PALUBA
March 28, 2024, 09:53:01 pm *
Welcome, Guest. Please login or register.

Login with username, password and session length
News: Ovde možete pogledati te poručiti knjigu "Ešalon" jedan od autora je srpski podoficir i naš global moderator Kubovac
"Istorija razvoja sovjetskih i ruskih radara, komandno-informacionih sistema i sistema automatizacije"
 
   Home   Help Login Register  

Prijatelji

▼▼▼▼

Mesto za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 [2] 3 4 5 6 7 8 9 10 11   Go Down
  Print  
Author Topic: Југ-Богданов град  (Read 95936 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #15 on: January 27, 2015, 02:13:56 pm »

Као што обично у повести бива, после успона великог државника, распада се држава одмах после његове смрти. Тако је било и са Душаном Силним и са његовим Царством. Крај је почео већ од његовог сина Стефана Уроша V Немањића који је као личност био нејак па је због тога добио име Урош  Нејаки.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
На комате раздробише царство,
почеше се крвнички гонити,                       
један другом вадит очи живе…


[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Душанов  полубрат Симеон, издвојио је од Царства Акарнанију и прогласио се краљем Грка, Срба и Арбанаса; севастократор Дејан, зет цара Душана, по сестри му Теодори, северноисточну Македонију; његови синови Јован и Константин Драгаш – кумановски крај, стару жупу Жеглиго; браћа (му) Оливер и Југ-Богдан: Велбужд, Кратово, Штип, Струмицу, Велес и Тиквеш, затим, југоисточну Македонију међу Сером, Солуном и Светом Гором; Војислав Војиновић задржао је простор између Косова и Приморја; Никола Алтомановић (Војиновић) земљу од Рудника до Јадранског мора;  три брата Балшића: Страцимир, Ђурађ и Балша - Зету; Вукашин Мрњавчевић постао је господар Прилепа и простора западно од Вардара; брат му Угљеша области око Сера и Дрине; Карло Топија подручја између река Мата и Шкумбе; Радослав Хлапен приграбиo je Бер, Воден и Костур у Егејској Македонији; Петар Лоша и Ђин Буа Спата - Епир; Кнез Лазар загосподари централном Србијом а његов зет  Вук Бранковић - Косовом и Полимљем.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #16 on: January 28, 2015, 08:38:30 am »

Југ-Богданов град у средњем веку

Наслов ме упућује на то да се вратим (око) две стотине година уназад. У српској средњевековној држави, када је Топлица за време Немањине удеоне кнежевине играла прворазредну улогу, Прокупље је знатно оживело, јер је Стефан Немања чија је привремена престоница била у данашњој Куршумлији (Беле Цркве), поклањао пажњу читавој Топлици. Приликом првог састанка са Манојлом Комненом у Нишу 1159. године, Немања је прошао кроз Прокупље, а то је учинио и приликом ратног похода ради заузимања Ниша, Сврљига, Кожеља и других градова 1183. године, као и приликом састанка са Фридрихом Барбаросом 27. јула 1189. године, такође у Нишу. Овог пута Немања је Фридриха дочекао са братом Страцимиром и даровао му богате поклоне: вина, јечма, волова и оваца, а поврх тога, како су забележили хроничари, морских паса? и припитомљених јелена. Поклони у домаћим животињама и пољопривредним производима, а нарочито поклони у вину, однети су за крсташку војску баш из Прокупља, јер је ово место од  давнина обиловало добрим грожђем и квалитетним вином.

Даљи развој догађаја на Средњем истоку, имао је извесних последица и на судбину Прокупља. Немањин двор је у то време још увек стајао у Топлици, па је као такав био мета озлојеђеном византијском цару Исаку Анђелу, који је после споразума са Барбаросом 14. фебруара 1190. године, ударио поново на Србију. У једној битци на Морави, где је Исак Анђел лично командовао, Срби су били побеђени, а Немањина престоница у Горњој Топлици потпуно је спаљена. Том приликом и Прокупље је настрадало, јер је, према писању летописца читава земља остала празна поставши пребивалиште једино ветрова.
« Last Edit: January 28, 2015, 11:42:35 am by Dreadnought » Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #17 on: January 29, 2015, 09:09:56 am »

