PALUBA
March 28, 2024, 03:40:53 pm *
Welcome, Guest. Please login or register.

Login with username, password and session length
News:
Važno
Za sve članove foruma Paluba.Info, apel da uzmete učešće na samo u glasanju već i u temi.
Link do teme je ovde
 
   Home   Help Login Register  

Prijatelji

▼▼▼▼

Mesto za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 2 3 4 5 6 7 8 9 [10] 11   Go Down
  Print  
Author Topic: Југ-Богданов град  (Read 95930 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #135 on: November 17, 2020, 10:32:39 am »

Непосредно након османског освајања, Прокупље је добило џамију, суштински елемент сваког муслиманског града. Вероватно је њен ктитор био сaм освајач града, султан Мехмед II Освајач (1451–1481), будући да je носила његово име. Споменута џамија није била султанов вакуф, него је подигнута на основу султановог наређења и у његово име, а из државних средстава. Не можемо са сигурношћу тврдити да ли је ово била новоподигнута грађевина, преуређена постојећа црква или неки други објекат. Свакако се радило о неком чврстом објекту, будући да су од камена и опеке били подизани важнији сакрални и др. прикладни објекти: џамије, месџиди, текије, каравансараји, ханови, хамами. Остале зграде су биле од дрвета, чак су и неки конаци великодостојника били од дрвета. У сваком случају, настанком џамије султана Мехмеда II створено је урбано језгро османског Урћуба. Око ове џамије почела се постепено формирати махала.
Будући да већина џамија има пријатна дворишта са шедрванима и чесмама, вероватно их је било и у окружењу ове џамије, с обзиром на неопходност постојања воде ради вршења обредног прања. Џамија као духовни и физички центар доминирала је насељем. Као саборна богомоља, имала је за циљ да сазове заједницу муслимана у делу града или у целом граду. Са њеног минарета мујезин је позивао вернике на свакодневне и свечане молитве о Бајрамима. Поред тога, у џамијама су одржаване и проповеди (хутбе). У првим годинама након оснивања, прва градска џамија имала је поред основне још и неколико функција. Овде пре свега мислимо на јавна, верска предавања на којима су се стицала знања из области ислама, а из којих су се убрзо изродили први градски мектеби и медресе. Овој џамији били су додељени приходи сакупљени од прокупачке џизје. На овај начин била су обезбеђена средства за њено издржавање, као и средства за плате хатиба, имама, позив на молитву и трошкове молитвених асура и воска. Обичај је био да имућнији грађани новчано помажу главну градску џамију. Овим су чинили богоугодно дело, али уједно је то био и вид престижа, јер је услов дародаваца углавном био да им се у царској џамији помиње име и учи Кур'ан за њихову душу. Османско освајање Прокупља и околних територија за Порту је имало трајан карактер. Међутим, све до освајања Београда 1521. године, Прокупље је било пре свега војно упориште, као и остали центри овог санџака, тако да је задужбинарство било ретка појава. Илијас војвода је био један од таквих доброчинитеља џамије султана Мехмеда II Освајача који је увакуфио 2.000 акчи. Поред њега, и један од значајнијих прокупачких задужбинара, Хаџи Халифа, завештао је одређену суму мујезину ове џамије; сума је била симболична, али је обезбеђивала задужбинару помињање његовог имена у овој градској богомољи.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #136 on: November 17, 2020, 10:34:04 am »

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* Југ Богданов град у турско доба.jpg (543.8 KB, 1310x870 - viewed 27 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #137 on: November 20, 2020, 11:31:42 am »

