Poređenje broja 1 i broja 2 posle burne 2020: Amerika vodi na tri fronta, ali ima i jednu veliku slabostJ.R. 02.01.2021.
Otkako je Amerika dostigla vrhunac globalne moći nakon Drugog svetskog rata, ona je više puta visila o koncu. Talasi deklinizma pogađali su zemlju nakon "šoka Sputnjika" krajem pedesetihih, rata u Vijetnamu, naftnih šokova sedamdesetih, uspona Japana osamdesetih, Iračkog rata i globalne finansijske krize krajem dvehiljaditih.Sada, u jeku globalne pandemije i novog Hladnog rata sa Кinom, američka pozicija "broj 1" u svetu ponovo je poljuljana.
Dugo unazad priča se o nezaustavljivom napretku Kine. Amerika se do sada nije suočavala sa takvom zemljom – ogromnom, snažnom, sa ubrzanim ekonomskim, vojnim i tehnološkim rastom koji praktično nema granica. Kina je dovoljno jaka da pruži odgovor na sve američke izazove – od vojnih, koji nisu isključeni, do strateško-ekonomskih i globalno-političkih.
Sve to ugrožava američki liderski položaj, međutim, u godini koja je Vašingtonu zadavala udarac za udarcem, mnogo toga išlo je na ruku Pekingu. Dok Amerika kao najveće svetsko žarište grca u posledicama zdravstvene krize, Kina ne beleži više od nekoliko desetina slučajeva dnevno. Dok su Ameriku potresali istorijski socijalni neredi i burna predizborna kampanja, Kina je uveliko radila na svom ekonomskom oporavku i nastavku ambicioznih projekata koje je morala da pauzira početkom godine. Dok je odlazeći predsednik Donald Tramp i u kriznim trenucima nastavio izoluje svoju zemlju, Kina je gradila imidž šampiona multilateralizma koji će predvoditi globalnu borbu protiv pandemije.
Kina je dobila ubrzanje malo veće nego što bi to bio slučaj u
"normalnim vremenima", ali pitanje je da li je ona već prešla granicu preko koje preko koje je njen ukupni kvantum moći veći od američkog, kada bi konačno moglo da se kaže da je došlo do smene na prvom postolju. Problem sa ovim pitanjem je u tome što je moć neuhvatljiva koliko je i suštinska - može biti vrlo teško izmeriti je u mirnodopskom vremenu. Međutim, nedavno je nekoliko inovativnih studija izoštrilo naše razumevanje same moći i njenog merenja.
Tradicionalno, merenje snage neke zemlje bilo je usmereno na atribute kao što su stanovništvo, potrošnja energije, proizvodnja čelika ili drugi pokazatelji industrijske sposobnosti. U informacionom dobu, ovi indeksi nam govore vrlo malo o tome da li neka zemlja može da se snađe u svetskim aferama. Ipak, i dalje je uobičajeno procenjivati moć pomoću uobičajnih mera poput bruto domaćeg proizvoda ili vojne potrošnje. Analitičari koji tvrde da Peking pretiče Ameriku obično primećuju da bi kineski BDP mogao uskoro da premaši američki. Ali BDP je snimak aktivnosti, a ne mera ukupnog bogatstva. Takođe, neke od zemalja koje najviše troše na vojnu moć, poput Saudijske Arabije, prilično su beskorisne u njenoj upotrebi. Pa, kako možemo da odredimo ko sada ima prednost u dugom rivalstvu? Jedan akademski rad daje nam bolje razumevanje.
- Prva kategorija usredsređena je na usavršavanje našeg poimanja ekonomske i vojne moći. Majkl Bekli iz Američkog preduzetničkog instituta razvio je model koji meri neto, a ne bruto snagu, računajući stvari kao što su troškovi bezbednosti (cena koju vlada plaća policiji i zaštiti svoje građane) i troškovi proizvodnje (na primer, koliko košta izgradnja te elektrane na ugalj u degradaciji materijala i životne sredine).
Nije iznenađujuće što se pokazalo da Amerika na tom polju stoji daleko bolje od Kine, autoritarne države sa velikim troškovima unutrašnje bezbednosti i izuzetno rasipnog pristupa stimulisanju rasta. Slično tome, ključno je da američki BDP po glavi stanovnika premašuje kineski, jer to znači da je Americi, nakon što nahrani svoje stanovništvo, ostalo više bogatstva za sticanje globalnog uticaja. Neki radovi koji bolje objašnjavaju način na koji se bogatstvo prikuplja tokom vremena i pokazali su da će Amerika i dalje imati daleko veću ukupnu ekonomsku moć od Кine, čak i nakon što kineski BDP premaši američki, potpomognut bržim izlaskom iz recesije izazvane pandemijom.
