Sturmgeschütz III, jurišni top

Konstrukcija i razvoj Sturmgeschütz III

General Manštajn je 1936. godine dao postavke taktike upotrebe jurišne artiljerije. Po tom nacrtu, pešadijske divizije bi dobile po bateriju jurišnih topova, jačine šest oruđa. One su trebale da budu ekvivalent lakim artiljerijskim baterijama iz Prvog svetskog rata, ali s tom razlikom što su imale oklopnu zaštitu. Sa izuzetkom italijanskog Semoventea i mađarskog Zrinjija, slično oklopno vozilo (lako artiljerijsko oruđe montirano na dobro oklopljenu samohodnu šasiju niske siluete) nije bilo proizvođeno ni u jednoj drugoj državi tokom Drugog svetskog rata.

Pobornici tenkova (naročito Guderijan) uvek su zastupali teoriju da se tenk (sa naoružanom kupolom pokretljivom po azimutu 360°) može upotrebiti kao jurišni top, ali da se jurišni top ne može upotrebiti kao tenk. Kasniji rezultati postignuti korišćenjem prednosti jurišnog topa – niske siluete,m opovrgli su tvrdnje Guderijana i njemu sličnih.

Nemački Četvrti inspektorat (Inspektorat artiljerije) je 15. juna 1936. godine odobrio centru za razvoj naoružanja kopnene vojske da razvije oklopno vozilo za podršku pešadije u skladu sa sledećim zahtevima:

- montaža topa kalibra ne manjeg od 75 mm,
- pokretanje topa po azimutu veći od 30°,
- elevacija topa dovoljna za postizanje dometa od 6000 m,
- da top bude sposoban da probije oklop svih tada poznatih oklopnih sredstava, na daljinama od 500 m,
- oklopna zaštita vozila trebala je da štiti od pogotka kalibra 20 mm u čelo vozila, dok su bokovi trebali da pruže zaštitu od pogodaka streljačke municije kalibra do 7,92 mm (krov vozila – otvoren)
- ukupna visina vozila trebala je biti manja od visine čoveka,
- ostale dimenzije vozila su trebale biti u skladu sa dimenzijama tenkova, koje su bile unificirane.

Centar za razvoj naoružanja kopnene vojske je potpisao ugovor sa kompanijom Daimler Benz za razvoj šasije i nadgrađa, a sa kompanijom Krupp ugovor za konstrukciju topa. Prethodno je Daimler Benz radio na razvoju šasije za Pz.Kpfw.III.

U godišnjem izveštaju kompanije Krupp za 1935/36. godinu stoji da su dobili ugovor za razvoj topa 7,5 cm dužine 24 kalibara za samohodni jurišni top. Eksperimentalni primerak je trebalo izraditi za cenu od 24 000 rajhsmaraka kao i četiri drvena modela topa za 6000 rajhsmaraka.

Dana 15. decembra 1936, jurišna artiljerija je dobila kodnu oznaku „Pak(Sfl.)“ (samohodni protivoklopni top). Ova oznaka je dve godine kasnije modifikovana u „Pz.Sfl.III(s.Pak)“ (treći model oklopnog samohodnog teškog protivoklopnog topa).

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] _{Fotografija jednog od pet sPak-a, urađenih u seriji od pet oruđa}

Eksperimentalni top i četiri drvene makete trebalo je ugraditi u pet šasija, izvedenih iz Pz.Kpfw.III Ausf.B, proizvedenih u Dajimler-Bencu. Stoga je Krupov ugovor proširen na izradu pet eksperimentalnih topova, koje je trebalo isporučiti tokom 1938. godine. Pet vozila eksperimentalne serije, kompletiranih 1938, upotrebljena su za doradu konstrukcije i uspostavljanju osnovne doktrine upotrebe ovih sredstava. Zbog svog mekog nadgrađa, ovi eksperimentalni modeli nisu bili upotrebljavani u borbi – ali su korišćeni u obuci.

Već je rečeno da je prema prvobitnoj zamisli, krov vozila trebao biti otvoren. Tada, 1936. godine, smatrano je da otvoreni krov pruža značajne taktičke prednosti. U poređenju sa posadom tenka, posada u vozilu sa otvorenim krovom je lako uočavala ciljeve i mogla je da čuje prilaženje vozila.

