, zahtevaće mešavinu reformi – zahtevnije zapošljavanje, ulaganje u modernu opremu, jednostavnije organizacione strukture kako bi vojska postala spretnija i pooštrena obuka za veliki sukob.

"Bićemo testirani sve brutalnije. Moramo ovo da shvatimo", rekao je Burkhard.

Budžet za vojsku povećan

Kada je Emanuel Makron izabran za predsednika 2017. godine, oružane snage su u početku sumnjale u njegovu posvećenost izdvajanju za vojsku. Nakon što je nametnuo rundu kratkoročnih rezova, javno je ušao u sukob sa generalom Pjerom de Vilijersom, tada šefom upravnika generalštaba, zbog čega je Vilijers podneo ostavku. Međutim, od tada je Makron održao predizborno obećanje da će uložiti velika sredstva u francusku vojsku. Budžet za odbranu za period 2019-2025. značajno je uvećan, uz godišnju potrošnju od 50 milijardi evra do kraja perioda, što će tada biti 46 odsto više u odnosu na nivo iz 2018. Budžet omogućava vojnim planerima da razmišljaju unapred, kupe opremu i reorganizuju se.

"Prvi put se sećam da se razumno uklapamo između planskih dokumenata i dodeljenog budžeta", kaže Fransoa Hejsbur iz Fondacije za strateška istraživanja u Parizu. To, takođe, znači da Francuska sada ispunjava obavezu NATO-a da potroši najmanje dva odsto svog BDP-a na odbranu.

Program "Škorpion"

Suština francuske vojne modernizacije je program "Škorpion", projekat vredan 6,8 milijardi dolara za zamenu praktično svakog frontalnog motorizovanog i oklopnog vozila u vojsci, nadogradnju tenka "Lekler" iz devedesetih i njihovo povezivanje preko nove digitalne mreže. Ideja je da prva potpuno opremljena brigada "Škorpiona" bude spremna do 2023. godine. Remi Hemez, francuski oficir i istraživač, kaže da će se za 15 godina između 2010. i 2025. godine oprema vojske promeniti više nego što se promenila u četiri decenije između 1970. i 2010. godine. U mnogim aspektima pristup Francuske budućem ratu razlikuje se od tehnološke vizije koju je nedavno otkrila Britanija. Dok Britanija smanjuje trupe i oklopna sredstva, Francuska zadržava 60 odsto više vojnika nego što Britanija planira i 50 odsto više tenkova. Pribavljanje i naoružavanje dronovima bilo je relativno sporo.

"Tehnologija nije 100 odsto efikasna"

"Postoji veliki rizik od zaostajanja kako se automatizacija na bojnom polju ubrzava", upozorio je izveštaj Instituta "Montanj". Zaista, francuski oficiri imaju tendenciju da budu skeptičniji od britanskih ili američkih da će tehnologija transformisati bojno polje.

"Tehnologija nikada nije 100 odsto efikasna. Vojnici moraju uvek biti u stanju da se bore na primarni način... Kada tehnologija više ne funkcioniše", upozorava general Burkhard. To ne znači da Francuska ignoriše nove domene rata. Svemir je posebno prioritet. U septembru prošle godine francuske avijacije postale su "Vazdušno-kosmičke snage", prethodno uspostavivši novu vojnu svemirsku komandu u Tuluzu.

Francuske oružane snage šire svoje informaciono delovanje i sajber mogućnosti. U decembru 2020. Fejsbuk i Instagram uklonili su mrežu od 100 lažnih naloga povezanih sa francuskim oružanim snagama nakon što su se sukobili sa onima koje podržavaju Rusi preko Centralnoafričke Republike i Malija, među ostalim afričkim ratištima na kojima se dve zemlje bore za uticaj. Kako Francuska počinje da priprema svoje oružane snage za sve te nove oblike ratovanja, postoji niz ozbiljnih izazova. "Iskustvo Sahela", kaže general Burkhart, "nesumnjivo je prava snaga".

