Odbrambeni pakt Evropske Unije - Vojska EU

[MOTORISTA]

Amerika, Kanada i Norveška prvi put u vojnom projektu EU
Tanjug 06.05.2021.

Vojna saradnja u Evropskoj uniji dobiće podsticaj prvim učešćem spoljnih partnera, SAD, Kanade i Norveške, u jednom od njenih projekata, saopštila je danas nemačka ministarka odbrane Anegret Kramp Karenbauer.

- To će biti kvantni skok u smislu konkrene saradnje - rekla je ona uoči prvog uživo sastanka s kolegama iz zemalja članica EU posle više od godinu dana u Briselu, prenosi Rojters.

Projekat EU o vojnoj mobilnosti u kojem će učestvovati i SAD, Kanada i Norveška osmišljen je da olakša kretanje trupa širom Evrope, šta NATO smatra ključnim u slučaju konflikta sa Rusijom.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

[MOTORISTA]

Prvi evropski vojni koncept – nezavisan od NATO
Novosti online 17. 05. 2021.

BRISEL pravi prvi evropski vojni koncept - „Strateški kompas EU“, najavljuje novu stratešku politiku ali i jačanje samostalnog vojnog delovanja, nezavisnog od NATO.

Čemu nova strategija kada sve države unije slepo prate odbrambenu politiku i vojnu doktrinu saveza čije su članice? Da li je reč o pokušaju stvaranja takozvane "evropske vojske"? Savet ministara pozvao je zemlje EU da razmotre novu vojnu strategiju, kao bi bile u stanju da se samostalnim delovanjem suprotstave "globalnim pretnjama i bezbednosnim izazovima".

Visoki predstavnik EU Žozep Borelj kaže da bi jedan od aspekata prvog evropskog vojnog koncepta trebalo da bude postizanje strateške autonomije EU, ali je i dodaje da ona ne pokušava da osigura sopstvenu bezbednost bez oslanjanja na SAD, već samo da stvori uslove za obavljanje samostalnih stranih vojnih misija - bez učešća NATO-a.

NOVI - STARI VOJNI KONCEPT

Komentarišući ovu najavu za Sputnjik vojni analitičar Aleksandr Radić podseća da je u poslednjih nekoliko decenija bilo više projekata osamostaljivanja vojnih potencijala EU, koji nisu uspeli. Pokrenut je projekat "Gotove snage", koje su na šest meseci trebale da se smenjuju na zadacima u multinacionalnim operacijama, formiran je koordinacioni tim koji je bio smešten upravo tamo odakle se vodi NATO u Evropi.

- Na kraju ovakvih projekata uvek se otvori pitanje, koja je razlika ako jedna članica alijanse deluje pod okriljem te skraćenice ili ako deluju separatno, nekoliko zemalja u okviru NATO. Kada neko kaže, hajde da pravimo "evropsku vojsku", to bi značilo potpuno sputavanje nacionalnih ambicija, to je pitanje suvereniteta, a to niko ne želi. Uz to, imate i niz zemalja koje su jako ozbiljne, od Poljske, dobrog dela istoka koji se u potpunosti oslanja na Sjedinjene Države, ne žele da prihvate taj koncept, makar ne iskreno - kaže Radić.

MODEL ZA BRŽE DELOVANJE

Milan Igrutinović iz Instituta za evropske studije za Sputnjik kaže da se ni u jednoj od sličnih inicijativa EU nije radilo o kreiranju "evropske vojske", jer je to isključeno Lisabonskim sporazumom, a sa druge strane internom političkom logikom funkcionisanja EU.

- "Strateškim kompasom" žele da postojeće resurse, pogotovo deo vojski koje su van NATO dežurinih službi, racionalnije upotrebe za namene oko kojih se mogu dogovoriti, bilo kao celina, bilo kao grupa zemalja koje su zainteresovane za konkretan problem. Ako se neka kriza desi, zainteresovanije zemlje preuzimaju vodeću ulogu, okupe tri, pet ili osam zemalja i reaguju - kaže Igrutinović.

Radić procenjuje da će aktuelna inicijativa proći kao i sve do sada, te da je jedino konkretno što je unija uradila u "osamostaljivanju" - pokretanje koncepta svojih misija. To je u neku ruku dobro došlo Srbiji, faktički, može da se ide na teren sa NATO, ali za naše javno mnjenje to nisu misije NATO, jer ih formalno ne vodi ta organizacija.

AMERIKANCI DOLAZE DA POKAŽU EVROPI KO JE KO

"Evropski odbrambeni kompas, a ta reč je dobro izabrana, jer Evropska unija ne zna kako da se orijentiše, događa se u vreme kada američke snage dolaze preko okeana na najveću vežbu u skorije vreme, koja se zove "Branilac Evrope". Američke oružane snage dolaze sa svojim brigadama da pokažu ko je, iz njihovog ugla, stvarni branilac Evrope. Problem vodećih sila EU je u tome što nisu samodovoljne, nemačka vojska, francuska vojska, pa i britanska, to su velike sile na papiru, one samostalno ne mogu da vode operacije bez podrške saveznika", kaže Radić.

