PALUBA
March 28, 2024, 09:09:27 pm *
Welcome, Guest. Please login or register.

Login with username, password and session length
News: Ovde možete pogledati te poručiti knjigu "Ešalon" jedan od autora je srpski podoficir i naš global moderator Kubovac
"Istorija razvoja sovjetskih i ruskih radara, komandno-informacionih sistema i sistema automatizacije"
 
   Home   Help Login Register  

Prijatelji

▼▼▼▼

Mesto za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages: [1]   Go Down
  Print  
Author Topic: Закон о Војсци Југославије (важеће одредбе, 2015)  (Read 6043 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
Adler
potporučnik
*
Offline Offline

Posts: 2 160


« on: January 30, 2015, 11:34:01 pm »

"Службени лист СРЈ", бр. 43/1994, 28/1996 - др. закон, 44/1999, 74/1999, 3/2002, 37/2002 - др. закон, 7/2005, 44/2005; "Службени гласник РС", бр. 116/2007 - др. закон, 88/2009 - др. закон, 88/2009 - др. закон, 101/2010 - др. закон, 10/2015 - др. закон
Ова верзија ступа на снагу: 6. фебруар 2015.

ДЕО ТРЕЋИ
СОЦИЈАЛНО ОСИГУРАЊЕ


Глава ХV
ЗДРАВСТВЕНО ОСИГУРАЊЕ

1. Здравствено осигурање војника, студената војних академија, ученика средњих војних школа, слушалаца школа за резервне официре и лица у резервном саставу

Члан 211.
Војници на одслужењу војног рока, студенти војних академија, ученици средњих војних школа, слушаоци школа за резервне официре и лица у резервном саставу за време службе у Војсци имају право на бесплатну здравствену заштиту на терет средстава којима располаже Војска, у обиму утврђеном овим законом, и то:
1) све облике превентивне медицинске заштите;
2) лекарске прегледе, лечење и друге врсте медицинске помоћи;
3) лекарске прегледе и друге врсте медицинске помоћи ради праћења и проверавања здравственог стања;
4) давање лекова, помоћног материјала који служи за употребу лека и санитетског материјала потребног за лечење;
5) превенцију, негу и лечење обољења зуба и уста;
6) зубнотехничку помоћ и зубнотехничка средства;
7) ортопедска помагала.

Члан 212.
Лица из члана 211. овог закона остварују здравствену заштиту у војним здравственим установама, а могу је остваривати и у другим здравственим установама:
1) ако у месту службовања нема војне здравствене установе;
2) ако војна здравствена установа не може да пружи одговарајуће облике здравствене заштите;
3) у хитним случајевима.
Здравствена заштита из тач. 1. и 2. става 1. овог члана, осим у хитним случајевима, остварује се по упуту надлежног лекара, а ако у месту службовања нема здравствене установе – по упуту надлежног старешине.
Лица из члана 211. овог закона, за време ратног стања, здравствену заштиту остварују на начин на који се врши збрињавање повређених и оболелих припадника Војске за то време.

Члан 213.
Војници на одслужењу војног рока, студенти војних академија, ученици средњих војних школа, слушаоци школа за резервне официре и лица у резервном саставу, по отпуштању из Војске имају право на здравствену заштиту за повреде или обољења која су добили за време службе у Војсци, ако то право не остварују по другом основу.
Лица из става 1. овог члана код којих се појави обољење по отпуштању из Војске имају право на здравствену заштиту ако у року од два месеца од дана отпуштања из Војске пријаве то обољење надлежном органу у републици чланици и ако војна лекарска комисија утврди да је односно обољење настало за време службе у Војсци.

Члан 214.
Војници, студенти војних академија, ученици средњих војних школа, слушаоци школа за резервне официре и лица у резервном саставу, који због погоршања обољења које су имали пре ступања у Војску буду отпуштени из Војске, имају право на здравствену заштиту за то обољење до излечења, односно до стабилизације обољења, а најдуже две године од дана отпуштања из Војске, ако право на здравствену заштиту не остварују по другом основу.

Члан 215.
Студент војне академије, ученик средње војне школе и слушалац школе за резервне официре који због здравствене неспособности за професионалну војну службу буде отпуштен са школовања има право на новчану помоћ за наставак школовања у другој школи истог степена.
Износ новчане помоћи из става 1. овог члана утврђује се зависно од имовног стања лица из става 1. овог члана и чланова његове породице.

