PALUBA
March 28, 2024, 04:41:02 pm *
Welcome, Guest. Please login or register.

Login with username, password and session length
News: Važno - Obavezno proverite neželjenu (junk/spam) e-poštu da bi aktivirali svoj nalog
 
   Home   Help Login Register  

Prijatelji

▼▼▼▼

Mesto za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 ... 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 [17] 18 19 20 21   Go Down
  Print  
Author Topic: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ  (Read 113380 times)
 
0 Members and 2 Guests are viewing this topic.
torpedo011
poručnik bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 5 222


« Reply #240 on: November 30, 2020, 10:27:31 pm »


 Na TČ I Rč . Pomoćni motori IMR 034 - 036 Na R- Top Famosi .Nisu bili nešto naročito ? Radio sam na njima . Pouzdani . Možda ima nekih koji znaju više o tome - njima. . Za mene su bili dobri .

 s poštovanjem

Нико не каже да је то био лош производ. Ја први не говорим то. Ствар је у томе што не треба потцењивати некога које све развио и осмислио са својих 10 прстију.

Ми причамо о М-84 као о нечему што јр могло само овде да се направи и као производу који је 100 посто домаћа памет. Никад у новинама и средствима јавног обавештавања нисте прочитали да су ЧССР и НР Пољска правиле Т-72 по лиценци.

Ај узмите шинска возила као пример. Локомотиве серије 441 су лиценцни производ из Шведске. 442 је рађена као модификација 441 уз помоћ Швеђана. Регани и Каравеле као и др. машине рађене у ЂЂ су лиценца из САД и др. земаља. МИН је направио неке локомотиве које су плод домаће памети, али уз увоз делова који је био знатан, а добат део тих машина није ушао у редовну експлоатацију.

За то време Шкода, ЧКД, ЛЕВ Хенингсдорф и фау-е-бе Карл Маркс из Бабелсберга сами праве своје локомотиве. "Ахахахахаха, види источне Нијемце, праве ауто који иде на мјешавину". Да, али они знају сами да направе трисисторску локомотиву која иде 140 на сат, а уз то извозе у СФРЈ ускотрачне ел. локомотиве које још вуку угаљ за србијанске погоне.

Гледајте трамваје на улицама БГ-а, Загреба, Сарајева и Осијека. ЧКД Татра или КТ4.

ШКОДА је за потребе СССР-а развила локомотиве ЧС-2, ЧС-3, Чс-4, ЧС-6, 7, 9 и 200. ЧС-200 иде 200 на сат, а конатрукциона брзина јој је 220 км/ч. Направили и развили сами. Шкода још увек производи локомотиве и извози их за Немачку.

А и кад смо већ код аутомобила, гледајте шкоду фаворит, гледајте татру 603 и 613. Луксузни аутомобили, ова последња два.

Кажете да волга има добоше... Да, има ГАЗ 24-01, као и ГАЗ-24-10. А шта мислите, да ли ГАЗ-3102 и 2424, 2425 и 2434 исто имају добоше? Да ли АЗЛК 2140 има добоше? Да ли самара има добоше? Имају, али на задњој осовини, у најгорем случају. Иначе, чланак из AVTO-a имам на рачунару.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* gaz 24-2.jpg (151.45 KB, 907x590 - viewed 4 times.)
Logged
Prvačić
potporučnik
*
Offline Offline

Posts: 2 282


« Reply #241 on: November 30, 2020, 11:25:42 pm »

Ne radi se toliko o kupovini licence koliko o tome da Jugoslavija izgleda, iako država sa 20 miliona stanovnika, za ključne i strateške proizvode (traktori za obradu zemlje, kamioni za transport, kako civilni tako i vojni) nije imala vlastiti razvoj, a jedino vlastiti razvoj, te vlastita licenca garantuje nastup na svetskom tržištu sa vlastitim proizvodom.

Slažem se!

Prije nekoliko godina sam pročitao da je samo Micubiši imao više inžinjera od Zastave?
Je li to tačno?
Logged
Prvačić
potporučnik
*
Offline Offline

Posts: 2 282


« Reply #242 on: November 30, 2020, 11:52:08 pm »

Ovo su Rakovice, a ne IMT. Tako da izgleda nemaš sreće sa novim gumama na IMT.