Igrutinović kaže da će cilj ove konkretne inicijative biti ostvaren, ali da ćemo moći da ga vidimo samo na papiru. Dodaje da se do kraja godine očekuje tekstualni prikaz prvog evropskog vojnog koncepta po kome će EU znati sa koliko resursa raspolaže, na koje krize bi mogli efektivno da odgovore, objašnjava Igrutinović.

- Unija s jedne strane želi da pregleda koji su joj vojni kapaciteti, kakav je projekat tehnološkog razvoja za odbrambene namene vojski, a sa druge strane, koje su akutne ili manje akutne pretnje bezbednosti ljudi i teritorije. Istovremeno, žele da vide kakva je takozvana strateška autonomija, kakvo pozicioniranje u vojnom smislu treba da učine, kako bi spoljna politika EU, kumulativna spoljna politika članica, bila jača, dominantnija, kredibilnija prema trećim zemljama, prema Rusiji i Kini - objašnjava Igrutinović.

SVAKA ZEMLJA IMA SVOJE VOJNE INTERESE

On podseća da EU ima 27 članica, te da svaka ima različite interese kada je u pitanju bezbednost, pa je siguran da sledi dosta komplikovan proces usaglašavanja, odnosno prepoznavanja pretnji sa kojima se EU suočava.

- Italija je daleko više zainteresovana za stanje bezbednosti na Mediteranu, nego za pitanje ruske pozicije u istočnoj Evropi. S druge strane Poljska je daleko više zainteresovana za pitanje odnosa sa Rusijom, nego što je interesuju migranti koji prelaze Mediteran ili krijumčari koji transportuju kokain u Evropu preko severne Afrike… Biće teško - kaže Igrutinović.

On dodaje da je s obzirom na ovakve činjenice, veliko pitanje kako će i da li će Evropska unije uopšte moći da predstavi koherentnu priču koja nije samo tekst koji ćemo analizirati, već nešto što može predstavljati osnovu za usaglašenu političku akciju.

Izvor: www.novosti.rs

[Dreadnought]

Šta se dešava sa evropskim sporazumom o vojnoj saradnji?
Ambiciozni projekat EU nikako da se probudi


Više od tri godine posle potpisivanja PESCO sporazuma, većina projekata još uvek nije zaživela.

Evropski vojni sporazum - Trajna strukturna saradnja (PESCO), poznatiji je kao "Uspavana lepotica" jer već godinama nikako da se pokrene i "razbudi".

PESCO okuplja 25 zemalja članica EU koje bi trebalo da rade u manjim grupama na 46 zajedničkih projekata koji bi pokrivali kopno, vodu, vazduh, svemir i sajberprostor i bavili se raznim pitanjima od dronova i nadzora do obuke obaveštajaca.

Ali, tri i po godine od pokretanja uz mnogo buke i fanfara, većina tih projekata i programa je i dalje u povoju i značajan deo kasni, navodi se u izveštaju o napretku u koji je imao uvid briselski portal Politiko.

Dokument o napretku i razvoju svih 46 PESCO projekata je podsetnik da uprkos pričama EU lidera i zvaničnika o postizanju "strateške autonomnosti", vojni program bloka i dalje ima mnogo prepreka koje mora da prevaziđe.

U izveštaju na 115 strana navodi se da je došlo do kašnjenja i zastoja u 15 projekata. U šest se kao razlog kašnjenja navodi koronavirus, u ostalim razlog nije pomenut. Takoše se navodi da je u 14 slučajeva kod kojih je "isporuka" projekta trebalo da počne, taj rok sada pomeren za nekoliko godina, dok je u šest slučajeva godina "konačne isporuke" takođe pomerena.

Istovremeno, osam projekata je već zaživelo, ali nijedan neće biti završen pre roka, navodi portal pozivajući se na izveštaj.

EU diplomate priznaju da PESCO ima problema, ali naglašavaju da je još uvek sve u ranoj fazi i da je smer mnogo važniji od brzine putovanja. "Ono što se računa je da je voz napustio stanicu", rekao je jedan visoki zvaničnik. Drugi diplomata je to objasnio time da su "neki projekti jednostavno nezreli" i da EU uči u hodu.

Decenijama se EU snebivala da uplovi u vojne vode. Neke zemlje članice su smatrale da je odbrana pitanje kojim treba da se pozavabe individualne vlade. Neki su govorili da je EU mirnodopska organizacija i da ne treba da se zaleće u vojnu sferu. Neki su smatrali da NATO treba da se bavi pitanjima vojske i odbrane.

