PALUBA
March 29, 2024, 04:11:30 pm *
Welcome, Guest. Please login or register.

Login with username, password and session length
News: Čitajte na Palubi roman "Centar" u nastavcima, autora srpskog podoficira i našeg administratora Kuzme
 
   Home   Help Login Register  

Prijatelji

▼▼▼▼

Mesto za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 2 3 4 5 6 7 8 [9] 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19   Go Down
  Print  
Author Topic: Ћирилица  (Read 92498 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
fazan
Moderator
poručnik korvete
*
Offline Offline

Posts: 3 132


« Reply #120 on: March 31, 2016, 07:59:56 pm »

Добар део некадашљег Београдског пашалука се више пута празнио и пунио након аустријско-турских ратова. Ијекавски говор се могао чути код појединих старијих људи у неким шумадијским селима пре 30-40 година, и то у породицама које су живеле на том подручју од двадесетих година XIX века. У сваком случају, Вуков српски језик је био разумљив становништву ослобођене Србије. Међутим, Вуков речник је обухватио само речи из говорног народног језика, којим је говорио неук свет. Већ код превода Новог Завета, Вук се нашао у проблему јер није могао да га преведе користећи фонд речи из његовог речника.

Logged
dzumba
Stručni saradnik - specijalne jedinice
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 22 318


« Reply #121 on: March 31, 2016, 08:26:11 pm »

Зато сада средства информисања, посебно телевизија доприносе мешању говора, наречја и стварању "новог", са тзв. равним акцентом, са јачим примесама "јужњачког" дијалекта (барем у Србији). На простору СХБЦГ језика долази до преузимања речи (кроатизама или србизама, како где и како ко то назива). У свакидашњи говор већ су ушли разни страни изрази које већ практично сматрамо "својима" (на пример "мејл", ОК, "супер" и сл.). Неки кажу да се тако квари језик. Не, језик је жива ствар и тако ће бити док је људи.
Logged
Milan (longtrip)
kapetan fregate
*
Offline Offline

Posts: 7 424



« Reply #122 on: March 31, 2016, 08:50:02 pm »

Кад је већ тако, није згорег да се подсетимо зашто неконтролисан развој званичног језика, а не сленга, није увек добронамеран и користан. Англосрпски је неминовност али није књижњвни језик. Већи је проблем коришћење туђица јер је то модерно односно "ин".


Завештање језика


Речи Стефана Немање - оца Симеона, изговорене на самртној постељи, које је записао његов
намлађи син Растко - Свети Сава:



"Чувајте, чедо моје мило, језик као земљу. Реч се може изгубити као град, као земља, као душа. А шта је народ изгуби ли језик, земљу, душу?

Не узимајте туђу реч у своја уста. Узмеш ли туђу реч, знај да је ниси освојио, него си себе потуђио. Боље ти је изгубити највећи и најтврђи град своје земље, него најмању и најнезначајнију реч свога језика.

Земље и државе се не освајају само мачевима, него и језицима. Знај да те је непријатељ онолико освојио и покорио колико ти је речи потро и својих потурио. Народ који изгуби своје речи престаје бити народ.

Постоји, чедо моје, болест која напада језик као зараза тело. Памтим ја такве заразе и морије језика. Бива то најчешће на рубовима народа, на додирима једног народа са другим, тамо где се језик једног народа таре о језик другог народа.
Два народа, мило моје, могу се бити и могу мирити. Два језика никада се помирити не могу. Два народа могу живети у највећем миру и љубави, али њихови језици могу само ратовати. Кадгод се два језика сусретну и измешају, они су као две војске у бици на живот и смрт. Док се год у тој бици чује један и други језик, борба је равноправна, кад почиње да се боље и више чује један од њих, тај ће превладати. Најпосле се чује само један језик. Битка је завршена. Нестао је један језик, нестао је један народ.

Знај, чедо моје, да ти битка између језика не траје дан два, као битка међу војскама, нити годину две, као рат међу народима, него век или два, а то је за језик исто тако мала мера времена као за човека трен или два. Зато је, чедо моје, боље изгубити све битке и ратове него изгубити језик. После изгубљене битке и изгубљених ратова остаје народ. После изгубљеног језика нема народа.

