PALUBA
March 28, 2024, 09:40:25 am *
Welcome, Guest. Please login or register.

Login with username, password and session length
News: Čitajte na Palubi roman "Centar" u nastavcima, autora srpskog podoficira i našeg administratora Kuzme
 
   Home   Help Login Register  

Prijatelji

▼▼▼▼

Mesto za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  [1] 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11   Go Down
  Print  
Author Topic: Југ-Богданов град  (Read 95921 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 115



« on: November 09, 2014, 08:19:31 pm »

Југ-Богданов град

По врху и падинама Хисара, брду изнад Прокупља, очувани су и данас остаци и трагови средњевековног утврђења, које Прокупчани, по народном предању, називају Југ-Богдановим градом. За град, који је одавно сав у рушевинама, везана су многа предања и приче које је народ стварао током векова. Прича се, тако, да је цело брдо испресецано лагумима, у којима лежи скривено много злата и другог небројеног блага.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Фотографије Главног генералштаба српске војске снимљене 1879. године

На фотографији (1) снимљеној 1879. године, непосредно после другог српско-турског рата, када Хисар није био пошумљен, јасно се виде два бедема подграђа, управљена ка истом средишту: на првом бедему три очуване куле, а на другом остаци једне куле. Испод утврђења, у подножју брда, на самој левој обали реке Топлице налази се и Југ-Богданова кула (2) за коју се претпоставља да је имала одбрамбену улогу, штитила прелаз преко реке и да је, осим тога, служила и за снабдевање горњег града водом са којим је била повезана тајним лагумима.

Летопис цркве прокупачке даје следећи опис града:

То беше знатно утврђење још у старо време. Град беше опасан овалним зидом, коме се придуживао други а затим трећи. Са југа уз стену било је три торња, у средини опасаног простора две четворостране куле, а к северу уз зид једна. На падинама према Топлици била је висока водена кула, очито средњевековна. Народна традиција прича, можда с правом, да је то град Југ-Богдана.


* Југ-Богданов град.jpg (509.71 KB, 1870x630 - viewed 170 times.)
Logged
Nenad
Prijatelj foruma
potporučnik
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 2 056


« Reply #1 on: November 10, 2014, 02:16:25 am »

Blizu tvrdjave postoji restoran sa najboljim pogledom na "magarevo" Wink  Imao prilike da obidjem Hisar i Jug-Bogdanov grad...
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 115



« Reply #2 on: November 13, 2014, 01:29:43 pm »

Ко је био Југ-Богдан чије је име везано за овај град, и због чега се овај град назива Југ-Богдановим?

Предање о личности Југ-Богдана, као таста кнеза Лазара, врло је живо мада је историјски утврђено да је отац кнегиње Милице био севастократор Вратко, чукунунук Немањиног сина Вукана по женској линији. На првом месту поставља се питање: како је уопште дошло до размомилажења између народне традиције и поезије на једној страни и историјских чињеница на другој, и да ли је икада у Прокупљу живео некакав Богдан, Југа или Вратко, отац кнегиње Милице?
У записима и натписима од XII-XIV века има довољно доказа, да је крштено име, нарочито код властеле, употребљавано само званично и у свечаним приликама, а у свакодневној употреби била су само народна имена. Нема сумње да је и Вратко, поред крштеног имена, могао да носи и народно име Југ-Богдан, како га уосталом народна традиција и поезија једино и познају.
Бавећи се овим питањем проф. Миленко А. Марковић  (Топлица у прошлости, стр. 32.) каже: Сасвим је вероватно, да је Миличин отац, пошто му је краљ Вукашин преотео Костур и Охрид, дошао и настанио се око 1365. године у Топлици, где је од Лазара добио земљу. Зато што је дошао из јужних крајева, народ је уз име Богдан, додао ознаку Југ, па је тако и постало име Југ-Богдан.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Слика горњег града


* Југ-Богданов град (2).jpg (138.75 KB, 800x500 - viewed 137 times.)
Logged
dzumba
Stručni saradnik - specijalne jedinice
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 22 310


« Reply #3 on: November 13, 2014, 09:46:48 pm »

Quote
У записима и натписима од XII-XIV века има довољно доказа, да је крштено име, нарочито код властеле, употребљавано само званично и у свечаним приликама, а у свакодневној употреби била су само народна имена. Нема сумње да је и Вратко, поред крштеног имена, могао да носи и народно име Југ-Богдан, како га уосталом народна традиција и поезија једино и познају.

