Odnosi na relaciji Kina-SAD-e

[Dreadnought]

Kina poslala poruku SAD: Prestanite


Kinesko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je danas da Sjedinjene Američke Države treba odmah da prestanu da se mešaju u njene unutrašnje stvari.

Saopštenje dolazi nakon što se predsednik Tibetanske centralne adminstracije (CTA), lider tibetanske vlade u emigraciji Lobsang Sangaj, sastao sa zvaničnikom američkog Stejt departmenta u Vašingtonu.

Sangaj se prošle sedmice sastao sa američkim specijalnim koordinatorom za Tibet i istakao da je to bio prvi put da je šef CTA primljen u Stejt departmentu, preneo je Rojters.

"Kina će preduzeti sve neophodne mere da zaštiti interese svoje zemlje", rekao je na konferenciji za novinare portparol kineskog Ministarstva spoljnih poslova Džao Liđian.

Opisujući Sangaja kao antikineskog separatistu, Džao je rekao da SAD treba da prekinu svaki zvanični kontakt sa njim. Sastanak je poslao ozbiljno pogrešan signal tibetanskim snagama za nezavisnost, istakao je on.

"SAD treba odmah da prestanu da koriste pitanje Tibeta kao mešanje u unutrašnje stvari Kine", zaključio je Džao.

izvor

[Dreadnought]

Tramp - protivnik Kine, iako u njoj ima poslovni račun?


Američki predsednik Donald Tramp ima bankovni račun u Kini gde je godinama pokušavao da posluje, iako se predstavlja kao pravi suparnik Pekingu.

Ova vest pojavila se kao neočekivano saznanje, budući da je Trampov otklon od Kine dosad predstavljan kao jedna od stvari koja ga razlikuje od njegovog demokratskog rivala na predstojećim predsedničkim izborima Džoa Bajdena.

Magnat za nepokretnosti je zadržao kancelariju koju je otvorio u Kini pre nego što je izabran za predsednika SAD, tokom celog svog predsedničkog mandata i pokušao je da sklopi partnersvo sa jednom velikom kineskom kompanijom pod kontrolom države, tvrdi list Njujork tajms.

Presednik SAD takođe je zadržao bankovni račun u Kini, za koji se do sada nije znalo i koji kontroliše jedna od njegovih firmi "Tramp internešenal hotels menadžment (Trump International Hotels Management), prema analizi njegovih poreskih prijava u koje je Njujork tajms imao uvid.

Prema jednoj od poreskih prijava ta kompanija je u Kini platila porez od 188.561 dolar kada je pokušavala od 2013. do 2015. godine da zaključi ugovore o komercijalnim dozvolama. Advokat Trampove grupe Alan Garten rekao je da je ta kompanija otvorila račun u kineskoj banci, koja ima poslovnice u SAD, da bi platila te poreze.

"Nikakav sporazum, transakcija niti bilo kakva druga komercijalna aktivnost nije konkretizovana od 2015. godine i taj račun je neaktivan", list navodi reči advokata.

Kako piše agencija Frans pres, Tramp je krenuo u trgovinski i diplomatski rat sa Kinom, tvrdeći da je pravi branilac američkih interesa naspram kineskog giganta, za razliku od Bajdena, demokratskog predsedničkog kandidata za izbore koji se održavaju u novembru.

izvor

[Dreadnought]

Kina u "dvorištu" SAD


Kineski predsednik i argentinski lider Alberto Fernandez ojačali su vezu telefonskim pozivom da potvrdi uzajamnu podršku u borbi protiv COVID-19 i ojača saradnju tokom post-epidemiološke ere.

Si je rekao je da će Kina nastaviti da sarađuje sa Argentinom, promovišući "izgradnju zajednice zajedničkog zdravlja za čovečanstvo". i izbacuju novi obrazac ekonomskog razvoja „dvostruke cirkulacije“.

Peking je pozdravio više visokokvalitetnih poljoprivrednih proizvoda i proizvoda sa visokom dodatom vrednošću iz Argentine da uđu na kinesko tržište i pozvao Argentinu da učestvuje na trećem kineskom međunarodnom uvozu Ekpo (CIIE).

Buenos Aires se nada produbljivanju bilateralne saradnje u trgovini, investicijama, infrastrukturi, finansijama, vakcinama i drugim oblastima i zajednički promovisao izgradnju inicijative Pojas i put.

Ali to bi moglo značiti katastrofu za Vašington.

Pod kineskom inicijativom za pojas i put, Peking je uložio u razvoj infrastrukture u skoro 70 zemalja.

Kineska vlada naziva inicijativu "nastojanjem da se poboljša regionalna povezanost i prihvati svetlija budućnost", ali stručnjaci strahuju da je to "zamka duga" na putu ka globalnoj dominaciji.

Tokom poslednje decenije, kineska trgovinska, pomoćna, diplomatska i komercijalna aktivnost se stalno i značajno uvećava i SAD su sve zabrinutije.

Dok je Kristina Fernandez de Kirčner bila predsednica, Peking se usredsredio na upravljanje otvorenim zemljištem u Argentini radi obrade resursa i proizvodnje hrane.

Gospođa de Kirčner odobrila je kredite u iznosu od 15 milijardi dolara (11,45 milijardi funti), uključujući obnovu železnice u Belgranu i izgradnju dve hidroelektrane.

Kini je zauzvrat bilo dozvoljeno da izgradi svemirsku stanicu.

Čini se da su ovo pozdravili argentinski građani, od kojih je 80 posto kineske investicije pozitivno za zemlju, pokazalo je istraživanje Argentine Pulse.