Човек научи свој језик за годину дана. Не заборавља га док је жив. Народ га не заборавља док постоји. Туђи језик човек научи исто за годину дана. Толико му је потребно да се одрече свога језика и прихвати туђи. Чедо моје мило, то је та зараза и погибија језика, кад један по један човек почиње да се одриче свога језика и прихвати туђи, било што му је то воља, било да то мора.

И ја сам, чедо моје, у својим војнама употребљавао језик као најопасније оружје. Пуштао сам и ја заразе и морије на њихове језике испред мојих полкова. За време опсада, и дуго после тога, слао сам чобане, сељане, занатлије и скитнице да преплаве њихове градове и села као слуге, робови, трговци, разбојници, блудници и блуднице. Моји полководци и полкови долазили су на напола освојену земљу и градове. Више сам крајева освојио језиком него мачем.

Чувајте се, чедо моје, инојезичника. Дођу неприметно, не знаш кад и како. Клањају ти се на сваком кораку. И зато што не знају твој језик, улагују ти се и умиљавају онако како то раде пси. Никада им не знаш шта ти мисле, нити можеш знати, јер обично ћуте. Они први који долазе да извиде како је, дојаве другима, и ево ти их, преко ноћи домиле у непрекидним редовима као мрави кад нађу храну. Једног дана тако осванеш опкољен гомилом инојезичника са свих страна.
Тада дознајеш касно да нису мутави и да имају језик и песме, и своја кола и обичаје. Постају све бучнији и заглушнији. Сада више не моле нити просе, него траже и отимају. А ти остајеш на своме, али у туђој земљи. Нема ти друге него да их тераш или да бежиш, што ти се чини могућнијим.
На земљу коју тако освоје инојезичници не треба слати војску. Њихова војска ту долази да узме оно што је језик освојио.

Језик је, чедо моје, тврђи од сваког бедема. Када ти непријатељ провали све бедеме и тврђаве, ти не очајавај, него гледај и слушај шта ти је са језиком. Ако је језик остао недирнут, не бој се. Пошаљи уходе и трговце нека дубоко зађу по селима и градовима и нека слушају. Тамо где оџвања наша реч, где се још глагоља и где се још, као стари златник обрће наша реч, знај, чедо моје, да је то још наша држава без обзира ко у њој влада. Цареви се смењују, државе пропадају, а језик и народ су ти који остају, па ће се тако освојени део земље и народ опет вратити, кад тад вратити, својој језичкој матици и своме матичном народу.

Запамти, чедо моје, да свако освајање и отцепљење није толико опасно за народ колико је штетно за нараштај. То може штетити само једном нараштају, а не народу. Народ је, чедо моје, трајнији од нараштаја и од сваке државе. Кад тад народ ће се спојити као вода чим пукну бране које га раздвајају. А језик, чедо моје, језик је та вода, увек иста с обе стране бране, која ће као тиха и моћна сила која брегове рони опет спојити народ у једно отачаство и једну државу."




Logged
ssekir75
poručnik fregate
*
Offline Offline

Posts: 4 194


« Reply #123 on: April 09, 2016, 07:33:46 pm »

Зато сада средства информисања, посебно телевизија доприносе мешању говора, наречја и стварању "новог", са тзв. равним акцентом, са јачим примесама "јужњачког" дијалекта (барем у Србији). На простору СХБЦГ језика долази до преузимања речи (кроатизама или србизама, како где и како ко то назива). У свакидашњи говор већ су ушли разни страни изрази које већ практично сматрамо "својима" (на пример "мејл", ОК, "супер" и сл.). Неки кажу да се тако квари језик. Не, језик је жива ствар и тако ће бити док је људи.

језик јесте жива ствар, али негде се и претерује или је превише опуштено. рецимо, хрвати по мени претерују превођењем и што треба и што не треба. рецимо, сви одреда кажу рачунало. у срба је преовлађујућа енглеска реч компјутер, иако имамо своју - рачунар. ту су хрвати у праву. исто важи и за пошту (мејл). међутим, док цео свет користи грчку реч хеликоптер (добро, сем руса Grin) они користе врло рогобатну зракомлат. срби рецимо немају своју реч за лулу и дуван (турске тј арапске речи). јастук, јорган, душек... такође турске. прихваћене су као наше, и сад да ме неко пита да му преведем ово на српски појма не би имао. ајд за душек користи се и мадрац, мада није исто, а не знам ни чија је реч. наша није сигурно. тако да ту истеривати неку правду је... хм... ај да кажемо глупо.

