PALUBA
September 26, 2021, 04:46:57 am *
Welcome, Guest. Please login or register.

Login with username, password and session length
News: Pravilnik foruma PALUBAinfo
 
   Home   Help Login Register  
Za eventualne probleme prilikom registracije, obratite se na e-mail adresu broker824@gmail.com ili webmaster@paluba.info Na forumu PalubaInfo novoregistrovane članove odobravamo ručno, to može potrajati najviše do 24 h.
Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 ... 15 16 17 18 19 [20]   Go Down
  Print  
Author Topic: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ  (Read 64501 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
fazan
zastavnik
*
Offline Offline

Posts: 1 497


« Reply #285 on: December 08, 2020, 05:19:58 am »

Већина америчких произвођача је на популарним моделима прешла на дискове тек током седамдесетих. Не зато што нису знали да направе дискове - него ради цене аутомобила. Људи нису хтели да купују аутомобиле који су били скупљи од шест месечних плата.

Упорно се потура чињеница да у источним земљама нису били у стању да направе добар аутомобил, или нису били у стању да купе лиценце. Заборавља се каква је била куповна моћ становништва. Трабант је био очајан - али је цена била приступачна. Од 1969. су дизајнери правили прототипове нових верзија, све су биле одбијене зато што су захтевале више сировина. Трабант је био такав какав је - али је у ДДР могао да се купи за око 12 просечних плата.

Колико су југословенски самоуправљачи плаћали своје аутомобиле? Наишао сам на једну табелу, нисам сигуран из које године, али ради се о крају осамдесетих:

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Мислим да коментар није потребан.





* 20190519180953768939.jpg (43.37 KB, 620x413 - viewed 17 times.)
Logged
fazan
zastavnik
*
Offline Offline

Posts: 1 497


« Reply #286 on: December 08, 2020, 05:47:48 am »

Ево још једне табеле, овај пут се цена спортских аутомобила у Америци изражава у просечним сатницама радника у производњи:

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Американци раде 2080 сати годишње (тако се рачуна), према тома 1985. године су за новог ”mustanga” морали да одвоје 4,5 плате.
Амерички буџет за набавку аутомобила је 10-50% од годишње бруто плате. Финансијски стручњаци препоручују 10%, истински заљубљеници потроше до 50%. Све преко тога је глупост и разбацивање.

Шта су Југословени могли да купе за шест плата? Вероватно оног истог ”трабанта” из ДДР, за пеглицу смо радили годину и по дана.



* Chart.jpg (71.98 KB, 900x328 - viewed 14 times.)
Logged
torpedo011
poručnik fregate
*
Offline Offline

Posts: 4 844



« Reply #287 on: December 08, 2020, 08:17:52 pm »

Пред распад СФРЈ, АЗЛК 2141 је коштао 3-3,5 иљада ДЕМ. Нов југо је коштао 5.000,00 ДЕМ. Зашто ово знам? Зато што смо ми одлучивали између та два. Москвич је могао да се добије одмах, а за југо је морало да се чека. Осим тога, тај период и није баш за поређење јер је то кратки период Анте Марковића где смо вештачким путем стигли до високих зарада. Већ годину дана касније су уведене санкције и све је потонуло.

Кола су се сматрала луксузом чак и у доба СФРЈ. Није свака породица имала аутомобил. И ти који су имали обично су возили фићу, пеглицу или заставу 101. Погледајте само како су грађене војне зграде и простор око њих. Тада се није радило по систему "један стан једно паркинг место" или 1:1,5 како је било касније, већ сте имали далеко више станова него кола. Зашто? Зато што није свако могао да има кола. Истина је да је доласком комунизма почела масовна моторизација народа. Поређења ради, мени су стари говорили да се на прсте једне руке могло пребројати ко је пре рата имао кола у Чачку, Ужицу, Милановцу и сл. местима. После рата креће масовна производња код нас, али опет тај ауто није баш свако могао да набави.

