Kratke vijesti

[MOTORISTA]

Nemački savezni sud dozvolio gonjenje stranih zvaničnika za ratne zločin
Tanjug 29.01.2021.

Nemački savezni sud doneo je danas presudu prema kojoj istražitelji u zemlji mogu da nastave da se bave ratnim zločinima koje su počinili strani zvaničnici, odbacujući ideju da je bivši avganistanski poručnik imao pravo na imunitet zbog službenog položaja.

Savezni sud pravde razmotrio je presudu sudija u Minhenu iz 2019. godine, kojom je optuženi osuđen za zločine koje je počinio kao poručnik avganistanske vojske. Njemu se sudilo zbog ratnih zločina i telesnih povreda, između ostalog, zbog upotrebu pretnji i sile tokom ispitivanja tri zatvorenika i zbog naređenja da se leš talibanskog komandanta obesi na barikade kao „trofej“, a osuđen je na dve godine uslovne kazne. Savezni sud odbacio je njegovu žalbu i presudio da je takođe kriv i za mučenje, a slučaj je ponovo vratio minhenskom sudu da odredi novu kaznu. U presudi Saveznog suda se navodi da on nema pravo na izuzeće od krivičnog gonjena zbog „imuniteta državnog zvaničnika“, prenosi AP.

Izvan ovog pojedinačnog slučaja, odluka znači da će ispitivanje kršenja međunarodnog prava od strane nemačkih vlasti i sudova u slučajevima poput ovog biti i dalje pravno moguće, navodi se u saopštenju Saveznog suda.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Kina u pogon pustila prvi nuklearni reaktor domaće proizvodnje
SVET Autor: Anadolija 30. jan. 2021

Kina je pustila u pogon prvi nuklearni reaktor domaće proizvodnje Hualong One.

Nacionalna agencija za nuklearnu energiju Kine (CNNC) saopštila je da je reč o reaktoru treće generacije koji je instaliran u nuklearnoj elektrani u Fudžianu. Navodi se i da je reaktor kapaciteta 1,161 milion kilovata i u srednje razvijenim zemljama može podmirivati godišnje potrebe domaćinstava od milion ljudi. Čelnik CNNC-a Ju Džianfeng kazao je da je i ovaj reaktor potvrda da se Kina nalazi među svetskim liderima u oblasti nuklearne energije. Proizvođači tvrde da će komercijalna upotreba novog reaktora smanjiti emisiju ugljen dioksida, a drugi takav reaktor u pogon bi trebalo da bude pušten do kraja ove godine.

Izvor: www.n1info.com

[MOTORISTA]

Lavina zatrpala tri pripadnika norveške vojske
IZVOR: TANJUG NEDELJA, 31.01.2021.

Dvoje civila zaposlenih u norveškoj vojsci su poginula, a treći je povređen u lavini koja je pogodila udaljeno ostrvo Jan Majen.

Ovo ostrvo nalazi se 500 kilometara od Grenlanda, na kome žive samo vojnici i istraživači iz te nordijske zemlje. U saopštenju norveških oružanih snaga navedeno je da se nesreća dogodila u subotu popodne, preneo je AP. Troje zaposlenih sa sedištem u stanici oružanih snaga na Jan Majenu bilo je na putovanju kada ih je pogodila lavina malo dalje od stanice, saopštila je norveška vojska. Prema navodima norveškog dnevnika VG, žrtve su 50-godišnja ženska osoba i muška osoba stara 30 godina.

Izvor: www.b92.net

[Milan (longtrip)]

Od 03.-05. februara novi Aero India 2021.

[MOTORISTA]

среда, 03.02.2021.

Канада прогласила „Поносне дечаке” терористима

ТОРОНТО - Канадска влада прогласила је данас групу „Поносни дечаци” за терористичку организацију, наводећи да су одиграли кључну улогу у побуни на америчком Капитолу 6. јануара.