са друге стране, неко, мислим моториста, поставио је логична питања које сви јужњаци постављају када бране свој језик. а то је да ли си с мушку или женску особу (кум/кума, милан/милана, јован/јована...). да ли седиш с пандури или с пандура у кафану "код лопова", или кад кажеш да неког чекаш код коња да ли их има један или више (јужњаци кажу код коња и код коњи).

дакле, свиђало се то коме или не, јужњачки језик је прецизнији.  Grin (успут, имам колегиницу из лознице, тако ме иритира њен "правилан" говор да редовно добијем напад беснила док каже шта има )
Logged
fazan
Moderator
poručnik korvete
*
Offline Offline

Posts: 3 132


« Reply #124 on: April 09, 2016, 09:28:14 pm »

Кад је већ тако, није згорег да се подсетимо зашто неконтролисан развој званичног језика, а не сленга, није увек добронамеран и користан. Англосрпски је неминовност али није књижњвни језик. Већи је проблем коришћење туђица јер је то модерно односно "ин".


Завештање језика


Речи Стефана Немање - оца Симеона, изговорене на самртној постељи, које је записао његов
намлађи син Растко - Свети Сава:



Ух... То ”завештање” је књижевно дело које је написао Миле Медић пре двадесетак година, нема везе ни са Немањом ни са Св. Савом.

Енглески данас улази у српски језик на исти начин као што је некада улазио француски, немачки, турски, грчки... Данас пола Србије верује да је шифоњер (фр. Chiffonnier) традиционална српска реч за ормар (лат. Аrmarium). Да не говоримо о мердевинама (лествама), зејтину (уљу), шарафима (вијцима) итд.
Logged
micha
Stručni saradnik - OMJ
zastavnik I klase
*
Offline Offline

Posts: 1 831


« Reply #125 on: April 10, 2016, 12:33:01 am »




   Naravno da strane reči svakodnevno ulaze u srpski jezik i kvare ga isto kao što poslenici stranih obaveštajnih službi ulaze u organe vlasti i uništavaju našu zemlju! Za sve gore navedene reči postoji i narodni izraz ali je mnogo ''gotivnije" kada beogradska prostitutka na Farmi svinja kaže fioka nego čekmeže, pederuša umesto torbica (mada sam ja u početku mislio da ova reč označava dominantnijeg partnera u homoseksualnoj vezi dve žene), selfi umesto autoportret i tome slično. U zemlji u kojoj je doneto nekoliko zakona o pravima LGBT i ti populacije, a nijedan o zaštiti srpskog jezika, pisma i tradicionalnih imena možete detetu dati ime Anakin (negativni lik iz serijala Ratovi zvezda) a lično poznajem čoveka koji je svojevremeno promenio svoje sopstveno ime u Soni. Probajte to da uradite sa svojim prezimenom u recimo Turskoj pa ćete videti kako ćete proći. O tome najbolje znaju sportisti koji su emigrirali i uzeli tursko državljanstvo zajedno sa novim promotivnim prezimenima. Primer Mirsada Jahovića sada Mirsada Turkčana...


Logged
fazan
Moderator
poručnik korvete
*
Offline Offline

Posts: 3 132


« Reply #126 on: April 10, 2016, 07:40:22 am »