До 1530. у граду је саграђен један месџид, у махали Хамза Хоџе. Из пописа насталог неколико година касније сазнајемо да је то уствари месџид Загарџи Хаџија. Тада је месџиду завештано 5.000 акчи, уз услов да се даје на кредит, уз шеријатски дозвољену добит 10 акчи за 11,5. Предвиђено је да трошкови за службу имама износе 750 акчи.
Упркос забележеном паду укупног броја становника, па и муслиманског (према записима хроничара, куга је 1516. год. погодила цело Османлијско царство, па је број становника знатно опао), следећих неколико година, до 1536, Прокупље је добило још једну махалску богомољу – месџид Џафера сина Ширмерда. Месџид је располагао са 20.000 акчи готовог новца, уз услов да се 3.000 акчи даје на кредит у складу са условима предвиђеним шеријатом. Од тога је требало да се плате трошкови имама, подучавања, учење џуза, позив на молитву, управљање, восак и асуре.
У следећих неколико деценија, до седамдесетих година XVI века, број муслимана у Прокупљу је у односу на број хришћана готово десетоструко увећан, што је створило потребу да се изгради још неколико богомоља. Ceдамдесетих година XVI века у Прокупљу забележени су још једна џамија и два месџида.
Џамија извесног Хаџи Хизира располагала је са 30.000 акчи, које су сходно вакуфнами, даване на кредит. Извесни Искендер Черибаша је поклонио џамији још 20.000 акчи које је требало такође користити за кредитирање. Али Балија, син Ширмерда, издвојио је из свог вакуфа део средстава за плату имама ове џамије, с тим да свакодневно учи џуз за његову душу.
У овом периоду је Хаџи Халифа основао вакуф у склопу кога је саградио један месџид. Новчани износ којим је вакуф располагао износио је 60.000 акчи. Уз то, у приходе овог вакуфа укључена је и кирија која је узимана сваке године од осам дућана. Од ових средстава плаћани су имам, позив на молитву, учење џуза после јутарње молитве, мујезин и остали службеници вакуфа.
До седамдесетих година XVI века Прокупље је добило још два месџида, месџид Хаџи Арабија и месџид Хаџи Ахмеда. О овим богомољама не знамо много, осим тога да су им њихови градитељи остави ли нешто новца, што је требало да им осигура будућност, односно извор прихода за плате њихових службеника и евентуалне поправке. Осим тога услов градитеља месџида Хаџи Арабија је био да се сваког дана после јутарње молитве три пута учи сура Ел-Ихлас (Искреност).
У Прокупљу је до 1570. године саграђена још једна џамија, по којој је добила име једна градска махала. То је џамија Илијаса. Вероватно се ради о Илијасу који је поклонио новац старој џамији.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #138 on: November 26, 2020, 09:25:59 am »

У Прокупљу су до 1536. године саграђена два мектеба, мектеб кадије Муслихудина и Јахши-бега. Кадија Муслихудин, који је претходно био крушевачки кадија, обезбедио је за свој мектеб 9.000 акчи. Провизију од позајмице овог новца, у односу 10 акчи за 12, предвидео је за дневне трошкове подучавања и управљања. Јахши-бег је издвојио за свој мектеб износ од 7.000 акчи, који је такође даван на кредит, како би била обезбеђена средства за плату учитеља и мутевелије вакуфа. Мектеби, као најраспрострањеније образовне установе у исламском свету, почели су да ничу са доласком ислама у наше крајеве и са стварањем првих муслиманских насеља; било их је у готово свакој муслиманској махали, као и по муслиманским селима. Програм мектеба обухватао је стицање основних знања о веронауци, о обредима, о верским дужностима и моралу. У програму османског мектеба централно место заузимало је читање Кур'ана, као и учење одређених молитава и побожних песама. Оснивачи мектеба обично су сами одређивали муалима – учитеља, а касније се о томе старао мутевелија њиховог вакуфа. Ступање на службу потврђивао је кадија. Плата коју је муалим добијао од вакуфа обично је била у висини примања имама џамије. Њена висина утврђивана је приликом оснивања вакуфа и остајала је вековима иста, без обзира на стално опадање вредности акче.
Пре 1536. године у граду је саграђена и медреса кадије Пира Мехмеда. Медресе су биле школе за средње и више теолошко и опште образовање. У неким медресама вишег степена био је заступљен курс из извора исламског права. Могуће је да се овде ради баш о медреси овог типа, будући да је њен оснивач кадија. У њен вакуф улазили су приходи од четири млина у прокупачкој нахији (два у селима Коњуша и Винча и два у околини Прокупља) са приходом од 150 акчи и приходи две велике ливаде који су износили 700 акчи. Овај новац служио је за плату учитеља (15 акчи) и за помоћника учитеља (пет акчи дневно). Ова медреса је била врло угледна, можемо то рећи с обзиром на то да су плате запослених биле четири до пет пута веће у односу на плате истих учитеља у другим школама. Професор у овој медреси био је извесни Мевлана Мухамед Челебија који је поред ове службе у закуп узео село Петровац за 200 акчи годишње.
У овом периоду основан је и највећи и најбогатији прокупачки вакуф. Ради се о вакуфу Али Балије, сина Ширмерда. Могуће је да се ради о брату претходно поменутог задужбинара Џафера. Он је завештао 226.000 акчи готовог новца који је коришћен за кредитирање. Део овог вакуфа чинила је и медреса, а одређени проценат новчаних средстава прикупљених од камате коришћен је управо за њу, односно за подучавање, плату стручњака из области права, плату мутевелије, поправке медресе итд.
До седме деценије XVI века Прокупље је обогаћено са још два просветна објекта, и то мектебом Џафера, сина Ширмерда, који је уједно био и градитељ једног од градских месџида, и мектебом Хаџи Халифе који је обезбедио и одређени новчани износ за подучавање у мектебу и за помоћника учитеља у мектебу. Уочљиво је да је у Прокупљу већ од самог османског освајања владао просветитељски дух, о чему сведочи изградња већег броја образовних институција у односу на друге градске центре Крушевачког санџака. Ово наводи на закључак да је Прокупље било на вишем културном нивоу у односу и на само седиште санџака, јер је имало више центара за описмењавање и изучавање теолошких и шеријатских наука. Заправо, основни циљ ових установа у новоосвојеним крајевима био је ширење ислама, стварање и образовање домаћег муслиманског становништва које ће се уклопити у османски политички систем и друштвену хијерархију. Прокупље је наставило да се развија у том духу и у каснијем периоду, будући да Лефевр који је кроз град прошао почетком XVII века (1611) запажа да у граду има доста ђака, што потврђује да се у граду одржао велики број школа.

Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #139 on: November 26, 2020, 09:31:10 am »

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* Урћуб.jpg (222.12 KB, 924x646 - viewed 28 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #140 on: December 02, 2020, 10:44:13 am »

У периоду од 1536. па до седамдесетих година XVI века Прокупље је добило и један имарет – јавну кухињу. Оснивач имарета био је Али Балија, син Ширмерда. Изградњом овог објекта употпуњени су још неки видови друштвеног живота који су недостајали Прокупљу као османском граду. Али Балија, син Ширмерда је део камате, добијене од новчаног износа којим је располагао његов богати вакуф, наменио за управљање имаретом, за кувара, намирнице које су свакодневно биле неопходне имарету, као и за потребне поправке.
Према изворима, ово је био једини имарет који је радио у самом граду у XVI веку. Имарети, као хуманитарне установе, одговарали су социјалним и економским потребама муслиманског друштва. Будући да је овај имарет био део вакуфа коме је припадала и медреса, вероватно су ова два објекта била саграђена један поред другог. У овом попису вакуфа нису наведени храњеници (муртезика) за које су биле предвиђене услуге имарета. Међутим, у муртезику су се сигурно убрајали полазници медресе, као и слој становништва који је на различите начине био повезан са вакуфом и живео на његов рачун. Поред тога, муртезика су биле и необезбеђене породице покојних службеника или оних који су на неки начин задужили вакуф, као и фукара – градска сиротиња.
Хаџи Халифа је у својој вакуфнами назначио да се део прихода његовог вакуфа, тачније приходи од хамама који је припадао вакуфу, користи за храњенике. Међутим, он није прецизирао о чијим храњеницима се ради; вероватно се радило о храњеницима имарета Али Балије сина Ширмерда, осим уколико при његовом месџиду или мектебу није функционисала нека врста имарета.

Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #141 on: December 08, 2020, 10:10:42 am »

Будући да су религијски прописи ислама налагали прање, одазак у јавно купатило – (х)амам - имао је посебан значај за муслимане. Свако значајније муслиманско насеље морало је на свом простору имати барем један. Прокупље је у XVI веку имало два хамама. Налазили су се у близини реке Топлице, одакле се посебним справама доводила вода у просторије купатила. У оквиру вакуфа Хаџи Халифе саграђен је хамам у самом Прокупљу са годишњим приходом од 3.333 акчи. Хамам Меше-бега постојао је и у имарету селу Коњуша, надомак Прокупља. Имао је годишњи приход од 2.600 акчи и тај новац је био намењен за поправке моста у самом Прокупљу. Хамаму су припадали и приходи ливаде у Прокупљу, годишње 300 акчи.
У данашњој Кнез Михајловој улици виде се руинирани остаци турског купатила, чији је власник био Садик-бег. Он је био једини Турчин који је после ослобођења (1877. год.) остао у Прокупљу, где је 1911. године умро у дубокој старости.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #142 on: December 10, 2020, 10:14:16 am »