2. Здравствено осигурање војних осигураника

Члан 216.
Здравственим осигурањем обезбеђује се војним осигураницима и члановима њихових породица право на коришћење здравствене заштите и право на новчану накнаду и помоћ.
Војни осигураници, у смислу остваривања права из здравственог осигурања по овом закону, јесу лица која имају својство професионалних војника, лица која по овом закону остваре право на старосну, инвалидску и породичну пензију, као и чланови њихових породица уколико осигурање не остварују по другом основу.
Члановима породице лица из става 2. овог члана сматрају се чланови породице утврђени прописима република чланица којима се уређује здравствена заштита.

Члан 217.
Здравствена заштита војних осигураника која се овим законом обезбеђује обухвата:
1) лекарске прегледе и друге врсте медицинске помоћи ради праћења и проверавања здравственог стања и утврђивања здравствене способности за рад на одређеном радном месту;
2) предузимање стручних медицинских мера за унапређивање здравственог стања, односно спречавање обољења (вакцинације и друге имунизације, хемиопрофилакса, санирање клицоноштва, дезинфекција и друге заштитне мере у стану, кад су медицински индициране услед појаве заразних болести, и др.);
3) лекарске прегледе, лечење болесника и друге врсте медицинске помоћи (у здравственим и другим специјализованим установама и у стану болесника и др.);
4)спровођење мера ради откривања и спречавања обољења од професионалних болести и спречавања несрећа на послу;
5) медицинску рехабилитацију у стационарној здравственој установи и у другој специјализованој установи за медицинску рехабилитацију;
6) превенцију, негу и лечење болести зуба и уста;
7) давање лекова, помоћног материјала који служи за употребу лека и санитетског материјала потребног за лечење;
8) зубнотехничку помоћ и зубнотехничка средства;
9) давање протеза, ортопедских и других помагала, помоћних и санитарних справа.

Члан 218.
Повредом на раду и професионалном болешћу сматрају се повреде и болести утврђене савезним прописом о основним правима из пензијског и инвалидског осигурања и овим законом.

Члан 219.
Војном осигуранику професионалном војнику који се налази на служби у иностранству обезбеђује се здравствена заштита која се по овом закону обезбеђује војном осигуранику у СРЈ.
Здравствена заштита из става 1. овог члана обезбеђује се и члановима уже породице војног осигураника док бораве с њим у иностранству:
1) ако је војни осигураник на служби у иностранству дуже од шест месеци, здравствена заштита обезбеђује се у обиму у коме се обезбеђује и војном осигуранику од кога они изводе своје право на здравствено осигурање и за све време за које се здравствена заштита обезбеђује војном осигуранику;
2) ако је војни осигураник на служби у иностранству до шест месеци, здравствена заштита обезбеђује се само у случају неопходне лекарске помоћи.

Члан 220.
Војни осигураници и чланови њихових породица могу се, у случају потребе, упутити на лечење у иностранство ако су оболели од болести која се не може лечити у СРЈ, а у земљи у коју се упућују постоји могућност лечења, односно медицинског испитивања и утврђивања такве болести.

Члан 221.
Војном осигуранику професионалном војнику припада накнада плате за време привремене спречености за рад ако је:
1) услед болести или повреде привремено неспособан за рад, односно ако је ради лечења или медицинских испитивања смештен у стационарну здравствену или другу специјализовану установу;
2) спречен да ради услед одређеног лечења или медицинског испитивања које се не може вршити ван осигураниковог радног времена;
3)упућен на лечење по прописима о војним инвалидима;
4) изолован као клицоноша или због појаве заразе у његовој околини;
5) одређен да негује оболелог члана уже породице или члана уже породице породиљу ако нема другог члана породице да је негује, под условима одређеним овим законом;
6) одређен за пратиоца болесника упућеног на лечење или лекарски преглед у друго место;
7) спречен да ради због добровољног давања крви и органа.
Висину накнаде из става 1. овог члана прописује савезни министар за одбрану.

Члан 222.
Накнада плате за време привремене спречености за рад у случајевима из члана 221. овог закона припада од првог дана спречености за рад па све док та спреченост траје.
Спреченост за рад због привремене неспособности за рад траје док надлежни војни лекар, односно војна лекарска комисија не утврди да је успостављена радна способност или док се решењем надлежног органа не утврди да постоји инвалидност у смислу овог закона.