Sa druge strane, pristalice veće vojne saradnje unutar Unije upozoravale su da Evropa ne može zauvek da se oslanja na Ameriku ili NATO i da zemlje članice mogu da postignu mnogo toga ako nezavisno rade na projektima. Sa izlaskom Velike Britanije iz EU otišao je i največi skeptik i protivnik vojnoj saradnji unutar bloka.

PESCO je pokušaj EU da poboljša svoje vojne kapacitete ali nije obavezujući za zemlje članice. Isto tako, neće se "duplirati" sa NATO što je bila velika briga naročito istočnoevropskih zemalja koje smatraju da je Severnoatlantska alijansa ključna u njihovoj odbrani od Rusije.

Američka administracija deluje zadovoljno ovim limitiranim modelom, čak su se pridružili jednom PESCO projektu, holandskom programu vojne mobilnosti koji olakšava brz prevoz vojske i opreme preko Evrope.

Bivši predsedavajući Evropske komisije Žan-Klod Junker bio je veliki zagovornik PESCO-a u vreme kada je bio na čeku EK. U govoru koji je održao juna 2017. rekao je da je došlo vreme da EU iskoristi klauzulu u Lisabonskom sporazumu na osnovu koje je "grupi članica-istomišljenika omogućeno da evropsku odbranu podignu na viši nivo. Vreme je da se Uspavana lepotica probudi", rekao je on tada.

Izveštaji sa terena, međutim, pokazuju da lepotica jedva da je počela da se meškolji. Od 46 projekata, njih 21 su u fazi razvoja. Dodatnih 17 je u fazi "inkubacije", odnosno definisanja opsega projekta. Na svega osam projekata se zaista radi i nijedan nije ni blizu završetka.

U poslednjih godinu dana, osam projekata se pomerio iz faze "povoja" u fazu "inkubacije", dok je na četiri počelo intenzivnije da se radi.

Navodi se i da nikakva finansijska sredstva nisu izdvojena za 20 projekata. Ne zahtevaju svi projekti novac od vlada. Neki, poput obuke, finansiraju se iz EU fondova, podseća se u izveštaju.

U izveštaju se navodi i da članice PESCO često nisu zainteresovane za učešće u projektima, kao što je, na primer, slučaj sa francuskim projektom čiji je cilj da EU zemljama članicama omogući zajedničku upotrebu vojnih baza.

Postoje i svetli primeri poput litvanskog projekta stvaranja "zajedničkog sajber alata" koji je profunkcionisao 2020. i biče potpuno primenjen dogodine. Tu je i nemački program evropske medicinske komande koji ti u potpunosti trebalo da zaživi sledeće godine.

Iako su evropski zvaničnici optimisti, potreban je trud i zemalja članica kako bi se rezultati videli. Ostaje da se vidi da li će se i koliko članice aktivirati.

izvor

[MOTORISTA]

Borel: Evropa mora da razvije svoju vojsku, nezavisno od SAD
SVET Autor: FoNet 24. avg. 2021

Pad Kabula pod vlast talibana i haotični napori međunarodne evakuacije pokazuju da Evropa mora da razvije sopstvene vojne kapacitete, nezavisno od Sjedinjenih Američkih Država, izjavio je visoki predstavnik Evropske unije za spoljne poslove i bezbednosnu politiku Žozep Borel.

Borel je u intervjuu za agenciju AFP rekao da će se evropske države boriti za evakuaciju svojih građana i avganistanskih saveznika pre nego što SAD okončaju operaciju na aerodromu u Kabulu, prenosi France 24.

Nekoliko američkih saveznika zatražilo je od Vašingtona da produži rok za evkauaciju, što je u petak potvrdio generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg, jer će bez zaštite 6.000 američkih vojnika na aerodromu u Kabulu evropske operacije možda morati da prestanu. Šokantan kolaps avganistanske vlade koju je podržavao Zapad, haotični prizori na aerodromu i strahovi da bi nova generacija avganistanskih izbeglica mogla da pokuša da krene ka Evropi oživeli su ideje o Evropi koja razvija sredstva za samostalno vojno delovanje.

Diplomatska misija EU u Kabulu ima 400 lokalnih uposlenika i članova porodica koji bi mogli da emigriraju u Evropu, ali je do sada samo 150 uspelo da napusti zemlju, iako neki od aviona koje su poslale vojske članica EU lete poluprazni. Borel je naveo da su trećinu putnika na letu koji je u subotu stigao u Španiju činili Amerikanci, da je problem pristup aerodromu, jer su veoma jake američke provere i bezbednosne mere, što sprečava prolazak avganistanskog osoblja.

