PALUBA
September 19, 2020, 06:31:03 am *
Welcome, Guest. Please login or register.
Did you miss your activation email?

Login with username, password and session length
News: Prilikom registracije lozinka mora da sadrži najmanje osam karaktera, od toga jedno veliko slovo, i bar jedan broj, u protivnom registracija neće biti uspešna
 
   Home   Help Search Calendar Login Register  
Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 [2]   Go Down
  Print  
Author Topic: Bosansko Hercegovački ustanak  (Read 14105 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
ML
kapetan korvete
*
Offline Offline

Posts: 6 674



« Reply #15 on: August 20, 2010, 11:09:40 pm »

Naoružanje Srpske vojske je umnogome zaostajalo za Turskim.
Manji broj je bilo ostraguša (Pibodi,Krnkovi i Ggrinovi sistemi), više je bilo prednjača, belginke od naroda nazvane "batine" i još gorih pušaka.
Dok je srpski vojnik napunijo prednjaču turski vojnik bi ispalio 15-17 metaka. Neunificiranost je uticala i na snabdjevanje municijom.

Pred ratove za oslobođenje i nezavisnost 1876-1878, modernizacija oružja bila je uslov bez koga se nije mogao ostvariti taj veliki cilj. Turska vojska je već posedovala jednometne ostraguše sistema Henri-Martini M.1871, kao i repetirke sistema Vinčester M.1866. Novca za nabavku novog oružja nije bilo dovoljno pa su Srbi našli najpraktičnije rešenje da stare perkusione sprednjače konvertuju na jednometni ostragpuneći sistem. Posle izvesnog lutanja usvojen je Pibodijev konverzioni sistem. Čuvena srpska "piboduša" modela 1870 proslavila se u ratovima za oslobođenje i nezavisnost, ali je, nažalost, sačuvan vrlo mali primeraka, a Vojni muzej poseduje samo četiri "kašikare" kako su se ove puške popularno nazivale. Po sticanju pune nezavisnosti 1878, jedan od prioriteta srpske države bila je modernizacija vojske i oružja. Puška sistema Pibodi imala je pored ostalih nedostataka i zastareli veliki kalibar 14,9mm. Trebalo je naći rešenje za novu modernu ostragušu manjeg kalibra. Tako je posle studioznog projekta i velikog konkursa od 1879, izbor pao na Mauzerovo rešenje sa poboljšanim balističkim svojstvima koje dugujemo srpskom artiljerijskom majoru Kosti-Koki-Milovanoviću. Srpska jednometna ostraguša, nazvana kokinka, sistema Mauzer-Milovanović M.1880, kal.10,15mm, smatrana je tokom narednih desetak godina najboljom pešadijskom puškom u Evropi. U Vojnom muzeju nalazi se svega nekoliko "kokinki", među kojima je i nagradni primerak koji je pripadao generalu Milojku Lešjaninu, tadašnjem ministru vojnom. http://www.muzej.mod.gov.rs/muzej/zbirke/zfo1_l.html

* pibodi%204838.jpg (10.38 KB. 168x127 - viewed 269 times.)

Logged
ML
kapetan korvete
*
Offline Offline

Posts: 6 674



« Reply #16 on: August 21, 2010, 10:42:42 am »

Turska je na konferenciji velikih sila u Carigradu, pristala na reforme i suzdržala se od teritorjalnih pretenzija prema Srbiji i Crnoj Gori. Da bi otupili zahtjeve velikih sila
Turci 11.decembra donose veoma liberalan ustav izrađen od strane velikog vezira Midhat paše. Time je formalno intrvencija velikih sila postala nepotrebna a Turska je dobivala na vremenu.
 Osiguravši se od A-U ( od strane Rusije je dat pristanak za okupaciju Bosne i Hercegovine u zamjenu za nemješanje u Rusko –Turski rat) Rusija u prvom kvartalu 1877g stupa u rat protiv Turske u Aziji preko kavkaskih gora i u Evropi preko Dunava, sa Rusijom je voljno-nevoljno i Rumunija, a pobunjuju se i Bugari, mada su i jedni i drugi bili dosta slabi borci. Proklamujući taj rat kao borbu za oslobođenje krščana, za svetu i pravednu stvar začepila je usta zapadnim silama, koje ipak za vrjeme rata nisu stajale po strani i pomagale su Tursku u svakom pogledu, ne želeči da Rusija ostvari svoje postavljene ciljeve ekspanziju prema Carigradu i Bosforu a i ostvarivanje zone uticaja na Balkanu.
U decembru 1877 i Srbija ponnovo stupa u rat i uspješno protjeruje oslabljene Turke i značajno širi oslobođenu teritoriju.