Спор са Византијом решен је на тај начин што се Немањин средњи син Стефан оженио принцезом Јевдокијом, синовицом цара Исака Анђела, ћерком будућег цара Алексија. Била је то прва византијска принцеза удата за сина српског владара. Кад је Јевдокијин отац постао цар, он је свом зету Стефану доделио достојанство севастократора, које по рангу долази непосредно после цара и деспота. 
Стефан Немањић није био само одличан војник, већ и вешт дипломата и политичар. Трећим браком са Аном, унуком млетачког дужда Енрика Дандола, сачувао државу свог оца, њену територију и подигао њен углед. Године 1217. папа Хонорије упутио је Стефану, преко својих посланика краљевску круну, а Сава, средивши посао око аутокефалности Српске православне цркве, сад већ као њен првосвештеник, посвећује свог средњег брата за краља у манастиру Жичи. 
Стекавши краљевски венац, Стефан није постао краљ само над отачеством Стефана Немање, већ и Дукље, и уз њу Далмације, Травуније, Захумља, и осталих српских земаља. Као први краљ у лози Немањића добио је назив Првовенчани – Стефан Првовенчани.
После Стефана Првовенчаног, његови синови Радослав, Владислав и Урош I владали су са променљивом срећом. Њихова владавина није била тако успешна, па се Србија поново нашла у процепу између Угарске и Византије. Уроша је са престола уклонио његов син Драгутин који је водио политику приближавања Србије западним државама. А како то и пре и касније бива (па и данас), овом приближавању Западу супроставља се већи број властеле, тако да је Драгутин, који је владао од 1276 – 1282, био принуђен да уступи престо свом млађем брату Милутину.
Милутин своју политику окреће према југу и шири Србију избијајући са својом војском на Егејско море, ставља под своју контролу плодне области Поморавља и Повардарја које је до тада контролисала Византија. Ова офанзива Милутинова заустављена је на тај начин што је Андроник II, цар Византије, затражио мир од Милутина, понудивши му сродство, односно своју шестогодишњу ћерку, прелепу Симониду, за жену.
Милутин је понуду прихватио.
За време Милутинове владавине од 1282. до 1321, а и касније, за време владавине његовог сина Стефана Дечанског, краља Србије од 1321. до 1331, Србија доживљава процват. Дечански је код Велбужда поразио Бугаре и њиховог цара Манојла онемогућио да створи савез између Бугарске и Византије против Срба.  Дечански, међутим, није искористио снажење Србије, нити стратегијску предност после победе код Велбужда, него се задовољио постигнутим. Али, незадовољна су била српска властела, па се из тих разлога окупила  око сина Дечанског Стефана Душана, који је  у то време управљао Зетом, а у бици код Велбужда  је већ, својом храброшћу и војничким способностима, скренуо пажњу на себе.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #18 on: February 02, 2015, 10:46:42 am »

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Југ-Богданова кула крај Топлице


* Југ-Богданов град (12).jpg (520.24 KB, 1600x654 - viewed 129 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #19 on: February 02, 2015, 08:09:57 pm »

Божјом вољом, или некако другачије, Стефан Душан je 1331. године, збацио оца Стефана Дечанског са престола, угушио побуну једног дела племства, и 1334. кренуо у остварење свог циља. У ратовима 1344. године, и оним нешто касније 1347-1348. сломио је отпор Ромеја и избио на Солун.  Год. 1346, српска држава обухватала је Мачву, Захумље, сву Македонију, до Кавале, Александрију и Етолију. У ратовима 1347-1348, Душан је проширио државу све до  Коринтског залива: заузео је Епир и Тесалију и ставио под контролу многе градове, поносећи се посебно Ларисом.  Душанову војску предводило је двадесет његових велможа, међу којима су најистакнутији били Југ Богдан, потомак најстаријег Немањиног сина Вукана, и велики војвода Јован Оливер. Поставши господар скоро целог царства Ромeja,  Душан Силни се благословом патријарха Јоаникија, на Ускрс 16. априла 1346. у Скопљу, крунисао за краља Срба и цара Грка, Бугара и Арбанаса.  Али, изненадна смрт  Душанова г. 1355, пресекла је успон Српског Царства, које се никада више није васпоставило.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* царица Јелена и цар Душан.jpg (94.36 KB, 430x596 - viewed 128 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #20 on: February 04, 2015, 06:27:19 pm »