„Поносни дечаци” суочени су са појачаним надзором након што су подржали политику администрације бившег председника САД Доналда Трампа и били главни агитатор током протеста и нереда на Капитолу 6. јануара. Према агенцији АП, „Поносни дечаци” су крајње десничарска, мушка шовинистичка, екстремистичка група позната по томе што се упуштала у насилне сукобе на политичким скуповима. Канада је прва држава која их је назвала терористима, преноси Танјуг. Високи званичници изјавили су да су власти надзирале и прикупљале доказе о „Поносним дечацима” пре побуне на Капитолу, али су потврдиле да је тај догађај пружио информације које су помогле у одлуци о стављању организације на листу терористичких.

Izvor: www.politika.rs

[MOTORISTA]

Rusija unela razdor u EU; "Povredili su nam dostojanstvo"
IZVOR: EURACTIV PONEDELJAK, 8.02.2021.

Šef evropske diplomatije Žosep Borelj suočio se nakon neuspešne misije u Moskvi sa zahtevima da podnese ostavku.

U trenutku zategnutih odnosa sa Rusijom, pojedine članice EU svojom odbranom ruskog gasovoda Severni tok dodatno produbljuju podele u Evropi i u transatlantskom partnerstvu, piše portal EU obzerver, a prenosi EURACTIV. Estonski evroposlanik Riho Teras uputio je predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen pismo u kojem je ocenio da ona treba da preduzme mere protiv Borelja, ako on sam ne podnese ostavku. Teras je pozvao i druge poslanike da potpišu pismo, u kojem je naveo da je Borelj "naneo ozbiljnu štetu ugledu EU" i "dostojanstvu" sopstvene funkcije visokog predstavnika.

Pa iako Evropski parlament nije nadležan da donosi odluku o sudbini visokog predstavnika i pismo verovatno neće imati nikakve posledice, ono, kako navodi EU obzerver, pokazuje koliko je Boreljovo ponašanje razbesnelo pojedine, posebno istočne članice EU. Borelj je nedavno samoinicijativno otputovao u Moskvu kako bi pokrenuo "strateški" dijalog i pozvao na oslobađanje uhapšenog ruskog opozicionara Alekseja Navaljnog. Međutim, ruske vlasti su, dok je Borelj boravio u Moskvi, proterale trojicu zapadnih diplomata i kritikovale EU kao nepouzdanog partnera, a visoki predstavnik ne samo da nije uspeo ništa da učini za za Navaljnog, već je u razgovorima kritikovao politiku SAD prema Kubi i hvalio rusku vakcinu, piše portal. Po povratku, da bi se odbranio od sve glasnije kritike, Borelj je na svom blogu napisao da je bio žrtva "agresivno režirane konferencije za novinare u Moskvi" i da je za proterivanje diplomata saznao preko "društvenih mreža".

"Rusija sve više kida veze sa Evropom", ocenio je Borelj i preporučio uvođenje ciljanih sankcija protiv pojedinih ruskih zvaničnika. Pa ipak, neki detalji koji su postepeno isplivali o samo poseti dovode u pitanje i procenu visog predstavnika, piše portal. Citirajući diplomatske izvore, EU obzerver piše da je Borelj uoči posete tražio da se sretne sa zamenikom ruskog premijera i jednim visokim bezbednosnim zvaničnikom, i da je negativan odgovor Moskve trebalo da bude dovoljan znak upozorenja i razlog da otkaže posetu. Istovremeno, piše portal, ni Francuska, Nemačka i Austrija, stajući odlučno u odbranu projekta gasovoda Severni tok 2 sa Rusijom, nisu mnogo učinile da odbrane "dostojanstvo" EU.

EU obzerver podseća da je nemačka kancelarka Angela Merkel prošlog petka najavila da će, uprkos potezima Rusije, izgradnja gasovoda biti nastavljena, a da se na istoj video-konferenciji francuski predsednik Emanuel Makron u potpunosti solidarisao sa njom, iako je to bilo nedugo posle proterivanja zapadnih diplomata, među kojima i jednog Nemca. Austrijski kancelar Sebastijan Kurc je dva dana kasnije za nemački dnevnik Velt am zontag pozdravio odluku nemačke vlade da ostane pri planovima za izgradnju Severnog toka 2. Pa ako je Borelj uspeo da iritira Amerikance svojom kritikom njihove politike prema Kubi, to nije ništa u poređenju sa štetom koju transatlantskim odnosima može da nanese gasovod Severni tok, ocenjuje EU obzerver.