„Žalim zbog načina na koji su se stvari odvijale, ali niko nije tražio mišljenje Evropljana. Neke zemlje će morati sebi da postave pitanja o savezništvu Amerike koja, kako je rekao Džo Bajden, ne želi da vodi tuđe ratove. Evropljani nemaju izbora i moramo se organizovati da se nosimo sa svetom kakav jeste, a ne sa svetom o kojem sanjamo“, kazao je Borel.

Evropska unija već razvija ono što naziva svojim novim „strateškim kompasom“, okvirom koji će omogućiti da 27 država članica, delujući zajedno, razviju više diplomatske i vojne snage i  više onoga što francuski predsednik Emanuel Makron naziva „strateškom autonomijom“. Za Borela to mora uključivati i ​ zajedničke vojne snage.

„Predložićemo da se Uniji obezbedi snaga od 50.000 ljudi, sposobnih da deluju u okolnostima kakve vidimo u Avganistanu“, ukazao je Borel i istakao da će u septembru posetiti Irak, Tunis i Libiju, a da će „naredna kriza biti u Iraku i Sahelu“.

„Evropa reaguje samo u krizi, a Avganistan bi mogao da je probudi. Došao je trenutak da joj se dodeli vojna sila sposobna za borbu, ako je potrebno“, zaključio je Borel.

Izvor: www.n1info.com

[MOTORISTA]

Borelj: Zemlje EU treba da ubrzaju izgradnju zajedničke odbrambene politike
Tanjug 30. 08. 2021.

VLADE Evropske unije moraju napredovati sa evropskim snagama za brzo reagovanje kako bi bile bolje pripremljene za buduće krize, poput one u Avganistanu, rekao je danas visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj.

Borelj je u intervjuu za italijanski list Korijere dela sela, rekao da se zbog ubrzanog raspoređivanja američkih trupa u Avganistanu pokazalo da je Evropskoj uniji potrebno da ubrza napore na izgradnji zajedničke odbrambene politike, piše Rojters.

- Moramo izvući pouke iz ovog iskustva pošto nismo uspeli da pošaljemo 6.000 vojnika oko aerodroma u Kabulu da obezbede to područje, a SAD jesu - rekao je Borelj.

Borelj je dodao i da bi 27 članova EU trebalo da imaju "početne snage" od 5.000 vojnika i da "moraju biti u mogućnosti da brzo reaguju".

Izvor: www.novosti.rs

[Dreadnought]

Iskustvo iz Avganistana pokreće pitanje EU trupa


Haotično povlačenje zapadnih snaga iz Avganistana pokazalo je da Evropska unija u krizama mora vojno da interveniše bez oslanjanja na američke trupe, smatraju visoki zvaničnici EU.


izvor

[MOTORISTA]

Borelj: EU da formira snage za brzi odgovor
Srna 02.09.2021.

Haotično povlačenje zapadnih zemalja iz Avganistana verovatno će podstaći pokušaje EU da razvije sopstvenu zajedničku odbranu, a snage za brzi odgovor moraju biti deo toga, rekao je šef spoljene politike EU Đuzep Borelj.

"Ponekad postoje događaji koji su katalizatori istorije, koji prave pomake, i smatram da je Avganistan jedan od tih slučajeva", rekao je Borelj uoči neformalnog sastanka ministara odbrane zemalja EU u Sloveniji. On je dodao da je potrebno da Unija razmotri "nešto što je više operativno" i opisao to kao "snage za prvi ulazak".

"Potreba za većom i snažnijom evropskom odbranom je evidentnija više nego ikada do sada", rekao je Borelj.

Izvor: www.blic.rs

[Dreadnought]

Ministri EU ponovo o pitanju evropskih snaga za brza dejstva


Ministri odbrane EU danas na Brdu kod Kranja, u Sloveniji, razmatraju "pouke zbivanja u Avganistanu" i hitno stvaranje "evropskih snaga za brza dejstva" da bi Evropa postala činilac u svetskim zbivanjima u času kad se u Uniji ozbiljno dovodi u pitanje pouzdanost savezništva s Amerikom i uloga NATO.

Matej Tonin, ministar odbrane Slovenije, predsedavajućeg EU, izjavio je da je za EU važnije afričko područje Sahela na udaru islamskih terorista nego Avganistan i saopštio da "Unija, kako bi bila činilac u svetskim zbivanjima, mora imati delotvorne vojne snage i diplomatiju, kao i moćnu ekonomiju, a danas EU ima jedino snažnu ekonomiju".

"Savršeno je jasno da Evropska unija mora dobiti veću i snažniju odbranu...nekad su događaji katalizatori istorije i da dovode do preokreta, a uveren sam da je to slučaj s događajima u Avganistanu", izjavio je visoki predstavnik EU Žozep Borel.

Načelnik Vojnog komiteta EU general Klaudio Gracijano je na ministarskom zasedanju izjavio da "geostrategijska situacija, geostratrateške promene pokazuju da EU mora imati snažniju odbranu", a ostaje da se vidi o čemu će se dogovoriti partneri u EU koji su veoma podeljeni oko toga da se ide na stvaranje na bilo kakve "evropske armije".