Na ogromnom području polusušnog grmlja, vojnici i specijalne snage učestvuju u borbenim operacijama visokog rizika, koje su i tehnički i taktički izazovne. Francuska vojska prijavila je 57 smrtnih slučajeva od 2013. Ipak, Barkhan je krajnje asimetričan sukob, u kojem Francuzi uživaju nadmoć u vazduhu, bez ometanja komunikacija ili pretnji od bespilotnih letelica, projektila ili sajber napada.

Sve veća zaokupljenost jugom

Drugi problem je što se francuske snage povlače u nekoliko pravaca odjednom. Sredinom marta desetak francuskih tenkova, 160 oklopnih vozila i 300 vojnika stiglo je u Tapu u Estoniji. Oni predstavljaju najnoviji francuski doprinos borbenim grupama NATO-a stacioniranim u Poljskoj i baltičkim državama u pokušaju da odvrate ruski napad. Zapravo, vojno osoblje pretpostavlja da bi budući angažmani bili zajednički sa saveznicima – ako ne sa NATO-om, onda barem sa SAD ili koalicijom onih koji to žele. Ti napori ka modernizaciji u skladu su sa NATO prioritetima i željom Makrona da Evropa ojača svoju autohtonu odbranu, mada se Francuska i drugi i dalje oslanjaju na američku podršku za ključna sredstva koja omogućavaju vazduhoplovnu i protivvazdušnu odbranu.

Konstantno prisustvo mornarice

Pored istočne Evrope, Francuska je sve više zaokupljena i jugom. U istočnom Mediteranu, Francuska i Turska su došle u sukob oko Libije, Sirije i Kipra, što je primoralo francuskog predsednika da pošalje prošlog avgusta dva ratna aviona i fregatu u grčke vode. Francuska je, takođe, duboko umešana u Indo-Pacifik, gde u njenim prekomorskim teritorijama živi 1,6 miliona francuskih državljana i gde se nalazi 7.000 njenih vojnika. Mornaričko prisustvo Francuske je neprekidno u tom području. Stvar je u tome što francuska mornarica ima samo 15 brodova koji će se baviti svim tim pitanjima, ističe admiral Pjer Vandijer, šef francuskog pomorskog osoblja.

"Svi mi Evropljani smo na tankom ledu. Možemo razvući snage između dobrog rada na Atlantiku, dobrog rada u Sredozemlju, dobrog u Zalivu i dobrog rada na Indo-Pacifiku", kazao je Vandijer.

Prioritet između njih više nije posao oružanih snaga, kaže on, već "politička odluka" za predsednika Makrona ili njegovog naslednika.

"Moramo doneti odluke, to je sigurno", naglasio je Vandijer.

Izvor: www.b92.net

[Dreadnought]

Sudar oklopnjaka: Vojnici lakše povređeni, jedan zadržan u bolnici


Dva oklopna transportera sudarila su se tokom vežbi u Finskoj, a u nesvakidašnjem udesu povređeno je više vojnika, od kojih je jedan zadržan u bolnici.

Incident se dogodio kada se oklopno vozilo BVP-2 sudarilo sa sličnim vozilom BVP-1 koje se koristi kao izviđačko vozilo artiljerije. Oba vozila kretala su se paralelno u istom smeru, a uzroci udesa se istražuju.

„Sudari oklopnih vozila veoma su retki. U vreme incidenta, u dva oklopna vozila bilo je 15 ljudi. Jedan od njih je ostao u bolnici na pregledima kako bi se isključila mogućnost preloma kostiju“, kazao je potpukovnik Riku Rantakari iz Oklopne brigade finske vojske za finski medije „Ile“.

Oba oklopnjaka su pretrpela manja oštećenja, ali su i dalje u operativnoj upotrebi.

„Poligon na kom je vežba održana bio je prekriven prašinom i postoji mogućnost da je vidljivost bila smanjena, te da je zbog toga došlo do udesa“, kazao je Rantakari.

izvor