U tekstu se podseća da su SAD već pokušale da zaustave taj projekat uvodeći sankcije evropskim preduzećima uključenim u njegovu izgradnju, a da je prošle sedmice Stejt department pojasnio da i novi predsednik Džo Bajden deli mišljenje da je to za Rusiju sredstvo kojim jača uticaj na zapad i potkopava atlantsku bezbednost. EU obzerver podseća da se i u samoj Nemačkoj čuju glasovi da se projekat zaustavi i da to traže nemački Zeleni, ali i pojedinci iz vladajuće Hrišćansko-demokratske unije (CDU) kancelarke Merkel. Unutrašnji sukobi, oko Borelja i oko Severnog toka, ukazuju da je Rusija po svoj prilici danas "najtoksičnije pitanje za EU i za tranatlantsku spoljnu politiku".

"Rusi su napravili koreografiju Borelove posete kako bi pojačali svađe u samoj EU. Pojedine (istočne i nordijske) članice EU reći će da su govorile Borelu da ne ide u Moskvu. A on će se opravdavati. Berlin, Pariz, Madrid i Rim će stati u njegovu odbranu. A Rusija će dobiti ono što je htela... još dublje podele u EU", prenosi EU obzerver ocenu neimenovanih izvora iz EU.

Izvor: www.b92.net

[MOTORISTA]

"Rusija neće zastrašiti EU"
IZVOR: TANJUG UTORAK, 9.02.2021.

Predsednik Evropskg saveta Šarl Mišel staviće odnose s Rusijom na dnevni red sastanka lidera EU, najavljeno je danas u Briselu.

On ističe da Unija neće biuti zastrašena agresivnim stavom Moskve. U Mišelovom kabinetu navode da su konsultacije predsednika s liderima EU o budućim odnosima sa Rusijom u toku i da šef diplomatije EU Žosep Borelj ima punu podršku za svoj rad. Portparol predsednika Evropskog savata naglašava da EU ostaje jedinstvena u zahtevu za puštanje na slobodu ruskog opozicionara Alekseja Navaljnog, a da Šarl Mišel osuđuje proterivanje trojice EU diplomata.

”EU neće biti zastrašena”, navodi potaprol predsednika Evropskog saveta. U Evropskom savetu ocenjuju da agresivni ruski stav, pokazan tokom posete Borelja Moskvi, pokazuje da ”Rusiju ne zanima dijalog” čak ni u onim oblastima u kojima bi saradnja mogla biti od obostranog ili globalnog interesa.

Izvor: www.b92.net

[MOTORISTA]

Vojni avioni leteli prenisko, pa celo selo ostalo bez struje
Novosti online 19. 02. 2021.

DVA francuska vojna aviona ostavila su jedno selo na jugu Francuske bez struje nakon što su, zato što su leteli prenisko, prerezali električne vodove.

Do incidenta je, kako javlja BBC, došlo u sredu poslepodne u selu Kastele nedaleko od gradića Manoske. Dva aviona "rafal" uzletela su s obližnjeg aerodroma, te počela izvoditi predviđen trening niskog leta. Istražioci koji su odmah otvorili istragu nazvali su događaj "retkim incidentom", a stanovnici sela rekli su kako ih je prelet uplašio.

- Leteli su jako nisko i stvorili veliku pometnju. Prvo sam začuo jedan, pa pogledao u nebo i ugledao drugi avion. Bili su tako nisko da sam pomislio da lete ispod električnih vodova - rekao je novinarima Benoa Goui, gradonačelnik koji se zatekao u automobilu za vreme incidenta. Nastavio je putem, te uočio prerezane kablove koji su visili preko puta. Odmah je pozvao hitne službe i kompaniju koja se bavi elektrosnabdevanjem tog kraja. Pad kablova uzrokovao je manji požar koji je brzo stavljen pod kontrolu. Selo je trenutno ostalo bez električne energije, a nestanak je potrajao satima, dok je iz sigurnosnih razloga duže vreme bila blokirana i saobraćajnica.

- Nije bilo žrtava. Incident je uzrokovao prinudno sletanje koje je pilot sigurno izveo na aerodromu - izjavili su francuski vojni zvaničnici.

