Srpske ekadrile na Solunskom frontu
MOTORISTA:
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
LePiaf:
Quote from: kosta1961 on September 01, 2014, 05:50:21 pm
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
pilot Radoslav Petrašković
Eskadrila sada pomaže srpsko -francuske trupe na zemlji u napadu na Monastir(sada Bitola).Kako bi bili bliže srpskom delu fronta, napuštaju Šamli 5 oktobra 1916g i prelaze kod sela Sorovitčevo(sada Aminteo),pa kod sela Vrbeni(sada Itea) 2 novembra 1916g. Dok su ranije dolazili u sukob sa bugarskim avionima,sada se sukobljavaju sa nemačkim.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Navodno je kap.Radoslav Petrašković ,vodja srpskih pilota u eskadrili ,želeo da proslavi svoju slavu.Zbog toga je nagovorio jednog mehaničara da 30 oktobra 1916g podju u malo selo Sorović kod Gorničeva.Do sela ima 20 min leta,i plan je bio da se brzo vrate.Medjutim njih dugo nije bilo i zabrinuti saborci prijavili let komandru.On naredjuje da jedan kamion krene ka selu i da ih potraži.Pronašli su ih u polju nedaleko od aerodroma.Navodno je u kršu od aviona bio kap. Petrašković,potpuno pijan .Kasnije se otkrilo da je kapetan stigao u selo ,ali je tamo probao lokalne proizvode , napunio avion sa balonima vina i šunkama i krenuo nazad.Izgubio se pa je sleteo u polje i razbio Farman ,ali je on čudesno ostao živ.Navodno je francuskom osoblju u eskadrili više žao vina koje je prosuo nego aviona. Petrašković je posle ovoga poslat u pešadiju ,gde se hrabro borio.Preživeo je rat i umro je desetak godina kasnije od povrede kičme na tom udesu.
Pozdrav svima! Čitam ovu temu, kao i druge vezane za srpsko vazduhoplovstvo tokom Prvog svetskog rata, pa sam rešio da se prijavim na forum. Evo, za početak da dodam iz biografije Aleksandra Deroka "A ondak je letijo jeroplan nad Beogradom" opis ovog tragikomičnog, ali ipak na kraju nesrećnog događaja sa kapetanom Radoslavom Petraškovićem.
„Sedeli, tako, jednog dana pod šatorom neki naši piloti u jednoj francuskoj eskadrili, na nekom pustom polju, pred Bitoljem. Tek će se pojadati kapetan Petrašković: „Danas mi je slava, a kakva je to slava, do đavola, kad ne mogu da vas počastim vinom ni mastikom!“ U taj čas pade mu na pamet spasonosna ideja. Nagovorio je mehaničara da odredi neki „farman“ za probu. Uzdigao se iznad prevoja Gorničeva i uputio ka Soroviću do koga nije bilo više od dvadesetak minuta leta. To je bilo malo grčko selo, no bila je tu i kafanica.
Drugovi su ga čekali dva-tri sata. Trebalo je da se već odavno vratio. Zavladala je nervoza. Francuz, šef eskadrile, pobesneo je. Kad odjednom tamo na drumu nešto dalje od polja gde tutnje kamioni ka frontu i natrag pomažu nekom da se izvuče, i eto ti ga preko poljane sav iscepan kapetan Petrašković, mrtav pijan i natopljen benzinom, mastikom i krvlju, dovuče se nekako do eskadrile.
Kapetan je u Soroviću isprobavao rakiju u nekom podrumu sve dok se nije napio, pa je onda natovario vina, rakije i pršute u aeroplan i krenuo natrag. Zakačio je malo o liticu Kajmakčalana („Otkud tu da se ispreči na sred puta!?“) i jedva je ostao živ. Posle je govorio kako mu nije žao onog uništenog aparata, bogata je francuska država – napraviće drugi, nego mu je žao onih šest flaša što odoše u paramparčad.
Zbog nediscipline bilo je ono „pojeo vuk magarca“, ali je kapetan Petrašković (bio je to inače valjan oficir, i na grudima je nosio zvezdu sa mačevima, iz pešadije) ipak skupo platio. Ne odmah. Tek posle rata, povređena kičma je izdala i on je od posledica povrede umro deset godina docnije.“
Kubovac:
Pozdrav LePiaf!
Dobrodošao i samo nastavi tako! :)
Navigation
[0] Message Index
[*] Previous page