RBS 70

[Kubovac]

Švedska će konstruisati zanimljiv sistem PVO sa RBS 70, koji će podsećati na IRIS-T SLS

Zanimljiv izgled i relativno kratak period za proizvodnju ovog kompleksa

Agencija za odbrambene nabavke (FMV) švedskog Ministarstva odbrane dodelila je Saab-u ugovor za proizvodnju protivvazduhoplovnih raketnih sistema kratkog dometa. Vrednost ugovora biće 300 miliona švedskih kruna, broj ugovorenih sistema PVO se ne saopštava, ali se zna da bi svi kompleksi trebalo da budu isporučeni tokom 2024-2026.

Platforma za ovaj sistem PVO bi trebalo da bude guseničarsko zglobno vozilo BvS 10, a nadgradnja bi trebalo da bude sistem PVO kratkog dometa RBS 70 NG, koji će dejstvovati usmeravanjem i navođenjem na ciljeve uz pomoć radara Giraffe 1X, dok će se sistem Saab GBAD C2 će koristiti za upravljanje vatrom. Ovo piše portal European Defence Review.

Iz Defense ekspresa, u ovoj priči, smatraju neophodnim da se istaknu takve zanimljive tačke. Za početak, Saab i švedsko ministarstvo odbrane su očigledno razmišljali o ​​malom eksperimentu kada su odlučili da kombinuju šasiju BvS 10 i nadgradnju efektora iz sistema RBS 70 NG, jer do ovog trenutka je takav protivvazduhoplovni raketni kompleks bio postavljen na šasiju automobila, dok je radar Giraffe 1X postavljen na posebnu platformu.

Trenutni izgled Mobilnog sistema PVO kratkog dometa (MShorad) , sačinjenog od 2 vozila, jedno sa radarom Giraffe 1X i  drugo sa raketama RBS-70NG:

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Sada se ispostavilo da švedsko Ministarstvo odbrane želi da dobije novi sistem PVO kratkog dometa, koji će po konfiguraciji podsećati na RBS 98, poznatiji kao IRIS-T SLS. Podsetićemo da je i ovaj nemački kompleks postavljen na šasiju BvS 10 i opremljen radarom Giraffe 1X.

Sistem PVO kratkog dometa IRIS-T SLS ili RBS 98, radar Giraffe 1X je označen crvenom strelicom, ilustrativna fotografija iz otvorenih izvora

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Razlika će biti samo u tipu projektila koji će se koristiti – RBS 70 NG umesto IRIS-T. Međutim, malo je verovatno da će takva zamena dovesti do značajnijih pogoršanja performansi, pošto RBS 70 NG ima domet paljbe do 9 kilometara, što je u suštini isto, odnosno nešto manje, kao i IRIS-T SLS (do 12 km).

Još jedan zanimljiv detalj je da bi isporuka ovih sistema PVO kratkog dometa od Saaba švedskom Ministarstvu odbrane trebalo da se obavi u relativno kratkom roku, odnosno tokom 2024-2026. U ovoj priči ovi ima sa čime da se uporedi: na primer, Kongsberg korporacija je 2023. godine započela demonstraciju svog sistema PVO kratkog dometa, koji je napravljen korišćenjem nekih elemenata NASAMS-a, radara danske kompanije Weibel Scientific i napravljenog za nemačke rakete IRIS-T, šasija ACSV G5 nemačke kompanije FFG, naoružanje - rakete IRIS-T SLS.

Demonstracija sistema PVO kratkog dometa zasnovanog na ACSV G5 za norvešku vojsku u maju 2023:

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Prema već postojećem ugovoru sa Ministarstvom odbrane Holandije kao prvog naručioca ovog sistema PVO, isporuke će početi već 2026-2028. Očigledno je da će i drugi mogući kupci ovaj sistem PVO kratkog dometa dobiti i kasnije.


Izvor

[Kubovac]

Kanada je naručila Saab RBS 70 NG

Kao rezultat prošlih transformacija, kanadske oružane snage su ostale bez kopnenih sistema protivvazdušne odbrane. Zadatke presretanja vazdušnih ciljeva sada obavljaju samo lovci. Međutim, do danas je takav koncept PVO prepoznat kao neuspešan i preduzimaju se hitne mere za obnavljanje izgubljenih sposobnosti. Prvi korak u tom pravcu je kupovina švedskih prenosnih PVO sistema RBS 70 NG.

Novi ugovor

Poslednjih godina se govori o potrebi obnavljanja protivvazdušne odbrane i nabavke odgovarajućeg naoružanja u Kanadi. Konačni podsticaj za izradu takvih planova, očigledno, bio je rad ruske vojne avijacije u Ukrajini. Kanadska vojska je uvidela do čega može dovesti nedovoljan razvoj kopnene PVO, a da ne govorimo o njenom potpunom odsustvu.

