Ratni planovi Kraljevske jugoslavenske vojske

[MOTORISTA]

kakvi su bili planovi nakon pripojenja Austrije Njemačkoj

To ne bih znao da ti kažem. Ratni plan R-41 je modifikacija plana R-40 sa nekim izmenama, a cenim da su i ti planovi modifikacije onih nastalih posle anšlusa i cepanja Čehoslovačke 1938. godine.

[brodarski]

Pripojenjem Austrije stupanj ugroze se povećao. Jugoslavija je sigurno poduzela neke mjere i radnje zbog obrane zemlje.

[Perun]

koliko sam ja upoznat vecina posla na obrani je napravljena na podrucju teoretiziranja sto bi se tribalo napraviti

[MOTORISTA]

Jedino je aktivno rađeno na Rupnikovoj liniji. U svemu ostalom se kaskalo, siromašna zemlja, siromašna vojska.

[ViribusUnitis]

Kada se govori o vojnoj situaciji nakon Anschlussa treba imati na umu da je Stojadinović podržao pripojenje Austrije Njemačkoj. Držalo se kako je manje zlo da je u Austriji Njemačka nego da Italija, obuhvatnim manevrom svog lijevog krila, upadne u Jugoslaviju preko Austrije. Nakon Anschlussa ta je mogućnost otpala. Suvišno je reći da su događaji pokazali kako je njemačka prisutnost u Austriji bila veća opasnost.

[Perun]

meni se cini da, osim siromasne drzave, jedan od glavnih razloga za potpunu nespremnost vojske je kratkorocno gledanje sitnih interesa. Npr. Mala Antanta se moglo suprotstaviti Italiji i Njemackoj do 1938. nakon toga je bilo kasno. Njemacka je bila slaba za velike ratne napore (mala vojska), Italija je jos trazila svoje saveznike, Čehoslovačka je imala jaku i dobro naoružanu vojsku, Rumunjska je imala brojnu vojsku, Mađari i Bugari su još bili slabi. Da su Francuska i Britanija zauzeli odlucan stav i da je Poljska, umisto da se okomi na Čehoslovačku, povezala s njom stanje bi bilo potpuno drugacije. Bar na neko vrime. Ne kazem da se neki događaji nebi desili ali bi bilo malo drugacije.
Da ne spominjem kratkovidnu i samounistavajucu politiku (vanjsku i unutarnju) kraljevske vlade koja nije bila sposobna za nista osim da, sto je moguce vise, razvlaci vrime ostajanja na vlasti.

[MOTORISTA]

...Rumunjska je imala brojnu vojsku...

Stanje u rumunskoj vojsci je bilo očajno i gore nego kod nas. Mislim da na jednoj od stranica koje sam skenirao imaš i izveštaj o njihovom stanju. Kod njih se stanje delimično popravilo ulaskom u Trojni pakt.

[Perun]

Je ali njihov glavni cilj je bila Mađarska. Da ne spominjem da je stanje u ciloj europi bilo, vise manje, ocajno

[brodarski]

Kakvo bi stanje tribalo biti u Europi nakon 1. svjetskog rata? Iscrpljene države jedva su životarile a drugi rat već na vratima. Jugoslavija je posebna priča. Zemlja pretežno poljoprivredna, preko 50% nepismenih, nerazvijena cestovna mreža, industrija slaba, puno gladnih usta, vojska kao socijalna ustanova. Što očekivati od nje? Dobro se i održala te 23 godine. Još jedna vječna nada prve i druge Juge je odsudna obrana u Bosni. Da Nijemci nisu zaglibili u Rusiji i u Africi slabo bi se svima pisalo.

[Perun]

mene je najvise iznenadilo stanje vojske u VB, nisu imali vise od 5 divizija. kad je rat poceo spasila ih je srica a ne toliko pamet.
no da ne idem van teme, kolike obrambene sposobnosti je imala Rupnikova linija?

[MOTORISTA]

no da ne idem van teme, kolike obrambene sposobnosti je imala Rupnikova linija?

Za italijane savršena neprelazna prepreka. Oni su, ionako, krenuli u napad kada su nemci i mađari odradili posao.

[vathra]

Za italijane savršena neprelazna prepreka. Oni su, ionako, krenuli u napad kada su nemci i mađari odradili posao.

Италијани су још пре рата правили планове за инвазију Југославије, и контактирали Немце са молбом да их препусте преко Аустрије, обезбеде неколико хиљада камиона за превоз и још неке ситнице. Немци су их у том тренутку одбили, јер су имали другачије планове.
И без Рупникове линије, Италијанима није било лако да направе инвазију.

[Perun]

zbog kojih razloga im nije bilo jednostavno? ako zanemarimo njihovu poslovicnu nesposobnost

[MOTORISTA]

Nesposobnost+planinski teren+bunkeri=neuspeh

[ViribusUnitis]

Uobičajeno je da se talijanska vojska percipira kao nesposobna, međutim treba imati na umu da je Italija bila ozbiljan protivnik. Imala je daleko veću demografsku, industrijsku i saobraćajnu osnovicu, a i vojnopomorska prednost bila je višestruka. Jugoslavenska prednost bila je obrana na kratkom i relativno neprohodnom frontu zbog čega bi Italija vjerojatno pokušala desant ili akciju u Albaniji. Bez francuskog pritiska na zapadnom talijanskom frontu situacija bi bila vrlo opasna, ali Pariz nije bio voljan dati nedvosmislene garancije. Iako se to kasnije percipiralo drugačije, treba odati priznanje jugoslavenskoj diplomaciji što je sustavno popuštala i izbjegavala sukob.