Zanimljivo da su automobili, kamioni, traktori, kombajni, koji su kod nas proizvođeni po licenci. Ni jedne orginalne konstrukcije za 45 godina!
............................
 Ako usporedimo Jugu sa zemljama istočnog bloka, definitivno je kod nas bila znatno bolja slika proizvodnje automobila ili zastupanja na bazi saradnje (IDA - Opel i Renualt, Citroen, VW  za modele koji se nisu proizvodili u YU.
...............................

Jesu li Opeli, Renoi i Citroeni samo sklapani u Jugoslaviji, od uvezenih dijelova?
Ili su neki dijelovi i proizvođeni?


Logged
fazan
Moderator
poručnik korvete
*
Offline Offline

Posts: 3 128


« Reply #243 on: December 01, 2020, 06:58:29 am »

Prije nekoliko godina sam pročitao da je samo Micubiši imao više inžinjera od Zastave?
Je li to tačno?

Невероватно је какве се глупости објављују. Максимална производња коју је Застава достигла је била око 200 хиљада возила. Максимална годишња производња коју је достигао Шевролет је била око 2,5 милиона годишње. Годишње је у Србији дипломирало 2000 инжењера у свим областима (не верујем да је од тога на машинство отпадало више од 1000 студената). Теоретски је цела Србија могла да има 30,000 машинских инжењера. Форд је смањио број запослених у односу на осамдесете и деведесете, али и даље има 30,000 запослених чије су плате утврђене на годишњем нивоу (тзв. salary jobs). То су послови са високом стручном спремом (менаџмент, инжењери, финансије, и сл.). Да ли видиш колико је велика разлика?

Иначе, јапанска ауто индустрија је већ дужи низ година роботизована и има релативно малио број запослених. Застава је на врхунцу славе запошљавала неких 35 хиљада радника. Мицибуши данас запошљава мање од 30 хиљада људи и производи више од милион аутомобила годишње.
Logged
fazan
Moderator
poručnik korvete
*
Offline Offline

Posts: 3 128


« Reply #244 on: December 01, 2020, 08:35:45 am »

И лиценцна производња и домаћа памет имају своје предности и мане. Лиценца може да омогући брже усвајање знања, сопствени развој неоспорно подстиче креативност. Мана лиценце је да можете да завршите тамо где сте почели, следите упутства без размишљања. Сопствени развој је спорији и понекад се теже уочавају и исправљају грешке.

Упоређивање аутомобилске индустрије у СФРЈ и земљама Варшавског уговора је потпуно неумесно. Приоритети су били потпуно другачији. Да ли неко заиста мисли да Совјети нису могли да направе боље аутомобиле, у време када су радили на свемирској станици ”Мир”? Или су им путнички аутомобили били задња рупа на свирали? Хајде да се мало осврнемо на те чувене добоше. Москвич је крајем шездесетих добио диск кочнице, а онда је половином седамдесетих направио модел ”колхозник” са добошима на сва четири точка и мотором који је радио и на 75 октана. Какве су биле потребе, какви су били путеви, каква је била сервисна мрежа?

Производња аутомобила у Југославији је био уносан посао, зато што је увоз практично био онемогућен високим царинама и административним мерама. Могућност да се компензацијским пословима упосле сопствени погони била је додатни мотив. Ида Опел је извозила одливке а увозила склопљене аутомобиле и то продавала као домаћи производ, за 15 година је ”произвела” неких 40м хиљада возила. Опел Омега је био бољи од било чега што је произведено у Источној Европи. али мислим да је знање које је усвојено далеко мање од онога које је стечено у производњи Шкоде или Москвича.

Осим Заставе, мислим да је једина домаћа фабрика аутомобила која је нешто извозила био сарајевски ТАС. Такође, све југословенске фабрике аутомобила (осим Заставе) су уствари биле у сувласништву страних компанија. Нпр. GM је имао 49% у Кикинди, а VW 49% у Сарајеву. То је био максимални дозвољени проценат страног власништва.