Tri godine kasnije je doneta odluka da se borbeno odeljenje zatvori sa gornje strane, tj. da dobije krov. Kao razlog tome dato je objašnjenje da su se taktički zahtevi izmenili. Priroda ovih izmena nije naglašena u zvaničnom izveštaju. Potreba za krovom je mogla proisteći iz zabrinutosti da na nagibima posada može stradati od rikošeta streljačke vatre. Postojala je mala verovatnoća od pogotka minobacačke mine ili artiljerijskog projektila vrha vozila u kretanju. Tanke krovne ploče nisu obezbeđivale adekvatnu zaštitu od direktnog pogotka minobacačke mine kalibra 81 mm, visdokoeksplozivnog artiljerijskog zrna kalibra 75 mm, ili većih projektila. Žičana mreža se smatrala dobrom zaštitom od ručnih granata. Kako ploče nisu obezbeđivale hermetičnost vozila, kod napada Molotovljevim koktelom, postojala je realna opasnost od curenja zapaljenog sadržaja koktela u unutrašnjost vozila.

Nakon konstruisanja krova vozila, došlo je do zastoja u proizvodnji, jer su posade tražile da se izvrše modifikacije, potrebne kod posrednog gađanja. Posadama se izašlo u susret tako što je izrezan poklopac u krovu, što je omogućilo da se artiljerijski periskop isturi iznad linije vozila.

Na dan 7. februara 1940. godine ime se zvanično menja iz „s.Pak“ u „7,5 cm Kanone (Pz.Sfl.)“. Nedugo zatim, 28. marta 1940. godine, ime se menja u „Sturmgeschütz“, ime koje će ostati tokom trajanja rata. Puna zvanična oznaka, koja je utiskivana na pločicama vozila i koja je ušla u priručnike i uputstva bila je »gepanzerte Selbstfahrlafette für Sturmgeschütz 7,5 cm Kanone (Sd.Kfz.142)«, i skraćeno „gp.Sfl.f.Stu.G. 7,5 cm K. (Sd.Kfz.142)“.

Konstrukcija šasije za prvu seriju vozila bila je bazirana na konstrukciji „5.Serie/Z.W.“, poznatom kao Pz.Kpfw.III Ausf.E. Komponente i sklopovi koji su razvijeni specijalno za Sturmgeschütz bili su oklopno telo, hidraulično upravljanje, sedište vozača, ventilacija kočnica i kočnice gusenica. Oklopna zaštita se sastojala od prednje ploče debljine 50 mm postavljene pod uglom od 9°, čela vozila debljine 50 mm pod uglom od 20° i 50°, oklopa nadgrađa i bokova vozila debljine 30 mm, krova debljine 10 mm, oklopa zadnjeg dela vozila debljine 16 mm i poda debljine 15 mm. Otvori posade su se nalazili na krovu iznad samih pozicija nišandžije, punioca i komandira. Vozač je izlazio kroz otvor za pristup sklopu upravljača i kočnica.

Glavno naoružanje je predstavljao top kalibra 75 mm, izveden iz tenkovskog topa 7,5 cm Kw.K. L/24, prvobitno konstruisanog za ugradnju u Pz.Kpfw.IV. Ova dva topa su imala iste zatvarače, mehanizme opaljenja, cev i municiju. Top je bio pokretljiv po elevaciji od -10 do +20°, dok je po azimutu pokretljivost iznosila po 12° u levo i desno. Borbeni komplet topa iznosio je 44 granate. Od ovih 44 granata, 32 granate su se nalazile ispred punioca, desno od topa. Ostalih 12 granata se nalazilo u sanduku na zadnjem zidu borbenog odeljenja.

Kao dodatak glavnog naoružanja, posada je raspolagala sa dva automata sa po 192 metaka borbenog kompleta i 12 ručnih granata. Na zadnjem delu vozila nalazio se nosač dimnih kutija (5 kutija), koje su se aktivirale jedna po jedna iz unutrašnjosti vozila.

Sturmgeschütz je u početku imao jedan UKT prijemnik, kojim je rukovao komandir. Unutrašnje veze nije bilo. Za prenošenje komandi korišćen je zvučnik, montiran kod nišandžije. Komandir je sa vozačem komunicirao putem doglasnih cevi.

Za pogon vozila upotrebljen je 12-cilindrični benzinski motor Maybach HL 120 TRM, snage 265 KS, i desetostepeni menjač Maybach Variorex SRG 328 145.