Члан 223.
Кад надлежна војна лекарска комисија у току лечења војног осигураника –професионалног војника који прима накнаду плате утврди да је његово здравствено стање побољшано и да би рад био користан за брже успостављање пуне радне способности, може одредити да за одређено време ради са скраћеним радним временом на одговарајућем радном месту. Овакав рад може трајати најдуже једну годину.
Војном осигуранику из става 1. овог члана који за време привремене спречености за рад ради са скраћеним радним временом, поред дела плате остварене за рад са скраћеним радним временом, припада и део накнаде плате који одговара сразмери времена проведеног ван рада према пуном радном времену.
Део плате и део накнаде плате из става 2. овог члана припада војном осигуранику и за време годишњег одмора који користи у периоду рада са скраћеним радним временом.

Члан 224.
Војном осигуранику – професионалном војнику не припада накнада плате, односно обуставља му се исплата накнаде плате за време привремене спречености за рад:
1) ако је свесно проузроковао неспособност за рад;
2) ако је намерно спречавао оздрављење, односно оспособљавање;
3) ако се без оправданог разлога не одазове на одређени лекарски, односно комисијски преглед;
4) ако се без оправданог разлога не подвргне одређеном лечењу, осим ако за то није потребан пристанак предвиђен посебним прописима;
5) ако се за време боловања бави одређеном делатношћу ради стицања добити.

Члан 225.
Војном осигуранику припада накнада путних трошкова, која обухвата:
1) накнаду за трошкове превоза;
2) накнаду за трошкове исхране и смештаја за време путовања и боравка у другом месту.
Накнада путних трошкова из става 1. овог члана припада лицу из тог става ако је:
1)од војног лекара – појединца, војне лекарске комисије, војне здравствене установе или друге здравствене установе позван или упућен у друго место у вези са остваривањем права из здравственог осигурања одређених овим законом;
2) из места у коме је на служби, односно из места боравка у коме нема лекара морао да путује до најближег лекара или здравствене установе у другом месту ради лекарског прегледа или лечења.
Висину накнаде из става 1. овог члана прописује савезни министар за одбрану.

Члан 226.
Накнада путних трошкова припада лицу из члана 225. овог закона и за пратиоца ако је по оцени војног лекара – појединца, војне лекарске комисије, војне здравствене установе или друге здравствене установе том лицу потребан пратилац за време путовања и боравка у том месту.

Члан 227.
Услучају смрти члана уже породице, војном осигуранику припада накнада погребних трошкова.
Накнада из става 1. овог члана припада и члановима породице војног осигураника у случају смрти војног осигураника ако су сахранили умрлог војног осигураника. Накнада погребних трошкова припада и свакоме ко сахрани умрлог војног осигураника.
Накнада погребних трошкова припада у висини коју пропише савезни министар за одбрану.
У случају смрти војног осигураника – професионалног војника и лица које је по овом закону остварило право на пензију, члановима његове породице, и то: брачном другу, а осталим члановима – ако их је војни осигураник до своје смрти издржавао, припада посмртна помоћ у једнократном износу двоструке плате, односно пензије која му је припала за последњи месец пре његове смрти.
Ако има више чланова породице који имају право на посмртну помоћ, износ из става 4. овог члана дели се на једнаке делове између тих чланова породице.

Члан 228.
При коришћењу одређених видова здравствене заштите може се предвидети учешће војних осигураника и чланова њихових породица у трошковима здравствене заштите.
Видове и износе учешћа у трошковима здравствене заштите и ослобађање од учешћа прописује Савезна влада.

Члан 229.
Војни осигураници остварују здравствену заштиту у војним здравственим установама, а могу је остварити и у другим здравственим установама:
1) ако у месту службовања, односно становања нема војне здравствене установе;
2) ако војна здравствена установа не може да пружи одговарајуће облике здравствене заштите;
3) у хитним случајевима.

Члан 230.
Прописе о начину остваривања здравствене заштите која се по овом закону обезбеђује на терет средстава здравственог осигурања војних осигураника доноси Савезна влада.