Чаршија. Урбани садржај османског Прокупља допуњавала је оријентална чаршија која се налазила одвојено од махала, односно стамбеног дела града. Улице у чаршијама, као и у градским четвртима, биле су калдрмисане, али не обавезно. Све оне су лети биле пуне прашине, а блатњаве кад падне киша или снег. Чаршијски дућани, отварали су се два до три сата по изласку сунца, а затварали када би се мујезин огласио по трећи пут. Били су углавном малих димензија и груписани по трговинским делатностима и занатима, а велики број њих био је подигнут из вакуфских средстава. Лефевр (у свом путопису) описује да су се људи окупљали испред дућана, који су били покривени стрехом, која се надиже јако над улицом, 'где пушаху дуван и пијаху неку црну воду, коју називају кавом, а коју пију тако врућу да јако пече, па ју стога срчу помало, крајем усана.'
С обзиром на то да је Прокупље било један од значајних центара дубровачке трговине и да се налазило на раскрсници важних путева, у њега су свакодневно пристизали трговачки каравани, натоварени разноврсном робом са истока и са запада, тако да се трговина, осим у чаршији, обављала и у каравансарајима, хановима, мусафирханама, где су одседали чести путници. Не зна се тачно колико је објеката ове врсте било у Прокупљу у XVI веку. Лефевр помиње каравансарај у Прокупљу који је био врло лош. Највероватније је он саграђен још у XVI веку, али из средстава која нису припадала вакуфима.
Чињеница да је Прокупље било главни трговачки центар Крушевачког санџака несумњиво сведочи о постојању више објеката овог типа. У сваком значајнијем урбаном насељу налазио се каравансарај, један или више њих, који је служио као преноћиште и склониште за путнике, али није имао никакав комфор. У њему je живела и фукара – градска сиротиња. Сви каравансараји били су грађени у истом стилу, од камена и тугле (или опеке), са кровом од олова и правоугаоном основом. Каравансараји су примали све људе, без обзира на етничку или конфесионалну припадност. Било је и ханова који су служили за дужи боравак путника, па су зато имали више удобности. Подизани су по трговима, чаршијама и на прилазима градовима. Значајну улогу у чаршијском животу играли су Дубровчани који су ту имали своје колоније са радњама у којима су продавали своје производе и робу са Запада.
Куће Дубровчана у њиховим колонијама, како у Прокупљу, тако и у другим градовима, биле су нешто удобније. Претежно су биле приземне зграде са подземним складиштима, која су служила за чување робе, али било их је и на спрат. Тако, на пример, спомиње се да је неки Иван Љубишић имао кућу са пет дућана, коњушницом и 'bagnom' као засебном зградом, а Раде Глеђевић 'горњу кућу' у чаршији, т. ј. чардак, који се тада називао и кула.
Logged
Dreadnought
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 69 456



« Reply #143 on: December 27, 2020, 06:08:54 pm »




Quote
Jug-Bogdanova tvrđava, restraurirana 2020-te godine, Prokuplje, Jug-Bogdanov grad, Hisar



Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #144 on: February 01, 2021, 04:54:45 pm »

Булутски камен.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Јужно од Југ-Богдановог града, с друге стране реке Топлице, уздиже се огромна стрма стена позната под именом Булутски камен. По народном предању, у давно доба ту су становали булути, па се по њима и овај камен булутским зове. Причало се, да су односили децу из колевки и чинили свакојака зла дела, али, ко су и шта су они били и куда су нестали, то нико живи није знао. Док сам био млађи, сећам се, да су мајке немирну децу плашиле речима булут! булут! не знајући ни саме значење ове речи. Но, мало по мало и ова страшка би заборављена због неких других, већих страшила, која ни мене времешног не оставише равнодушним.



* Булутски камен.jpg (184.39 KB, 942x698 - viewed 20 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #145 on: February 02, 2021, 12:05:09 pm »

