PALUBA
March 30, 2020, 08:17:53 pm *
Welcome, Guest. Please login or register.
Did you miss your activation email?

Login with username, password and session length
News: Prilikom registracije lozinka mora da sadrži najmanje osam karaktera, od toga jedno veliko slovo, i bar jedan broj, u protivnom registracija neće biti uspešna
 
   Home   Help Search Calendar Login Register  
Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 ... 101 102 103 104 105 [106] 107   Go Down
  Print  
Author Topic: Oruzani sukobi i primirja u Ukrajini  (Read 180804 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
Dreadnought
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 31 753



« Reply #1575 on: February 10, 2020, 10:43:29 am »



Ukrajina premešta vojne baze prema granici sa Rusijom i Donbasom


Kijev je završio prvu fazu vojne reforme prema standardima NATO, a planira se i ponovno uspostavljanje teritorijalnog integriteta Ukrajine.

Ovo su saopštile Oružane snage Ukrajine, piše Sputnjik.

Prema saopštenju Generalštaba Oružanih snaga Ukrajine - započet je aktivan prelazak na standarde NATO i u zemlji je završena prva faza njihove reforme, prema čijim rezultatima su bile izgrađene nove komande i imenovani njihovi komandanti.


Nove baze na granici sa Rusijom

Istovremeno je ukrajinski ministar odbrane Andrej Zagorodnjuk izjavio da je u zemlji u toku usavršavanje vojne infrastrukture, definisane prema zahtevima NATO, kao i da će u skladu sa standardima Alijanse, dve nove baze biti izgrađene u Marijupolju i Severnodonjecku.

Vojni objekti će se nalaziti praktično na nekoliko desetina kilometara od granice sa Rusijom i nepriznatih republika Donbasa – Donjecke narodne republike i Luganske narodne republike.

Prema mišljenju ukrajinskih vlasti, baze će predstavljati granično utvrđenje NATO na jugoistoku zemlje. O tome je u decembru 2019. godine na sastanku lidera i šefova vlada zemalja članova Severnoatlantske alijanse govorio ukrajinski ministar inostranih poslova Vadim Pristajko. Načelnik Generalnog štaba - glavnokomandujući Oružanih snaga Ukrajine general-potpukovnik Ruslan Homčak je tom prilikom izjavio da Ukrajina mora da vojne reforme i i ubrzani prelazak na standarde NATO sprovodi u ratnim uslovima.

"Adaptacija na stadarde NATO se kod nas sprovodi na svim poljima. Negde s većim, negde s manjim uspehom, ali to nije zato što nismo hteli da radimo, već zato što je u toku šesta ratna godina. Dok rat traje, mi nikako ne možemo da smanjujemo ratnu sposobnost i gotovost naše vojske. Države NATO to veoma ozbiljno procenjuju", rekao je Homčak.


Vojna pomoć SAD i NATO Ukrajini

Istovremeno, vojna pomoć SAD i drugih država NATO Ukrajini se realizuje u konkretnoj pomoći u vazduhoplovnom naoružanju. Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski je na sastanku sa državnim sekretarom SAD Majklom Pompeom krajem januara ove godine istakao da će njegova zemlja proširiti saradnju sa SAD u oblasti odbrane i bezbednosti i razmatrati mogućnost kupovine novog naoružanja.

"Ovo potvrđuje i prvi istorijski ugovor o direktnoj kupovini protivtenkovskih raketnih kompleksa 'Dževelin'", izjavio je Zelenski.

On je još dodao da se na sastanku razmatralo pojačanje ukrajinske ratne mornarice pomoću broda tipa "Island", kao i jačanje protivazdušne odbrane Ukrajine, pri čemu su ukrajinske vlasti spremne da razmotre opciju kupovine neophodnog naoružanja.

Ukrajinski ambasador Vladimir Jeljčenko je nedavno izjavio da Vašington u 2020. godini planira da Kijevu dodeli više od jedne milijarde dolara pomoći, od čega je za vojnu odbranu planirano 365 miliona dolara. Glavni prioritet koji je bio definisan u bilateralnim konsultacijama između Ministarstva odbrane Ukrajine i Pentagona je jačanje ukrajinske flote.