Нисам стручњак за имена, али име Вратко ми звучи као словенско (српско) име. Можда мало архаично, али делује разумљиво. Дакле, има значење на народном језику. Народна имена су она са значењем на домаћем (српском) језику. Имена Петра, Марко, Јанко, Никола и сл. то нису јер су страног порекла. Народна су Мирко, Стојан, Дабиша, Станко, па и Богдан (као превод са грчког), а вероватно и Вратко.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 115



« Reply #4 on: November 15, 2014, 10:21:42 am »

Први план града, као и његово место на карти Србије, за потребе аустријске војске, израдио је на основу личних посматрања, један инжењеријски официр 1686. године, у време аустро-турског рата. На том плану читав град има облик правоугла са дужом северном страном. Горњи град, неправилног елипсастог облика, са једнок кулом на улазу је доста верно приказан. Прво подграђе неправилног четвороугаоног облика  (облик диктиран тереном) има једну кулу на западном, три куле на јужном бедему и једну кулу на југозападу. Друго подграђе источно од првог, допуњава облик утврђења до пуног правоугаоника, и њиме је обухваћена и кула крај реке Топлице. На реци са те стране приказан је мост чији су трагови постојали све до краја 19. века.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Ратни архив у Бечу: план из 1689.

Приликом повлачења Аустријанаца 1690. готово цео град је разорен и спаљен. Према аустријском извештају то се збило овако:
Непријатељ је имао намеру да посаду у граду изненада нападне, али му је нада била узалуд, јер је чувени српски капетан Антоније, још за приближавања непријатеља, Прокупље порушио, па се затим кроз тешко пролазне планине повукао ка Крушевцу.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Остаци моста преко Топлице 1879. године


* Југ-Богданов град (3).jpg (84.49 KB, 600x536 - viewed 132 times.)

* Југ-Богданов град (4).jpg (54.29 KB, 505x363 - viewed 138 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 115



« Reply #5 on: December 31, 2014, 10:23:46 am »

(Снимци г. Милорада Павловића, трг. 1909. године.)

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Кула у подграђу утврђења

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Југ-Богданова кула у подножју Хисара, на левој обали реке Топлице

Један занимљив природни феномен, назван епигенетска долина, јединствен у Европи, присутан је у овом делу речног тока Топлице. Обилазећи брдо Хисар, река поред Југ-Богданове куле читавих 5 км тече узбрдо! Овом природном феномену име (епигенија) је дао наш познати научник Јован Цвијић.


* Југ-Богданов град (5).jpg (170.72 KB, 429x589 - viewed 135 times.)

* Југ-Богданов град (6).jpg (337.99 KB, 884x647 - viewed 131 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 115



« Reply #6 on: January 16, 2015, 09:19:47 am »

У подножју брда Хисара, где је по народној традицији био двор Југ-Богдана, налази се мала средњевековна црквица, која се у инвентару цркве прокупачке из 1888. год. води под насловом Црква Југ-Богдана, а у народу се поред тога зове и Латинска црква. Није искључено, да је и Миличин отац желео да буде ктитор једне црквице, којa се због тога и до данашњег дана, по њему зове Југ-Богданова црква. Подизање цркава у средњем веку од стране властеле, која је била сва обузета бригом како да спасе своју душу, јављало се скоро као редовна појава.
Но, други назив, више је познат у народу него први, јер је и временски настао касније за читавих двеста до триста година. Разлог за усвајање назива Латинска лежи у томе, што је ова црквица, током целог седамнаестог века, служила за верске потребе католичког живља Дубровачке колоније, настањене у Прокупљу, ради вођења трговине.   

Од живописа најупечатљиве су сцене из Христовог страдања. Иконописац је свакако поред религиозног имао у виду и педагошко-васпитни циљ, рачунајући да ће ове сцене најбоље утицати на психу српског народа у овом крају, да поднесе сва будућа страдања ако до пропаст државе дође, јер је и Христос поднео најтеже муке, али је на крају ипак дошло Васкрсење.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Југ-Богданова или Латинска црква


* Југ-Богданов град (7).jpg (153.95 KB, 766x477 - viewed 125 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 115



« Reply #7 on: January 19, 2015, 02:04:21 pm »

Понекад, кад дан недеље осване, да угодим души својој, обиђем стару цркву Југ-Богдана. И док се, оглашавајући јутрење, разлежу звуци звона, додирујући и најскривенији православни нерв, по ведром јутру, причињавају ми се необичне небеске прилике над планинским врховима Копаоника и Јастрепца. Од Мердара и Подујева према Топличкој долини, ковитлају се облаци набијени муњама, и ту се негде сударе. Почиње севање, прасак и грмљавина, долина зајечи, а затим груне пљусак, киша све умије и натопи живот. Чудесна лепота природе! Савршенство!
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 115