Mauricio Makri, koji je bio predsednik od 2015. do 2019. godine, u početku je bio leden prema Pekingu, ali to se promenilo usred kineskog trgovinskog rata sa SAD.

Analitičari Latinske Amerike Benjamin Gedan i Emma Sarfiti sugeriraju da se Argentina nikada zaista nije udaljila od Kine, čak ni pod gospodinom Macrijem.

Oni su za The Global Americans 2019. godine napisali: „Argentina se okrenula ka Sjedinjenim Državama, ali jedva se udaljila od Kine.

„Opterećen ogromnim infrastrukturnim potrebama, velikim budžetskim deficitom i oskudnim američkim pozajmicama, Macri je sa nestrpljenjem pozdravio kinesku podršku.

„Kada je Trampova portparol rekla da su dva predsednika razgovarala o„ grabežljivoj kineskoj ekonomskoj aktivnosti “, argentinski ministar spoljnih poslova lično je odbacio opis sastanka u Beloj kući.“

izvor

[Dreadnought]

Ovo više nije pretnja: Kina povukla konkretan potez protiv Amerike


Kina uvodi sankcije američkim kompanijama i pojedincima koji su učestvovali u prodaji naoružanja Tajvanu, saopštio je Džao Lidžijan, portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova.

Među kompanijama na kineskoj listi su Lokid Martin, Boing i Rejtion. Šta tačno obuhvataju sankcije, zasad, nije navedeno.

Stejt department je nedavno odobrio prodaju savremenog naoružanja Tajvanu, a reč je o tri sistema — senzora, raketa i artiljerije, ukupne vrednosti 1,8 milijardi dolara.

Zbog tog poteza SAD iz Kine su danima stizale oštre poruke, a sada je povučen i konkretan potez.

Prodaja oružja ostrvu povećana je u poslednje vreme u kvantitetu i kvalitetu. Portparol kiniskog ministarstva spoljnih poslova pozvao je Vašington da prekine prodaju oružja Tajvanu i zaustavi bilo kakvu vojnu interakciju sa njim.


izvor

[Dreadnought]

[MOTORISTA]

"Ratom protiv rata" - Si Đinping održao govor u kojem je poslao prikriveno upozorenje Americi: Neće im uspeti
M.I.M. 26.10.2020.

Kineski predsednik Si Đinping upozorio je da “ucene, blokade i ekstremni pritisci” neće dovesti “nigde nego u ćorsokak”, u prefinjeno prikrivenom napadu na Sjedinjene Američke Države tokom govora u znak sećanja na ulazak Kine u Korejski rat pre 70 godina.

Si je govorio u petak, na ceremoniji povodom godišnjice ulaska kineskih trupa u Severnu Koreju u oktobru 1950, konflikt prema kojem se Peking odnosi kao prema “ratu otpora američkoj agresiji i pomoći Koreji”. Kako piše CNN, Si je govorio u isto vreme dok se s druge strane Pacifika, u Nešvilu u Tenesiju, odigravala finalna predsednička debata između Donalda Trampa i rivala Džozefa Bajdena. Tokom debate dva kandidata sukobila su se oko odnosa prema Kini, ali su oba obećala da će se usprotiviti rastućoj azijskoj sili. Si, koji je takođe vrhovni komandant kineske armije, upozorio je da iako Peking želi mir, neće se povući iz borbe.

- Kineski narod razume da se mora koristiti jezik koji osvajači razumeju – boriti se ratom protiv rata i zaustaviti invaziju silom, zadobijajući mir i poštovanje kroz pobedu. Kineski narod neće stvarati nevolje ali ne plaši ih se. Bez obzira na poteškoće ili izazove sa kojima se suočimo, naše noge se neće tresti niti će se naša leđa saviti – poručio je Si, preneo je “Saut morning čajna post” (SMCP).

U Kini je Korejski rat pozdravljen kao velika pobeda, uprkos tome što Severna Koreja nije stekla korist nakon što je prva invazija na jug odbijena. Da nije bilo Kine, Severna Koreja bi verovatno bila poražena, ukazuje CNN. Uoči Sijevog govora, održanog pred krcatom Velikom narodnom dvoranom u Pekingu, publika je aplauzom dočekala grupu kineskih veterana iz Korejskog rata i održala minut tišine u znak počasti skoro 200.000 ubijenih kineskih vojnika u konfliktu. Ovaj događaj je poslednji u nizu vladinih komemoracija na visokom nivou i pratećih medijskih naslova kojima je obeležena godišnjica a Kina proglasila pobedu nad SAD, koje su bile na strani Južne Koreje. Zvanični list kineske vojske pozdravio je “slavnu pobedu” koja je “ostavila Amerikancima dubok utisak da se računa ono što Kinezi imaju da kažu” i da poštuju “kineske crvene linije”.

Sijev govor i propaganda koja je to pratila u kontrastu su sa događajima od pre 10 godina, povodom 60. godišnjice kineskog ulaska u Korejski rat, primećuje CNN. Iako se doticao istih ključnih tačaka u istoriji sukoba, Siju su tada primetno nedostajali ne tako suptilni ukori i upozorenja usmerena ka Vašingtonu kakva je izneo u govoru u petak. U petak je kineski predsednik prikazao SAD u Korejskom ratu kao imperijalističkog agresora sa daleko superiornijom tehnologijom i oružjem kojeg su bez obzira odbile kineske i severnokorejske snage.

