PALUBA
March 28, 2024, 04:08:08 pm *
Welcome, Guest. Please login or register.

Login with username, password and session length
News: Donirajte Palubu
 
   Home   Help Login Register  

Prijatelji

▼▼▼▼

Mesto za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 2 3 [4] 5 6 7 8 9 10 11   Go Down
  Print  
Author Topic: Југ-Богданов град  (Read 95931 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #45 on: February 11, 2015, 01:30:40 pm »

Основа Југ-Богдановог града (по В. Вуловићу)

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
(опис слике) Град на брду изнад вароши П. опкољен окуком реке Топлице. Данас је потпуно у рушевинама.
Држе се само још неке куле и зидови уже тврђаве, као и зидови око платоа на коме је било подграђе.


* Југ-Богданов град (15).jpg (106.16 KB, 596x736 - viewed 164 times.)
Logged
dzumba
Stručni saradnik - specijalne jedinice
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 22 310


« Reply #46 on: February 11, 2015, 09:05:52 pm »

Да ли има података о бројности сталне посаде града? Да ли је Југ Богдан стално живео у том граду (утврди)? По цртежу (реконструкцији) унутрашњости утврђења не би се могло тако закључити. Колико могу да проценим дужина основице утврђења је око 45-50м, а највећа ширина 25-30м.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #47 on: February 12, 2015, 07:27:53 pm »

Нема сумње да је Топлицом, после Стевана Немање управљао његов син Вукан, а затим Вуканови наследници, чији је изданак био и војвода Вратко, отац кнегиње Милице. Такође, нема сумње, да је Вратко, тј. Југ-Богдан, пошто му је краљ Вукашин преотео земљу (Костур и Охрид), дошао и настанио се око 1365. у Топлици, где је од Лазара добио земљу.
Међутим, кад говоримо о српском средњем веку, углавном говоримо у претпоставкама или на основу аналогија, јер нечега што називамо историјски извори, заправо нема.

Претпоставка је да је Југ-Богдан становао у горњем граду (500 м2), а стража која је и дању и ноћу чувала град  и његову породицу и коју су углавном чинили најамници (Немци), у подграђу. Остали војници и становници могли су да живе у једном од два подграђа или у насељу уз утврђење.  Сасвим је вероватно да је Југ-Богдан  више времена проводио на отвореном простору, у игри и лову, него ли у граду, који је пре свега служио за одбрану или збег у случају опасности, а мање за удобан живот у њему.

План утврђења на Хисару (по В. Вуловићу), на коме је приказан горњи град са четири куле на бедему и прво подграђе са три куле, није потпун, јер се на фотографији снимљеној 1878. године (сл. 1.), јасно види и бедем другог подграђа са остацима једне куле. Да је град опасан и трећим овалним зидом помиње се и у Летопису цркве прокупачке. 
Приликом истраживања, читавом дужином северног бедема првог подграђа утврђења, откривене су настрешнице где се спремала храна  о чему сведочи и знатан број пронађених посуда за припремање хране. На југоисточној падини брда, могло је бити кућа за становање и занатске радионице о чему, такође, сведоче откривени артефакти, оружје и алатке различите намене. Куће су вероватно биле густо постављене, и свакако је било тешко одржавање чистоће. Познато је да је куга 1348. г. опустошила град и свакако десетковала његово становништво.

М. Благојевић (Србија у доба Немањића) помињући средњевековно Прокупље, наводи да је град имао приличан број становника, и да је развијен самостално захваљујући полету привреде свог подручја. Нешрија, турски историчар, помиње да властелин Југа са 9000 војника заповедаше.
Топлица је под турском влашћу доживела велика разарања, период сеоба и масовног напуштања читавих подручја. Но, чини се да су прва два века турске владавине у Топлици текла мирно.  М. Марковић (Историјски списи) тврди да у етнографском погледу у то време у Топлици није било никаквих промена, чак наводи да путописци у XVI помињу Топлицу као густо насељен предео богат воћем и цвећем. Стога, можемо као илустрацију насељености да искористимо турски попис села начињен средином XV века који је значајан иако није сачуван у потпуности.