- Druga kategorija bolje prikazuje realnost
"mrežne snage“. Autori tvrde da centralnost dolara, koja i dalje postoji, daje Americi prednost u međunarodnim finansijskim mrežama. Naučnici su takođe potvrdili nešto što kreatori politike već odavno razumeju - u globalnim aferama Amerika spada u kategoriju težu od sopstvene težine zbog mreže vojnih, ekonomskih i diplomatskih partnera koje predvodi. Кina i dalje sa tim ne može da se meri, uprkos američkom izolacionizmu proteklih godina i tome što je pandemiju iskoristima za
"povezivanje" na međunarodnoj sceni.
- Treća kategorija predstavlja manje opipljive oblike moći. Decenijama su analitičari razumeli da je meka moć, odnosno stepen divljenja i oponašanja koji neka zemlja izaziva kod drugih, izuzetno važna.
Studija Teda Hopfa sa Nacionalnog univerziteta u Singapuru, Bentlija Alana iz Džonsa Hopkinsa i Srđana Vučetića sa Univerziteta u Otavi pokazuje da, iako je globalna naklonost koju je Amerika imala strmoglavo padala pod Trampovom vladavinom, i dalje u svetu preovladava podrška demokratiji i ekonomskoj politici slobodnog tržišta. To je udarac za autoritarnu Кinu, koja, kako predviđaju autori,
"verovatno neće postati hegemon u bliskoj budućnosti“. To takođe objašnjava zašto se evropske države uvek okreću od Pekinga i staju na stanu Vašingtona, čak i ako su u poslednje vreme i same imale velike turbulencije u odnosima sa Amerikom.
Dakle, da li to sve znači je vladajuća supersila bezbedna na mestu
"broj 1"? Ne nužno. Amerika bi mogla uskoro da iscrpi svoju mrežnu moć zloupotrebama kao što je prekomerno korišćenje finansijskih sankcija i trgovinskih barijera, posebno protiv saveznika. To bi moglo da podstakne zemlje da traže načine za isključivanje iz mreža kojima dominira Amerika. Ako se Vašington odrekne vođenja otvorene svetske ekonomije, kao što se odricao za vreme Trampa, izgubiće deo uticaja koji dolazi sa tom ulogom. A ako Amerika ošteti demokratiju kod kuće, kao što Tramp očajnički pokušava da učini tokom odlaska sa funkcije, to bi imalo ogromne posledice po američku meku moć u inostranstvu.
Na kraju, postoji i najmanje jedna kategorija moći u kojoj Amerika zaostaje. To bi bio koncept
"otpornosti“. Globalizovani svet je ranjiv na međunarodne šokove, bilo da je u pitanju finansijska nestabilnost, klimatske promene ili, u slučaju 2020. godine, bolesti. Otpornost je mera koja pokazuje koliko neka zemlja može da se oporavi. SAD su pokazale jedan izuzetno važan oblik otpornosti tokom pandemije - njen privatni sektor, u koordinaciji sa saveznom vladom, pomaže da se svet izvuče iz ove noćne more vakcinama razvijenim
"brzinom svetlosti“.
Ali, činjenica da je američko društvo trenutno toliko ranjeno, da su smrtni slučajevi po glavi stanovnika relativno visoki u poređenju sa mnogim demokratijama. Takođe, njena politička polarizacija sprečava Amerikance da čak i dođu do zajedničkog razumevanja pretnje koju predstavlja korona virus, što je još alarmantnije. Prema "Blumbergovoj" lestvici otpornosti na pandemiju, Amerika je tek na 18. mestu - daleko iza Кine. To je crvena lampica u ovom vremenu u kojem će toliko transnacionalnih pretnji testirati sposobnost Amerike da se prilagodi.
Zaključak svega je jasan. Što više saznajemo o moći, sve više shvatamo da Amerija još uvek ima prednost u takmičenju za globalno liderstvo. Međutim, što više saznajemo o moći, to više uočavamo i velike ranjivosti Amerike. Nema sumnje da će Kina pokušati da udari upravo na ta bolna mesta.
Izvor:
www.blic.rs