Члан 231.
Војно лице које за време службе или у вези са службом у Војсци, без своје кривице, задобије рану, повреду или озледу, па због тога наступи оштећење његовог организма од најмање 20%, има право на једнократну новчану помоћ чија се висина одређује према степену телесног оштећења. Степен телесног оштећења утврђује се према савезним прописима којима се уређују права војних инвалида.
Под условима из става 1. овог члана, једнократна новчана помоћ припада и војном лицу кад наступи оштећење његовог организма од најмање 20% услед болести која је настала или се погоршала као непосредна последица службе у Војсци.
Нехат се неће сматрати кривицом у смислу става 1. овог члана.
Ако војно лице погине или умре од задобијене ране, повреде или озледе под условима из ст. 1. и 2. овог члана, једнократна новчана помоћ припада његовој породици.
Једнократна новчана помоћ припада и породици војника, студента војне академије, ученика средње војне школе и слушаоца школе за резервне официре који услед болести умре за време служења војног рока, односно школовања.
Под условима из ст. 1, 4. и 5. овог члана, једнократна новчана помоћ припада и лицу, односно породици лица кад наступи оштећење његовог организма, односно кад изгуби живот за време одласка на службу у Војску или за време повратка са те службе.

Члан 232.
Под службом у Војсци, у смислу члана 231. овог закона, подразумева се вршење редовног или ванредног службеног посла, као и другог посла који се обавља по наређењу надлежног старешине.
Под вршењем дужности у вези са службом, у смислу члана 231. овог закона, подразумева се:
1) одлазак на службену дужност, односно повратак са службене дужности;
2) одлазак војника, студента војне академије, ученика средње војне школе и слушаоца школе за резервне официре на одсуство и повратак са одсуства;
3) боравак војника, односно војника у резерви, студента војне академије, ученика средње војне школе или слушаоца школе за резервне официре у војној згради, кругу касарне, логору, аеродрому, полигону, броду или другом пловном средству ратне морнарице или на другом месту на коме је био по правилима службе или по наређењу, односно одобрењу надлежног старешине, као и на одобреном изласку из јединице, односно установе у слободно време, осим на одсуству.

Члан 233.
Право на једнократну новчану помоћ имају чланови породице војног лица, и то:
1) брачни друг;
2) деца рођена у браку, ван брака или усвојена, ако нису старија од 18 година, односно 26 година – ако се налазе на школовању, осим деце која су у радном односу, а без обзира на године живота –ако су трајно и потпуно неспособна за рад;
3)родитељи, односно усвојилац и његов брачни друг;
4)очух и маћеха;
5) браћа и сестре – ако нису старији од 18 година, односно 26 година ако се налазе на редовном школовању, осим браће и сестара који су у радном односу, а без обзира на године живота – ако су трајно и потпуно неспособни за рад;
6) дед и баба.
Право на једнократну новчану помоћ нема брачни друг који је неоправдано напустио брачну заједницу. Чињеницу да је брачни друг неоправдано напустио брачну заједницу утврђује суд опште надлежности у ванпарничном поступку.
Децом, у смислу става 1. тачка 2. овог члана, сматрају се и пасторчад, унучад и деца без родитеља, коју је војно лице издржавало, ако испуњавају услове у погледу године живота деце одређене у тој тачки.
Родитељи, усвојилац и његов брачни друг, очух и маћеха и браћа и сестре имају право на једнократну новчану помоћ ако погинуло, односно умрло војно лице нема брачног друга ни деце или ако брачни друг и деца немају право на ту помоћ. Изузетно, родитељи које је погинуло, односно умрло војно лице издржавало имају право на једнократну новчану помоћ кад то лице има само брачног друга.
Дед и баба имају право на једнократну новчану помоћ ако погинуло, односно умрло војно лице нема сродника из става 4. овог члана или ако ти сродници немају право на једнократну новчану помоћ.
Ако више лица имају право на једнократну новчану помоћ, укупан износ помоћи који им припада дели се на једнаке делове.

Члан 234.
Степен телесног оштећења на основу ког се остварује право на једнократну новчану помоћ из члана 231. овог закона доказује се правноснажним решењем о признању својства мирнодопског војног инвалида или налазом војне лекарске комисије.
У случају смрти војног лица, поступак за додељивање једнократне новчане помоћи покреће се по службеној дужности.
Кад се поступак за додељивање једнократне новчане помоћи покреће на захтев, та помоћ може се остварити ако се захтев поднесе у року од три године од дана задобијања ране, повреде или озледе, односно наступања обољења или погоршања обољења које је изазвало оштећење организма.
Решење о праву на једнократну новчану помоћ доноси старешина на положају команданта пука и вишем положају.