« Reply #8 on: January 21, 2015, 06:50:16 pm »

Југ Богданов град, осим у народној традицију, званично никада није помињан под тим именом. Како се звало насеље у праисторији, чији трагови и данас постоје, то не можемо да знамо, јер су се Римљани, по заузимању Топлице трудили да, у складу са новим поретком и римским посебним интересима, униште културу, начин живота па и религију староседелаца, или, у име pax Romana истребе читаво становништво, укључујући жене и децу.
По сведочењу св. Епифанија, јеванђелист Лука прошао је кроз ове крајеве између 52. и 55. године. Будући да је Лука био сапутник и биограф св. апостола Павла, није немогуће да је и Павле у својој мисији ширења Христове науке, походио Топлицу. Сигурно је постојао и један број догађаја из Павловог живота за које је Лука знао или им чак био и сведок, али који нису изнесени у Делима апостолским. Такође, сасвим је сигурно да у насељу није постојао Аресов храм у коме би се неки од епикурејаца и стојических мудраца наругали Павлу и његовим бесмислицама, јер би један такав догађај био вредан записа апостола Луке, а име насеља било упамћено по злу гласу.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Цистерна за воду у подграђу


* Југ-Богданов град (8).jpg (148.25 KB, 800x500 - viewed 137 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 115



« Reply #9 on: January 22, 2015, 11:31:21 am »

У доба империје S.P.Q.R., Римљани су изградили друм кроз Топлицу, и на брду Хисару, као истакнутом месту (ради лакшег вршења контроле кретања и заштите претоварених каравана који су се враћали из опљачканих провинција: Мезије, Дације и др.), утврђење – кастел Hammeum, за смештај војничких посада и намесника чији је посао, осим поменутога у загради, био и убирање пореза, и присиљавање на добровољни рад локалног становништва. Из тог доба, нађено је неколико бакарних новчића и доста уломака црепуља и лонаца, крчага и пехара, грубо рађених, од глине измешане са плевом – несумњив доказ римске културе и доприноса да Топлица изађе из степена варварства, и да се прикључи цивилизованом свету. Пронађан је и надгробни споменик подофицира римске војске, можда заповедника војне посаде Hammeum-a, с натписом: Aurelius Marcianus benificiarius consularis I Severianae Alehandrine.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Слика горњег града


* Југ-Богданов град (9).jpg (128.94 KB, 721x481 - viewed 117 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 115



« Reply #10 on: January 23, 2015, 11:57:34 am »

Кад браћа Хонорије и Аркадије 395. године, поделише царство, Топлица је припала источном делу – Ромејском царству – сфери источне културе. Име Hammeum (назив је произашао од латинске речи Хамеус, што значи Стара планина) пада у заборав, а насеље се јавља под новим називом – Комблос, по грчким речима komo и polis (село - град). Познато је да је Јустинијан I средином VI века обновио Комблос, али убрзо после његове смрти, у метежима и сеобама народа град је пострадао и наредних 600 -700 г. сасвим запустео. У вези с тим Јован Ефески пише: Проклети словенски род 581. године заузев многе градове, опљачка земљу и завлада њоме, насели се у њој без стаха као да је његова.
Доба Стефана Немање затекло је мртав град, изгубљен у прошлости. Али, то беше тек почетак експанзије чувеног и славног Српског царства, које у време Душана Силног достиже врхунац своје моћи и своје славе.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 115



« Reply #11 on: January 25, 2015, 06:29:26 pm »

Још реч – две о Римљанима.
Легенда каже да су Рим основали браћа Ромул и Рем 753. године. Ромул је, по причи, око неке опкладе преварио Рема. Због тога се Рем ругао Ромулу. Из тих разлога Рем је прескакао некакав јарак и ту сломио врат. Онда је Ромул видео 12 лешинара и изградио Рому… Оно о вучици је друга прича.
Ето, од тог града настаде царство и крену у освајање целог света.

