Калифат нестаје у ватри и димуАутор: Бошко Јакшић понедељак, 11.03.2019.
На истоку Сирије гаси се последња оаза Исламске државе која је уништена као територија, али не и као организација, још мање као идеја на којој је 2014. насталаФормација која је некада имала спектакуларна освајања и амбицију обнове блискоисточног калифата, била најбогатија и најбруталнија џихадистичка организација у новој историји тероризма, бори се за своје последње упориште на истоку Сирије, док се свет пита шта после.
Када се подсети на Исламску државу на врхунцу њене моћи, пад је у последње две године импресиван. ИД је некада по Ираку и Сирији контролисала територију од 88.000 квадратних километара на којој је осам милиона људи морало да живи по драконским и ригиднима тумачењима исламског права, шарије. Били су сјајно наоружани и располагали су стотинама милиона долара стечених од шверца нафте, опљачканог уметничког и другог блага или пореза које су сурово наплаћивали. Били су најјача икад виђена снага светог рата, џихада.
Визије Осаме бин Ладена које су досезале деценијама ако не и вековима унапред, борци калифата остварили су у неколико месеци. Привлачна сила калифата привукла је десетине хиљада муслимана, и не само муслимана, из свих крајева света, од Бангладеша до Флориде, од Туниса и Малија до Косова, од Сомалије до Британије, Француске и Немачке. Исламисти су основали
„вилајете”, провинције, по западној Африци и источниј Азији. Тероризам са потписом ИД потресао је свет.
Пошто је само нудио насиље, велики пројекат дочекао је да се данас сведе на 50 квадратних километара рушевина и пустиње. Око 60.000 џихадиста је погинуло. Лидерство је десетковано. Администрација више не постоји. Логори за обуку су затворени. Многи пропагандни сајтови преко којих су се регрутовали фанатизовани борци су угашени.
Тријумфализам је навео америчког председника да прогласи да је Сирија стопроцентно очишћена од исламиста и пре него што је отпочела завршна битка на источној обали Еуфрата где су се утврдили најупорнији борци Исламске државе, где се у области према Ираку вероватно крије и самопроглашени калиф Абу Бакр ел Багдади. Локални џихадисти су се махом предали, остали су углавном странци.
Све приче политичара и генерала о великој победи пропраћене су скептицизмом упућених аналитичара који још од времена пада Мосула и Раке упозоравају: калифат је остао без територије, али Исламска држава није побеђена.
Званичници Пентагона такође упозоравају да уколико се ИД коначно не уништи прети реална опасност да џихадисти за 6–12 месеци поврате неке територије у средњем току Еуфрата. Таква упозорења нису била уверљива Доналду Трампу да заустави повлачење око 2.000 емеричких војника из Сирије. Секретар за одбрану Џим Матис поднео је због тога оставку, па је Бела кућа у фебруару, одговарајући на критике, прецизирала да ће задржати око 400 војника, индиректно потврђујући да победа није дефинитивна и да опасности нису отклоњене.
Промоција тријумфа поново је одложена. Исламисти у одбрани својих упоришта у источној сиријској провинцији Дир ел Зор користе аутомобиле бомбе и подземне тунеле како би спречили напредовање прозападних Сиријских демократских снага којима командују Курди и регуларне сиријске армије. Последња оаза калифата је у ватри и диму, али чврсто језгро исламиста приправно је да се бори до краја и спремно да жртвује и своје породице. Цивили се користе као „штит”, отежавајући офанзиву како би се избегле њихове погибије.
Они који су могли, и хтели, побегли су из села Багуз, близу ирачке границе. Званичници међународне коалиције али и власти у Дамаску биле су изненађени колики број људи је успео да побегне, јер се све косило са њиховим ранијим проценама колико људи је унутар мале територије. У три недеље пре тога око 40.000 Сиријаца напустило је последња подручја под контролом ИД.
Док се један број џихадиста евакуисао на непознате локације, други део се предао, чиме је по Европи покренута озбиљна дебата: шта радити са онима који су на фронтове Сирије и Ирака отишли из десетина земаља? Шта радити са њиховим породицама, невестама и децом џихада? Трамп је поручио да Европска унија треба да прихвати 800 припадника ИД које су у Сирији заробиле америчке снаге и да их изведе пред суд.
„САД не желе да виде да се борци ИД инфилтрирају по Европи док је њихов калифат на ивици распада. Алтернатива није добра јер бисмо били присиљени да их ослободимо”, каже шеф Беле куће додајући да би, уколико џихадисти не оду пред судове и у затворе европских земаља, то запретило глобалним хаосом а истовремено бацило тешку моралну сенку.
Могуће је говорити о крају калифата, али тиме нису отклоњене опасности нових оружаних сукоба по Сирији. Курдима прети војна интервенција Турске – уколико се не ставе под заштиту Асада – што се не уклапа у западне планове. Посебно брине што су Курди упутили стотине џихадиста на непознате локације рачунајући да би – без кажњавања – могли да попуне курдске снаге које очекују војну интервенцију Турске или сиријских опозиционих снага које подржава Анкара.
На недавној безбедносној конференцији у Минхену дипломате су упозоравале да преузимање контроле над територијама не значи крај идеолошке претње тероризма. И даље их брине како се ИД расформирала у Мосулу – са јасном идејом да себи продужи живот у некој новој терористичкој инкарнацији.
Нема сумње какав ће бити исход последње велике битке, али тиме сви ризици нису отклоњени. Американци су искористили своју војну моћ да поразе терористе, али без плана о ефикасном управљању подручјима којима је доскора владала Исламска држава, победа није укинула опасности.
Исламска држава још може озбиљно да науди Ираку, Сирији и ширем региону. ИД је уништена као територија, али не и као организација, још мање као идеја на којој је 2014. настала.
Izvor:
www.politika.rs