Члан 235.
Брачни друг војног лица које погине или умре од задобијене ране, повреде или озледе, односно болести под условима из члана 231. ст. 1. и 2. овог закона, који нема права на породичну пензију, упућује се, на свој захтев, на оспособљавање ради стицања стручне спреме ако у часу смрти војног лица није имао никакву стручну спрему и није у радном односу. Оспособљавање може трајати најдуже четири године.
Деца војног лица из члана 233. став 1. тачка 2. овог закона, које погине или умре од задобијене ране, повреде или озледе, односно болести под условима из члана 231. ст. 1. и 2. овог закона, која су на редовном школовању, осим деце која су у радном односу, а коју је војно лице до своје смрти издржавало, имају право на месечну новчану накнаду за време школовања и друге накнаде у вези са школовањем, ако не остварују стипендију по другом основу.
Захтев из става 1. овог члана може се поднети у року од две године од дана смрти војног лица.

Члан 236.
Поступак за остваривање права на једнократну новчану помоћ, као и одређивање износа за лица која у смислу овог закона имају право на једнократну новчану помоћ и оспособљавање брачног друга и новчану накнаду за време школовања и друге накнаде у вези са школовањем прописује Савезна влада.

Члан 237.
Породици војника, студента војне академије, ученика средње војне школе, слушаоца школе за резервне официре или лица у резервном саставу које погине или умре за време службе у Војсци или умре у здравственој установи у коју је за време службе у Војсци упућено и задржано на лечењу, као и породици лица из чл. 213. и 214. овог закона ако то лице умре у здравственој установи, припада накнада стварних трошкова превоза посмртних остатака до места сахране. Ако је превоз посмртних остатака извршило друго лице, накнада стварних трошкова превоза посмртних остатака припада том лицу.

Члан 238.
Накнада трошкова из члана 237. овог закона обухвата:
1) трошкове превоза посмртних остатака возом до места сахране, а ако на тој релацији не постоји железнички саобраћај – стварне трошкове превоза другим саобраћајним средствима;
2) трошкове превоза посмртних остатака до станице и, у месту сахране, од станице до места где се сахрањују посмртни остаци;
3) путне трошкове за два пратиоца посмртних остатака;
4) друге трошкове превоза учињене у смислу општих прописа о условима и начину ископавања и преноса мртваца.

Члан 239.
Породици војника, студента војне академије, ученику средње војне школе, слушаоца школе за резервне официре или лица у резервном саставу који погине или умре за време службе у Војсци или умре у здравственој установи у коју је за време службе у Војсци упућен и задржан на лечењу и по престанку те службе, припада накнада погребних трошкова. Ако је сахрану војника, студента војне академије, ученика средње војне школе, слушаоца школе за резервне официре или лица у резервном саставу извршило друго лице, накнада погребних трошкова припада том лицу.
Накнада погребних трошкова из става 1. овог члана припада у износу који утврди савезни министар за одбрану.

11. Финансирање

Члан 273.
Средства за остваривање здравствене заштите и других права из здравственог осигурања по овом закону обезбеђују се доприносом за здравствено осигурање војних осигураника, као и из других прихода.
Допринос за здравствено осигурање војних осигураника – професионалних војника обрачунава се по стопи на основицу која служи за обрачунавање доприноса за пензијско и инвалидско осигурање војних осигураника, а за здравствено осигурање уживалаца пензије допринос се обрачунава по стопи на нето пензије.

Члан 276.
Средства за финансирање здравственог, пензијског и инвалидског осигурања војних осигураника, као и осталих права из социјалног осигурања војних осигураника (опоравак, обезбеђивање станова и др.), чине средства Фонда социјалног осигурања војних осигураника.

Члан 277.
Стопе доприноса за здравствено, пензијско и инвалидско осигурање војних осигураника утврђује Савезна влада.

Члан 278.
Организацију, надлежност, делокруг и начин пословања Фонда социјалног осигурања војних осигураника прописује Савезна влада.
Logged
Pages: [1]   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Prijatelji

▼▼▼▼

Prostor za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.024 seconds with 23 queries.