Logged
Dreadnought
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 69 456



« Reply #245 on: December 01, 2020, 11:32:35 am »





Kad smo kod fabrike automobila Zastava, evo proizvodne linije za Zastavu 101, snimljeno 70-tih.



[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]



* Fabrika automobila Zastava.jpg (690.31 KB, 1788x1782 - viewed 8 times.)
Logged
Prvačić
potporučnik
*
Offline Offline

Posts: 2 282


« Reply #246 on: December 01, 2020, 02:18:45 pm »


И лиценцна производња и домаћа памет имају своје предности и мане. Лиценца може да омогући брже усвајање знања, сопствени развој неоспорно подстиче креативност. Мана лиценце је да можете да завршите тамо где сте почели, следите упутства без размишљања. Сопствени развој је спорији и понекад се теже уочавају и исправљају грешке.


Da, ali oslanjanjem samo na licence, osuđeni ste na stalno zaostajanje.
Logged
Prvačić
potporučnik
*
Offline Offline

Posts: 2 282


« Reply #247 on: December 01, 2020, 02:25:53 pm »


 Да ли неко заиста мисли да Совјети нису могли да направе боље аутомобиле, у време када су радили на свемирској станици ”Мир”? Или су им путнички аутомобили били задња рупа на свирали?


To im je i bila greška.
Zapostavljali su proizvode koje običnom čovjeku život čine lakšim.
Većina ljudi ne živi u svemiru. I njima su važniji kućanski aparati, automobili i sl.., nego svemirske stanice.
Logged
fazan
Moderator
poručnik korvete
*
Offline Offline

Posts: 3 128


« Reply #248 on: December 01, 2020, 05:41:11 pm »


 Да ли неко заиста мисли да Совјети нису могли да направе боље аутомобиле, у време када су радили на свемирској станици ”Мир”? Или су им путнички аутомобили били задња рупа на свирали?


To im je i bila greška.
Zapostavljali su proizvode koje običnom čovjeku život čine lakšim.
Većina ljudi ne živi u svemiru. I njima su važniji kućanski aparati, automobili i sl.., nego svemirske stanice.

Истина је вероватно негде између. У позадини сталног усавршавања робе широке потрошње је потреба да се продају нови производи, потреба да се направи профит. Понекад је то мотивисано притиском конкуренције на слободном тржишту, а понекад једноставно потребом да се купци убеде да замене производе које користе.

Постоје ствари које су изнад тога, постоје стратешки интереси неког друштва. Да није било тако, никада Американци не би слетели на Месец, никада на крају крајева не би имали интернет. 
Logged
dark-bullet
zastavnik I klase
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 1 532



« Reply #249 on: December 01, 2020, 05:59:26 pm »

Let na Mesec je bio dječački san jednog čovjeka koji je to ostvario tek kada je spletom okolnosti postao direktor NASA. Pre toga je radio svašta, između ostalog i bombardovao Englesku projektilima A4. Dobro, nije on osobno, ali ih je konstruisao, kao i Saturn V nekoliko decenija kasnije.
Logged
fazan
Moderator
poručnik korvete
*
Offline Offline

Posts: 3 128


« Reply #250 on: December 01, 2020, 06:31:54 pm »

Let na Mesec je bio dječački san jednog čovjeka koji je to ostvario tek kada je spletom okolnosti postao direktor NASA. Pre toga je radio svašta, između ostalog i bombardovao Englesku projektilima A4. Dobro, nije on osobno, ali ih je konstruisao, kao i Saturn V nekoliko decenija kasnije.
Бивши SS-Sturmbannführer Wernher von Braun je могао да умре сањајући о лету на Месец, да Кенеди није препознао то као државни интерес и одрешио кесу. Иначе, био је директор Свемирског летачког центра Џорџ Ц. Маршал, а не целе агенције, мада то не умаљује његову заслугу.
Logged
dark-bullet
zastavnik I klase
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 1 532



« Reply #251 on: December 01, 2020, 07:03:42 pm »

Let na Mesec je bio dječački san jednog čovjeka koji je to ostvario tek kada je spletom okolnosti postao direktor NASA. Pre toga je radio svašta, između ostalog i bombardovao Englesku projektilima A4. Dobro, nije on osobno, ali ih je konstruisao, kao i Saturn V nekoliko decenija kasnije.
Бивши SS-Sturmbannführer Wernher von Braun je могао да умре сањајући о лету на Месец, да Кенеди није препознао то као државни интерес и одрешио кесу. Иначе, био је директор Свемирског летачког центра Џорџ Ц. Маршал, а не целе агенције, мада то не умаљује његову заслугу.