- Nakon bolnih napora u ratu, kineska i korejska armija konačno su porazile protivnike i takođe razbile legendarnu američku armiju, koja je navodno nepobediva – rekao je Si. On je istakao da je ta pobeda bila poruka “potisnutim nacijama i ljudima širom sveta”.

- Svaka zemlja ili armija, bez obzira koliko su bile moćne, stojeći protiv trenda međunarodne zajednice… sigurno će trpeti posledice – rekao je Si, prenosi SMCP. Iako Si nijednom nije pomenuo SAD van komentara specifično vezanih za događaje tokom Korejskog rata, on je govor okončao upozorenjem državama koje podržavaju “unilateralizam, protekcionizam i ekstremni egoizam”.

- Neće uspeti ucene, blokade niti ekstremni pritisci. Ponašanje na svoju ruku i u skladu sa sopstvenim interesima neće uspeti. Traženje hegemonije i zlostavljanje drugih neće uspeti i neće odvesti svet nigde nego u ćorsokak – zaključio je Si.

Tenzije između dve sile porasle su poslednjih godina po nizu pitanja, uključujući status Tajvana, navodno kršenje ljudskih prava u slučaju muslimanskih manjina u Sinkjangu i trgovinski i tehnološki rat.

Izvor: www.blic.rs

[Dreadnought]

Hitac upozorenja: Kina bi mogla da udari u srž američke vojne industrije


Peking je zapretio novim sankcijama brojnim američkim firmama zbog prodaje oružja Tajvanu. Potez je za sada simboličan, ali ako Kina zaista želi da uzvrati udarac, moraće da ošteti lance snabdevanja pogođenih vojnih kompanija, smatra Tom Faudi, britanski pisac i politički analitičar međunarodnih odnosa sa primarnim fokusom na Istočnu Aziju.

U tekstu za RT, Faudi kaže da je kinesko Ministarstvo spoljnih poslova najavilo sankcije brojnim američkim firmama i pojedincima zbog prodaje oružja Tajvanu, pri čemu je Vašington prethodne nedelje odobrio rekordnu prodaju ostrvu, vrednu oko pet milijardi dolara.

Među navedenim kompanijama su „Lokid Martin“, „Boing difens“ i „Rejtion“, pa sankcijama Kina zapravo udara u srž „američkog vojno-industrijskog kompleksa“.

Međutim, šta specifične mere znače, kako će se one sprovesti i kakav bi mogao biti njihov uticaj, ostaje da se vidi.

Na prvi pogled ove sankcije izgledaju simbolično. Ove vojne firme ne posluju u Kini i nemaju tržišni značaj u Americi. Izuzetak je civilno krilo kompanije „Boing“, koje je i dalje posvećeno kineskom tržištu.

S druge strane, to ne znači da sankcije neće imati strateške posledice. Pre svega, Kina ima ogromnu dominaciju nad „retkim zemnim materijalima“ potrebnim za američku odbrambenu industriju, i ukoliko bi ove sankcije zaista uzele maha, mogle bi imati veliki uticaj na lanac snabdevanja.

Drugo, čak i ako su mere samo simbolične, to je ipak upozorenje Pekinga da bi u budućnosti mogao ozbiljno da uzvrati na američke akcije.

Šta su „retki zemni materijali“? I zašto su važni? Naziv se odnosi na 17 elemenata koji se prvenstveno koriste u proizvodnji svih vrsta predmeta, uključujući elektroniku, vozila i naravno vojnu opremu.

Prirodno, ovi resursi čine osnovu mnogih lanaca snabdevanja širom sveta. Kina ima gotovo potpuni monopol nad ovom industrijom. Jedna studija je pokazala da je Kina „proizvela približno 85 procenata retkih zemnih oksida na svetu i približno 90 procenata retkih zemnih metala, legura i trajnih magneta“. Godine 2018. do 80 procenata retkih zemnih materijala Amerika je uvozila iz Kine, Vašington to zna i sprema se za nepredviđene slučajeve.


Kina spremna da postane oštrija

Strateške implikacije su sasvim jasne. Američka vojska se za proizvodnju svoje opreme duboko oslanja na materijale uvezene iz Kine. Ako Peking poželi, ove sankcije bi mogle da blokiraju lance snabdevanja pogođenih firmi.

Međutim, da li će Peking to zaista učiniti, pitanje je političke volje, s obzirom na to da bi Vašington taj potez tretirao kao veliku eskalaciju i oštro se osvetio na kineskim firmama poput „Huaveja“. Takav potez očigledno nije dobra ideja, posebno uoči izbora, i bio bi samo krajnje sredstvo u scenariju sličnom ratu. S obzirom na to, možda bi bilo tačnije taj potez protumačiti kao „hitac upozorenja“ za ono što Kina može učiniti - dokaz da je spremna da postane oštrija prema američkim firmama.

Pre mesec dana, Kina je objavila sopstvenu „listu entiteta“ – izvoznu crnu listu koja može zabraniti izvoz ili poslovanje sa kompanijama koje se smatraju pretnjom nacionalnoj bezbednosti, namerno napominjući ono što američko Ministarstvo trgovine koristi protiv kineskih kompanija. Cilj je da se vlastito tržište iskoristi protiv zemalja koje diskriminišu ili povređuju interese kineskih firmi.

A tu je značajna i crna lista američke kompanije „Boing difens“. Iako su sankcije pažljivo izbegavale civilnu podružnicu „Boinga“, koja snabdeva komercijalne avione i ima ogroman posao u Kini, ipak je to jasna crvena zastava da kompanija nije nedodirljiva. Kako Peking teži daljem razvoju sopstvenih komercijalnih aviona, uključujući „komak C919“, mogao bi postati još tvrđi u sankcijama.