Od toga posebno strahuju baltičke zemlje i članice EU na istoku Evrope koje bi želele da snažnije održe bezbednosne veze s Amerikom.

General Gracijano je, međutim, predočio da "situacije u Avganistanu, na Bliskom istoku, Libiji, Sahelu pokazuju da je sad kucnuo čas da se deluje, najpre stvaranjem Evropskih snaga za brza dejstva, sposobnih da pokažu da je Evropska unija rešena da deluje kao svetski strategijski partner, a kad ako ne sad, jer kasnije će biti prekasno".

Vidljivo nezadovoljstvo naročito u Nemačkoj i Velikoj Britaniji je izazvala haotična američka evakuacija iz Avganistana bez posebnih konsultacija sa saveznicima i neslavni odlazak trupa NATO, za koje sad evropski komentatori kažu da su bile slepo poslušne Vašingtonu.

Dnevnik holandskih privrednih krugova "NRC Handelsblad" tako upozorava da je "pitanje na svim usnama da li bi Amerikanci bili spremni da u budućnosti skoče u pomoć saveznicima... i to ne samo unutar NATO, već i u svetu, jer američko ponašanje u Kabulu nikako ne daje razloga da se u to veruje".

Belgijski dnevnik "Soar", pored ostalih, smatra da se sad potpuno ispostavilo da je "NATO samo pokriće za hegemoniju Amerike", dok italijanski list "Korijere dela sera" ističe da je "NATO izgubio svoju ključnu ulogu još od pada berlinskog zida".

"I sad je, posle niza poraza, jasno: NATO će (možda) preživeti, ali mi više nećemo hteti da budemo svedoci intervencija kao dosad i sad ćemo videti šta je naš kontinent u stanju da učini", zaključio je milanski dnevnik.

Francuski list "Mond" poručuje da je "preko Avganistana pukao medeni mesec između administracije (američkog predsednika Džo) Bajdena i saveznika s one strane Atlantika, koji su bili primorani da učestvuju u ponižavajućem debaklu, a da nisu ni reč mogli da kažu".

"Mond" smatra da odsad odnosi SAD i evropskih saveznika moraju biti postavljeni na uzajamno uvažavanje i ukazuje na izjavu francuskog predsednika Emanuela Makrona da sad mora da se ide na "Evropu odbrane i strategijske autonomije".

Pariski nedeljnik "Poen" ocenjuje da u času kad neke svetske sile nastoje da svetski poredak ustroje u svoju korist, "Evropa mora prestati da gura glavu u pesak i izgradi NATO koji će joj omogućiti da kontroliše sopstvenu sudbinu".

Ministri odbrane NATO na nezvaničnom zasedanju na Brdu kod Kranja razmatraju i obrise "Strategijskog bezbednosnog i odbrambenog kompasa", dokumenta koji bi najkasnije trebalo da bude usvojen u martu iduće godine.


izvor

[MOTORISTA]

EU da formira vojnu jedinicu za hitno reagovanje od 20.000 ljudi
Tanjug 03. 09. 2021.

NEMAČKA je danas, na sastanku ministara odbrane EU u Sloveniji, pozvala Evropsku uniju da formira koaliciju unutar evropskog bloka, koja bi brzo mogla da pošalje vojnu jedinicu za hitno reagovanje u kriznim situacijama.

Pokušaji EU da stvori tim za hitno reagovanje zaustavljani su pre više od deset godina, iako je plan napravljen 2007, kada je stvorena jedinica od 1.500 vojnika koja nikada nije korišćena zbog nesuglasica oko finansiranja i različitih spoljnopolitičkih stanovišta, preneo je Rojters. Međutim, dodaje britanska novinska agencija, povlačenje američkih snaga iz Avganistana sada je ponovo pokrenulo ovo pitanje.

- Ponekad događaji katalizuju istoriju, stvaraju prekretnicu, i ja mislim da je Avganistan jedan od takvih slučajeva - rekao je šef diplomatije EU Žozep Borelj u Sloveniji, dodajući da se nada konkretnom planu u oktobru ili novembru. Borelj je pozvao EU da stvori odred za brzo razmeštanje "snaga za prvi ulazak", koji bi bio sastavljen od 5.000 vojnika, čime bi se smanjila zavisnost EU od SAD. Upitan da prokomentariše poziv Nemačke, portparol američkog Stejt departmenta Ned Prajs je rekao da je "jača, sposobnija Evropa u obostranom interesu" i da Vašington snažno podržava pojačanu kooperaciju između EU i NATO saveza, koji predvodi SAD.