Početkom marta 2023. kanadsko Ministarstvo za nacionalnu odbranu objavilo je pokretanje tri programa za odabir i nabavku različitog oružja kao deo „hitnih operativnih zahteva“. Jedan od programa se zvao PVO – hitni operativni zahtevi (AD UOR) i predviđao je nabavku savremenih LPRS-a.

Zahtev za informacije od potencijalnih učesnika programa je izdat u martu 2023. U leto su otvorili prijem tehničkih predloga konkurenata. Sledeći meseci će biti utrošeni na analizu predloga i odabir najboljeg rezultata. Početkom 2024. godine trebalo je da budu sumirani rezultati konkursa, a istovremeno se očekivalo potpisivanje ugovora o isporuci serijskih proizvoda.

Program AD UOR nije naišao na poteškoće i njegove početne faze su završene u predviđenom roku. Kanadski ministar odbrane Bil Bler je 15. februara 2024. sumirao rezultate programa i imenovao pobednika. Laki prenosni raketni sistem (LPRS) RBS 70 NG, koji je razvila švedska kompanija Saab, smatran je najuspešnijim i najprikladnijim za potrebe vojske.

Švedsku kompaniju na kanadskom takmičenju predstavljala je njena lokalna podružnica Saab Canada Inc. Dobila je nalog za proizvodnju i isporuku gotovih kompleksa. Ovaj dokument predviđa proizvodnju neodređenog broja LPRS sa ukupnim troškovima od 227,5 miliona kanadskih dolara (oko 170 miliona američkih dolara). Početak isporuka očekuje se pre kraja kalendarske godine.

Paralelno sa AD UOR-om, vođen je program Counter Uncrewed Aircraft Sistem – Urgent Operational Requirement (CUAS UOR), čiji je cilj bio stvaranje sistema elektronskog ratovanja za suzbijanje bespilotnih letelica. Do danas je i CUAS UOR doveden u fazu kupovine serijskih proizvoda i puštanja u upotrebu. Prema novom ugovoru, na takve proizvode biće potrošeno 46 miliona kanadskih dolara – cca. 34 miliona dolara.

Borbena grupa Kanadske vojske, koja je trenutno raspoređena u Letoniji, biće prva koja će dobiti nove LPRS. Još nije razjašnjeno da li će se takvo prenaoružavanje nastaviti u celoj vojsci. Istovremeno se ukazuje na posebnu ulogu novog ugovora. Zahvaljujući njemu, kanadska vojska će prvi put od 2012. godine biti naoružana bilo kojim sistemom PVO.

Švedski razvoj

Priča Robotsystem 70 (RBS 70) LPRS datira iz 1969. godine, kada je švedska vojska odlučila da zameni američke FIM-43 Redeye sisteme u službi modernim modelom sopstvene proizvodnje. Razvoj novog proizvoda poveren je Bofors AB uz učešće nekoliko drugih švedskih organizacija.

Godine 1972. novi LPRS i pomoćna oprema za njega stigli su na terensko testiranje, koje je trajalo nekoliko narednih godina. Kompanija Bofors je 1975. godine pokrenula masovnu proizvodnju za snabdevanje proizvoda švedskoj vojsci. Kompleks je zvanično usvojen 1977. godine i počeo je da se masovno koristi u oružanim snagama.

Odmah nakon toga počeo je proces modernizacije. Prva modifikacija RBS 70 MK I pojavila se 1982. Do ranih devedesetih godina razvijena je verzija MK II. Početkom 2000-tih, projekat RBS je promenio ruke - sada je razvoj i proizvodnju kompleksa izvršio Saab Bofors Dynamics. Godine 2011. kreirana je najnovija verzija kompleksa sa oznakom NG (Next Generation).

Švedska vojska je postala početni kupac Robotsystem-70. Kasnije su skandinavski susedi i druge zemlje nabavile nove LPRS. Ukupno, takvi kompleksi su ušli u službu u dvadesetak zemalja Evrope, Azije i Latinske Amerike. Neki izvozni ugovori su se pojavili u nedavnoj prošlosti i predviđaju nabavku savremenih proizvoda RBS 70 NG. Konkretno, Ukrajina je prošle godine postala jedan od poslednjih primalaca RBS 70 NG.

Tehničke karakteristike

RBS 70 NG je specijalno dizajniran prenosni sistem protivvazduhoplovne odbrane dizajniran za borbu protiv niskoletećih aviona, helikoptera, bespilotnih letelica i vazduhoplovnog oružja. Dizajn koristi neka originalna rešenja koja razlikuju ovaj proizvod od drugih LPRS i pružaju neke prednosti.