Око 1371. године монах, старац Исаија, настојањем серског митрополита Теодосија, почео је да преводи са грчког Дионисија Ареопагита. На крају књиге додао је запис  у коме каже да је навала Агарјана била гнев божји, и кори српске великаше што су мислили да је могућно гњеву божијем насупрот стати. Јер – вели Исаија – исмаилски род не истераше, већ сами од њих изгибоше, и кости им тамо падоше и непогребене осташе.
Последице боја на Марици, старац Исаија описује овим речима:
Толико се невоља и љуто зло просу на све градове и крајеве западне да то нити је кад ухо чуло нити око видело. Пошто погибе онај храбри човек, деспот Угљеша, Измаилћани се расуше и полетеше по свој земљи као птице у ваздуху, те једне од хришћана мачем кољаху, друге у робље одвођаху, а треће превремена смрт однесе. Који пак од смрти осташе, оне глад помори, јер свуда наста така глад, да је није било откако је свет створен, и не било је, Христе милостиви, ни унапредак. Који ли пак и од глади осташе, њих, попуштањем божјим, вуци ноћу и дању нападаху и јеђаху. Аој! Жалостиво ли беше погледати. Оста земља свакога добра пуста, и људи и животиња и рода свакога, јер нити беше кнеза, нити вођа, нити наставника међу људима, нити имађаше ко спасти ни избавити. Све се напуни страха мусломанскога, и срца храбрих и јуначних људи претворише се у најслабија женска срца. У то време и племе српских владалаца, мислим, седмо колено, изумре. И тада доиста живи завиђаху онима што су пре њих помрли, и верујте ми, не ја, који сам по свему незналица, него ни онај премудри међу Јелинима Ливаније не беше мого писањем представити невоље што постигоше хришћане по западним крајевима.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Дионисије Ареопагит: стр. 13; са грчког превео старац Исаија 6879. године


* Дионисије Ареопагит.jpg (1237.48 KB, 1544x2272 - viewed 133 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #21 on: February 05, 2015, 09:45:46 am »

Кнез Лазар је знао да највећа опасност његовој држави прети од Османлија, који су после битке на Марици 1371. надирали с  југа. У том циљу поправљени су и многи погранични градови у Топлици који су имали  улогу предстраже и обезбеђења престонице, која се налазила с друге стране Јастребца, у Крушевцу. Доведени су и поверљиви људи за заповеднике у тим утврђењима: на утврђењу на десној страни Велике  Косанице постављен је Иваниш Алтомановић, односно Косанчић Иван, рођени сестрић кнеза Лазара, у граду крај Виче, по предању био је Топлица Милан, кум кнеза Лазара, у Копријану Ненад, син казанца Богдана, а у граду св. Прокопија  његов таст Вратко, у народној традицији познат као Југ-Богдан.

Југ-Богдан је у Прокупље дошао највероватније око 1365. године,  када му је краљ Вукашин преотео земљу, те се још на почетку владавине кнеза Лазара (1371-1389. г.) нашао на једном од најпотребнијих места за обезбеђење с југа. Нема сумње да је тада граду на Хисару посвећена најозбиљнија пажња: спољни зидови града су поправљени, дозидане су куле за одбрану, прокопан је подземни ходник с врха брда до реке Топлице ради снабдевања водом и др. те је тако утврђење оспособљено за издржавање и дуже опсаде. Овако добро утврђени град одбио је први налет Османлија, који су 1386. године, три године пре Косовског боја,  из правца Ниша долином Топлице узводно, кренули кроз Лазареве земље. Природно је било, да су Турци улазећи у топличку долину, морали да заузму Прокупље, да би могли да надиру даље, али то наши летописци нигде не помињу, што наводи на закључак, да је град или држан само под опсадом или је пак једноставно заобиђен, зато што је био јако утврђен. Њихово надирање кроз Топлицу било је споро, јер су свуда наилазили на отпор, те је кнез Лазар имао довољно времена да се припреми и сачека турску војску од тридестет хиљада војника, у клисури код села Плочника, и са топличком власелом, са десет хиљада стрелаца и три хиљаде сељака наоружаних секирама, уђе у бој, и порази султана Мурата.