Tajvan - Crvena linija

S obzirom na sve ovo, kineske sankcije američkim odbrambenim firmama u praksi su manje politika a više najava stvari koje dolaze. Iako Peking još nije spreman da iskoristi američku zavisnost od retkih zemnih materijala, jasno poručuje da je spreman da preduzme mere protiv američkih kompanija tamo gde smatra da treba.

Tajvan je, s jedne strane, ogromna crvena linija za kinesku vladu. Kao što je ilustrovala vojnim vežbama, Kina smatra da mora postojati određena demonstracija jasnih posledica po one koji je ugrožavaju, iako bez metoda koje bi mogle da se pokažu krajnje destabilišućim.

Peking razvija set alata i želi da znamo da je spreman da ga koristi ukoliko je to neophodno. Ove „promotivne sankcije“ mogu na više načina da pokažu prave zube i to je ono na šta treba pomeriti fokus.

izvor

[Dreadnought]

Uprkos pretnjama Kine, Amerika prodaje Tajvanu sto "harpuna"


Američki Stejt department odobrio je potencijalnu prodaju Tajvanu 100 obalskih odbrambenih sistema "harpun" koji je proizveo Boing, saopštio je Pentagon.

Taj ugovor ima potencijalnu vrednost do 2,37 milijardi dolara.

Ovaj potez dolazi nekoliko dana nakon što je Stejt department odobrio i potencijalnu prodaju još tri sistema naoružanja Tajvanu, uključujući senzore, rakete i artiljeriju, čija bi ukupna vrednost mogla biti 1,8 milijardi dolara, što je izazvalo Kinu da zapreti sankcijama, prenosi Rojters.

Ranije u ponedeljak u Pekingu, portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova rekao je novinarima da će Kina uvesti sankcije protiv nekih američkih kompanija za koje tvrdi da su umešane u prodaju oružja Vašingtona Tajvanu.

Ovakve akcije SAD dešavaju se u trenutku kada Trampova administracija pojačava pritisak na Kinu pred predsedničke izbore 3. novembra i kada raste zabrinutost zbog namera zvaničnog Pekinga prema Tajvanu.


izvor

[Dreadnought]

Kina „bombarduje“ Ameriku kontramerama


Ministarstvo spoljnih poslova Kine najavilo je u ponedeljak da će Kina preduzeti recipročne kontramere protiv šest američkih medijskih kompanija nakon što su SAD šest kineskih medija označile kao „strane misije“.

Kina zahteva da filijale američke nacionalne televizije Ej-Bi-Si sa sedištem u Kini, Los Anđeles Tajms, Javni radio Minesota, BNA, Njuzvik i Fjučr stori Njuz (Feature Story News) u pisanom obliku prijave podatke o svojim zaposlenima, finansijama, poslovanju i nekretninama u Kini, u roku od sedam kalendarskih dana od ponedeljka, saopštilo je kimesko ministarstvo spoljnih poslova.

Džao Liđijen, portparol ovog ministarstva, rekao je da su kontramere u potpunosti neophodne i da je Kina primorana da ih preduzme kao odgovor na nerazumno ugnjetavanje kineskih medijskih organizacija u Sjedinjenim Državama, objavio je Kineski internacionalni radio.

Podsetimo, američki državni sekretar Majk Pompeo saopštio je protekle nedelje da je Stejt Department odredio još šest kineskih medijskih komapnija kao strane misije i objasnio da je taj potez usmeren na „potiskivanje komunističke propagande“.

Peking je juče zapretio novim sankcijama brojnim američkim firmama i pojedincima zbog prodaje oružja Tajvanu.

izvor

[MOTORISTA]

Ma ko pobedio na izborima u Americi, Kini se crno piše: Tramp sa njom sve vreme vodi rat, ali Peking više zazire od Bajdena
M.V.A. 27.10.2020.

Za nedelju dana znaće se da li će na čelu Sjedinjenih Država i dalje biti Donald Tramp ili kandidat demokrata Džo Bajden. Alternative nikada nisu bile jasnije, a razlike veće. Ali upravo po pitanju najkontroverznije političke teme – odnosa prema Kini – može se očekivati iznenađujući kontinuitet.

Iznenađujući - zato što je odnos između vlada u Pekingu i Vašingtonu za vreme Trampa dostigao najnižu tačku, piše Matijas Nas, dopisnik nemačkog lista „Cajt“. Američki predsednik je započeo trgovinski rat protiv Kine, a kritikujući „kineski virus“ neprekidno podseća na to da je pandemija krenula iz Vuhana, odakle se proširila po celom svetu.

– Čovek bi pomislio da kinesko rukovodstvo željno iščekuje odlazak Trampa iz Bele kuće. Ali nije tako - ocenjuje novinar „Cajta“. Tramp je možda drzak, hirovit, ratoboran i prost, i želi sve da prigrabi za sebe i Ameriku, ali nije čovek od principa, ali je uvek spreman za poslovnu saradnju, što znači da u svakom trenutku možete da sklopite posao, piše autor.