"Postoji takav pojam ‘moskito flota’, odnosno, brzi brodovi koji nedostaju upravo našim vojnicima ili mornarima na Crnom i Azovskom moru. Prošle godine su Ukrajini isporučena dva brza broda tipa ‘Island’. Ove godine je planirana isporuka još tri broda. Na osnovu svega se može zaključiti da je značaj deo ovih sredstava namenjen ulaganju u opremu i razmeštanju modernog naoružanja i sredstava za komunikaciju", istakao je ambasador.

"Ukrajinske oružane snage su više puta saopštavale da je razmeštanje ‘moskito flote’ planirano u Azovskom moru, uključujući vojnu bazu u Marijupolju, koja se gradi prema standardima NATO. Ovakvo vojno prisustvo u blizini granice sa Rusijom, naravno, povezano je sa pretnjama ruskoj vojnoj bezbednosti. A njeno rukovodstvo će odgovoriti na takve provokacije", rekao je vojni ekspert pukovnik Šamilj Garajev.


Uspostavljanje teritorijalnog integriteta Ukrajine

On je skrenuo pažnju na to da je u Strategiji nacionalne bezbednosti ‘Bezbednost građanina - bezbednost zemlje’, koju je Ukrajina nedavno usvojila, jedan od glavnih zadataka ponovno uspostavljanje teritorijalnog integriteta u granicama međunarodno priznatih granica Ukrajine.

"Tačnije, ovakvo ponovno uspostavljanje ukrajinske teritorije u granicama, koje uključuju Lugansku narodnu republiku, Donjecku narodnu republiku i Krim, očigledno podrazumeva i ratna dejstva", istakao je ekspert.

Prema podacima ukrajinskog Generalštaba, glavni rezultat vojne reforme je stvaranje specijalnih komandi prema obrascima NATO. Najvažnija od njih je – Zajednička komanda ujedinjenih snaga Ukrajinskih oružanih snaga. Njoj će biti potčinjene kopnene, mornaričke i vazdušne snage. Glavnokomandujući ovih snaga je privremeni komandant general potpukovnik Sergej Najev, poznat po antiruskim izjavama. On je duže vreme komandovao trupma ukrajinske vojske u Donbasu i jedan je od autora plana blickriga za oslobođenje jugoistoka zemlje i Krima od "ruskih osvajača".

Sam Kijev to ne bi mogao da uradi. Upravo zbog toga Amerika i druge države Alijanse razmatraju ukrajinske vlasti kao saveznike u borbi protiv ruske agresije. Andrej Zagorodnjuk ističe da je njegov glavni cilj ostvarenje vojnih kriterijuma članstva u NATO i status Ukrajine kao člana Programa za unapređenje mogućnosti Severnoatlantske alijanse.

Međutim, na osnovu socioloških istraživanja, većina stanovnika Ukrajine je kao i ranije protiv pridruživanja NATO. Prema anketi ukrajinskog Centra za socijalna i marketinška istraživanja „Socis” u januaru ove godine, u slučaju referenduma o ulasku u NATO - "za" je glasalo ukupno 46,2 odsto ispitanika.

izvor
Logged
Dreadnought
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 31 753



« Reply #1576 on: February 11, 2020, 11:58:29 am »



"Verujem i čvrsto sam ubeđen da Zelenski ima iskrenu želju da okonča rat"


Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski najiskrenije je posvećen okončanju sukoba u Donbasu i radi sve što može da postigne taj cilj, izjavio njegov saradnik.

"Verujem i čvrsto sam ubeđen da Zelenski ima iskrenu želju da okonča rat i ubeđen sam da trenutno naša zemlja čini šta može da se to ostvari, čini sve na svim nivoima, uključujući formate Normandijske četvorke i procesa iz Minska", rekao je Andrej Jermak za ukrajinsku televiziju 24TV, prenosi Tass.

Poslednji sastanak Normandijske četvorke održan je 9. decembra prošle godine.

izvor
Logged
Dreadnought
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 31 753



« Reply #1577 on: February 14, 2020, 07:07:35 pm »



Razgovarali Putin i Zelenski - nov sastanak na pomolu?


Predsednici Rusije i Ukrajine, Vladimir Putin i Volodimir Zelenski, razgovarali su o novoj razmeni zatvorenika, saopštile su ukrajinske vlasti.

