PALUBA
March 28, 2024, 01:55:41 pm *
Welcome, Guest. Please login or register.

Login with username, password and session length
News: Važno - Obavezno proverite neželjenu (junk/spam) e-poštu da bi aktivirali svoj nalog
 
   Home   Help Login Register  

Prijatelji

▼▼▼▼

Mesto za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 2 3 4 5 6 [7] 8 9 10 11   Go Down
  Print  
Author Topic: Југ-Богданов град  (Read 95927 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #90 on: August 11, 2015, 10:30:55 am »

Черкези су одрасле кћери, већ за удају способне, продавали за 2000 гроша, али цена је била, разуме се, и другачије размере, већ према девојачкој лепоти. Било је трговаца који су их куповали и препродавали као што матрапази купују и препродају марву на вашару. Ишли би по черкеским насељима, па би накуповали девојака и у пазарне дане доводили на пијацу у градове.
Најпознатији трговац робова, у то време, био је неки Али – ефендија. Тај се је био прилично обогатио тим послом. Једног дана беше довео на трг у П. неколико черкеских девојака да их прода. Девојке су стајале уза зид наслоњене и чекале своју судбину. Косате, окате, беле пути, стасите и витке, па још сасвим чисте као нетакнути цвет миомирне руже, очи црне, као горско врело из камена, само би се стидљиво насмејале, кад би их муштерија, отежући са погађањем, пипао да види имају ли тврда прса и остала телесна уда.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Год. 1879., топлог августовског јутра, један Дагестанац, трговац робљем, стигао је у Београд са четири робиње, све једнако лепе, од којих је, ипак, била најлепша црнкиња. Неки од ту десивших се Срба хтело је да му пресуди на лицу места. Умешала се и полиција, робиње су пуштене на слободу уз писмено решење да су ослобођене на основу чл. 118. Устава Књажества Сербије који гласи:
Како роб ступи на Србску земљу, от онога часа постаје слободним, или га ко довео у Сербију, или сам у њу побегао.
Бивше робиње умучиле су прст у мастило и тим печатом потврдиле пријем решења, а Дагестанац је псовао и претио, тврдећи да има дозволу везира да купује и продаје девојке, да је опљачкан итд…



* Трг у Прокупљу (око 1879.).jpg (175.88 KB, 639x457 - viewed 178 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #91 on: August 13, 2015, 09:26:08 am »

Питорескне српске куће у делу Табак ма(ха)ле, испод Југ-Богдановог града. Разбацане без икакве везе и рeда. Или збијене једна уз другу, са узаним и кривим сокацима у којима је дошљак лако могао да залута. Клепет нанула одзвањао је у летња поподнева док су жескиње журиле по воду или се вр(а)ћале са црквене чесме.  А око чесме увек калабалук, употпуњен свадбама варошких џукела. Ту су џукеле уживале у свом царству, док их не ухвати шинтер (ако нису имале литру око врата).

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Mахале у П. биле су строго конфесионалне. У овом делу вароши, крај Топлице, Срби су разапињали, сушили и прерађивали говеђе и бивоље коже. Черкез је ту ретко залазио. Прича се да су деца, кад би их спазила, а била сигурна да ће им моћи утећи, викала: Москов бум, Черкез трррт! што су они сматрали за највећу увреду.


* Табак ма(ха)ла.jpg (125.06 KB, 707x443 - viewed 161 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #92 on: August 19, 2015, 01:00:52 pm »