Дефтер помиње села Плану, Средњу и Горњу Плану са 10, 32 одн. 59 кућа, Горњу Бресницу са 83 куће и Доњу Бресницу са 101 кућом, Рашевац са 21 кућом … итд. што је, колико је мени познато,  више (кућа) него данас. Нажалост, део дефтера у коме се помиње Прокупље је изгубљен.
Logged
dzumba
Stručni saradnik - specijalne jedinice
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 22 310


« Reply #48 on: February 12, 2015, 08:55:32 pm »

Bravo, ovo si lepo objasnio i opisao! Zanimljivo.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #49 on: February 14, 2015, 11:14:51 am »

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Улаз у горњи град


* Југ-Богданов град (16).jpg (67.07 KB, 640x426 - viewed 136 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #50 on: February 23, 2015, 01:02:44 pm »

Једна занимљивост везана за име св. Прокопија

Прокупље је под Турцима променило своје име, те је уместо град свјатаго Прокопија називано Оркуб (Урћуб). У Малој Азији (Кападокија) и Грци су имали место Прокопион кога су Турци, после велике размене становништва (1924.), назвали  истим именом као српско Прокупље, тј. Оркуб. Исељени из малоазијског Прокопиона, Грци су основали Неа Прокопион на копненом делу острва Еубеја.
На месту данашњег Прокупља у I веку нове ере постојао је римски кастел Hammeum. У центру П. 1963. године подигнут је хотел који је, према некадашњем римском називу града, добио име Хамеум. Слично су учинили и Турци: становници новог Оркуба, били су упорни у захтеву  - машала(х) – да се хотел у њиховој вароши, према некадашњем Грчком називу, назове именом Прокопи(он).
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #51 on: March 02, 2015, 11:11:15 am »

Мученик твој Господи Прокопије во страданији својем вјенец пријат нетљениј от тебе Бога нашего; имјејај бо крјепост твоју мучитељеј низложи, сокруши и демонов немошчнија дерзости; того молитвама спаси души нашја.

Недалеко, на свега 80 м од цркве Југ-Богдана, налази се и најстарија црква у Србији – Храм св. в. м. Прокопија. Мада је ова црква 1934. године прославила хиљадугодишњицу свога постојања, време њеног зидања није сасвим тачно утврђено, но, то ипак не значи, да је потпуно и немогуће, бар приближно одредити време њеног постанка, јер о томе говоре многе чињенице и околности везане за њу. Наиме, њена сачувана архитектура то убедљиво говори, а и еминентни представници науке, готово без изузетка, тврде да је црква саграђена крајем IX или почетком X века.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Познато је, да је задњих година у предкосовско време, тј. 1386. год. Ниш пао у турске руке. У Нишу је, у Саборној цркви, све до овог несрећног догађаја почивало тело св. Прокопија, палестинског мученика из доба цара Диоклецијана. Овај светитељ био је заштитник града, а присуство његових моштију у овом месту, помиње се први пут 1072. године, када су Мађари дошавши до Ниша, узели једну свечеву руку, пренели је у Сирмијум и поставили је у цркву св. Димитрија. Светитељска рука  враћена је за време Манојла Комнена, који је заузео Сирмијум и вратио реликвију  1162. г. у цркву одакле је и узета. Старој Саборној цркви одавно нема ни трага, осим у хрисовуљама краља Милутина, из времена када је при њој била епископска столица нишке епископије.