Proizvodnja

Kao dodatak ugovoru o konstruisanju šasije i nadgrađa vozila, Daimler-Benz je dobio i ugovor za sklapanje prvih trideset vozila. Prvo vozilo, modela Ausf.A, trebalo je da bude završeno do decembra 1939. godine, a cela serija do aprila 1940. godine. Zbog brojnih problema, proizvodnja je kasnila, tako da je u Francusku u maju i junu 1940. godine poslato svega četiri baterije.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] _{Sturmgeschütz III Ausf.A u Holandiji, 1940.}

Ugovore za sklapanje druge i narednih serija vozila je dobila kompanija Alkett. Između prve (30 komada Ausf.A) i druge serije (250 Ausf. B) poručena je i mala serija od 20 dodatnih Ausf.A vozila. Iz dokumentacije nije jasan uzrok naručivanja ove mini serije.

Mali ugovori za dodatna vozila, 50 modela Ausf.B i svega 50 vozila Ausf.C, pokazali su da početkom 1940. godine nije bilo namere za nekom masovnom proizvodnjom ovog oružja. Nakon što su pokazali svoju vrednost u Francuskoj, potpisani su ugovori za 150 vozila Ausf.D, praćeni ugovorom za 500 vozila Ausf.E. Svega 284 vozila iz ovog ugovora je proizvedeno u verziji Ausf.E. Preostali deo je proizveden sa topom 7,5 cm StuK 40 – dobivši oznaku Ausf.F.

Upotreba Sturmgeschütz III

Uputstvo pod nazivom »Instrukcije za upotrebu jurišne artiljerije« štampano je po prvi put maja 1940. godine, da bi drugo izdanje bilo odštampano aprila 1942. godine. Drugo izdanje je slično prvom, sem što je u drugom izdanju obuhvaćeni i tehnološki napredak u razvoju naoružanja tog vremena.

U poglavlju „Osnovni principi“ navodi se da je StuG ofanzivno oružje. Može da otvara vatru samo u smeru u kome je vozilo okrenuto, zbog ograničenog kretanja cevi oruđa po azimutu. Zahvaljujući svojim sposobnostima savlađivanja terena i svom oklopu, sposobna je da prati pešadijske ili oklopne jedinice.

"Podrška pešadiji u napadu je osnovna misija jurišne artiljerije, svojim oklopom, pokretljivošću, sposobnosti savlađivanja prepreka i brzinom otvaranja vatre. Moralna podrška koju pešadija dobija prisustvom jurišne artiljerije je takođe važna."

U uputstvu se kaže i da StuG ne može da gađa iz pokreta, kao i da je u bliskoj borbi ranjiv jer su mu bokovi slabi, a krov otvoren. Pored toga, nema mogućnosti da se odbrani od opasnosti sa bliskih odstojanja. Samim tim nije u mogućnosti da izvodi samostalne izviđačke ili borbene zadatke, već uvek mora biti podržavan pešadijom.

Za primarni zadatak StuG-ova u napadu pešadije stoji da je uništenje teškog naoružanja neprijatelja, a koje se ne mogu brzo i efikasno uništiti pešadijom, dok je zadatak u napadu oklopnih jedinica preuzimanje zadatka tenka Pz.Kpfw.IV i uništenje neprijateljskog protivoklopnog oružja na frontu.

StuG se, prema pravilu, izuzetno može upotrebiti i kao divizijska artiljerija, ukoliko to dozvoljavaju municija i taktička situacija. Pri tome se jurišna artiljerija ne ubacuje u plan divizijske vatre, ali se tretira kao dopuna, za posebne zadatke – pokretne baterije.

U istom pravilu se kaže da primarni zadatak jurišne artiljerije nikako ne može biti borba protiv tenkova, već se takvi zadaci izvršavaju samo i slučajevima samoodbrane ili tamo gde se neprijateljski tenkovi ne mogu uništiti sopstvenim protivoklopnim artiljerijskim oruđima (uputstvo iz aprila 1942. godine kaže da se StuG uspešno može koristiti protiv oklopljenih vozila i lakih i srednjih tenkova).

Organizacija

Prva jedinica, 640. jurišna baterija, formirana je i pre nego što je prvo vozilo napustilo fabričke hale, 1. novembra 1939. godine. Sledeće dve jedinice, 659. i 660. jurišna baterija, formirane su 8. aprila 1940. godine a četvrta jedinica, 665. jurišna baterija, formirana je 9. maja 1940. godine. Prvoformirana jedinica je 10. aprila 1940. godine ušla u sastav pešadijskog puka »Grossdeutschland« i preimenovana u 16. jurišnu bateriju. Ove četiri baterije su bile jedine jedinice naoružane jurišnim topovima, na raspolaganju za ofanzivu kroz Belgiju na Francusku maja i juna 1940. godine.