Logged
dzumba
Stručni saradnik - specijalne jedinice
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 22 318


« Reply #22 on: February 05, 2015, 08:23:17 pm »

Ако можеш као познавалац материје да ми одговориш на два питања:

Зашто су утврђења јужно од Јатсрепца, дакле у долини Топлице прва брана одбране престонице Кнеза лазара? Да ли су ти јужнији крајеви били у власти Турака или српских велможда који су у завадуи са Кнезом?

Колико су објективно реалне процене о  броју војника који учествују у биткама у том времену. У боју на Плочнику помињеш учешће десетак хиљда стрелаца на српској страни. Колико је то са становишта историјске науке реално?  Наравно, као и податак и 30000 Турака.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #23 on: February 06, 2015, 01:33:42 pm »

У време боја на Плочнику, Бугарска,  Византија и јужне српске земље краља Марка и браће Дејановића биле су у положају турских вазала са свим обавезама које проистичу из тог статуса. Турци, осећајући се јаким, нису крили да намеравају да потчине и остале српске земље, па је кнезу Лазару преостало или да прихвати услове и сарадњу са Муратом или да се припреми за одбрану.
Лазар није  само утврђивао градове, већ је и са осталим, углавном недобронамерним хришћанским суседима, који су чекали прилику да прошире своје области, морао да ради на побољшању међусобних веза. 
У том циљу је и поудавао своје ћерке, а најмлађу Мару за Вука Бранковића, након чега су односи са зетом постали добри а сарадња на припреми одбране од заједничког непријатеља се подразумевала. 

Копријан и Прокупље налазили су се на источним границама Лазарове земље према Бугарској, која је била под врховном влашћу султана Мурата, па је природно било да Лазар са те стране очекује продор Османлија.
О бици код Плочника, која се према српским хроничарима одиграла 1386. године, зна се веома мало. Белешке летописаца су противречне а описи сумарни. М. Марковић у књизи Топлица у прошлости (Ниш, 1933.), наводи неколико извора у вези броја учесника у бици, између осталих и Краљевство Словена Мавра Орбина где се помиње број од 30 000 Турака и (око) 13 000 Срба.
Турски историчар Мехмед Нешрија тврди да боја на Плочнику није ни било, већ да је Мурат две недеље логоровао код Плочника, очекујући српску војску, па како се она није појавила вратио истим путем и разорио Ниш.
У недостатку неоспорних историјски извора о бици, о самом току битке и др. сматрам да се више може веровати народном предању и песми но летописцима и историчарима.

Милан Топлица:
Станте мало Турци изјелице,
станте слуге Мурата Агара,
да примите мало српског дара
место круне српског кнез Лазара...


Питање је, међутим, на које народна песма не даје одговор: куда је Мурат кренуо, према Крушевцу или Косову? јер се пут (скретање) за Крушевац налази неколико километара испред Плочника.
Logged
dzumba
Stručni saradnik - specijalne jedinice
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 22 318


« Reply #24 on: February 06, 2015, 09:22:42 pm »

Да, то ми је познато да постоје различита мишљења око боја на Плочнику (да ли га је уопште било). Међутим питао сам те као стручњака који се бави историјом колико су објективно реални подаци о броју учесника у бојевима и биткама у средњем веку (и раније), не само у овом него и другим (на пример Косовском боју). Ја разумем да се код приказа догађаја они често помало роматичарски описују, посебно у публицистичким текстовима, међутим занима ме она  "суровију" историјска анализа са становишта војне и историјске струке.
Logged
kumbor
Stručni saradnik - opšti
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 17 447


« Reply #25 on: February 06, 2015, 10:52:16 pm »


Подаци о броју учесника у средњовековним биткама се скоро увек веома преувеличавају, и то вишеструко. За Бој на Косову је чињеница да је то била велика битка. Да кажемо да је Срба могло бити до највише 20-25.000, а Турака највише између 30 и 40.000, што је за оно време била огромна војска. За многе историчаре су и ове цифре увеличане, мада су далеко мање од оних митских. Размислите каква би логистика била потребна да снабдева неку већу војску. Средњи век, нема путева, запрежних кола мали број. Добар јахаћи коњ је у то време био еквивалент луксузног мерцедеса.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #26 on: February 08, 2015, 05:40:12 pm »