Данас од Черкеза у П. није остало готово ништа. Избледеле успомене и нешто незнатних трагова, који потсећају на њих: Черкеска Мала и Черкеска Чесма, и то је готово све.
Прокупље су напустили одмах по избијању Јаворског рата. Чувши да преко Грепца (превој између Великог и Малог Јастрепца) ка Прокупљу наступа српска и руска војска, Черкези су на врат на нос одбегли на Косово и даље, остављајући, сем стоке, све што су имали. Но П. тада није ослобођено, мада је у њему било свега три батаљона турске пешадије, један ескадрон коњице и артиљеријска батерија. Дивизија под командом потпуковника Стевана Бучевића, сукобивши се с турском војском у реону села Џигоља (која је изашла из Прокупља, с намером да предухитри напад), после кратке борбе, вратила се преко Јастрепца у Вукању – због плашљивости руских официра, јер, српска народна војска није хтела да наступа напред док није видела официре испред себе.
Черкезе, пролазећи кроз Куршумлију захвати нека редња коју је народ називао 'черкеска болест' и ужасно их покоси. Мртве су сахрањивали северозападно од Куршумлије, идући Протића воденици. За дуго после тога знало се за Черкеско Гробље, а данас су ту куће воћњаци и њиве.
И као што уосталом често бива, тек одласком Черкеза из П., нестала је, како озлојеђеност, тако и предрасуда према њима. Штавише, причало се о њима као добрим комшијама, гостољубљивим преко сваке мере, чистим, финим и културним људима, поштеним, трпељивим и, наравно увек је, као узгред, истицана  изузетна лепота Черкескиња. 
Причало се, затим, да су лепо певали уз инструмент који се звао румња и који је производио веома пријатне звуке. На те звуке излазиле би девојке и изводиле би своје игре, а Черкези би им пљескањем руку одавали хвалу. У песмама, често су помињали неког Шамила …


П.С. Последње Черкезе у нашој земљи протерали су Шиптари са Косова и Метохије 1999. године. На позив руске владе вратили су се на Кавказ. Данас живе у Селу среће у поново пронађеној отаџбини Републици Адигеји и говоре мешавином српско-руског језика. Једнога дана можда проговоре и адигејски. Нека вам је са срећом браћо Черкези.
Logged
wermez
potporučnik
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 2 847



« Reply #93 on: August 19, 2015, 02:30:46 pm »

Hvala na lepom tekstu.
Logged
dzumba
Stručni saradnik - specijalne jedinice
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 22 310


« Reply #94 on: August 19, 2015, 08:22:14 pm »

Да, заиста лепо испричано. Допада ми се ова помало архаична нарација.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #95 on: September 18, 2015, 10:36:55 am »

У порти цркве св. в. м. Прокопија. Југ-Богданов гроб?

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]



* Југ-Богданов град (22).jpg (657.46 KB, 1136x852 - viewed 189 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #96 on: January 08, 2016, 12:20:34 pm »

На све који памте П. из времена пре 1958. године, остављао је утисак и побуђивао њихово занимање један усамљени човек. Неки старији Прокупчани знали су да је то одавно пензионисани учитељ Чеда Бушетић. За мене он је увек имао седамдесет година.
Много, много касније, трагајући за неким подацима, установио сам да сам био у праву. У књизи умрлих пише да му је оцу име било Тодор а мајци Бисера. Да је рођен 1883. године (не пише где) и да у 20 сати 8. децембра 1958. године умро у Прокупачкој болници. Око његове сахране постарале су се комшије.

Нема више кога да питам о Чеди Бушетићу. Сви су умрли, који су могли да знају, кад је, одакле и зашто баш у Прокупље дошао да живи. Он, који је написао други српски буквар. Његови научни радови из педагогије, које чува Национална библиотека у Београду, били су уџбеници генерацијама учитеља.

Живео је аскетски, није се женио. Становао је сам у комшилуку, у соби једне зграде – некада продавници креча, изнад парка. После, кад је та зграда срушена а умрла је преко пута баба Љубица, коју смо сви волели, дивећи се њеном цвећу, Чеда Бушетић се уселио у њен кућерак. Једне зиме био се упалио, једва су га спасили.
Како ми је само био митски тајанствен. Све је на њему било старачко. Низак раст и спор ход. Погурен, држећи руку у руци иза леђа, редовно је у рана поподнева шетао главном варошком улицом. Имао је кратко подшишану риђасто-сиву браду, као и косу. И бабураст нос. И чворновато лице. Из очију неодређене боје, пленио је дубок, продуховљен поглед, мирноће стечене у неком другом, ко зна каквог искуства, животу.
И лети и зими носио је на глави дотрајали жућкасти качкет поломљеног штитника и био је обучен у исте боје дугачки зимски капут. Од некада доброг пругастог штофа панталоне широких манжетни падале су му преко старих, увек чистих цокула.