Ministar odbrane Slovenije Matej Tonin je rekao da bi odred za hitne reakcije mogao da uključi od 5.000 do 20.000 ljudi, ali da njihovo raspoređivanje zavisi od udružene, javne odluke 27 zemalja EU.

- Ukoliko pričamo o evropskim vojnim snagama, problem je konsenzus, pa te trupe skoro nikada nisu aktivirane. Možda je rešenje da izmislimo mehanizam gde će biti dovoljna prosta većina za aktivaciju, kao i da omogućimo da mogu da (u akciju) idu oni koji to žele - rekao je Tonin.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Generalni sekretar NATO Stoltenberg protiv ideje stvaranja vojske Unije
Tanjug 03.09.2021.

Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg podržao je danas planove Evropske unije da uspostavi zajedničku odbrambenu politiku, ali je istovremeno rekao da je protiv pravljenja vojnih jedinica EU za brzo delovanje, jer bi tako moglo da dođe do dupliranja savezničkih operacija.

Ministri odbrane država Evropske unije razmatraju stvaranje "jednica za hitno reagovanje" koje bi imale 5.000 vojnika. Ministri EU smatraju da je evropskom bloku potrebno da reaguje na konflikte van svojih granica, naročito posle haotičnog povlačenja zapadnih snaga iz Avganistana, preneo je Rojters.

- Pozdravljamo EU napore kada je reč o odbrani, ali te snage ne mogu zameniti NATO. Ne treba se duplirati NATO, jer imamo jedinstvene snage, a ograničene resurse - izjavio je Stoltenberg za Rojters.

Pokušaji EU da stvore tim za hitno reagovanje zaustavljani su više od 10 godina, iako je napravljen 2007, kada je stvorena jedinica od 1.500 vojnika koja nikada nije korišćena zbog nesuglasica oko finansiranja i različitih spoljnopolitičkih stanovišta.

- Mislim da morate koristiti snage na najbolji mogući način. EU je imala vojne jedinice mnogo godina, ali ih nije koristila - dodao je Stoltenberg.

NATO je stvorio Jedinicu za hitno reagovanje uoči pripajanja Krima Rusiji 2014. godine, a SAD su doprinele vrhnuskim vojnim sredstvima, navodi Rojters.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Evropa nije vojno spremna – ministri doneli odluku
IZVOR: DW PETAK, 3.09.2021.

Nakon haotičnog povlačenja iz Avganistana, u Evropskoj uniji ponovo se diskutuje o formiranju "jedinica za brzo reagovanje".

Ministri obrane o tome su raspravljali na Brdu kod Kranja, ali plan je teško sprovodljiv. Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj nazvao je iskustvo iz Avganistana "katalizatorom", što bi bio istorijski događaj koji izaziva politički pomak i koji bi mogao da znači proboj u evropskoj odbrambenoj politici.

"Kad, ako ne sad", pita Borelj. Dakle, da li je dovoljan pritisak da se ministri odbrane zemalja-članica Evropske unije, koji očigledno pate od nemoći i nesposobnosti, suoče s događajima u Kabulu i naprave iskorak u odbrambenoj politici EU?

"Gorak kraj, težak poraz"

Nemačka ministarka odbrane Anegret Kramp-Karenbauer govori o "gorkom kraju, teškom porazu" u Avganistanu. Ostaje da se vidi da li je Zapad time trajno oslabljen. Ona je izrazila žaljenje što Evropljani još uvek nisu vojno spremni. Od toga zavisi kredibilitet Evrope u budućnosti, jer se do sada oslanjalo na SAD, kao na primer u Kabulu.

Ministri su na slovenačkom Brdu kod Kranja raspravljali o tome da li bi mogli, pod pritiskom aktuelnih događaja, da naprave iskorake s planom o formiranju evropskih snaga za brzo reagovanje. Plan je, inače, na stolu od maja ove godine. Za to bi trebalo da u pripravnosti bude 5.000 ljudi koji bi mogli da reaguju u krizama – recimo u situaciji na aerodromu u Kabulu, gde je evakuacija stranca i avganistanskih pomoćnika morala da bude obezbeđivana vojno. Letovi Evropljana završeni su onog trenutka kada su SAD povukle svoje poslednje vojnike. Evropljani otada sebi postavljaju pitanje, zar ne bi trebalo da i oni sami mogu da reaguju u takvim situacijama – i bez Sjedinjenih Država.

Uprkos jasnim frustracijama nemačke ministarke Kramp-Karenbauer i mnogih drugih njenih kolega, na kraju sastanka došlo se samo do toga da se postepeno krene s realizacijom plana koji su Francuzi predložili u maju. Svi oni koji su očekivali veliki politički iskorak nakon debakla u Avganistanu – grdno su se razočarali. Nemačka želi da do jeseni pripremi dokument kako bi se napredovalo s planovima.