Bajden bi mogao da bude mnogo nezgodniji

Tramp je, doduše, osudio Kinu zbog ugnjetavanja Ujgura i ukidanja pravne države u Hongkongu, njegova vlada je čak uvela sankcije odgovornima, uključujući i člana Politbiroa KP Kine. Uprkos tome, nikada niste imali utisak da su zaštita demokratije i ljudskih prava njegov lični cilj, piše dopisnik „Cajta“. Ako je verovati bivšem savetniku za nacionalnu bezbednost Džonu Boltonu, Tramp je u razgovoru sa Si Đinpingom čak podržao progon Ujgura. Bajden bi mogao biti principijelniji i, samim tim, nezgodniji partner za Kinu. Dobro poznaje Si Đinpinga. Pre nego što je ovaj došao na čelo partije i države, posetio je SAD, a Bajden, koji je bio potpredsednik za vreme Baraka Obame, bio je njegov domaćin. Satima su razgovarali. Kada je Si došao na vlast, Bajden je posetio njega. Imali su mnogo vremena da steknu sliku jedan od drugom. Utoliko više zavređuje pažnju Bajdenova izjava tokom debate demokrata u predizbornoj kampanji, piše autor.

– On nema nijednu iole demokratsku kost u telu. On je razbojnik - rekao je Bajden u februaru ove godine o Si Đinpingu. S druge strane, Tramp mu je često laskao, nazivajući ga „dobrim prijateljem“.

Ono u čemu se se slažu oba predsednička kandidata jeste da je najveći strateški izazov suparništvo Sjedinjenih Država i Kine. Gotovo pola veka, od istorijske posete Ričarda Niksona Kini 1972. godine, američka politika je imala cilj da integriše Kinu u međunarodni sistem i tako je liberalizuje na unutrašnjem planu. Politiku tzv. uključivanja (engagement) danas i republikanci i demokrate smatraju neuspelom.

- Iako je Vašington u većini pitanja duboko podeljen, preovladava zajednički stav da je era angažmana za Kinu naglo okončana - napisali su pre godinu dana dvojica najvažnijih savetnika za spoljnu politiku u vladi Baraka Obame Kurt M. Kembel i Džejk Salivan u čsopisu „Forin afers“. Dvojica stratega zalažu se za „koegzistenciju“ između dve velike sile, zasnovanjoj na dva elementa: konkurenciji i saradnji.

Oštar stav prema Kini

Prema Bajdenovom programu buduće američke spoljne politike, saradnja sa Kinom je moguća i poželjna, kako što se tiče klimatskih promena, tako i neširenja nuklearnog naoružanja i globalne zdravstvene zaštite. Demokratski kandidat za predsednika, međutim, takođe traži zauzimanje oštrog stava prema Kini, u najboljem slučaju, putem „jedinstvenog fronta“ SAD i saveznika i partnera. U ovome je možda i glavna razlika između Bajdena i Trampa: Tramp se nije samo posvađao sa Kinom, već i sa starim prijateljima Amerike. Ukoliko bi Bajden došao na vlast, on bi od samog početka težio ka tome da pridobije saveznike putem ofanzive šarma, piše Nas.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

"Kina je predator" - Pompeo osuo paljbu po Pekingu
Tanjug 28.10.2020.

Državni sekretar SAD Majk Pompeo rekao je danas da je Komunistička partija Kine napravila "loše poslove" za Šri Lanku, nazvavši najmnogoljudniju zemlju predatorom, preneo je Rojters.

- Počev od loših poslova, kršenja suvereniteta i bezakonja na kopnu i moru, Komunistička partija Kine je pravi predator, dok SAD imaju potpuno drugačiji prilaz. Dolazimo kao prijatelji, kao partneru - rekao je Pompeo na konferenciji za novinare u glavnom gradu Ssri Lanke, Kolombu.

Pompeo se nalazi u Kolombu, u sklopu azijske turneje, kako bi prikupio što više saveznika protiv Pekinga, zaključuje Rojters.

Izvor: www.blic.rs

[Dreadnought]

Kina zacrtala: "Do 2035. prestići SAD, a onda..."


Usred pandemije koronavirusa, Kina se pojavljuje kao motor globalnog rasta.

Kina je jedina velika ekonomija za koju se očekuje da će ove godine pokazati pozitivan napredak - MMF predviđa rast od 1,9 odsto, a sledi uzlet od nestvarnih 8,2 odsto u 2021. Ipak, nastavak trgovinskih trvenja između dve najveće svetske ekonomije znači da SAD neće imati kotisti od ovog širenja kao i od velike kineske fiskalne i monetarne pumpe nakon velike finansijske krize 2007-2008.

Pekinška vizija "osnovne socijalističke modernizacije" iz 2035. godine uključuje nekoliko specifičnih ciljeva i nije posebno spomenula Sjedinjene Države. No, poruka je jasna između redova da će Kina ostati na svojoj putanji rasta kako bi zamenila SAD kao glavnu svetsku ekonomiju u sledećih 15 godina, prenosi SEEbiz.

Ukupna ekonomska veličina Kine i dohodak po stanovniku "popeće se na novi nivo" do 2035. godine, uz značajna poboljšanja u njenoj ekonomskoj, tehnološkoj i sveobuhvatnoj moći, stoji u saopštenju sa petog plenranog zasedanja Centralnog odbora Komunističke partije.

Bruto domaći proizvod (BDP) po stanovniku u Kini dostići će bruto proizvod u "naprednoj zemlji srednjeg nivoa", sa većom grupom srednjeg dohotka u zemlji i "novim konkurentskim prednostima" u inostranstvu, prema saopštenju. Ukratko, Kina će do 2035. biti bogata, zelena, poštena i zastrašujuća ekonomska sila.

Ako se ova vizija može postići, prirodni je rezultat da će kineski ekonomski uticaj premašiti uticaj SAD. Na primer, u smislu ukupne ekonomske veličine, budući da je kinesko stanovništvo gotovo četiri puta od američkog, BDP po glavi stanovnika koji je otprilike polovina američkog nivoa kinesku bi ekonomiju učinio dvostruko većim.