Изгледом и начином живота приман је као својеврстан духовник од Прокупчана, који су му се некаквим ћутањем обраћали, које је пратио кратак поглед, што је он, свакако, примећивао. Колико пута сам само, кад бих га сусрео враћајући се из школе, пожелео да му се јавим. И једном сам се усудио. Када је подигао главу и отпоздравио ми – од узбуђења нисам му ни чуо ни запамтио глас.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* буквар.jpg (81.99 KB, 556x338 - viewed 156 times.)
« Last Edit: October 29, 2022, 10:16:50 am by JASON » Logged
dzumba
Stručni saradnik - specijalne jedinice
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 22 310


« Reply #97 on: January 08, 2016, 11:09:08 pm »

Ух, како су ово написао. Као да сам и сам познавао учитеља Чеду.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #98 on: August 19, 2016, 11:43:36 am »

У П. су се дешавали и десили разни догађаји. Важни, мање важни и неважни. Марта 1901. године, једно туђе дете требало је да роди лажно трудна краљица Драга – као сина престолонаследника свом мужу краљу Александру Обреновићу. Припреме за рађање детета вршиле су краљичина сестра Војка, извесне дворске даме и Босиљка Нешковић, краљичина лична бабица, све у највећој тајности – рачунајући да ће да убеде стварну трудницу Наталију Хаџи-Тонић, жену невероватно сличну краљици Драги, као да га је она - краљица родила. А она – мајка дететова прећи ће на двор, где ће бити дојиља дететова – па тако увек бити са дететом.
Али кад се дете родило Наталија се предомислила.
- Не могу госпођо да се одрекнем свога детета па макар то било и по цену да моје дете постане краљ. Разумите ме, то је моје прво дете…

Те ноћи је Прокупље спавало. Дубоким сном у муклој ноћи. Тишину је само за кратко прекинуло клопарање точкова и рзање коња. И све се то зачас изгубило између околних брда, реке, и замрло у ноћи. Све је опет било мирно као да се ништа није догодило.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #99 on: September 15, 2016, 11:13:48 am »

Синиша Хаџи-Тонић, тако се несуђени принц престолонаследник звао и презивао, завршио је као четрдесетогодишњак у Матхаузену. Септембра 1944. г. интерниран је у конц. логор заједно са својим сином Негославом. Било му је суђено да не умре природном смрћу.
Синиша је био видовњак и богомољац. Стално је предвиђао ратове. Говорио је да му тајне видовњаштва саопштава Господ Бог, због његове искрене побожности. У књизи доктора Радована Н. Казимировића Тајанствене појаве у нашем народу, пише да је Синиша напустио трговачки посао у Прокупљу и дошао у Београд, где је био скроман поштански чиновник. Био је и велики пријатељ Др-а Марка Микељија, бившег доцента Богословског факултета, такође богомољца.

Синиша Хаџи-Тонић, видовњак, превидео је своју судбину, а шта би било да је краљица Драга успела у својој намери – то једини Господ Бог зна.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #100 on: October 06, 2016, 10:30:28 am »

Југ Богданов град - у три слике.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* кула.JPG (166 KB, 531x400 - viewed 129 times.)

* стаза.jpg (164.38 KB, 528x400 - viewed 126 times.)

* горњи град.jpg (148.29 KB, 600x400 - viewed 125 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #101 on: November 20, 2016, 11:07:31 am »

Натпис, уклесан на првом реду поља плоче, а који се односи на датум смрти оца Бласија, и поред добре воље, још увек нисам успео да прочитам (мада имам неке предзнаке).
2. јун (или: јул) 1656. година.
Logged
dzumba
Stručni saradnik - specijalne jedinice
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 22 310


« Reply #102 on: November 20, 2016, 11:00:47 pm »

Честитам на упорности!
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #103 on: February 11, 2017, 10:50:39 am »

У првим временима после боја на Косову 1389. године, Срби ничим нарочитим нису подвукли нити забележили тај, не само за историју Срба и Турака, него и у светској историји важан догађај. Остао је скромно записан само у белешкама незнаних духовника и дијака по маргинама разних црквених књига, као онај који се до априла 41. налазио у збирци старих рукописа у Народној Библиотеци под бројем 914. Наиме, на једном пергаментском апостолу, дијак Божидар, савременик боја на Косову, датирао је брзописом, на унутрашњим корицама књиге, свој преписивачки рад, доводећи га у везу с тим значајним догађајем, а који преписан данашњом буквицом овако гласи: писа Божидар сију књигу в дан благочастиваго кнеза Лазара кадно дође цар Јамурат на Ситницу и бише бо(ј) (месе)ца јуна 15 дан на Косову.