"Još jednom sam danas u debati o Avganistanu ukazala na to da se nismo protivili povlačenju Amerikanaca iz Avganistana, jer, s obzirom na naše sopstvene snage, nismo bili u situaciji da sami ostanemo u Avganistanu", iskreno je rekla Kramp-Karenbauer. Zbog toga ova debata sada mora da se vodi konkretno: ko ima koje specijalne sposobnosti i koja armija je spremna da ih uključi u zajednički projekat. Ministarka odbrane Nemačke smatra da vojni kapaciteti u Evropi postoje, ali da moraju da se objedine kako bi se postigla toliko hitno željena "bezbednosno-politička sposobnost za delovanje".

Nemačka će za to da se pozove na član 44, odredbu Sporazuma EU koja zemljama-članicama dozvoljava da jednu grupu njih zaduže određenom misijom. Ta odluka, međutim, mora da bude usvojena jednoglasno. A o načinu na koji bi "koalicija voljnih" koordinisala neku intervenciju, ona bi mogla da odluči sama. Time bi trebalo da se izbegne stalni problem sa "jednoglasnošću" koji ometa napredovanje. Ideja je da one zemlje koje nisu uključene, nemaju ni interesa da ometaju intervenciju. Ipak, vrata za uobičajene ucenjivačke igrice među zemljama-članicama, ostala bi otvorena, jer bi i najmanja članica mogla da uloži veto iz nebitnih razloga.

Koliko je veliki sukob interesa u odbrambenoj politici između južnih i severnih zemalja EU, pokazuje primer istupa letonskog ministra Artisa Pabrike. Njega na primer, kako kaže, Avganistan ne interesuje. Umesto toga, želi pomoć na granici sa Belorusijom. Odatle dolaze hiljade izbeglica koje bi režim Aleksandra Lukašenka mogao da prošvercuje kako bi izvršio pritisak na baltičke zemlje. Letonac je skeptičan i u pogledu velikih projekata odbrambene politike. "Šta se dogodilo s borbenim jedinicama", upitao je podrugljivo. "Nikada nisu upotrebljene". Ideja o takvim zajedničkim borbenim grupama kruži Evropskom unijom već čitavu deceniju. Ne radi se samo o vojnim sposobnostima, već pre svega o nedostatku političke volje, rekao je Artis Pabrika. Osim toga, pojedine zemlje – a tu je mislio i na Nemačku – konačno bi morale da povedu javnu debatu o odbrambenoj spremnosti i s tim povezanim obavezama.

"Moramo da shvatimo da se svet brzo menja. Potrebna nam je snažna sila kako bismo odbranili Evropu", zaključio je letonski ministar.

Različiti pogledi

I dok baltičke zemlje pre svega strahuju od napada iz smera Rusije, južne zemlje zabrinute su zbog tekućih sukoba na Bliskom istoku, u Libiji i zemljama Sahela. Tu različitu orijentaciju Nemačka želi da zaobiđe regionalizacijom budućih trupa za intervenciju. Severne i južne zemlje trebalo bi da se povežu. Međutim, nakon izlaska Britanaca iz EU, samo su još Francuska i delimično Nemačka veće vojne sile. One bi svakako bile potrebne na obe ose Unije.

Projekat "trupe za brzo reagovanje" trebalo bi da bude usvojen na proljeće, kada predsedavanje Savetu EU preuzme Francuska.

Izvor: www.b92.net

[Dreadnought]

Will Afghanistan withdrawal chaos lead to an EU Army?

[Dreadnought]

Samo politička volja može da zaštiti Evropu, a ne zajednička armija!


Nedavna dešavanja u Avganistanu, povratak talibana na vlast, obnova Al Kaide i trajno povlačenje Amerikanaca i vojski ostalih članica NATO pakta pokrenulo je na samitu ministara odbrane EU na Brdu kod Kranja ponovo ideju o osinivanju Evropske vojske, odnosno evropskih snaga za brzo reagovanje. S druge strane nemačka ministarka odbrane Anagret Kramp-Karenbauer u vladi Angele Merkel, koja odbrojava poslednje dane pred parlamentarne izbore koji su zakazani za kraj septembra smatra da samo politička volja može da zaštiti Evropu.

Ona je u autroskom tekstu za Atlantic Council navela da je istina da je Zapad pretrpeo značajni udarac u Avganistanu, ali pravi poraz bi bio da dođe do podela između Evropske unije i Sjedinjenih Država ili Evropljana i Amerikanaca

"Nakon što su talibani zauzeli Avganistan, apsolutno je ključno da mi Evropljani prihvatimo važnu istinu o završetku naše misije na Hindukušu: Nismo mogli da se odupremo odluci SAD da se povuče iz zemlje jer nismo imali vojne sposobnosti što bi nam omogućilo da ostanemo tamo bez američkog vojnog prisustva. Kao posledica toga, naša politička poluga bila je ograničena.