Zvanična organizacija jurišne baterije definisana je u aktu od 1. novembra 1939. godine. Baterija od 6 vozila (oruđa) podeljena je u tri voda sa po dva jurišna topa. Svaka samostalna jurišna baterija imala je i 5 lakih oklopnih izviđačkih automobila Sd.Kfz.253 za komandire vodova i komandira baterije. šest lakih oklopnih vozila za transport municije Sd.Kfz.252 koji su vukli oklopne prikolice Sd.Anh.32/1 i tri srednja oklopna transportera Sd.Kfz.251 za rezervne posade vozila. Zbog kašnjenja u proizvodnji ovih oklopnih vozila za podršku, vršene su zamene vozilima Sd.Kfz.101, Sd.Kfz.265 i Sd.Kfz.111.

Poslednjih šest StuG-ova Ausf.A iz prve serije prvobitno je bilo namenjeno za formiranje 5. samostalne baterije (666. jurišne baterije formirane 20. maja 1940. godine). Umesto toga, bili su dati SS jurišnoj bateriji formiranoj 20. maja 1940. godine za gardu „Adolf Hitler“ (LSSAH). Tako su 666. i 667. jurišna baterija (formirana 1. jula 1940. ) popunjene modelom Ausf.A na modifikovanim šasijama Pz.Kpfw. III Ausf.G.

Nakon rata, pojavila se priča da ove dve baterije nisu poslate u Francusku jer su njihova oruđa bila neupotrebljiva u borbi. kao razlog „neupotrebljivosti“ navodi se da je loše bio rešen način pričvršćivanja čeonog oklopa na vozilu. Prava istina leži u tome da su ove dve baterije prekasno naoružane da bi mogle da uzmu učešća u borbenim dejstvima u Francuskoj.

Počevši od 10. avgusta 1940. godine, jurišna artiljerija je organizovana po bataljonskom principu, gde je svaki bataljon imao po tri baterije sa po šest oruđa. U periodu od 10. avgusta 1940. do 10. januara 1942. godine formirano je 18 bataljona jurišne artiljerije. Samostalne su bile 900. jurišna baterija za obuku i tri baterije koje su bile pridodate SS divizijama „Das Reich“, „Totenkopf“ i „Wiking“. Posebnim naređenjem je 1. marta 1941. godine novoformiranim jurišnim baterijama dozvoljeno da u svoj sastav uvedu i sedmo oruđe za komandira baterije, te da ugrade radio uređaje u jedno od dva oruđa u vodu. U naređenju za formiranje 900. baterije jurišnih topova od 1. aprila 1941. godine stajalo je i da se „umesto pet vozila Sd.Kfz.253, upotrebe jedan StuG (kao komandno i osmatračko vozilo komandira čete) i četiri teška motorcikla sa prikolicama za komandire vodova; umesto tri vozila Sd.Kfz.11 upotrebe tri srednja kamiona, a umesto jednog Sd.Kfz.10 upotrebi jedan laki kamion.“

Prvi StuG je imao vatreno krštenje maja 1940. godine. Radilo se o oruđu iz sastava 16. jurišne baterije, koja je bila organski deo pešadijskog puka „Grossdeutschland“, angažovanog u proboju kod Sedana. StuG-ovi su uspešno uništavali utvrđenu pešadiju, protivoklopna sredstva, savlađivali vodene prepreke. Nakon angažovanja u Francuskoj, pešadinci su u potpunosti prihvatili ova oruđa. Cenili su njihovu podršku u napadu, ali i pomoć na maršu kada su oruđa prevozila teže naoružanje (minobacače, mitraljeze) i municiju. Kasnije je upotrebljen i u napadu na Sovjetski Savez, takođe uspešno.

Verzije vozila

StuG III Ausf. 0

Eksperimentalna verzija, u seriji od 5 primeraka. Nikada nisu videliu borbu, već su služili za obučavanje.

StuG III Ausf. A

Verzija proizvođena od januara 1940. do maja 1940. godine, ukupno proizvedeno 50 komada, od kojih se 20 komada prema nekim izvorima navodi kao verzija Ausf.B. Prvi put su upotrebljeni u borbama za Francusku. Za model Ausf.A korišćena je šasija Panzer III Ausf.F. Prednji oklop je narastao na 50 mm. Prvih 30 komada je proizveo Daimler Benz, a drugih 20 kompanija Alkett, uporedo sa proizvodnjom modela Ausf.B. Konvertovani su od šasija Panzer III sa oklopom debljine 30 mm. Dodat je oklop debljine 20 mm kako bi se dobio zahtevani oklop debljine 50 mm. Od Panzer II su zadržali bočne otvore za izlazak, što nije slučaj sa ostalim modelima vozila.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] _{Sturmgeschütz III Ausf. A}

StuG III Ausf. B

Verzija proizvođena od juna 1940. do maja 1941. godine, u seriji od 300 komada. Od prethodnika se razlikuje po širim gusenicama i točkovima, ugrađenom 6-stepenim menjačem.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] _{StuG III Ausf.B}

StuG III Ausf. C

Verzija iz aprila 1941. godine, proizvedena serija od 50 komada. Nišandžija dobija periskop.