Много је времена затим прошло од 146. године пре Христа, кад је Рим разорио Картагину и загосподарио целим светом, до 395. године, кад се Римско царство распало на два дела: Источно и Западно. Још пре коначног распада Рима Константин Велики, римски император, рођен у Нишу, уз велику помпу и церемонију, преместио је престоницу из Рима у Винзантион, малу грчку варош, која је касније по њему добила име Константинопољ. Западно царство убрзо су разорила варварска племена: Франци, Германи, Хуни и Авари. Источно, под новим именом – Ромејско царство, наставило је да живи још хиљаду година, цео миленијум. Ова подела је, међутим, била увод у раскол хришћанства који се догодио 1054. године, a траје до данас са многим последицама по судбину читавог човечанства.

Занимљив је животопис Јустинијана I, једног од последњих највећих Ромејских царева. Родио се у селу Таурисију близу данашњег Скопља, под именом Петар Сабаци. После смрти свог стрица Јустина, неписменог сељака Трачанина, који је због војних заслуга и способности стигао до царског престола, на трон је 527. године, сео његов синовац Флавије Петар Сабације Јустинијан. Петар је био веома обдарен човек, велики верник, државник и законодавац. Током своје владе подигао је и обновио многе старе градове и тврђаве – између осталих и Комблос. Златно доба Ромеја трајало је до 565. године, а врхунац је био 537. када је изграђена највећа хришћанска црква оног времена Света Софија. Цар Јустинијан није ни слутио да ће је једног дана Турци оскрнавити, и доградњом минарета претворити у џамију.

После његове (Јустинијанове) смрти величина и снага Источног царства почела је нагло да копни. Комблос, о коме Прокопије, Јустинијанов савременик и историчар пише у свом делу О градовима као о лепом граду са базиликом и дворовима украшеним мозаицима и великом тржницом, препуштен је зубу времена, вегетацији и змијским леглима. Како се после Комблоса до владавине кнеза Лазара називало насеље, и да ли је уопште постојало на месту потоњег Југ-Богдановог града, још није одгонетнуто. Далека и недовољно позната збивања могу да буду заборављена, избрисана и из сећања и из књига, на жалост, често намерно и организовано. Али, то је веома дуга прича.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Слика горњег града


* Југ-Богданов град (10).jpg (233.42 KB, 801x502 - viewed 124 times.)
Logged
fazan
Moderator
poručnik korvete
*
Offline Offline

Posts: 3 128


« Reply #12 on: January 25, 2015, 08:41:43 pm »

Највећи део тих утврђења која народ приписује српским средњевековним владарима и властели су римског или византијског порекла. Неке од њих су користили и надзиђивали Срби и Турци.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 115



« Reply #13 on: January 26, 2015, 10:19:54 am »

Из времена императора Александра Севера (222-235. год.) остао је сачуван географски путоказ (itinerer), Појтингерова табла (Tabula Peutingeriana) на коме су, на делу пута кроз Топлицу римским миљама обележена места: Ad Herculem – Hammeum – Ad Fines. Од Ниша, станице иду следећим редом: NAISSUS – XIIII AD HERCULEM – VI  HAMMEUM - XX  AD FINES, а прва следећа станица, XX (VIND)ENIS је на месту данашњег Подујева, на подручју Косова и Метохије.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Део римског пута, Појтингерова табла


* Југ Богданов град (11).jpg (332.61 KB, 1152x662 - viewed 124 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 115



« Reply #14 on: January 26, 2015, 04:08:29 pm »

Највећи део тих утврђења која народ приписује српским средњевековним владарима и властели су римског или византијског порекла. Неке од њих су користили и надзиђивали Срби и Турци.
Феликс Каниц, који је крајем XIX века пропутовао Србију и прибележио остатке старина на које је наишао, прогласио је римским готово свако урушено утврђење. Међутим, од римског града Hammeum-a, осим нешто мало остатака које сам поменуо у једном од претходних постова, није остало ништа. Истраживања на прокупачкој тврђави нису потврдила нити пак одбацила претпоставку о постојању римског логора на брду Хисар, јер су рушевине о којима говори Ф. Каниц, много млађе од римског утврђења. Откривена археолошка грађа, није потврдила ни византијску обнову града о којој Прокопије пише. Закључак је једноставан: највиши плато је највише био изложен временским условима, а захватиле су га све преградње током векова, те је прилично нереално очекивати знатно старије остатке од средњевековног утврђења које доминира врхом брда.   
Досадашња истраживања на простору Југ-Богдановог града, утврдила су да је он, у свом садашњем облику, подигнут у последњој четвртини XIV века, односно у доба када је кнез Лазар Хребељановић владао тим подручјем.
Цитирам Херодота: Све је могуће кроз дуго време.
Logged
Pages:  [1] 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Prijatelji

▼▼▼▼

Prostor za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.034 seconds with 24 queries.