Prva operacije te vrste dogodila se u septembru, a druga u decembru, ali između Ukrajine i proruskih pobunjenika.

Putin i Zelenski su u telefonskom razgovoru pomenuli "oslobađanje zatvorenih ukrajinskih državljana" na istoku Ukrajine, području pod kontrolom proruskih pobunjenika, kao i na crnomorskom poluostrvu Krim i u Rusiji, navodi se u saopštenju kabineta ukrajinskog predsednika.

Predsednici su takođe razgovarali o novom sastanku u formatu Normandije, nakon takvog susreta u decembru u Parizu uz posredovanje Francuske i Nemačke.

Putin i Zelenski su se prvi put sastali u Parizu a nakon toga je usledila razmena oko 200 zatvorenika između Kijeva i proruskih separatista, što je bila operacija u novom smirivanju konflikta između te dve strane, a u kojem je od 2014. godine stradalo više od 13.000 ljudi.

U septembru su Kijev i Moskva razmenili 70 zatvorenika, a Rusija je Ukrajini vratila zaplenjene ratne brodove.

izvor
Logged
Dreadnought
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 31 753



« Reply #1578 on: February 15, 2020, 03:48:05 pm »



"Ne razgovaramo sa onima koje međunarodna zajednica ne priznaje"


Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski ponovio je danas da neće učestvovati u dijalogu s liderima samoproglašene Republike Donbas.

"Spremni smo da razgovaramo s mirnim stanovništvom tih teritorija, ali nismo spremni da razgovaramo sa onima koje međunarodna zajednica ne priznaje", rekao je Zelenski na Minhenskoj konferenciji o bezbednosti.

Dodao je da bi stanovnici Donbasa trebalo da budu uključeni u mirovne pregovore u Minsku tako da mogu da učestvuju u raspravi o svojoj "svetloj budućnosti kao deo integralne Ukrajine", prenosi TAS S.

Govoreći o povlačenju snaga u Donbasu, Zelenski je rekao da bi ono trebalo da se odvija prema sektorskom principu.

Predsednik Ukrajine tvrdi da je prelazak sa jednog sektora na drugi moguć tek nakon što specijalna posmatračka misija OEBS-a verifikuje da u tom sektoru nema ilegalnih oružanih grupa, oružja i vojne tehnike, prenosi Sputnjik.

izvor
Logged
Dreadnought
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 31 753



« Reply #1579 on: February 18, 2020, 12:02:17 pm »



Sukob ukrajinskih i proruskih snaga u Donbasu, ima poginulih


Dva ukrajinska vojnika su poginula, a četvorica su povređena u sukobima ukrajinskih i proruskih snaga u regionu istočnog Donbasa.

Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski najavio je da će sazvati sastanak ukrajinskog saveta bezbednosti kako bi razgovarali o najnovijem sukobu koji je nazvao "ciničnom provokacijom" i pokušajem da se poremeti mirovni proces u Donbasu, prenosi Rojters.

U saopštenju ambasade Ukrajine u Beogradu, koji je dostavljen Tanjugu, navodi se da su jutros "ruske okupacione snage" napale položaje jedinica Ujedinjenih snaga Ukrajine u blizini Novotoškivskog, Orihovog, Krimskog i Hutora viljnog i da su pucali iz oružja koje je zabranjeno sporazumima iz Minska - minobacačima od 120 milimetara, bacačima granata raznih sistema i velikim mitraljezima.

Navodeći da su ruske trupe pod vatrom krenule u aktivnu ofanzivu i pokušale da pređu liniju razgraničenja, Ukrajina navodi da su ubijena dva vojnika, dok su četvorica ranjena.

Sa druge strane, samoproglašena Narodna republika Lugansk (LPR) optužila je Ukrajinu da pokušava da destabilizuje situaciju na kontakt liniji u Donbasu, navodeći da se u ranim jutarnjim satima grupa od 10 osoba približila položajima LPR i zašla u minsko polje, te da su tada poginula dva, a povređena tri vojnika, prenosi Tas s.

Kako se navodi, nakon toga su ukrajinske oružane snage da bi evakuisali stradale i povređene otvorile vatru protiv snaga LPR.