Da se vratimo na Bosnu. Turci su primirje posle prvog srpsko turskog rata iskoristili za pripreme protiv ustanika i u proljeće 1977 kreču da uguše ustanak u Bosni sa 5000 nizama , što nije dovelo do očekivanih rezultata . Borbe se šire u  unutrašnjost Bosne, što je primoralo Turke da grupišu snage i pokušaju uništiti ustanike u širem rejonu Tiškovaca i Crnih Potoka.Despotović je pramda se Babić nije složio sa planom da se prihvati frontalna borba zaposjeo sa 3000 ustanika Sedlo , a leđa je naivno zaštitio A-U granicom. Ismet paša je sa jačim snagama napao 4 augusta ustanike frontalno i prešavši A-U granicu i sleđa što je dovelo do razbijanja ustanika. Despotović se s jednim djelom ustanika spasio na A-U teritoriju, gdje je razoružan i interniran, a Babić se skloni osa manjom grupom u ličke planine odakle je vršio povremene upade u Bosnu.

Pobjedom nad Turcima i prodorom prem Carigradu Rusija je naterala Tursku da traži primirje, dolazi do pregovora i podpisivanja San Stefanskog mira 21 februara 1978g.
« Last Edit: June 23, 2013, 10:03:34 pm by ML » Logged
ML
kapetan korvete
*
Offline Offline

Posts: 6 674



« Reply #17 on: August 21, 2010, 06:09:14 pm »

Pobjedom nad Turcima i prodorom prem Carigradu Rusija je naterala Tursku da traži primirje, dolazi do pregovora i podpisivanja San Stefanskog mira 21 februara 1878g.
Evo što o tom miru  a posljedično i o Berlinskom kongresu piše Vladimir Ćorović:
Sanstefanski Ugovor bio je veliko razočaranje za Srbe. Ruska diplomatija stvarala je na njemu Veliku Bugarsku na čistu štetu srpskih interesa. Ta Velika Bugarska, koja bi imala 163.000 km2, imala je da se stere od Crnog Mora do Drima i Albanije; u nju je imala da uće ne samo Maćedonija, nego i najveći delovi Stare Srbije, sa skopljanskim sandžakom i sa delovima debarskog, prizrenskog i niškog. Bugarima su imali pripasti Pirot i Vranje, pa je tražen čak i Niš. Ogorčena, srpska vlada je tad poručila Rusima, da će Niš braniti i od njih isto kao i od Turaka. Zašto su Rusi tako postupali? Prvenstveno u svom interesu. Videći da se prave velike smetnje njezinom učvršćivanju na Balkanu ona je htela da bar za Bugarsku uzme što više, u uverenju, da će od nje oslobođena Bugarska biti njen verni klient. Ono što bude bugarsko biće, verovalo se, u neku ruku i rusko. S druge strane, proširujući što više Bugarsku ruski diplomati su verovali da rade u korist slovenske stvari i slovenske budućnosti. U petrogradskom Ministarstvu Inostranih Dela znalo se dobro, da je Austro-Ugarska, s njihovim pristankom, stavila ruku na zapadni deo Balkana i da Srbija ulazi u bečku sferu. Proširenje Srbije značilo bi posredno proširenje austriske sfere. Sem toga bitnog načelnog razloga u Rusiji nisu bili zadovoljni držanjem Srbije, imali su rđavo mišljenje o njenoj vojnoj snazi i vojnim naporima, i nalazili su da Srbija ima i suviše svoje volje. S toga je za Srbiju u Sanstefanskom Ugovoru učinjeno vrlo malo. Ona je imala dobiti uz nezavisnost samo neznatne ispravke granica u pravcu Mitrovice i Novog Pazara. Za Crnu Goru bilo je predviđeno proširenje relativno veće prema njenom dotadašnjem opsegu, ali je, apsolutno uzevši, i ono bilo malo. Za Bosnu i Hercegovinu Rusija je htela izraditi autonomiju. Sanstefanski Ugovor učinio je najmučniji utisak na Srbe kakav se dao zamisliti, i bio je toliko teži, što je dolazio od Rusije, od koje su se svi toliko nadali.
Sanstefanski Ugovor je morao biti revidiran. Protiv njega su naročito protestovale Engleska i Austrija, kojima podjednako nije išlo u račun jačanje Rusije i njenog uticaja i jačanje Slovenstva uopšte. Za reviziju Sanstefanskog Ugovora bio je u leto 1878. sazvan kongres u Berlinu, gde je moćna ličnost nemačkog kancelara, kneza Bizmarka, držala sve konce u rukama. Srpska diplomatija približila se bečkoj vladi i njenom pomoću dobila je nešto više u Berlinu nego u Sanstefanu, ali i to ne s toga što bi Beč želeo pomoći Srbima, nego što je hteo da umanji rusku tvorevinu. Na Berlinskom Kongresu Srbija i Crna Gora dobile su priznanje svoje nezavisnosti. Teritorialno Srbiji su pridružena četiri okruga: niški, pirotski, toplički i vranjski, a Crna Gora je dobila Podgoricu, Nikšić, Kolašin i Bar s njihovim područjem. Dodeljeno joj je bilo i Gusinje, ali je arnautski otpor tamo bio toliki, da su sile posle, 1880. god., izmenile svoju odluku i mesto toga dale Crnoj Gori Ulcinj. Po predlogu Engleske, a po unapred stvorenom sporazumu, Austro-Ugarskoj je poveren mandat okupacije Bosne i Hercegovine i vojničko posedanje "do iza Mitrovice". Ona je uzela Novopazarski Sandžak sa jasnom namerom da rastavlja Srbiju od Crne Gore i da tim posedom otvori sebi dalji put prema Solunu.
Glavna karakteristika javnog mišljenja u Srbiji posle srpsko-turskog rata i Sanstefanskog Mira i Berlinskog Kongresa bilo je opšte razočaranje. Mada je drugi period ratovanja doneo izvesne uspehe svet je, ipak, ostao pod utiskom krize na Đunisu i sa uverenjem da vojska nije opravdala one nade, koje su u nju polagane. U našoj romantičarskoj rodoljubivoj pesmi i pripovetci svaki je Srbin mogao da kidiše na gomile Turaka i da ostane pobednik; pojam Srbina identifikovao se s pojmom viteza. To samouverenje poljuljala je stvarnost, koja je bila i suviše negativna. Diplomatski neuspeh bio je još teži. Berlinski Kongres imao je da uništi svaku nadu na stvaranje jedne veće srpske države na Balkanu. Bosna i Hercegovina, nada i cilj cele politike Kneza Mihaila, pokrajine zbog kojih je Srbija sa Crnom Gorom i ušla u rat protiv Turaka, dopale su jednoj velikoj sili, da tobože privremeno u njima uvede red, a u stvari da ih posedne i prisvoji. Ulazak Austro-Ugarske u Bosnu i Hercegovinu značio je zamenjivanje Turske novim i daleko opasnijim neprijateljem. On je rušio osnovno načelo srpske državne politike i svake zdrave politike balkanskih naroda uopšte, koji su tražili da Balkansko Poluostrvo ostane samo njima, slobodno od svih zavojevačkih i političkih akcija tuđih država, a naročito velikih sila. Za Austriju se znalo, posle njenog potiskivanja iz Nemačke i Italije, da želi naknadu i proširenje na Balkanu i da svoje težnje upućuje u pravcu Soluna. Na tom putu ona je išla prvenstveno preko starog istoriskog srpskog područja, svesno, s namerom da, posedajući Novopazarski Sandžak, spreči spajanje Srbije i Crne Gore. Dotle srpski sused samo na severu, Austro-Ugarska je obuhvatala sad i celu njenu zapadnu granicu i podvlačila se i na južnu, opasujući Srbiju sa tri strane. Da su napori ratovanja doneli Srbiji i povoljnije rezultate, u zemlji bi se, posle njega, po samoj prirodi stvari, javilo dosta nezadovoljstva zbog teških finansiskih tereta, poremećenosti javnog morala, izlišnosti izvesnih oštrih mera i drugih razloga. Ovako, posle neuspeha i vojničkog i diplomatskog, koji su teško pogađali i naš nacionalni ponos i naše životne interese, nezadovoljstvo se pretvaralo u živ i neodoljiv protest. http://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/7_15_l.html
« Last Edit: June 23, 2013, 10:03:52 pm by ML » Logged
ML
kapetan korvete
*
Offline Offline