StuG III Ausf. D

Verzija proizvođena od maja do septembra 1941. godine, u seriji od 150 komada. Verzija identična prethodnoj, sa razlikom što je ugrađena unutrašnja veza. Jednostavno – nastavak pređašnjeg ugovora o proizvodnji.

StuG III Ausf. E

Verzija proizvođena od septembra 1941. do februara 1942. godine, u seriji od 284 komada. Strane nadgrađa vozila dobile proširenja za smeštaj radio opreme. Povećani prostor dozvolio je smeštaj još 6 granata (b/k povećan na 50 granata) i mitraljez MG34 sa 7 doboša municije za odbranu od neprijateljske pešadije. Komandir vozila je dobio stereoskopski periskop SF14Z.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] _{Sturmgeschütz III Ausf. E}

StuG III Ausf. F

Verzija proizvođena od marta do septembra 1942. godine, ukupno 366 komada. Ova verzija predstavlja prvu konkretnu razliku u odnosu na osnovni model – ugradnjom dužeg topa StuK 40 L/43, istog kalibra. Upotrebom nove municije, Panzergranat-Patrone 39, StuG je mogao da se sukobi sa većinom sovjetskih oklopnih sredstava. Od tog trenutka StuG postaje više protivtenkovsko oruđe, a manje sredstvo podrške pešadijskih jedinica. Na krovu biva ugrađen ventilator za izvlačenje barutnih gasova iz borbenog odeljenja. Čeoni oklop biva ojačan sa još 30 mm. Od juna 1942. godine ugrađuje se 334 mm duži top, modela StuK 40 L/48.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] _{Sturmgeschütz III Ausf. F}

StuG III Ausf. F/8

Verzija proizvođena od septembra do decembra 1942. godine, ukupno 50 vozila. Ova verzija ima oklopno telo slično telu Panzer III Ausf. J/L sa povećanom oklopnom zaštitom zadnjeg dela vozila. To je bila osma verzija tela Panzer III, tako da je u skladu sa tim i oznaka „F/8“.

StuG III Ausf. G

Verzija proizvođena od decembra 1942. do aprila 1945. godine; proizvedeno 7720 komada, 173 komada dobijeno konverzijom šasija Panzer III. Poslednja i najuobičajenija verzija. Ausf.G je koristio telo tenka Panzer III Ausf.M. Gornji deo nadgrađa vozila je proširen, napuštene su varene kutije sa svake strane nadgrađa. Novi dizajn nadgrađa povećao je visinu vozila na 2160 mm. Zid iza borbenog odeljenja je ojačan, a ventilator je pomeren ka zadnjem delu borbenog odeljenja. Od marta 1943. godine napuštena je ugradnja vozačevog periskopa; ugrađuje se zaštitna suknja kao zaštita od dejstva protivtenkovskih pušaka. U sklopu priprema za bitku kod Kurska, na svim StuG-ovima prve linije ugrađivan je ovaj vid zaštite (i na modelu F/8). Montaža ovih suknji nije se pokazala adekvatnom, pošto su ih mnoga vozila pogubila na bojnom polju. Tako je od marta 1944. godine primenjen bolji model ugradnje, viđen kod kasnijih vozila modela Ausf.G.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] _{Sturmgeschütz III Ausf. G}

TT karakteristike	Sturmgeschütz Ausf.A	Sturmgeschütz Ausf.C-E	Sturmgeschütz Ausf.F and F/8	Sturmgeschütz Ausf.G
dužina	5,38m	5,40m	6,31m	6,14m
dužina (bez topa)	5,38m	5,40m		5,38m
širina	2,92m	2,95m
visina	1,95m		2,15m	2,16m
masa	20,7t	22t	23,2t	23,9t
pogon	Maybach HL 120 TRM 265 KS
posada	4 člana
oklop	10-50mm			10-80mm
naoružanje	7,5 cm Kan L/24		7,5 cm StuK40
borbeni komplet	44			54
maksimalna brzina	40 km/č

	Author	Topic: Sturmgeschütz III, jurišni top (Read 22377 times)
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.