Zbog incidenta naneta je šteta na civilnim objektima, a civili su morali da se sklone u podrume kuća.

Nakon ovoga LPR je pozvala posmatrače misije OEBS da registruju činjenicu da je Ukrajina prekršila primirje i izvrše uticaj na Kijev da prestane sa provokacijama.

Najnoviji sukob desio se u trenutku kada Rusija i Ukrajina pokušavaju da dogovore još jedan samit Normandijske četvorke.

izvor
Logged
Dreadnought
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 31 753



« Reply #1580 on: February 19, 2020, 02:12:38 pm »



Ambasada Ukrajine: Šest godina od "oružane agresije" na Krim


Ukrajinska ambasada u Srbiji saopštila je da je prošlo šest godina od početka sukoba koji oni nazivaju "agresijom ruske vojske na Krimu".

Ambasada Ukrajine tvrdi da su 20. februara 2014. godine zabeleženi "prvi prekršaji" kada su vojnici Ruske Federacije, navode, prešli granicu u oblasti Kerčkog moreuza i kada su "iskoristili" svoje vojne formacije na Krimu za blokiranje ukrajinskih vojnih jedinica.

U saopštenju ambasada tvrdi da su potom, noću 27. februara, ruski specijalci zauzeli zgradu Vrhovne rade i Vlade Autnomne Republike Krim.

Ono što Ukrajinci nazivaju "takozvanim referendumom" usledilo je 16. marta te godine, a dva dana kasnije proglašeno je prisajedinjenje Krima Ruskoj Federaciji.

Ukrajinska ambasada, ovim povodom, ponovo traži od Ruske Federacije da odmah vrati, kako kažu, "okupirane teritorije" Autonomne Republike Krim i grada Sevastopolja pod kontrolu Ukrajine, da isplati svu odštetu učinjenu tokom, kako je nazivaju, oružane agresije, da pozove na krivičnu odgovornost i da kazni sva lica koja su odgovorna za planiranje, pripremu, započinjanje i ostvarivanje "agresije protiv Ukrajine".

izvor
Logged
Dreadnought
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 31 753



« Reply #1581 on: February 21, 2020, 10:34:48 am »



Putin: Uvek postoji nada


Predsednik Rusije Vladimir Putin kaže da se nada da će postići dogovor sa ukrajinskim kolegom Volodomirom Zelenskim za poboljšanje odnoša dve zemlje.

"Uvek postoji nada", rekao je Putin u intervjuu za Tass.

Putin je ocenio i da je došlo do promena u stavovima njegovog ukrajinskog kolege.

"Nažalost, videli smo da je Zelenski, nakon povratka iz Pariza (gde je održan samit normandijske četvorke o ukrajinskoj krizi), počeo da govori o potrebi da se izmeni sporazum iz Minska. To otvara pitanja...", rekao je Putin.

U isto vreme, Putin podseća da su Rusija i Ukrajina uspele da se dogovore o razmeni zatvorenika, kao i o tranzitu gasa kroz Ukrajinu.

Putin je rekao i da rusko-ukrajinska saradnja uznemirava mnoge zemlje i da bi zato učinile bilo šta da ih razdvoje, ali nije precizirao na koje zemlje misli.

Zelenski, koji je postao predsednik na izborima u proleće 2019. godine, rekao je da je njegov glavni cilj da se okonča konflikt u istočnoj Ukrajini i iskazao spremnost da se implementira sporazum iz Minska.

Tасс podseća da je na inicijativu ukrajinskog predsednika došlo i do prvog telefonskog razgovora ruskog i ukrajinskog predsednika.

Prošle jeseni je došlo do prve razmene zarobljenika, a krajem prošle godine su se Gasprom i Naftogas dogovorili da produže dogovor o tranzitu gasa za Evropu kroz Ukrajinu.

izvor
Logged
Dreadnought
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 31 753



« Reply #1582 on: February 26, 2020, 08:08:19 am »



"Krim će se definitivno vratiti u Ukrajinu"


Sekretar ukrajinskog Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu Aleksej Danilov izjavio je da Kijev neće poći na „vojni povratak“ Krima.

Kao razlog navodi strah od velikog broja žrtava, posebno među civilnim stanovništvom.

