Kineska ratna oprema uznemirava i Amerikance i susedeBiznis insajder / M.A. 18.01.2015.
Samo informacija da Kina ima nosač aviona bila je dovoljna da izazove jezu među američkim vojnim stratezima, ali i kineskim susedima. I jedni i drugi počeli su da planiraju velika ratna ulaganja u narednih nekoliko godina. [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Kada je pre nekoliko godina objavljena vest da Kina dovršava izgradnju nosača aviona Liaoning (PLAN CV-16), usledile su informacije da Japan gradi dva nova nosača aviona (“razarača helikoptera”) da bi odgovorio na pretnju iz Kine. Južna Koreja, Indija, Tajvan - dakle, svako ko nešto predstavlja u Jugoistočnoj Aziji - objavili su planove za izdvajanje više milijardi dolara za vojsku kako bi održali korak sa Kinom. Problem je u tome što je Kina već sada druga svetska sila na svetu po obimu finansijskih sredstava koje ulaže u vojsku i manje susedne zemlje teško mogu da je prate. Ubrzo se saznalo da Kina gradi drugi nosač aviona, treći, četvrti, pa čak i nosač aviona na nuklearni pogon. DefenseNews.com je preneo uznemirujuću vest da Kina ne samo da munjevitom brzinom gradi flotu nosača aviona, već uči i kako da ih efikasno koristi.
200 milijardi dolara za oružje Da bi efikasno funkcionisao, nosač mora da ima pratnju - više ratnih brodova koji ga okružuju i štite od mogućih opasnosti. Primera radi, u američkoj ratnoj mornarici nosač aviona standardno prate jedan kruzer sa navođenim raketama (za protivvazdušnu odbranu) i još tri razarača sa navođenim raketama (za borbu protiv podmornica i napada sa kopna). Ako tome dodamo brodove za transport municije i goriva, kao i jednu ili dve nuklearne podmornice, dolazimo do broja od 10 ratnih brodova. Računajući i troškove izgradnje, prateći brodovi često koštaju dva-tri puta više od samog nosača aviona, dakle oko 30 milijardi dolara. To je ogromna suma, ali čini se da je Kina, koja godišnje za oružje izdvaja preko 200 milijardi dolara, spremna da je plati. Kako je DefenseNews javio prošle nedelje, Kina je nedavno naručila peti razarač sa navođenim raketama klase “Landžou” i na putu je da stvori ratnu flotu sastavljenu od 14 razarača klase “Landžou” i “Kunming” i šest kruzera sa navođenim projektilima “tipa 055” - što je dovoljno da bi se obezbedila pratnja za sva četiri poznata nosača koja zemlja trenutno gradi.
"Flota straha" stiže za manje od 10 godina [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Vojni analitičari procenjuju za sajt AMI Internešnel da bi flota mogla da bude kompletno izgrađena već 2024, kada će kineska ratna mornarica imati veću flotu nego Japan i Južna Koreja zajedno. DefenseNews je preneo stanovište AMI da će zemlje u regionu protumačiti najnovije kinesko ulaganje u mornaričke vojne snage kao
“značajnu pretnju stabilnosti”. Ono što nije rečeno jeste da će kineski susedi gotovo sasvim sigurno odgovoriti na tu pretnju tako što će sami kupovati ratne brodove. Prema ranijim procenama AMI, azijske i pacifičke zemlje potrošiće 200 milijardi dolara na podmornice i brodove do 2032. godine, što bi bilo od 25 odsto ukupnog ulaganja u ratnu mornaricu širom sveta tokom istog perioda. Sasvim je logično očekivati da bi američke kompanije koje se bave isporukama oružja htele da imaju udela u predstojećim ugovorima za izgradnju brodova.
Američka mornarica se sprema Američki Kongres je nedavno doneo odluku o izdvajanju 843 miliona dolara za sanaciju kompanije za izgradnju brodova “Hantington ingols” i obezbeđenje goriva za nosač aviona USS Džordž Vašington, koji je prvobitno trebalo da bude povučen iz upotrebe. Ova odluka je gotovo sigurno delom izazvana činjenicom da američka ratna mornarica ne želi aktivno da pomaže Kini u smanjenju jaza kada je reč o nosačima aviona. Odluka američke mornarice da izgradi robusniju verziju priobalnih bojnih brodova (Littoral Combat Ship, LCS), koji bi mogao da obezbedi dodatni prihod od 16 milijardi dolara za proizvođače vojnih brodova “Lokid Martin”, “Dženeral dajnemiks” i “Ostal”, verovatno je takođe delimično posledica ekspanzije kineske ratne mornarice.
Izvor:
www.blic.rs