Када су Турци заузели Ниш, побожне Нишлије, бежећи испред Турака у оближњи град, понели су са собом и мошти заштитника свога града. Надирање Турака очекивало се и у Топлици, па је тело св. Прокопија морало брижљиво да се сахрани. У том циљу, на јужном крају старе прокупачке цркве сазидана је нарочита гробница, у коју се и данас улази кроз троја врата, а која су после смештаја тела св. в. м. Прокопија, била зазидана и добро замаскирана. Примајући тело једног хришћанског мученика, у своју средину, природно је било, да се св. Прокопије, у тешким данима задњих година српског господства, прими и за патрона места у које је донет, тим пре што је овај угодник Божији био из редова ратника за одбрану хришћанске вере и цркве. За грађане је била велика част, да у њиховој цркви почива тело једног светитеља, па су почели да називају своје место градом св. Прокопија,  а име је прихватила и званична државна администрација. Већ 1395. године,  девет г. од пада Ниша, у повељи кнегиње Милице, помиње се град св. Прокопија. Наиме, кнегиња Милица, удова Лазарева, се после погибије кнеза посветила цркви, али као монахиња Јевгенија је и даље учествовала у световном животу. 1395. издала је повељу  којом се неколика световна добра дарују манастиру св. Пантелејмона у Светој гори, између осталих и у граду свјатаго Прокопија кућу Вукоте Богдашевића са свом баштином, и два раба Радослава и Добромира, и виноград.

Црква св. Прокопија током наредних векова (а нарочито 1690. и 1807. год.), како је у Летопису забележено, пошто би претходно опљачкано све што се дало однети, више пута рушена и паљена од безбожних Агарјана, па је због тога више пута и поправљана. Околност, што није порушена  до темеља, била је та што је за време турског ропства  била  засута земљом и камењем са спољне стране, па се није истицала, јер Турци нису радо гледали ни да се куће, а камоли храм хришћански истиче, па је морао изгледати низак или бар заклоњен од погледа…


* Црква св. Прокопија.jpg (485.79 KB, 1536x1152 - viewed 140 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #52 on: April 05, 2015, 01:01:20 pm »

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Кад зими мећавом заснеже поља Топлице, а пред зору вукови почну да завијају слутећи рат и глад, човек пожели топло
огњиште и љубав своју, стару… ех, многе смо године нанизали раздвојени једно од другог… а време све више притискује.
Увече легнем са жељом да тe сањам.


* Југ-Богданов град (17).jpg (417.29 KB, 1364x790 - viewed 127 times.)
« Last Edit: February 12, 2023, 12:52:54 pm by JASON » Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #53 on: April 17, 2015, 06:00:32 pm »

У подножју брда Хисара, где је по народној традицији био двор Југ-Богдана, налази се мала средњевековна црквица, која се у инвентару цркве прокупачке из 1888. год. води под насловом Црква Југ-Богдана, а у народу се поред тога зове и Латинска црква. Није искључено, да је и Миличин отац желео да буде ктитор једне црквице, којa се због тога и до данашњег дана, по њему зове Југ-Богданова црква. Подизање цркава у средњем веку од стране властеле, која је била сва обузета бригом како да спасе своју душу, јављало се скоро као редовна појава.
Но, други назив, више је познат у народу него први, јер је и временски настао касније за читавих двеста до триста година. Разлог за усвајање назива Латинска лежи у томе, што је ова црквица, током целог седамнаестог века, служила за верске потребе католичког живља Дубровачке колоније, настањене у Прокупљу, ради вођења трговине.   
Дубровачки архив има више од 500 докумената, који говоре о животу и раду Дубровчана у Прокупљу. Њих је крајем седамнестог века било око шездесет домова са 200 – 250 становника. Позната су имена многих трговаца, који су имали непокретна имања у Прокупљу, као што су куће, дућани, виногради, повртњаци итд. Овоме треба додати и два чифлука Михаила Петровића Сладојевића и Марина Стјепановића Тисојевића у Бресници.
Куће су им биле врло велике. Иван Љубишић имао је поред куће 5 дућана, коњушницу и bagnu као засебну зграду, а Раде Глеђевић чардак у чаршији, који се називао Глеђевића кула. Марин Николић и Вићенцо Ивановић имали су поред куће клет, башту и обор, а браћа Мили, као и неки други дубровачки трговци, имали су по неколико кућа, више дућана и по 3 – 5 винограда.
Занимљива су запажања енглеског путописаца Едварда Брауна 1669. год. Он пише да је Прокупљу у то време било прилично велика варош са 1500 огњишта и да је поред  дубровачких било и триста турских кућа са шест џамија, затим, да је са једним католичким свештеником говорио латински, јер се, осим српским, ни прокупачки Турци нису знали служити неким другим језиком…

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
На слици (лево): Југ-Богданова или Латинска црква, црква св. Прокопија (обележене крстићем) и хришћанско (православно и католичко) гробље. Црква св. Прокопија прекривена је каменим плочама и засута земљом.  Слика војног фотографа начињена 1879. године.