"Da danas imamo mogućnost da umemo te teritorije (Krim) možda bismo to i uradili. Mi shvatamo da bi to mogle biti ogromne žrtve, pre svega među civilnim stanovništvom. Ne možemo ići tim putem, ostaje diplomatski put koji razrađujemo", rekao je on u intervjuu za radio "Novo vreme".

On je dodao da u savremenom svetu, kada postoji takvo naoružanje, broj žrtava eksponencijalno raste, prenosi Sputnjik.

Prema njegovim rečima, "bez obzira koliko je svojevremeno bilo okupacija baltičkih zemalja i drugih, oni se vraćaju u trenutak kada bi se trebalo da se vrate" i dodao da će se Krim "definitivno vratiti u Ukrajinu".

Danilov je ranije rekao da se Kijev "vrlo vrlo snažno" priprema za ofanzivu Rusije velikih razmera i da će ukrajinske vlasti znati šta u tom slučaju treba da urade.


Situacija na Krimu

Krim je postao deo Rusije u martu 2014. nakon referenduma održanog nakon državnog prevrata u Kijevu. Za ujedinjenje sa Rusijom glasalo je 96,77 odsto birača Republike Krim i 95,6 odsto stanovnika Sevastopolja. Prema rečima predsednika Rusije Vladimira Putina, pitanje Krima je "konačno zatvoreno".

Ukrajina i dalje smatra Krim svojom privremeno okupiranom teritorijom.

Rukovodstvo Rusije mnogo puta je izjavljivalo da nema govora o tome da je Sovjetski Savez okupirao baltičke zemlje 1940. godine. Ministarstvo spoljnih poslova Rusije smatra da je pristupanje baltičkih država SSSR-u bilo u skladu sa normama međunarodnog prava tog vremena. Ministarstvo ističe da je termin „okupacija“ neprimeren, jer između SSSR-a i baltičkih država nije bilo borbenih dejstava, a trupe su bile raspoređene na ugovorenoj osnovi i uz izričitu saglasnost tadašnjih vlasti ovih zemalja.

Osim toga, u Letoniji, Litvaniji i Estoniji je dok su bile u sastavu Sovjetskog Saveza (osim u doba nemačke okupacije za vreme Drugog svetskog rata) na čelu bile nacionalni organi vlasti, kaže Sputnjik.

izvor
Logged
Dreadnought
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 31 753



« Reply #1583 on: February 27, 2020, 08:52:10 am »



"Rusija mora da okonča okupaciju Krima"


Amerika nije i nikada neće priznati ruski suverenitet nad Krimom i zato pozivamo Rusiju da okonča okupaciju nad tim poluostrvom, poručuje Pompeo.

"Kao što se naglašava u našoj 'Krimskoj deklaraciji' usvojenoj u julu 2018. godine, Vašington ne priznaje i nikada neće priznati ruske pretenzije na suverenitet nad ovim poluostrvom. Pozivamo Rusiju da okonča okupaciju Krima", izjavio je američki državni sekretar Majk Pompeo.

Prethodno je američki predsednik Donald Tramp na još godinu dana produžio sankcije Rusiji, uvedene zbog situacije na Krimu u martu 2014. godine.

Po njegovim rečima, delovanje i politika Rusije, uključujući aneksiju Krima i primenu vojne sile u Ukrajini, i dalje predstavljaju neobičnu i ekstremnu pretnju nacionalnoj bezbednosti i spoljnoj politici SAD.

Sputnjik podseća i da se Krim ujedinio s Rusijom posle održanog referenduma u martu 2014. godine nakon državnog udara u Ukrajini, na kom se većina glasača Republike Krim i Sevastopolja izjasnila za ulazak u sastav Rusije.

Ukrajina kao i ranije smatra Krim svojom teritorijom, ali privremeno okupiranom, dok su ruske vlasti više puta saopštavale da su se Krimljani demokratskim putem i u skladu sa međunarodnim pravom i statutom UN izjasnili za prisajedinjenje sa Rusijom.