Vredno je napomenuti da Peking sada sa apsolutnom sigurnošću gleda na trend kontinuiranog rasta. Ono što kinesko vođstvo predviđa jeste da se stopa rasta zemlje može menjati iz godine u godinu - o čemu svedoči i način na koji je izbijanje koronavirusa uticalo na pad stope rasta ove godine - ali trend rasta će se zadržati baredm do 2035. godine.

Izgledi održavaju novo poverenje u Pekingu da je Kina sposobna da se nosi sa raznim izazovima. Trgovinski rat koji je započela Trampova administracija smatran je glavnom pretnjom, ali nije imao stvarnog uticaja na kinesku trgovinu. A izbijanje koronavirusa u početku se doživljavalo kao pretnja kineskom rastu, ali problemi su se pokazali kratkotrajnima.

Centralna tačka najnovijeg nacrta vladajuće Kineske komunističke partije jeste da Kina mora urediti vlastitu kuću jačanjem inovacija i jačanjem samodovoljnosti.

A za kineske čelnike ovo je pouzdan pristup za pobedu u ekonomskom sukobu sa SAD, bez obzira na to šta će Vašington dalje preduzimati.

izvor

[Dreadnought]

Kina se nada saradnji sa novom američkom vlasti


Kina se nada da će nova administracija u Vašingtonu nastaviti da gradi odnose sa Pekingom zasnovane na uzajamnom poštovanju, rekao je zamenik ministra spoljnih poslova Kine Le Jučeng.

„Nadamo se da će nova američka administracija sarađivati sa Kinom u tom smeru kako bi se izgradili odnosi bez sukoba, bez konfrontacija, zasnovani na uzajamnom poštovanju i uzajamnoj saradnji. Važno je da se obe strane usredsrede na saradnju“, rekao je kineski diplomata.

Prema njegovim rečima, „Kina i SAD imaju kako prostora za saradnju, tako i nesuglasice koje treba rešiti i upravo na taj način mogu postaviti bilateralne odnose na pravi put“.

„Što se tiče kinesko-američkih odnosa, stav Kine je dosledan i jasan. Postoje neke razlike između Kine i SAD, ali imamo mnogo zajedničkih interesa i široke mogućnosti za saradnju. Održavanje i promovisanje zdravog razvoja kinesko-američkih odnosa je u interesima kako Kine, tako i SAD. Tome se takođe nada ceo svet“, rezimirao je diplomata.

Kina se nada da će nova administracija u Vašingtonu nastaviti da gradi odnose sa Pekingom zasnovane na uzajamnom poštovanju, rekao je zamenik ministra spoljnih poslova Kine Le Jučeng.

izvor

[Dreadnought]

Tramp zabranio investiranje u kineske kompanije, povezane sa vojskom


Predsednik SAD Donald Tramp potpisao je ukaz kojim se američkim državljanima i kompanijama zabranjuje da kupuju hartije od vrednosti kineskih kompanija koje su, prema mišljenju američke strane, povezane sa kineskom vojskom, navodi se u dokumentu.

Ukaz se odnosi na „kineske komunističke vojne kompanije“ i njihove akcije, obveznice i druge hartije od vrednosti, navodi se u dokumentu. Zabrana će stupiti na snagu 11. januara 2021. godine.

„Kina sve više eksploatiše američki kapital kako bi pronašla resurse i doprinela razvoju i modernizaciji svojih Oružanih snaga, obaveštajnih službi. To omogućava Kini da direktno ugrožava američku teritoriju i američke snage u inostranstvu, uključujući razvoj oružja za masovno uništavanje, naprednog konvencionalnog naoružanja i zlonamerne sajber-akcije protiv SAD i njihovog naroda“, navodi se u dokumentu.

Američki predsednik je takođe proglasio vanredno stanje koje omogućava uvođenje sankcija protiv fizičkih i pravnih lica u vezi sa ovim problemom.

Zasad nije objavljena lista kompanija čije će hartije od vrednosti biti zabranjeno kupovati.

izvor

[MOTORISTA]

Kako je Tramp ojačao najvećeg neprijatelja - Dok je Amerika napuštala sporazume, Kina je okupljala saveznike i zadala joj žestok udarac
M.I.M. 17.11.2020.

Lideri 15 zemalja Indo-pacifičkog regiona potpisali su na virtuelnom samitu u nedelju sporazum o slobodnoj trgovini koji je – prema merilu populacije i bruto domaćeg proizvoda – do sada najambiciozniji ikad.

Zadat je veliki udarac Americi

U pitanju je regionalno sveobuhvatno ekonomsko partnerstvo (RCEP),sporazum kojem je pristupilo 10 članica Asocijacije nacija Jugoistočne Azije (ASEAN) – Brunej, Kambodža, Indonezija, Laos, Malezija, Mjanmar, Filipini, Singapur, Tajland i Vijetnam – i još pet drugih partnera – Australija, Kina, Japan, Novi Zeland i Južna Koreja. Prvi put predložen 2011, RCEP će eliminisati čak 90 odsto tarifa na uvoz između zemalja potpisnica u roku od 20 godina od njegovog stupanja na snagu, što bi moglo biti već sledeće godine. Takođe će uspostaviti uobičajena pravila za trgovinu, uključujući elektronska, i intelektualno vlasništvo.