Istina je da je Zapad pretrpeo značajan udarac u Avganistanu. Ali hoće li se to pretvoriti u trajni poraz, u potpunosti zavisi od zaključaka koje sada izvlačimo iz ovog iskustva. Ako te lekcije dovedu do podele između Evropske unije (EU) i Sjedinjenih Država, ili između Evropljana i Amerikanaca, to bi bio pravi poraz. A ako se, kao rezultat toga, povučemo iz međunarodnog angažmana i svojih globalnih odgovornosti, Zapad će zaista izgubiti.

Ali ako se mi Evropljani sada ozbiljno pozabavimo odbranom i ako uspemo da podržimo svoju diplomatiju istinskim vojnim mišićima i ojačamo Zapad kao američkog partnera u vođstvu, tada će Zapad u celini biti pobednik.

Dakle, šta treba učiniti?

Prvo, ne smemo se zaglaviti u raspravi o tome da li moramo da uspostavimo nove snage za brzo reagovanje EU kao dodatnu vojnu jedinicu koja je na raspolaganju EU stalno. Stvaranje posebne sile nije pitanje; već postoji mnogo vojnih resursa. Istina, uvek bismo mogli da koristimo više opreme. Ali u stvarnosti ograničavajući faktor nije nedostatak tehničkih sposobnosti ili čak institucija. Umesto toga, to je nedostatak političke volje za zajedničko delovanje.

Budućnost bezbednosti i odbrane EU vrti se oko niza ključnih pitanja: Kako konačno možemo u potpunosti iskoristiti svoje postojeće sposobnosti? Da li postoji dovoljno političke volje za zajedničko delovanje? I, ako ne, kako možemo stvoriti ovu političku volju?

Zatim, sledeći iz ovih pitanja: Kako možemo brže donositi odluke kao dvadeset sedam država članica, tako da naše mnoštvo više ne ograničava naše sposobnosti? Koji je naš nivo ambicija? Kakve misije zapravo želimo da preuzmemo? I, iz perspektive vojnog praktičara, kada možemo početi sa obukom za njih?

Jednom kada razjasnimo naše ambicije u određenoj situaciji, mogli bismo se brzo pozvati na član 44 Ugovora o EU kako bismo omogućili „koaliciji EU voljnih“ da deluje, na osnovu kolektivne odluke svih država članica.

Čim smo raspravu o odbrani EU pretvorili u raspravu o političkoj volji - a ne o institucijama - mogli bi uslediti dodatni strateški koraci.

Na primer, o regionalnoj bezbednosti u neposrednom i širem susedstvu Evrope, mogli bismo dodeliti jasno definisana područja odgovornosti grupama država članica koje deluju u tim regionima u ime cele Evropske unije. Takođe bismo mogli bolje, integrisanije iskoristiti našu postojeću saradnju na strateškim vazdušnim prevozima. Isto važi i za svemirsku saradnju koja uključuje satelitske komunikacije i izviđačka sredstva.

Konačno, kako bi se pripremili za operacije poput evakuacije u Kabulu, naše specijalne snage mogle bi početi zajedno vežbati za precizno osmišljene scenarije i nepredviđene situacije.

Prava snaga u bezbednosti i odbrani EU može doći samo iz država članica i njihovih prestonica. Tu se nalaze resursi i tu se mogu donositi odluke o upotrebi sile. Institucije u Briselu svakako mogu pomoći, ali je odgovornost država članica da se okupe i okončaju slabe performanse Evrope u oblasti odbrane.

Razgovori između država članica o nekim od ovih ideja već su počeli. Ali sada je vreme da se ove diskusije prošire i intenziviraju, s ciljem da Evropska unija postane strateški igrač na koga treba računati".


izvor

[Dreadnought]

NATO: Vojska EU bi oslabila NATO


Stvaranje vojske Evropske unije moglo bi da oslabi transatlantski savez i podeli Evropu, izjavio je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg.

„Pozdravljam veliki doprinos Evrope u oblasti odbrane, ali on ne treba da zameni NATO. Potrebno je održavati vezu između Severne Amerike i Evrope“, rekao je Stoltenberg u intervjuu za britanski „Telegraf“.

Prema njegovim rečima, svaki pokušaj da se uspostave paralelne strukture, dupliraju strukture komande „oslabile bi naše zajedničke kapacitete da radimo zajedno, jer sa ograničenim resursima moramo da sprečimo dupliranje napora“.

On je istakao da ne samo da bi svaki pokušaj slabljenja veze između Severne Amerike i Evrope oslabio NATO, već bi i podelio Evropu.

Ranije su šef evropske diplomatije Žozep Borelj i predsedavajući vojnog komiteta Evropske unije Klaudio Gracijano pozvali na stvaranje snaga za brzo reagovanje od najmanje pet hiljada ljudi unutar te organizacije.

izvor