Izvor: www.novosti.rs

[kumbor]

Razumem da se ponekad u cilju realnosti obuke pribegava rizičnim manevrima, ali baš da kidaju dalekovode? Mogli su poginuti, a i slupati avione. Topgun i Tom Cruz koji proleće na par metara od tornja a komandant skvadrona se poliva vrućom kafom od stresa su ipak samo film. Mada, bila je i ona epizoda kad JRV Gazela proleće ispod mostarske ćuprije, uz divljenje frajera i užas prisutnih žena! Nešto se sećam da je o tome i ovde pisano.

[MOTORISTA]

Eksplozivna naprava američke vojske nađena je na plaži kod španskog grada Malaga
Novosti onlajn 04. 03. 2021.

EKSPLOZIVNA naprava američke vojske nađena je na plaži kod španskog grada Malaga.



Naprava je uništena kontrolisanom eksplozijom, a španska policija otvorila je istragu. Eksplozivnu napravu, dugu 80 centimetara, našao je meštanin Benalmadene koji se šetao plažom Toreviha de Benamaldena. On je video plutajući objekat u vodi i izvukao ga na plažu. Tada je video da na objektu piše „Američka mornarica“, te je primetio druge brojeve i kodove, pa je odmah pozvao policiju, prenose lokalni španski mediji. Policija je ustanovila da bi objekat mogao da bude opasan, te je pozvana kontradiverziona ekipa koja ga je uništila kontrolisanom eksplozijom. Istraga koja se vodi trebalo bi da odgovori kako se eksplozivna naprava našla na obali.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Poslanik Bundestaga osuo paljbu po Amerikancima - sankcije Rusiji štete Nemačkoj!
Novosti online 04. 03. 2021.

UVOĐENJE novih američkih i evropskih sankcija protiv Rusije može izazvati napetost u odnosima između zemalja, koja se može uporediti sa vremenima hladnog rata, rekao je Sputnjiku poslanik berlinskog parlamenta Gunar Lindeman.

- Nove sankcije protiv Rusije nanose štetu našoj privredi i time štete Nemačkoj. Naravno, postoji rizik od novog hladnog rata. Upravo zbog toga treba da okončamo tu besmislenu politiku sankcija. Plašim se da će Evropska unija slediti primer sve većeg sankcionog pritiska na Rusiju. Dolaskom na vlast predsednika SAD DŽozefa Bajdena saradnja Amerike i EU je postala tešnja - rekao je Lindeman. On je istakao da Vašington pokušava da izvrši pritisak na EU s ciljem da spreči realizaciju projekta "Severni tok 2“, s obzirom na to da SAD nameću Evropskoj uniji svoj tečni prirodni gas.

Podsetimo, Evropska unija je prvi put uvela sankcije u okviru novog globalnog režima za kršenje ljudskih prava protiv četvorice ruskih državljana zbog hapšenja Alekseja Navaljnog.  Kasnije su i Sjedinjene Američke Države uvele sankcije protiv sedam činovnika ruske vlade. SAD su na crnu listu unele i 14 institucija „zbog proizvodnje biološkog i hemijskog oružja“. Američke sankcije su usmerene protiv konkretnih osoba i organizacija, a uključivanje i izvozna i vizna ograničenja.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Na koji način i koliko rukovodioci velikih sila oblikuju odnos svog naroda prema drugima
Branko Vlahović 04. 03. 2021.

PREMA Rusiji čak 77 odsto građana SAD ima negativan stav, što je rekordno veliki procenat i porast za pet odsto u poređenju sa prethodnom godinom, pokazalo je najnovije sociološko istraživanje Galupa.

Ruski sociolozi smatraju da je to zbog sve agresivnijih izjava američkih političara i medijske kampanje koja se vodi protiv Moskve. Tako "krajnje nagativan" odnos prema Rusima ima 36 odsto Amerikanaca, a pozitivan tek 22 odsto. Kad su god rukovodioci velesila verbalno napadali svoje suparnike a mediji davali veliki publicitet, menjao se odnos naroda prema određenoj zemlji. Tako je bilo i u vreme Regana i Gorbačova kada je američki predsednik SSSR nazivao "imperijom zla". Ali kad je manje-više normalizovao odnose sa Gorbačovom, i mediji su krenuli sa drugom pesmom.