Potpisnica sporazuma, kako piše “Sout Čajna morning post” (SCMP), ima svega 15, jer je Indija, jedan od originalnih partnera, prošle godine objavila da napušta pregovore zbog strahova da će jeftinija roba iz Kine i poljoprivredni proizvodi iz Australije i Novog Zelanda oštetiti lokalnu industriju. Iako je odluka Indije zbog njene tržišne veličine zadala veliki udarac sporazumu, ostalih 15 zemalja se složilo da nastave i, kako su rekle, njihova vrata ostaju otvorena za jednu od najmnogoljudnijih država u svetu. Čak i bez Indije, RCEP je najveći sporazum o slobodnoj trgovini u svetu, sa 30 odsto udela u svetskoj populaciji i BDP-u. Uključuje vodeće ekonomije poput Kine, Japana, Južne Koreje i Australije, ali i neke manje razvijene poput Laosa i Kambodže. Ali ono što je još važnije jeste da će RCEP biti prvi sporazum o slobodnoj trgovini između Kine, Japana i Južne Koreje, odnosno prve, druge i četvrte najveće ekonomije u Aziji.

Kad se sve okonča, RCEP će biti prvi multilateralni slobodnotrgovinski sporazum u kojem je Kina ikad učestvovala, čime će produžiti svoju ruku u regionu i utrti put Pekingu da učestvuje u još naprednijim sporazumima. Azijski džin ima bilateralne slobodnotrgovinske sporazume sa 17 zemalja i regionalnih blokova i u pregovorima je sa 15 njih, prema Kineskom ministarstvu trgovine. U međuvremenu je Kina u dugim pregovorima sa Evropskom unijom oko investicionog sporazuma iako se spore oko pristupa tržištu. Takođe je u pregovorima s Japanom i Južnom Korejom od 2012. oko trilateralnog sporazuma o slobodnoj trgovini, ali je tu došlo do slabog pomaka. SCMP navodi da je Kina želela da uspostavi mrežu slobodne trgovine s partnerima u okviru napora da konsoliduje svoj ekonomski uticaj, a ti napori su se znatno pojačali kako je odlazeći američki predsednik Donald Tramp zagovarao veći protekcionizam i nametnuo niz tarifa Kini, ali i Meksiku i Evropskoj uniji.

Kako su Sjedinjene Američke Države isključene iz RCEP-a, ovaj savez će dodatno ojačati kineski ekonomski i politički uticaj. Analitičari ukazuju da RCEP pokriva tržište od 2,2 milijardi ljudi i 26,2 biliona dolara globalne proizvodnje, što je oko 30 odsto svetske populacije i globalne ekonomije. Takođe je veće od Američko-kanadskog sporazuma (USMCA) i Evropske unije. Analitičari navode da su ekonomske koristi RCEP-a skromne i da će biti potrebne godine da se ostvare, ali je taj sporazum pre svega geopolitička pobeda za Kinu vreme kad se SAD naizgled povlače iz Azijsko-pacifičkog regiona u okviru spoljne politike “Amerika na prvom mestu”, koju je zagovarao Tramp. Nije poznato da li će SAD pregovarati o nekom megatrgovinskom ugovoru sa zemljama u regionu pod Džozefom Bajdenom, ističu stručnjaci.

- Diplomatska poruka RCEP-a je možda jednako važna kao ekonomska – pobeda za Kinu – napisali su analitičari “Siti riserča” u izveštaju u nedelju.

Oni su istakli da novi megasporazum pokazuje da je Istočna Azija otvorena za biznis i da priznaje koristi dubljih trgovinskih integracija, smanjuje percepciju da se Kina okreće ka unutra sa svojom strategijom naglaska na domaće tržiše i signalizira da azijsko-pacifičke ekonomije ne žele da biraju između SAD i Kine, što važi čak i za one snažno povezane sa Amerikom, poput Japana i Južne Koreje.

RCEP je pokrenut u novembru 2012, u vreme kad je Obamina administracija vodila pregovore o drugom velikom ugovoru, Trans-pacifičkom partnerstvu (TTP), iz kojeg je Tramp povukao SAD 2017. Iako je novi sporazum značajni pomak na polju porekla, intelektualnog vlasništva i smanjenja carina, on ne pokriva neka područja, posebno kad se poredi sa Sveobuhvatnim progresivnim sporazumom za Trans-pacifičko partnerstvo (CPTPP), drugi mega sporazum o slobodnoj trgovini koji ima 11 članova. CPTPP je nastao iz Trans-pacifičkog partnerstva koji je bio ključni deo strategije administracije Baraka Obama za Aziju, da bi se SAD povukle iz njega tokom Donalda Trampa. Naširoko smatran najnaprednijim multilateralnim trgovinskim ugovorom, CPTPP je otvoreniji i sveobuhvatniji u odnosu na RCEP, uključujući veću eliminaciju uvoznih tarifa (99 odsto), kao i odredbe o radnim i ekološkim standardima.

Analitičari kažu da je RCEP slabiji trgovinski ugovor u odnosu na CPTPP, ali da zato postavlja temelj za dublju saradnju članica u budućnosti, posebno onih koje nisu imale postojeće bilateralne ugovore, kako kaže Sajmon Baptist, glavni ekonomista konsultantske firme “Ekonomist intelidžens junit”.

- Moguća bileteralna povezivanja uključuju Kinu i Japan, drugu i treću najveću svetsku ekonomiju, kao i Japan i Južnu Koreju, koje su upetljane u bilateralni trgovinski spor – rekao je Baptist za CNBC. Iako Kina sa RCEP-om dobija više na generalnom uticaju u regionu nego što ima ekonomskih koristi, državni tabloid “Global tajms” tvrdi da potpisivanje tog ugovora dokazuje da Kina nije “ekspanzionističko carstvo” kako se to predstavlja na Zapadu. Kineski državni mediji deluju kao glasilo kineske vlade, ukazuje CNBC.