Posts: 6 674



« Reply #18 on: August 23, 2010, 07:22:29 pm »

Ustanici nisu pobrali plodove svoje teške i junačke borbe. Glavni uzroci neuspjeha leže u nepovoljnoj vanjsko političkoj situaciji i manjkalo je teritorjalne objedinjenosti akcija i jedinstva vodstva ustanika.

Ipak je prevladujući fator bio vanjskopolitički, jer kao i do današnjih vremena interes velikih sila ne poštuje želje i borbu naroda, več u svemu sljep na sve, vidi samo svoj interes, ostavljajući vatru da tinja i da se na najmanji povod razbukta. Istočno pitanje je rješeno, ali je po drugoj strani ostalo otvoreno i spremno na ponovno otvaranje.
Mandat za okupaciju je dobijen i A-U je krenula u akciju.
Razočarenje je bilo različito distribuisano.

Ustanici su bili prinuđeni položiti oružje ali su postavili svoje zahtjeve koji su bili čista utopija, izražavali su njihove želje u smislu kad već mora da bude neka bude bar tako, ispod su dva skana  uslova srpskih ustanika:

* DSCF4377.JPG (93.08 KB. 800x588 - viewed 170 times.)

* DSCF4378.JPG (177.1 KB. 800x706 - viewed 146 times.)


Muslimani bosanski- Bošnjaci nisu tražili nikakve uslove, već su se odlučili da se odlučno bore dok  A-U ne odbiju od granica svoje postojbine.

Njene trupe su u Hercegovini razoružale 6750 ustanika ( O okupaciji A-U ču otvoriti novi topic)
Cjela tematika je dosta šturo predstavljena, sa namjerom, da se proširuje i da se šire vidici vezani za jednu od najvećih buna na našim prostorima.

Logged
JASON
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 147



« Reply #19 on: August 03, 2020, 09:44:52 am »


* невесињске усташе (око 1928. г.).jpg (453.1 KB. 1222x794 - viewed 18 times.)

Logged
Pages:  1 [2]   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.032 seconds with 25 queries.