Naravno, u pravu si, von Braun nije bio direktor cijele NASA nego samo jednog dela, no niti Kenedi nije sve radio sam. Program Mercury je započeo već 1958, prvi astronauti regrutovani godinu dana kasnije, dakle mnogo pre Kenedijevog predsjedanja SAD-om. Istina je, međutim, da je upravo Kenedi bio ključan za to, da se svemirska trka razvije u punoj mjeri, pri čemu je Mjesec bio jedan od vrlo zahtjevnih ciljeva, jer su do tada Sovjeti pobjeđivali (prvi umjetni satelit u orbiti, prva životinja, prvi čovjek (muškarac), pa prva žena, pa prvo šetanje po svemiru i sve u tom stilu).
Logged
fazan
Moderator
poručnik korvete
*
Offline Offline

Posts: 3 128


« Reply #252 on: December 01, 2020, 09:43:13 pm »

Let na Mesec je bio dječački san jednog čovjeka koji je to ostvario tek kada je spletom okolnosti postao direktor NASA. Pre toga je radio svašta, između ostalog i bombardovao Englesku projektilima A4. Dobro, nije on osobno, ali ih je konstruisao, kao i Saturn V nekoliko decenija kasnije.
Бивши SS-Sturmbannführer Wernher von Braun je могао да умре сањајући о лету на Месец, да Кенеди није препознао то као државни интерес и одрешио кесу. Иначе, био је директор Свемирског летачког центра Џорџ Ц. Маршал, а не целе агенције, мада то не умаљује његову заслугу.

Naravno, u pravu si, von Braun nije bio direktor cijele NASA nego samo jednog dela, no niti Kenedi nije sve radio sam. Program Mercury je započeo već 1958, prvi astronauti regrutovani godinu dana kasnije, dakle mnogo pre Kenedijevog predsjedanja SAD-om. Istina je, međutim, da je upravo Kenedi bio ključan za to, da se svemirska trka razvije u punoj mjeri, pri čemu je Mjesec bio jedan od vrlo zahtjevnih ciljeva, jer su do tada Sovjeti pobjeđivali (prvi umjetni satelit u orbiti, prva životinja, prvi čovjek (muškarac), pa prva žena, pa prvo šetanje po svemiru i sve u tom stilu).

Тачно, амерички програм је постојао раније, али тек када је Кенеди одрешио кесу могли су да раде на програму за Месец. Са буџетом који су имали пре тога не би се пуно одмакли. Буџет са Mercury је у данашњим парама био 2,2 милијарде долара, а за Apollo (опет у данашњим парама) преко 150 милијарди. Чак ни претварање у данашњи новац (калкулација инфлације) није довољна да покаже колико је то велик новац био. Америка је тих година имала војни буџет од 75 милајарди годишње (у просеку, у тадашњим парама), а Аполо 25 милијарди, значи трећину годишњег војног буџета. Данас је војни буџет 600-700 милијарди, то значи да би оптерећење за Аполо програм било када би данас његова вредност била преко 200 милијарди.

Поента ове приче о свемирском програму је била нешто друго. Постоје моменти када држава препозна стратешки интерес и усмери новац у том правцу. Да није тога, да се све препусти комертцијалном бизнису, многи велики програми никада не би били завршени - јер бизнис не би имао интерес да инвестира.