Prema rečima ruskog predsednika Vladimira Putina, pitanje Krima je "konačno zatvoreno”.

izvor
Logged
Dreadnought
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 31 753



« Reply #1584 on: March 02, 2020, 06:30:43 pm »



"Još nemamo atomsku bombu da je bacimo na Rusiju, to bi bilo najefikasnije"


Poslanik ukrajinske Rade Nikita Poturajev kaže da mu je žao zbog toga što Ukrajina ne može da baci na Rusiju atomsku bombu. On je to rekao programu TV kanala "Ukrinform".

Na prezentaciji novog ukrajinskog televizijskog kanala za Donbas i Krim, taj ukrajinski poslanik je izneo pretpostavku da će Moskva voditi "radioelektronsku borbu" protiv izveštavanja Kijeva.

"Još nemamo atomsku bombu da je bacimo na Moskvu, a to je najefikasniji način da rešimo taj problem jednom zauvek", rekao je on.

Ukrajinski političari često daju apsurdne antiruske izjave.

Prošle godine, pre izbora za predsednika Ukrajine, predsednički kandidat Ina Bogoslovska je predložila da se odnosi sa Rusijom izgrađuju uz pomoć grafitnih bombi. Ona je tada izjavila da je proizvodnja takve municije deo njenih budućih "strategija" prema Moskvi.

Za ruske političare su takve "pretnje" apsurdne, prenosi Sputnjik.

izvor
Logged
Boro Prodanic
Prijatelj foruma
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 11 214


« Reply #1585 on: March 02, 2020, 07:13:45 pm »

Ukrajina se politički i ekonomski SUPER drži kada ima ovakvih mozgova u Vrhovnoj Radi... Čista, nepatvorena, iskonska paklena mržnja, koja bi i svoj narod povela u sunovrat samo da naudi onome koga mrzi.

Bože, Bože, ako mu je IQ barem kao broj cipela morao bi da zna šta bi bio odgovor na tu bombu...
Logged
Dreadnought
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 31 753



« Reply #1586 on: March 04, 2020, 11:15:14 am »



Granatiran Donjeck


U protekla 24 sata, ukrajinska vojska je izvela 17 minobacačkih napada na Donjeck, saopšteno je danas iz Združenog centra za kontrolu i koordinaciju NRD.

"Ukrajinska vojska je u poslednja 24 sata 17 puta prekršila dogovor o prekidu vatre i ispalila ukupno 58 projektila", kažu iz tog Centra, prenosi Tass.

Na udaru ukrajinske vojske je bilo 9 naselja i poslovni Volvo centar, a u napadima su korišćeni minobacači kalibra 82mm i 120mm, ručni raketni lanseri i pešadijsko naoružanje.

Na samitu Nemačke, Francuske, Rusije i Ukrajne održanomm početkom prošlog decembra u Parizu, posebno je naglašen značaj prekida vatre u Donbasu do kraja 2019. godine.

Ipak, Ukrajina neprekidno krši dogovor o prekidu vatre, navodi ruska agencija.

izvor
Logged
MOTORISTA
Writer Palube
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 35 686



« Reply #1587 on: March 06, 2020, 08:25:11 pm »

Rusija poručuje Ukrajini: "Bacate novac na primitivnu propagandu"
Novosti Online   06. mart 2020.

Predlog poslanice Vrhovne rade Jevgenije Kravčuk da se do stanovnika Donbasa i Krima „dopre“ putem televizije član spoljnopolitičkog odobra Saveta Federacije Rusije Sergej Cekov ocenio je kao krajnje primitivnu ideju i bacanje novca.

„To je apsolutno primitivna ideja i besmisleno bacanje budžetskog novca u Ukrajini. Bolje bi bilo da taj novac namene pomaganju siromašnima u Donbasu, penzionerima i osobama sa invaliditetom, koje su oni zaboravili“, objasnio je Cekov. Ruski senator je takođe naveo primer rezultata krimskog referenduma održanog 2014. godine, kada su, uprkos „stalnom ideološkom radu“ ukrajinskih vlasti, Krimljani glasali za ujedinjenje s Rusijom.

„Slična je situacija i u Donbasu, gde su se takođe bavili ideološkom obradom ljudi. A rezultat je nula. Kada postoje unutrašnja ubeđenja, veza sa sopstvenom prošlošću, dobro razumevanje i poznavanje istorije, nikakva propaganda ne utiče na ljudski um“
, zaključio je Cekov. Kravčukova je ranije u intervjuu za izdanje „Apostrof“ predložila da se do stanovnika Donbasa i Krima „dopre“ uz pomoć televizije.