   Naravno da strane reči svakodnevno ulaze u srpski jezik i kvare ga isto kao što poslenici stranih obaveštajnih službi ulaze u organe vlasti i uništavaju našu zemlju! Za sve gore navedene reči postoji i narodni izraz ali je mnogo ''gotivnije" kada beogradska prostitutka na Farmi svinja kaže fioka nego čekmeže, pederuša umesto torbica (mada sam ja u početku mislio da ova reč označava dominantnijeg partnera u homoseksualnoj vezi dve žene), selfi umesto autoportret i tome slično. U zemlji u kojoj je doneto nekoliko zakona o pravima LGBT i ti populacije, a nijedan o zaštiti srpskog jezika, pisma i tradicionalnih imena možete detetu dati ime Anakin (negativni lik iz serijala Ratovi zvezda) a lično poznajem čoveka koji je svojevremeno promenio svoje sopstveno ime u Soni. Probajte to da uradite sa svojim prezimenom u recimo Turskoj pa ćete videti kako ćete proći. O tome najbolje znaju sportisti koji su emigrirali i uzeli tursko državljanstvo zajedno sa novim promotivnim prezimenima. Primer Mirsada Jahovića sada Mirsada Turkčana...
Ни чекмеџе ни фиока нису српске речи, прва је дошла из турског, а друга из мађарског језика. Аутопортрет је француска реч, а торба турска. Педеруша је вулгаран израз, али означава веома специфичну врсту торбице: свака је педеруша торбица - али није свака торбица педеруша. Аутопортрет је уметничко дело, макар то била уметност у покушају. Назвати селфи аутопортретом је увреда за аутопортрет. Селфи је документаран, захваљујући дигиталној технологији брзо настаје и још брже се брише.

Велики број имена која данас користимо су страног порекла и у једном тренутку су била туђинска. да су наши преци били тако искључиви, никада у Србији не би било Стефана, Саве и Лазара. Ако су то светачка имена, шта ћемо за Александра - у Библији се помиње једино неки ковач који је као непријатељ хришћана намучио св. апостола Павла?  У чему је разлика између Анакина, Сандокана и Машинке?

Делим твоје згражавање над ”риалити” програмима. Међутим, не мислим да би Турска требала бити мерило за било шта.
Logged
micha
Stručni saradnik - OMJ
zastavnik I klase
*
Offline Offline

Posts: 1 831


« Reply #127 on: April 10, 2016, 02:11:09 pm »




   Turska mi je bila prva na pameti kao primer asimilacije prilikom prelaska u njihovo državljanstvo. Ne verujem da su desetine hiljada  Albanaca sa Kosova, koji su dobili pasoše Republike Srbije od potpisivanja Briselskog sporazuma moralo da promeni svoja prezimena, čak nisu morali da znaju da beknu ni reč na srpskom jeziku.

   Svetao primer je SPC gde ne možete prilikom krštenja detetu dati ime koje nije odobreno tj. ne nalazi se na spisku imena koji se može naći, između ostalog i u crkvenom kalendaru (tu postoje Mašinka,Traktorka i Petoljetka). Ne vidim zašto sličan spisak, proširen imenima drugih naroda i narodnosti koji žive u Srbiji ne bi postojao kod matičara. Doduše, u zakonu o ličnom imenu stoji da se ne može davati ime koje je uvredljivo, posprdno i može negativno uticati na dete kome se daje, ali to zavisi od volje matičara da li je neko ime podobno ili ne.

   Uostalom, kada smo jednom pristali da promenimo pismo i jezik zašto bi sada bilo čudno da ga neko drugi menja u naše ime...





Logged
MOTORISTA
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 62 007



« Reply #128 on: April 22, 2016, 09:35:26 am »

Svetao primer je SPC gde ne možete prilikom krštenja detetu dati ime koje nije odobreno tj. ne nalazi se na spisku imena koji se može naći, između ostalog i u crkvenom kalendaru (tu postoje Mašinka,Traktorka i Petoljetka). Ne vidim zašto sličan spisak, proširen imenima drugih naroda i narodnosti koji žive u Srbiji ne bi postojao kod matičara. Doduše, u zakonu o ličnom imenu stoji da se ne može davati ime koje je uvredljivo, posprdno i može negativno uticati na dete kome se daje, ali to zavisi od volje matičara da li je neko ime podobno ili ne.