Та празнина се попуњава државним инвестицијама (подстицајима) у научно-истраживачки рад. Те инвестиције не доносе директан профит, али могу да користе на дуже стазе. Интернет је сјајан пример за то. Нико нормалан у пословном свету крајем шездесетих не би потрошио паре да се умреже рачунари у Калифорнији и Њујорку, да се тамо неки студенти дописују и размењују фајлове. Постојао је телефон, постојао је и факс, Fedex је био јако брз ако је било потребно. Тек двадесет година касније је почела комерцијална примена свега тога. Да је неки бизнис менаџер слупао паре на 256-битну криптографију, личовали би га. Када је почела комерцијална примена интернета, извоз те технологије је био забрањен све до тренутка када се сматрало да је америчка привреда довољно одмакла испред остатка света по питању онлајн трговине и плаћања. Да није било тога, Амазон се могао појавити у некој другој земљи.

Лиценцна производња је добра када треба попунити празнину,брзо усвојити нешто ново. Ако се не искористи као основа за домаћи развој (укључујући и развој домаће памети), онда је потпуни промашај.
Logged
galeb
zastavnik I klase
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 1 695



« Reply #253 on: December 01, 2020, 10:37:04 pm »

Ovo su Rakovice, a ne IMT. Tako da izgleda nemaš sreće sa novim gumama na IMT.

Zanimljivo da su automobili, kamioni, traktori, kombajni, koji su kod nas proizvođeni po licenci. Ni jedne orginalne konstrukcije za 45 godina!
............................
 Ako usporedimo Jugu sa zemljama istočnog bloka, definitivno je kod nas bila znatno bolja slika proizvodnje automobila ili zastupanja na bazi saradnje (IDA - Opel i Renualt, Citroen, VW  za modele koji se nisu proizvodili u YU.
...............................

Jesu li Opeli, Renoi i Citroeni samo sklapani u Jugoslaviji, od uvezenih dijelova?
Ili su neki dijelovi i proizvođeni?

   Nisu bili sklapani samo od uvezenih dijelova. Može se reći da je to bila dobra strana automobilskog posla u SFRJ. Bilo je dosta kooperanata, mnogo ljudi je imalo posao i "dobre pare su se vrtile" u tom poslu. Saturnus  je proizvodio svjetla (npr. prednja svjetla za Golfa iz TAS-a), Lipik stakla (takodjer na Golfu), Iskra avtoelektrika,  Bosna sviječice... IDA Kikinda je proizvodila dijelove za Opel i na toj osnovi se uvozilo Opel automobile iz Njemačke i tretirali su se domaćim prozvodom.

Tu se može nešto o tome pročitat:   http://www.cek.ef.uni-lj.si/u_diplome/batagelj672.pdf
Logged
Prvačić
potporučnik
*
Offline Offline

Posts: 2 282


« Reply #254 on: December 02, 2020, 02:01:30 pm »


 Да ли неко заиста мисли да Совјети нису могли да направе боље аутомобиле, у време када су радили на свемирској станици ”Мир”? Или су им путнички аутомобили били задња рупа на свирали?


To im je i bila greška.
Zapostavljali su proizvode koje običnom čovjeku život čine lakšim.
Većina ljudi ne živi u svemiru. I njima su važniji kućanski aparati, automobili i sl.., nego svemirske stanice.

Истина је вероватно негде између. У позадини сталног усавршавања робе широке потрошње је потреба да се продају нови производи, потреба да се направи профит. Понекад је то мотивисано притиском конкуренције на слободном тржишту, а понекад једноставно потребом да се купци убеде да замене производе које користе.

Постоје ствари које су изнад тога, постоје стратешки интереси неког друштва. Да није било тако, никада Американци не би слетели на Месец, никада на крају крајева не би имали интернет. 

U pravu si za profit proizvođača.
Ali ne zaboravi i prednosti koje donose usavršeni proizvodi.

Mada ako poredimo nivo roba široke potrošnje u SFRJ (SSSR) i na zapadu, zapad je bio daleko ispred i po kvalitetu i po količini u odnosu na broj stanovnika.

PS

Slažem se sa tvojim stavovima o prednostima licencne proizvodnje, kao i potrebi da država finansira napredne, (trenutno) neprofitabilne tehnologije.
Logged
Pages:  1 ... 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 [17] 18 19 20 21   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Prijatelji

▼▼▼▼

Prostor za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.035 seconds with 23 queries.