U vreme vladavine Donalda Trampa veliki broj Amerikanaca je počeo da doživljava Rusiju kao neprijateljsku zemlju. To potvrđuje istraživanje "Ekonomista" objavljeno u decembru 2020. godine. Tada je procenat Amerikanaca koji smatraju Rusiju neprijateljskom zemljom porastao za 11 odsto u odnosu na 2017. Direktor Fonda za izučavanje SAD pri "Lomonosovu" Jurij Roguljev kaže da se stereotipi u SAD o Rusiji nisu promenili, pa se manipulacijama javnog mnjenja povećava broj onih koji Rusiju doživljavaju neprijateljskom državom. Ta političko-medijska kampanja iz Vašingtona ima svoj eho u Rusiji, pa i odnos njenih građana varira od stanja političkih odnosa na vrhu. Fond javnog mnjenja Rusije je 2018. godine napravio sociološko istraživanje koje je pokazalo da 34 odsto Rusa ima loš odnos prema SAD, a polovina ispitanika im je kazala da ih Amerika ne zanima. Samo godinu dana ranije broj onih građana Rusije koji imaju negativan stav prema Americi bio je znatno manji - 22 odsto.

Što se tiče odnosa prema Kini, i tu se stavovi SAD i Rusije razlikuju

Tako čak 79 odsto anketiranih Amerikanaca ima negativan stav prema Kini, a pozitivan tek njih 20 procenata. Samo 13 odsto republikanaca se dobronamerno odnosi prema Kini, a među demokratama ih je još manje, samo osam odsto. Sa druge strane, Moskva smatra da su odnosi sa Pekingom trenutno na najvišem nivou. Poslednje veliko istraživanje u Rusiji o odnosu prema Kini je napravljeno 2018. i ono je pokazalo da 62 odsto Rusa smatra Kinu prijateljskom zemljom, dok 16 osto ima uzdržan odnos prema njoj. Posle toga, iz godine u godinu raste procenat ljudi koji smatraju da se odnosi Kine i Rusije poboljšavaju.

KINESKE SIMPATIJE ZA PUTINA

ŠTO se tiče Kineza, oni u velikoj većini imaju pozitivan odnos prema Rusima, pogotovo prema predsedniku Putinu. Ruski lider je najpopularniji strani političar, pa su simpatije građana Kine prema Rusima porasle od 46 na 66 odsto. Zanimljivo je da su kineska istraživanja pokazala da negativan stav prema Putinu i Rusiji imaju oni Kinezi koji su studirali na Zapadu.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

субота, 06.03.2021.
Миленко Пешић

Немачки специјалци амнестирани после крађе оружја

Командоси који су учествовали у акцијама у БиХ, на Косову и у Авганистану, оптуживани због симпатија према десничарском екстремизму, вратили су 25.000 метака и неколико ручних бомби без икаквих правних последица

Невоље с „поносом” Бундесвера не престају. Због нацистичких поздрава део елитне специјалне јединице немачке војске (КСК) прошле године је распуштен, а сада избија на видело како је командосима пружена шанса да врате украдено оружје, без последица за поступак за какав би иначе могли кривично да одговарају. Кад је министарка одбране Анегрет Крамп-Каренбауер крајем јуна 2020. године поручила да Специјалне јединице Бундесвера с „токсичном културом вођства” и делимично независним ланцем командовања не могу више да постоје у оваквом облику, већ су стизала алармантна сазнања да у касарнама КСК-а недостаје 48.000 бојевих метака и 62 килограма експлозива.

Да би некако спасао част „немачких фока”, које су се већ нашле на јавном стубу срама због склоности десничарском екстремизму, бригадни генерал Маркус Крајтмајер решио је да спроведе интерну амнестију. Својим војницима је поручио да могу анонимно да врате оружје које су „однели” из јединице, без икаквог страха од последица. Крајтмајерова понуда је добро прихваћена и у међувремену је враћено око 25.000 метака и неколико ручних бомби. Проблем је настао јер је одбор Бундестага за одбрану тек недавно обавештен о овој самоиницијативној акцији Крајтмајера, што је изазвало политичку буру. И војни експерти одмах су дигли глас: Може ли генерал да заштити своје јединице од правних последица због оваквих нелегалних активности?