За Османлије бој на Косову био је велики ратни поход, који је предводио лично султан Мурат. А како је у том боју први и последњи пут у турској историји погинуо и сам султан, тај догађај је морао да остави дубок утисак на цео турски народ. Појмљиво је стога што је у турским изворима често помињан и што је забележен сa више појединости. Од свих досад познатих турских и уопште исламских летописа и хроника, бој је најподробније, у 'Историји Османова царства', описао турски историописац са краја 15 века мула Мехмед, који је носио надимак Нешрија. Захваљујући преводу Глигорија Елезовића, део из Нешријине историје, који говори о боју на Косову, доступан je и српском читаоцу.


Нешрија о боју на Косову
(са турског превео Глиша Елезовић)

Прича о неверницима.

Кажу да је кнеза Лазара, кад је чуо да је цар извршио концентрацију трупа у пловдивском пољу, подузела ватра изнутра и рекао: 'Жали Боже што сам тигра освестио, лава пробудио, змији, која је спавала, на реп стао, а на вука се бацио каменом! Навукох себи на главу беду купљену за паре. Али нико се није угрејао од касног покајања. Шта би требало да се ради? Од сад у будуће не остаје друго, него да се води борба све до смрти.'
Пошто покупи невернике са територије своје државе, великим бановима и кнезовима, који су га окруживали, посла поклисаре с поруком: 'Турчин је пошао на мене са великом војском. Нити сам тај да бежим нити да останем. Стојим очекујући помоћ. Ако ми ви не помогнете, нити ће Турчин мене нити вас поштедети.'
После тога његов зет Вук, Кобилић Димитрије и босански кнез Саруџа Гјуми, сви се искупише. У кратко Лаз свима неверницима посла човека, тражећи помоћ. Помагачи му дођоше из Влашке, и из Угарске, и из Чешке, и из Арбаније, и из Бугарске, и из Млетачке. Тако се неверници сакупише, да се од тада после није тако што догодило. Кажу да се неверника искупило на броју 500.000 људи.
У земљи Лаз има две воде. Једну зову Велика Морава а другу Мала Морава. Мала је Морава овамо, а Велика је тамо и кад надође, не може прећи ни птица која лети. Растојање између њих две је пут од два дана  на брзоме коњу. Војска Лаза и пристиглих неверника, искупи се с оне стране Мораве.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #104 on: February 13, 2017, 11:40:21 am »

Пиротски догађај (у оригиналу: Vak'a-i- Šeher köji.)

Приповедају да је на граници Лаза, тада кад је Али-паша заузео земљу Шишманову, био један високи, тврди, Шишманов град, који су звали Шехер Ћој. Стражњи део му чине провалије, спреда му је био рогоз, и њега високо учени и предузимљиви паша бејаше заузео. Лаз с војском хитно упути Димитрија Јонд-огли с наређењем да оде и Шехер Ћој одузме од Турчина. Овај проклетник Димитрије био је један силан јунак. Веле да је он сам могао да се супростави десетини хиљада људи. Затим Димитрије појаха свога ајгира (пастув, ждребац) и са нешто мало неверника дође у Шехер Ћој. Они који су били у њему сложише се са неверницима и Шехер Ћој предадоше Димитрију. Чувши то цар, упути у Шехер Ћој са Јахши бегом, Ајна бег субашом и са Саруџа пашом десет хиљада људи рекавши им: 'Иди и невернике Шехер Ћоја и његове земље овамо доведи, да не би они Турчину правили забуну. Ако се сукобиш са неверничком војском, заметни бој и старај се да се он неверника брзо вратиш.' Јахши бег одмах са 10.000 људи дође близу тврдога Шехер Ћоја. Сестрић Лазов бејаше пре њега стигао. Чим је чуо да је Јахши бег стигао, одмах је тврђаву Шехер Ћоја испразнио, град разори, а подграђе му опустоши и невернике му евакуиса, па брзо побеже. Јахши бег са своје стране извести султана и овако му стање претстави: 'Неверник утече. Хоћу ли ићи за њим? Шта заповедаш?' Султан му опет не налазећи за умесно да га прогони, заповеди: 'Одмах се врати!' И Јахши бег се врати, па се поново придружи султану.

Logged
Pages:  1 2 3 4 5 6 [7] 8 9 10 11   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Prijatelji

▼▼▼▼

Prostor za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.033 seconds with 23 queries.