* Југ-Богданов град (18).jpg (126.52 KB, 887x270 - viewed 169 times.)
Logged
dzumba
Stručni saradnik - specijalne jedinice
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 22 310


« Reply #54 on: April 17, 2015, 06:51:25 pm »

Quote
На слици (лево): Југ-Богданова или Латинска црква, црква св. Прокопија (обележене крстићем) и хришћанско (православно и католичко) гробље. Црква св. Прокопија прекривена је каменим плочама и засута земљом.  Слика војног фотографа начињена 1879. године.

Да ли је читава (или има ли остатака) та црква данас?
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #55 on: April 18, 2015, 10:00:32 am »

Да ли је читава (или има ли остатака) та црква данас?
Данас: Југ-Богданова или Латинска црква, окружена остацима Херкуловог храма и темељима ромејске базилике.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Црква је нарочито пострадала после октобра 1944. Доказујући оданост новој власти, народ је уништавао живопис високе уметничке вредности а под брутално поганио, да је о томе мучно и говорити. Тек када је због наведеног јунаштва улаз у њу постао готово немогућ, држава је цркву прогласила културним добром и ставила је под своју заштиту.


* црква.jpg (676.74 KB, 800x600 - viewed 150 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #56 on: April 19, 2015, 03:22:09 pm »

(наставак приче о Латинској цркви и дубровачкој колонији у Прокупљу)

Године 1783. у трговачком тефтеру помиње се последњи трговац, неки Ђура Хиџа. Од првог, стално настањеног дубровачког трговца у Прокупљу, извесног Радића Драгића – до поменутог Хиџе, прошло је тачно 230 година. Шта се у том међувремену дешавало, сазнаћемо из наредних редака.

У недостатку своје цркве, Дубровчани су у Прокупљу добили на употребу, било од наших црквених власти или (посредством) Турака, малу Југ-Богданову цркву, која је 1443. г. била прилично оштећена, те су је морали поправити и оспособити за вршење мисе. Према документима из Дубровачког архива, види се да је неки Раосав Николић, дубровачки трговац, тестаментом оставио легат од 100 дуката за подизање католичке цркве у Прокупљу, која би била посвећена св. ап. Петру и Павлу. Завештани новац је, међутим, утрошен на поправку и адаптирање православне Југ-Богданове цркве, што је могуће и данас, још на први поглед утврдити, како на основу стила и архитектуре, тако и на основу преосталих фресака, које се налазе у њој.
Тако су дубровачки колонисти, међу собом звани Братство Светог Кнеза Лазара, више од два века за богослужење користили православну Југ-Богданову црквицу, но, како се служба обављала на латинском језику, Прокупчани су, без сумње, са тога разлога, колонисте назвали Латинима а цркву Латинском… како тада тако и дан данас… 
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #57 on: April 20, 2015, 05:01:13 pm »

Колонија у П. имала је свога капелана. Из докумената Дубровачког архива могуће је утврдити имена неколицине од њих. Године 1619. при овој цркви био је доминиканац Нико Лонго, 1641. велечасни Петар Лекичић, бивши питомац у Лорету, а 1683. год. дон Лука Хунгаро. Свештеник фра Доминик Блази умро је у Прокупљу шездесетих година XVII века, и сахрањен у близини саме Латинске цркве. Поред споменика фра Доминика налази се и споменик дубровачког лекара Мате Ивановића, који је умро 22 генара 1668 године.