“To pokazuje da Kina može raditi sa drugim zemljama na efikasan i obostrano koristan način”, pisao je kineski tabloid. “Ovo je fundamentalni način za kineski razvoj”. “Neke američke i zapadne elite su zaista iza vremena u svom načinu razmišljanja – one misle da je Kina ekspanzionističko carstvo i vide njenu proširenju saradnju sa bilo kojom zemljom ili regionom kao deo njene ekspanzionističke strategije. U stvari, pogrešno su pročitali Kinu, vremena i čitav svet”.

CGTN, međunarodni ogranak državnog kineskog emitera CCTV, piše da Kina prkosi načinu na koji je predstavljaju zapadni mediji, pokazujući da njihov pristup regionu nije agresija već “dobro promišljena diplomatija”.

“Zapad treba da razume da je Kina integralni i ključni deo regionalne i svetske ekonomije i ovaj sporazum je potvrda toga”, navodi CGTN na svom sajtu. Takođe se podseća da je, za razliku od SAD koje su nametnule kaznene tarife Kini, EU i Kanadi, Kina ostvarila nove sporazume sa Kambodžom i Evroazijskom ekonomskom unijom koju čine Rusija, Belorusija, Kazahstan, Jermenija i Kirgistan, te da ažurira postojeće sa Novim Zelandom i Singapurom.

“Ti sporazumi će umanjiti američke pokušaje da razdvoje Kinu od globalne ekonomije. Kina je reagovala na američki izazov, ne putem sukoba kao to senzacionalistički predstavljaju mediji već produbljavanjem svoje integracije sa drugima. RCEP uključuje više američkih saveznika – njihov pristup sporazumu je potvrda da Kina ostaje njihov ekonomski partner i da će region sarađivati”, ističe CGTN.

Kineska prinuda

“Blumberg” međutim navodi da RCEP reflektuje viziju samostalnih blokova kojima dominiraju rivalska carstva iz vremena pre Prvog svetskog rata. List navodi kako je nekoliko metričkih tona jastoga iz Australije danima stajalo na kineskoj granici – duže od RCEP-om predviđenih šest sati – i da je Peking nezvanično zadržao sedam kategorija proizvoda iz te zemlje. Kako su se međusobni diplomatski odnosi pogoršali, kinesko Ministarstvo spoljnih poslova je poručilo Australijancima da “razmisle o svom ponašanju” ako žele bolje ekonomske veze.

Biti podvrgnut ekonomskoj prinudi partnera i istovremeno mu se priključiti u novom trgovinskom bloku je amblem naših vremena, ukazuje “Blumberg”. Pokušaji da se nakon pada Sovjetskog saveza izgradi svetski poredak zasnovan na pravilima dali su zamaha novoj eri diplomatije “sila je u pravu”, navodi list priznajući da finalni tekst sporazuma izgleda “iznenađujuće pozitivno” i da je istupanje Indije verovatno olakšalo ostalima da se okupe.

Vendi Katler, koja je bila v.d. zamenika američkog trgovinskog predstavnika u Obaminoj administraciji i pomogla u pregovorima oko TPP, kaže da je potpisivanje RCEP-a “još jedan poziv za buđenje za SAD” po pitanju trgovine, kako prenosi SCMP.

- Peking će verovatno tvrditi pobedu nakon potpisivanja – rekla je ranije Katler. –Promoteri su RCEP-a od prvog dana. Onda su se SAD povukle s regionalne scene i ganjale trgovinsku politiku zasnovanu na unilateralizmu. Kineski lideri iskoristili su taj vakuum da prikažu Peking kao pouzdanog partnera za ekonomski rast, trgovinu i investicije.

I zaista. Kineski premijer Li Kećijang je nazvao potpisivanje RCEP-a “pobedom multilateralizma”.

- Potpisivanje RCEP-a nije samo prekretnica u istočnoazijskoj regionalnoj saradnji već pobeda multilateralizma i slobodne trgovine… i pruža novi podsticaj oporavku svetskog ekonomskog rasta – istakao je Li.

Novoizabrani američki predsednik nije se definitivno izjasnio da li će SAD pokušati da se priključe CPTPP, nasledniku TPP koji su promovisali on i Obama. Trampova administracija je napustila ideju restrukturisanja globalnog lanca nabavke sa zemljama poput Indije, Australije i Japana, ali nije uspela da ih okupi pod formalnim trgovinski okvir koji bio mogao da napravi ravnotežu rastućem uticaju Kine.

Tu Sinkvan, predsednik Kineskog instituta za studije Svetske trgovinske organizacije na Univerzitetu međunarodnog biznisa i ekonomije, rekao je da je Trampova unilateralna trgovinska politika kombinovana sa tekućom pandemijom korona virusa zbližila Azijsko-pacifički region.

- Sklapanje RCEP-a reflektovalo je potrebu za ujedinjenjem azijsko-pacifičkih ekonomija nakon američkog trgovinskog rata i unilateralne trgovinske politike. Obezbeđivanje stabilnosti u regionalnom lancu nabavke takođe je postalo važnije kako ga je pandemija oštetila - rekao je Tu, dodajući da CPTPP ima veće standarde od RCEP-a, ali da “ostaje neizvesno koliko će se koristi stvoriti postavljanjem tih standard, dok će se rast u okviru politike trgovinske liberalizacije u RCEP-u pojaviti mnogo brže”.

Izvor: www.blic.rs