Народнa песма каже да је у боју код Плочнику изгинуло седамдесет и седам иљада Агара, што нити можемо да прихватимо са резервом нити да одбацимо као неистиниту чињеницу, будући да је песнику бројка  служила алегорези, као предзнак неисказаности победе, а није била податак намењен каснијим историчарима, па је тако морамо и схватити. Слична је, али мало другачија ситуација, када су у питању писци попут Нешрије, коме је историја служила да велича Муратове победе, и који, из ко зна које руке препричавајући догађаје од пре сто и више година, тенденциозно повећава бројност Лазареве војске (10:1)  у односу на Муратову, да би нешто касније устврдио како је  Лазар утекао са бојног поља видевши да се код Плочника окупља велика множина турске војске.

Претпостављам да данашњи војни историчари, већ према мотивацији и склоностима, користе више метода а нарочито параметара за процењивање броја учесника у некој бици. Јединствени и потпуно поуздан поступак не постоји, па се резултати процене по правилу крећу од – до.  Нико, дакле, не може тачно да зна колики је број учесника  битке код Плочника, али ипак, по некој аналогији, свако може сасвим тачно да каже колики није био… итд.

Што се тиче путева, Цариградски друм (Via militaris) био је још од римских времена итекако добар и проходан, што је османлијској војсци омогућавало да са свим прибором потребним за ратовање и опсаду, стине од Једрена или Софије до Ниша за свега пар дана, а одредима за викенд-пљачке још и мање.

Logged
dzumba
Stručni saradnik - specijalne jedinice
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 22 318


« Reply #27 on: February 08, 2015, 07:49:19 pm »

Главни параметар за процену броја учесника битака треба да буде демографска слика простора (људски капацитет) са кога се скупљала војска. Други је, да кажем модерним речником, логистички капацитет простора и државе, односно могућност дуготрајног држања те војске на окупу са становишта исхране људи и стоке. И ондашње војске су у рат кретале са неким залихама и планом снабдевања који је, када су у питању освајачки походи подразумевао опскрбу на терену (пљачку и куповину). Али и да би пљачкао (или куповао) мораш имати шта да пљачкаш (где и од кога да купиш) при чему и то мора бити рационално и усмерено ка циљу (походу), односно да не одвлачи време. Трећи елемент јесу политички савези и могућност окупљања савезника и њихови људски и економски капацитети.

Quote
Што се тиче путева, Цариградски друм (Via militaris) био је још од римских времена итекако добар и проходан, што је османлијској војсци омогућавало да са свим прибором потребним за ратовање и опсаду, стине од Једрена или Софије до Ниша за свега пар дана, а одредима за викенд-пљачке још и мање.

Управу си за тај друм. Ипак нисам сигуран да је пар дана довољно време да се свалада пут од Једрена до Ниша. Можда за коњаника који мења коње на станицама, али војска од на пример 10000 људи иде далеко спорије. Не верујем да су могли да напредују више од 30-так километара дневно. Можда су претходнице (углавном на коњима) могле да се крећу нешто брже, али коморе су ишле доста споро. Брзина марша (кретања), од старих времена се одређује према најспоријем, а не најбжем елементу поретка.
Logged
Bozo13
Stručni saradnik - KoV
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 16 530



« Reply #28 on: February 08, 2015, 08:22:23 pm »

Mali OT.

Iz priručnika iz 1954, brzina kretanja oklopne jedinice po putu sa tvrdom podlogom iznosi 10-15 km/h dok za seoske puteve i kolske puteve iznosi 8-10 km/h.


[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* 180.jpg (153.15 KB, 1097x807 - viewed 130 times.)
Logged
fazan
Moderator
poručnik korvete
*
Offline Offline

Posts: 3 128


« Reply #29 on: February 08, 2015, 09:17:58 pm »

Генерално су турски извори за битке у другој половини XIV века поприлично непрецизни. Мешају се различите битке, преувеличава бројност и састав непријатеља. Нпр. Маричку битку померају на 1364. годину и у њу доводе мађарског краља Лајоша, босанског краља Твртка, цара Уроша, Мрњавчевиће...
Logged
Pages:  1 [2] 3 4 5 6 7 8 9 10 11   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Prijatelji

▼▼▼▼

Prostor za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.037 seconds with 24 queries.