Добро сте то приметили и за цене. Не може ДДР да прави кола од 20.000 ДЕМ кад то нема ко да купи. Често пута прочитам да су источни Немци били заостали и да нису знали да направе 4-тактни мотор. Истина је другачија
 Када сам отишао у Ајзенах и видео музеј Вартбурга схватио сам да људи читају и уче масне лажи. У том музеју налази се четворотактни мотор дизајниран и произведен у ДДР-у. Три цилиндра, намењен за ремоторизацију Вартбурга. Зашто није никада кренуо у масовну производњу? Зато што је 2-такт био јефтинији за израду и лакши за одржавање. Мање покретних делова, нема картера за уље, нема пумпе за уље, нема филтера за уље. Трабант је био још простији јер није имао ни пумпу за гориво.

Пред крај производње, нов кец је коштао 3.500 евра, а југо 4.000 до 4.500 у зависности од мотора. Колика је тада била просечна плата у Србији? Исто важи и за ВАЗ 2107 чија је цена била доста ниска. Колика је просечна плата у Русији и ЗНД и др. земљама где се то извозило и куповало?
Logged
galeb
zastavnik I klase
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 1 630



« Reply #288 on: December 09, 2020, 04:53:52 pm »


U SFRJ barem se nije čekalo auto nebroj godina ; ne znam, dali se čekalo kad više od 1 godine ?   A po jednu godinu čeka se u nekim slučajevima i danas u EU, usput.  Iz linka muzeja DDR u Berlinu (bio sam tamo prošle godine):

Trabant 601 Morali ste se registrirati unaprijed da biste kupili automobil, a zatim, ovisno o modelu, pričekati do 15 godina po razmjerno visokim cijenama. Djelomično se toleriralo "crno tržište", tako da se plaćanjem veće cijene moglo izbjeći vrijeme čekanja. Najviše voženi automobil u DDR-u, Trabant, koštao je 10.000 maraka kao novi automobil s vremenom čekanja. Bez čekanja bio je "Trabi" za 30.000 maraka. Raspon cijena za Wartburg bio je od 20.000 do preko 30.000 maraka. Kako je automobilska industrija nastavila zaostajati, uvozilo se sve više novih zapadnih automobila. 1988. godine 55 posto svih kućanstava posjedovalo je barem jedan vlastiti automobil, u usporedbi s 14 posto 1969. i 38 posto 1980. Za usporedbu, 61 posto kućanstava u zapadnoj Njemačkoj posjedovalo je jedan ili više automobila 1988. godine.

https://www.ddr-museum-muehltroff.de/ddr-geschichte-einkommen-und-konsum.html

Logged
fazan
zastavnik
*
Offline Offline

Posts: 1 497


« Reply #289 on: December 09, 2020, 05:34:51 pm »

У свим социјалистичким државама, приватни аутомобил је дуго времена имао статус луксуза. (Везивање пореза, а посебно осигурања за запремину аутомобила је последица тога.) У земљама планске привреде , није био ни приоритет. Зато се толико дуго чекало на аутомобиле.

То о чему Торпедо прича, о моделима који никада нису ушли у производњу, је потпуно тачно. Није се радило о способности инжењера да направе боље и скупље аутомобиле - него о политичким одлукама да се новац не троши на аутомобиле и да се производи оно што је приступачније.

У Југославији се није толико дуго чекало на аутомобиле, али се чекало. И баш као што сте у ДДР могли да платите скупље да би добили аутомобил, и у СФРЈ сте могли да урадите исто. Нисте аутомобил плаћали три пута скупље, али сте подмазали ”везе” да би га добили одмах. Или сте имали неки други адут да убрзате испоруку, седели сте у комитету, имали могућност да запослите некога, итд. Тамо где је потражња већа од понуде, такве ствари се догађају.