S time da deca mogu da imaju svetovna i crkvena imena.
Logged
kumbor
Stručni saradnik - opšti
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 17 447


« Reply #129 on: April 22, 2016, 09:39:38 am »


Сем крштеног имена (оно је и световно), може се детету дати и тзв. "Знамен". То је тзв. име пред Богом. Може бити различито од крштеног имена. Тако је моја блаженопочивша Мати крштена и по документима Надежда, а знамен јој је Звездана.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 120



« Reply #130 on: July 27, 2016, 09:12:41 am »

У књизи Црна Гора и Бока Которска Вук Ст. пише следеће: У већу славу овог последњег кнеза црногорског, нека је овдје споменуто и то, да су се у његово вријеме и под његовим именом штампале црквене књиге, које се броје међу најстарије списе ћирилскијем словима. На њима, истина, стоји да су штампане по заповијести зетског војводе Ђурђа Црнојевића године 1494 (7001); али се не каже ђе, већ се по предању у Црној Гори зна да је то било у згради коју је за то подигао Иван на ријеци Ободу.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Осмогласник, објављен 1494. године, прва је ћирилична штампана књига. Штампар и главни мајстор био је јеромонах Макарије. Чињеница да се књига појавила такорећи одмах после штампања прве књиге на свету, доказ је високог културног нивоа Срба онога доба.


* осмогласник.jpg (370.01 KB, 551x902 - viewed 105 times.)
Logged
micha
Stručni saradnik - OMJ
zastavnik I klase
*
Offline Offline

Posts: 1 831


« Reply #131 on: July 27, 2016, 03:09:42 pm »




   Ne čudi što je baš u Crnoj Gori štampana prva knjiga na ćirilici. Valjda im je bilo lakše da štampaju nego da prepisuju rukom primerak po primerak!


Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 120



« Reply #132 on: September 25, 2016, 02:02:11 pm »

Писац првог српског буквара био је инок Сава, јеромонах у манастиру Дечани. Буквар је штампан 1597. године у штампарији 'Ђулијано Рампацети' у Млецима. Исте год. штампано је у Дубровнику друго издање. Буквар је писан српско-словенским језиком. Прво су саопштена слова, затим сугласници редом спојени са самогласницима, па онда имена појединих слова и на крају најважније молитве и датум и место штампања.

Векови и бурна времена бацила су буквар у заборав, па за њега није знао ни Вук Караџић. За једини сачувани примерак млетачког издања сазнало се сасвим случајно. 1893. године,  руски конзул у Скадру Иван Крилов поклонио га је новинару и преводиоцу Окици Глушчевићу, а овај Народној библиотеци Србије. Љуба Стојадиновић је 1903.г., приређујући 'Каталог Народне библиотеке,' унео буквар инока Саве међу дела српске писмености.
Први српски буквар изгорео је у пожару Народне библиотеке, приликом немачког бомбардовања  Београда 6. априла 1941. године.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
С бл(аго)с(ло)веніємь ігоумена Стефана єромонаха. Троуди се ω мьн'ши вь иноцех(ь) сава. Вь лѣто 7105 а ѿ рож(дь)[ств]а  Х(ристов)а 1597.  
М(ѣ)с(є)ца майа 25 д(ь)нь. оу Биєцієх(ь)
[Томо]у     Слава
Х(ристо)сь [Ва вѣкы] и кон'ць. Аминъ.
Зач(єло).

Logged
jovokraken
desetar
*
Offline Offline

Posts: 132


« Reply #133 on: September 25, 2016, 02:05:52 pm »

Да ли НБС преместити у неки од специјалних објеката? За сваки случај.

Logged
gocemk
potporučnik
*
Offline Offline

Posts: 2 636


« Reply #134 on: September 25, 2016, 04:10:14 pm »

Влашка и Молдавија до 1856 г користеле Кирилица но послен тоа прифатија латиница со цел да покажат дека имаат латинско римско потекло, исто така  во 10 и 11 век  кралството   унгарија размислувало  да ја прифати кирлицата како свое писмо заради големото словенско населеније кое живее на таа територија тогаш и заради големото влијаније на византија но римскиот папа беше посилен и повлијателен.
И зошто вук краџик ја исфрли буквата ю(Ју)  й((е)иј)  я(ja) щ(шт)?
Logged
Pages:  1 2 3 4 5 6 7 8 [9] 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Prijatelji

▼▼▼▼

Prostor za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.039 seconds with 22 queries.