Барски надбискуп Ђорђе Бјанки, који је 1641/1642. године вршио канонску визитацију у својој дијецези, пише да је град Прокупље borgo bello, али да је путовање кроз шумовиту Топлицу опасно због мноштва разбојника, који пресрећу и пљачкају трговце, поклисаре и путнике. Знајући добро и сами за ову напаст, Дубровчани су пут Цариграда испраћани од укућана кукњавом и речима: Да те Бог сачува Љуше и Коњуше, Крчмара и Мађера. Да ли је овај благослов запамћен у дубровачком говору, није ми познато, тек, у овим крајевима понекад се чује, али само у шали. Јер, данас су четири поменута топличка села, питома и идилична места, гостољубива према путнику – намернику… тако ми ове мученице (ако лажем)...

Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #58 on: April 22, 2015, 12:13:40 pm »

Прокупље је као трговачки центар у том периоду, дужем од два века, имало значајну улогу, као никад раније ни касније, значајнију од Новог Пазара, Београда или Софије. Но, епидемија куге 1634. преполовила је број становника у граду и околним местима а оно што је остало одселиће се у Великој сеоби 1690. и у сеоби 1734. године. Са уништењем дубровачке трговине, Прокупље је постало забачена касаба Урћуб, мала и сиромашна, у коју се досељавају Арнаути и Анадолци, а нешто касније (1770) и Черкези са Кавказа.

Трговину преузимају Грци, Цинцари и Јевреји, али не у ранијем обиму, па ни Урћуб нема више значај као Прокупље за време Дубровачке колоније (на коју је данас као успомена остао назив једне улице: Дубровачка).
Не треба, међутим, схватити да су се сви Прокупчани и Дубровчани иселили из П. после великих сеоба. Било је српског становништва у Топлици и Прокупљу и касније, али у великој мањини. Захвалан сам Богу што ми је подарио срећу да мој аскурђел буде један од њих.


Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #59 on: April 22, 2015, 08:51:43 pm »

Франсоар о Битци на Плочнику

У јесен 1389. године, кад  је по наредби Шарла VI Лудог, краља Француске, у париској Саборној Цркви служено свечано благодарење у славу победе хришћанске војске над неверницима на Косову, једaн већ остарели свештеник у граду Валансијену, отпочињао је свој хроничарски посао овим уводом:

На захтев пресветлога и племенитога Кнеза Гија од Шатиљона, ја Жан Франсоар, поново сам се вратио у моју радионицу да радим и лијем племениту грађу, коју сам сабирао у ранија времена… Ви, који ме будете читали, судите сами, на који начин сам могао имати и сакупити толико догађаја, које овде излажем… Истину да вам речем, отпочео сам млад, још у двадесетим годинама, а већ на свет сам дошао у пуном јеку догађаја, и ови су ме занимали више од свега…  Где год сам стигао, обраћао сам се старим витезовима, који су били у борбама те о њима знали причати, а по том и поузданим весницима, помоћу којих би проверавао оно што бих чуо. Тако сам прибрао племениту грађу, и продужићу прикупљати је, докле год будем божијом милошћу живео, јер што већма радим, тим више ми посао годи…

Део записа који је оставио Франсооар, а који ће овде бити саопштен, изван сваке сумње, односи се на плочничку битку. Како је глас о овој битци доспео до њега, то нам је он казао сам, намеће се, међутим, питање: како је и на који начин до тих гласова, шта више до овако исцрпних појединости дошао његов известилац. Јер, код српских летописаца о Битци на Плочнику имамо један једини став, који гласи: В лето 6859 побеже цар Мурат испред кнеза Лазара от Плочника из Топлице, а код турских једва нешто више, али свакако непоузданије. За повесничара од заната пружа се згодна прилика да истражи, како је један тако важан историјски догађај, за непуне две године, и кроз које је мене морао да прође док је с Топлице, из српског или турског извора, стигао на обале Сене, да га ту, на француском двору, међу најотменијом оновременом господом приповеда - Лав VI од Лузињана, пети (и последњи) краљ јерменске Краљевине Киликије...
Logged
Pages:  1 2 3 [4] 5 6 7 8 9 10 11   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Prijatelji

▼▼▼▼

Prostor za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.039 seconds with 23 queries.