Југ Богданов град у турско доба.
Oвај улепшани приказ турског Урћуба, преузет је, углавном, из студије Драгане Амедоски - Градски објекти у османском Прокупљу у XVI веку. Стварност је, међутим, била сасвим другачија, истинитија, лепша. За Прокупље из ондашњег времена може се у пуном смислу рећи да је имало лик неугледне и учмале турске касабе, из које је заударао задах сточног ђубрива, лоја, штављених кожа, гарежи и свакојаког другог смрада и прљавштине. Нехигијенски живот доносио је честе епидемије (нарочито куге), које су десетковале становништво ове вароши. Говорећи о прокупачком хану један путописац (Лефевр) забележио је да је 'врло рђав' и наставља даље овако: 'све што се зове гадом, нечистоћом и ђубретом на земљи, да се стрпа на једно место, не би било нечистије, гадније, смрдљивије и поганије од турских ханова, који је својина Османске расе.'
Међу записима путописаца налазимо и ово: 'Због нечистоће јер немогасмо дахнути, одосмо на такозвани горњи бој; али тамо црње и горе. У свима су хановима уместо соба димњаре – оџаклије – и то у онима, који су грађени одскора, јер у старима нема ни од тога нигде и ништа; но се спава са коњима заједно и у ђубрету и мокраћи коњској. Ми обиђосмо све димњаре ове, и једна нам се учини понајчистијом. У Турској се нескида нигде и никада преобука. Ми се такође нисмо скидали,  до што смо по обичају, опрали ноге; па се одма обули. Тек кад је жижак донесен, гад у свему и свачему показао је сву своју силу, снагу и мложину неизброиму и несхватиму умом човечијим. Из тавана, изрешетаног куршумима, падале су, као дажда, стенице, одоздо навалиле буве и белке – као и свуда – еда се, не гледајући на страшан умор, мал не полуде целу ноћ. Чича Сумбер је се целу ноћи драпао и спавао. — Сутра дан још већег белаја… итд.'
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #146 on: April 24, 2021, 09:37:22 am »

Слике Југ-Богдановог града, април 2021.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* 1.jpg (663.28 KB, 1242x934 - viewed 9 times.)

* 2.jpg (598.13 KB, 1242x932 - viewed 9 times.)

* 3.jpg (574.84 KB, 1244x934 - viewed 9 times.)
Logged
Dreadnought
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 69 456



« Reply #147 on: September 05, 2021, 09:36:33 am »



Quote
BRDO HISAR - PROKUPLJE

Prokuplje. Brdo Hisar u rano proleće 2021. godine. Srednjovekovna tvrđava je delimično rekonstruisana i osvetljena. U toku su radovi na uređenju prilaznog puta i parkinga...

Sa brda Hisar vidi se celo Prokuplje, kao na dlanu.

Na zapadu se vidik pruža do najviših vrhova planine Kopaonik koji su pod snegom.





Logged
Dreadnought
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 69 456



« Reply #148 on: September 05, 2021, 12:37:41 pm »




Quote
Zaštitni grad PROKUPLJA - brdo HISAR




Logged
Dreadnought
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 69 456



« Reply #149 on: January 02, 2022, 05:32:01 pm »




Quote
Moja lepa Srbija: Prokuplje

Prvi put Prokuplje se pominje 1395. godine u povelji kneginje Milice. Nema preciznih podataka o tome, kako se on do tada zvao ali većina istoričara smatra da je za Rimljane bio Hameum, za Vizantince Komplos, a da su ga Turci zvali Urćub. Nekako s jeseni, okupan zlatnožutim bojama novembra, pruži se lep prizor stanice i pruge na kojoj je samo jedan voz, koji usamljen svojom sirenom obaveštava sve da postoji, da je jedan ali vredan i da je pruga u ovom delu stanice samo njegova.

Ponosni su Prokupčani i na svoja kulturno-umetnička društava, najviše na dečji i omladinski ansambl Abrašević, koji pod tim imenom postoji punih 100 godina. Od 1921. godine do danas, veliki broj ljubitelja folklora i muzike prisutno je na sceni prokupačkog Doma kulture.

Kao i svake godine s jeseni ožive vinogradi. Kultura vinove loze potiče od pre 9.000 godina iz područja Male Azije, Kavkaza i Mesopotamije a drevno vinogradarstvo juga Srbije poznato je još iz doba Nemanjića. Najvažnija vrsta grožđa u ovom regionu je Prokupac, autohtona sorta koja se najčešće gaji u južnim predelima Srbije i kojoj Toplički Vinogradi vraćaju stari sjaj.

Prokuplje, koje danas broji više od 30.000 stanovnika, bilo je naseljeno još u kamenom dobu. Kroz njega su uvek prolazili važni putni pravci, pa su mnoge civilizacije ovde ostavile traga. O tome svedoče spomenici u gradskom parku, koji uglavnom pripadaju novijoj istoriji i eksponati u Narodnom muzeju Toplice, sa izuzetnom arheološkom zbirkom predmeta iz više od sto nalazišta, od praistorije do srednjeg veka. Grad je riznica istorije i moderna varoš u kojoj će i namernik i slučajni prolaznik bez sumnje uživati.

Urednik: Vladimir Novaković
Snimatelj: Pavle Tanasković
Montaža: Nemanja Radić

Radio televizija Srbije





Logged
Pages:  1 2 3 4 5 6 7 8 9 [10] 11   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Prijatelji

▼▼▼▼

Prostor za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.035 seconds with 24 queries.