Мислим да је погрешно повезивати моторизацију становништва са комунизмом. Ради се о технолошком напретку. Наравно да је 1939. било далеко мање аутомобила. Замислите да неко упореди број мобилних телефона у Србији 1995. и 2020. и припише заслуге промени политичког система.
Logged
JASON
Prijatelj foruma
poručnik bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 5 258



« Reply #290 on: May 05, 2021, 04:11:25 pm »

Центротурист Београд

Крајем седамдесетих год. у Београду одржана је скупштина ММФ-а. Ова скупштина одржавала се сваке четири године и њој су присуствовали највећи власници капитала у свету, обично са својим супругама и неопходним сарадницима.
За организацију ове скупштине био је ангажован 'Центротурист.' Припреме су трајале више од годину дана. За ту прилику узети су сви хотели у Београду, закупљене приватне виле и станови. 'Центротурист' је за потребе скупштине узео у 'лизинг' две стотине најлуксузнијих BMW лимузина. Ангажовано је двеста младих возача с перфектним знањем енглеског језика и положеним двомесечним курсом из бонтона. Наређено им је да три пута дневно мењају, увек белу, кошуљу и кравату.
Два највећа госта скупштине били су председник ММФ-а Роберт Макнамара и највећи богаташ света Дејвид Рокфелер. Макнамара је за себе, своју супругу и сараднике изнајмио хотел 'Бристол.'  Госпођа Маргарет је још приликом закупљивања хотела захтевала да јој се свакодневно обезбеди посебан тениски терен. Прихватила је игралиште поред Дипломатског клуба, који се налазио на Вождовцу. Одмах по доласку хтела је да са својом секретарицом одигра партију тениса, али то је било немогуће јер је киша стално ромињала. Госпођа се наљутила и сутрадан одлетела на Свети Стефан. Тамо је и остала.
Рокфелер је одсео у посебној вили. Остао је упамћен по тврдичлуку. Млади возач, који га је пет дана возио по Београду и на крају га одвезао на аеродром добио је напојницу од 1 (једног) долара.
Записаћу још и то да су у 'Центротуристу' радили бивши познати спортисти, државни репрезентативци и рекордери. Бане Вукосављевић, лево крило фудбалске репрезентације и 'Црвене звезде;' легендарни голман 'Партизана' и репрезентације – Шоштарић; репрезентативци и звездаши Миљан Зековић, Аца Аранђеловић, Перица Раденковић и Владимир Беара. Затим, ватерполисти Бошко Вуксановић и Ђорђе Перишић; Жарко Караулић, првак државе на 1500 метара у пливању 'батерфлај' стилом; кошаркаши Бата Радовић и Драгутин Чермак; Петар Вуковић, атлетичар и други.
Кад је реч о 'Центротуристу', праведно је записати и то да је стечајни поступак показао да је салдо пословања био позитиван.
(Написано на основу разних чланака, прича и личних сећања.)
Logged
Jester
Prijatelj foruma
poručnik fregate
*
Offline Offline

Posts: 4 991



« Reply #291 on: August 24, 2021, 03:39:54 pm »

Relikti Socijalizma se još mogu naću svuda oko nas pa tako i ovaj Stojadin jutros ispred bivše Vojne Bolnice ;

Logged
dzumba
Stručni saradnik - specijalne jedinice
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 19 391


« Reply #292 on: August 25, 2021, 01:55:17 pm »

На први поглед добро изгледа. Као да је у возном стању.
Logged
Jester
Prijatelj foruma
poručnik fregate
*
Offline Offline

Posts: 4 991



« Reply #293 on: August 25, 2021, 03:58:42 pm »

@dzumba

Uredno registriran, pali vozi  Grin
Logged
gocemk
potporučnik
*
Offline Offline

Posts: 2 298


« Reply #294 on: August 29, 2021, 10:17:28 pm »

Во 1981 година во Белград е одржана еден економски форум организиран од Киро Глигоров на овој форум било заклучено дека поради неможноста да се инвенстира и да се отвори големи бизнис во СФРЈ се затворени околку 200 милјарди долари во недвижности како викендици или станови  .Ако во 1974 година не се спречел југословенскиот либерализам во поголед на приватниот капитал да примени на берза сфрј до средината на 80 тите ке имала БДП колку Италија .
Logged
Pages:  1 ... 15 16 17 18 19 [20]   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Oglasi za poslove na Jooble.org
Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.021 seconds with 22 queries.