Strukturno, RBS 70 NG se sastoji od nekoliko glavnih delova. Ovo je kontejner za transport i lansiranje za jednokratnu upotrebu sa vođenom raketom, lansirnim uređajem sa sistemima upravljanja i stativom za postavljanje na poziciju. Dužina kompleksa je određena TPK i dostiže 1,4 m. U zavisnosti od sastava uređaja, masa borbeno-spremnog kompleksa dostiže 95 kg. Može se nositi od strane posade ili prevoziti transportnim sredstvima. Postavljanje se vrši u stacionarnom položaju ili na mobilnoj nosećoj šasiji. Zbog velike mase, upotreba sa ramena je isključena.

LPRS je opremljen vođenom raketom ugrađenom u izduženo cilindrično telo sa dva seta krila i kormila u obliku slova X. Dužina rakete – 1,32 m, prečnik – 105 mm, težina – 17 kg. Raketa ima nestandardni raspored za laki prenosni raketni sistem. Bojeva glava sadrži visokoeksplozivnu fragmentacionu bojevu glavu težine 1,1 kg sa udarnim i laserskim osiguračima. Iza bojeve glave nalazi se dvorežimski motor na čvrsto gorivo sa bočnim mlaznicama, a upravljačka oprema se nalazi u repu. Obezbeđen je resetabilni startni motor. U letu raketa dostiže brzinu veću od 500 m/s. Domet gađanja najnovije modifikacije rakete je do 9 km, visina je 5 km.

Lanser ima termovizir za otkrivanje i praćenje cilja, kao i laserski daljinomer/označivač cilja. Nakon lansiranja projektila, operater ili automatika drži ciljnu oznaku na meti, usmeravajući laserski zrak na metu. Na repu rakete nalazi se prijemnik laserskog zračenja, uz pomoć kojeg prati položaj snopa i leti duž njega. Praćenje cilja se nastavlja sve dok ne bude pogođen.

RBS 70 NG se može koristiti samostalno ili u kombinaciji sa različitim sistemima za detekciju. Dakle, posade mogu da dobiju oznaku cilja sa nadzornog radara sličnog Saab Giraffeu.

Sadašnji proizvod RBS 70 NG ima prednost u poređenju sa drugim modernim LPRS-ima sa većim dometom lansiranja. Istovremeno, ovaj kompleks je značajno teži od drugih sistema, što negativno utiče na njegovu mobilnost. Koristi se teža raketa sa ne baš najtežom i najmoćnijom bojevom glavom. Poznata ograničenja nameće nedostatak samonavođenja i potreba za praćenjem cilja tokom celog leta rakete.

Dakle, i pored svih poboljšanja i unapređenja, laki prenosni raketni sistem PVO RBS 70 NG samo uslovno spada u kategoriju prenosivih. Istovremeno, on nema jasnu superiornost u odnosu na druge LPRS, a takođe je inferiorniji po svim karakteristikama u odnosu na teže sisteme koji se normalno postavljaju na zemlju ili na samohodne šasije.

Neke greške

Tokom 2000-ih, vojno i političko rukovodstvo Kanade razvilo je i usvojilo pogrešan plan za razvoj protivvazduhoplovne odbrane. Zbog geografskih karakteristika zemlje, odlučili su da napuste kopnene sisteme ove klase, otpišu svu postojeću opremu i koriste samo lovce za presretanje vazduhoplovnih ciljeva. Pored toga, planirali su da se oslone na partnerstvo sa Sjedinjenim Državama u okviru zajedničkog sistema NORAD.

Godine 2012. prestao je da postoji prethodni sistem PVO, ali je posle 10-11 godina postala očigledna greška donošenja ovakve odluke. Kanadska vojska je morala hitno da uhvati korak i traži nove odbrambene sisteme koji odgovaraju aktuelnim izazovima i pretnjama. Rezultat ovog procesa je već bila kupovina švedskih sistema PVO RBS 70 NG i određenih sistema za elektronsko ratovanje. Pored toga, sprovodi se i program razvoja/nabavke sistema PVO viših karakteristika, koji će trajati još nekoliko godina.

Dakle, odluke iz prošlosti koje su izgledale uspešne i korisne bile su u stvari velika greška. A sada to moraju hitno da isprave u uslovima ograničenih mogućnosti i potrebe za razvojem drugih rodova vojske i sistema naoružanja. Koliko brzo će biti moguće obnoviti ranije raspuštenu PVO, pokazaće vreme.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


Izvor