Како пише „Дојче веле”, нестало оружје није поменуто у прелиминарном извештају о реформи КСК, који је генерал Еберхард Цорн, генерални инспектор оружаних снага, објавио крајем октобра прошле године. Случајеви нестанка муниције називани су неправилним књиговодством и административним грешкама. Цорн, који предводи радну групу за реформу Специјалне антитерористичке јединице, чији су припадници учествовали у акцијама у Босни Херцеговини, на Косову и у Авганистану, касније је обавестио одбор немачког парламента за одбрану да је овакав начин враћања оружја ипак био грешка.

Министарка одбране најавила је да ће истрага о овом случају бити готова до лета, а да ће за то време припадници специјалне јединице бити на „условном отпусту”. Иако је обећала да ће јавност о свему бити обавештена, постоји опасност да контроверзни програм амнестије за оне који су вратили оружје на крају буде гурнут под тепих.

„Војницима се може обећати да ће за свој поступак изношења оружја сносити мање последице. Али рећи да им се ништа неће догодити је правно апсолутно неприхватљиво”, каже посланица Слободних демократа Мари-Агнес Штрак-Цимерман.

Посланик Зелених Тобијас Линднер истиче да у оружаним снагама не постоји овакав тип амнестије који је примењен у КСК-у. По његовим речима, анонимни повраћај оружја додатно има лошу страну.

„Ово отежава истрагу о томе да ли су екстремисти из крајње десничарских кругова заправо из редова Специјалне јединице Бундесвера успели да набаве оружје и муницију”, објашњава Линднер.

Сазнање да је специјалцима било омогућено да анонимно, без икакве казне, врате украдено оружје, повећало је притисак на генерала Маркуса Крајтмајера, који је оптуживан за ометање правде. Анегрет Крамп-Каренбауер је негирала гласине да ће генерал Крајтмајер бити смењен, али остаје отворено питање да ли ће бити саслушан како би се разјаснило да ли је понуда за амнестију била његова замисао или му је претпостављени можда дао налог да то учини. Поједине невладине организације одавно упозоравају на опасност по друштво од високообучених и до зуба наоружаних војника који гаје симпатије према екстремно десничарским идејама. Иако Бундесвер води политику „нулте толеранције” кад је реч о десном екстремизму, председник Немачке војне обавештајне службе (МАД) Кристоф Грам обавестио је прошле године јавност о 20 случајева унутар КСК код којих постоји сумња у повезаност с радикалном десницом. Активности радикалне деснице примећене су и у другим деловима немачке војске. МАД је до сада регистровао око 500 случајева. Ева Хегл, комесарка немачког парламента за Бундесвер из редова СПД-а, поручује да екстремизам крајње деснице више није маргинални проблем оружаних снага.

„Када се инциденти открију морају се брже истражити и процесуирати”, истиче Хеглова.

Izvor: www.politika.rs

[dzumba]

Наслов није баш најбољи јер "амнестираним" специјалцима и њиховом шефу прети истрага и казна осим због саме крађе и  због те "амнеситије". Онај којим им је дао "амнестију" није имао право на то.

[MOTORISTA]

Pronađena bomba iz Drugog svetskog rata, evakuisano 4.500 ljudi
Srna 07.03.2021.

Gradske vlasti Liona na jugoistoku Francuske evakuisale su danas oko 4.500 građana radi deaktivacije bombe zaostale iz Drugog svjetskog rata, javili su lokalni mediji.

Bomba teška oko 150 kilograma pronađena je na gradilištu zgrade za smještaj studenata u Devetoj oblasti Liona i uspješno je deaktivirana. Stručnjaci navode da je bomba pala na grad 26. maja 1944. godine u savezničkom bombardovanju Liona, koji je tada bio pod nacističkom okupacijom. U bombardovanju je poginulo više od 700 stanovnika Liona.

Izvor: www.blic.rs