Prema njenim rečima, informativne emisije trebalo bi da se vremenski podudaraju sa početkom policijskog časa na teritoriji samoproglašene Donjecke i Luganske narodne republike i da se prikazuju u 23 časova. Poslanica je, doduše, priznala da je istakla za šest godina Kijev „izgubio puno vremena“, te da će zato biti veoma teško „dopreti“ do stanovnika Donbasa.

Prisajedinjenje Krima Rusiji

Krim je postao deo Rusije u martu 2014. godine, nakon referenduma održanog posle državnog prevrata u Kijevu. Za ujedinjenje sa Rusijom glasalo je 96,77 odsto birača Republike Krim i 95,6 odsto stanovnika Sevastopolja. Ukrajina i dalje smatra Krim svojom privremeno okupiranom teritorijom.

Prema rečima predsednika Rusije Vladimira Putina, na pitanje Krima je definitivno stavljena tačka.

Izvor: www.novosti.rs
Logged
MOTORISTA
Writer Palube
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 35 686



« Reply #1588 on: March 08, 2020, 08:24:56 pm »

Ukrajina granatirala Donjeck: Ispaljivana municija kalibra 82 milimetra, napadnuto i Zajcevo
Novosti Online   07. mart 2020.

Istovremeno, kijevske snage su napale i mesto Zajcevo na samom rubu teritorije koju kontroliše DNR, a tu je korišćena municija kalibra 120 milimetara

Ukrajinska vojska granatirala je okolinu Donjecka i Gorlovke iz minobacača, saopšteno je iz Centra za kontrolu i koordinaciju primirja samoproglašene Donjecke Narodne Republike (DNR). Kako se navodi, municija kalibra 82 milimetra ispaljivana je iz pravca Marinke – grad koji je pod kontrolom Kijeva. Mediji navode da u napadu nema ni stradalih ni povređenih, ali je naneta materijalna šteta.

Istovremeno, kijevske snage su napale i mesto Zajcevo na samom rubu teritorije koju kontroliše DNR, a tu je korišćena municija kalibra 120 milimetara.

Podsetimo, prethodno je ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski zapretio da će Kijev, ukoliko se u roku od godinu dana situacija u zonama vojnih dejstava na Donbasu ne promeni i ne postigne se sporazum sa Rusijom o rešavanju tog konflikta, obustaviti sve pregovore sa Moskvom.

Izvor: www.novosti.rs
Logged
Dreadnought
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 31 753



« Reply #1589 on: March 11, 2020, 08:21:04 am »



Sukobi u Ukrajini, poginula dvojica vojnika


Dva ukrajinska vojnika su poginula, a devet je ranjeno u sukobima s proruskim separatistima na istoku zemlje, što je druga eskalacija sukoba poslednjih nedelja.

Prema ukrajinskoj vojsci, separatisti su pucali na vojni kamion sa protivtenkovskom minom kod sela Piski, blizu Donjecka, jednog od uporišta pobunjenika.

Jedan vojnik je ubijen na mestu, a drugi je podlegao povredama nešto kasnije, rekao je portparol vojske Oleksander Motuzjanik. Još osam vojnika je ranjeno u tom incidentu a deveti je pogođen pucnjima separatista u drugoj zoni, naveo je isti izvor.

Portparol je upozorio na eskalaciju nasilja u sektoru linije fronta.

Prema Kijevu, separatisti su devet puta prekršili primirje ispaljivanjem mina od 120 milimetara.

Separatisti su optužili Kijev da su vladine snage granatirali teritorije pod njihovom kontrolom, prenosi njihova agencija DAN.

Radi se o drugom porastu nasilja u tri nedelje na istoku Ukrajine posle više mirnih meseci, a nakon izbora predsednika Volodimira Zelenskog prošlog aprila. Novi predsednik je izrazio želju da brzo okonča sukob na istoku zemlje.

izvor
Logged
Pages:  1 ... 101 102 103 104 105 [106] 107   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.024 seconds with 25 queries.