PALUBA
January 22, 2021, 05:21:39 pm *
Welcome, Guest. Please login or register.
Did you miss your activation email?

Login with username, password and session length
News:
Glavni pokrovitelj foruma Paluba
kompanija
Protexi Group System
http://www.protexigroup.co.rs/
 
   Home   Help Login Register  
Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 ... 9 10 11 12 13 [14] 15 16   Go Down
  Print  
Author Topic: Ћирилица  (Read 42944 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
fazan
zastavnik
*
Offline Offline

Posts: 1 397


« Reply #195 on: September 10, 2017, 09:07:42 am »

Знак @, упркос чињеници да га поистовећујемо са интернетом и модерним технологијама, заправо је старији и од прве штампарије. На слици видимо бугарски препис Манасијеве хронике, старословенског списа из 1345. године. Наизглед, рекло би се да је у питању обичан средњовековни спис на ћирилици, међутим, на крају текста се може уочити знак који никако не бисмо очекивали у 14. веку. Да ствар буде занимљивија, употребљен је на крају молитве уместо слова а, тако да се иста завршава са - @мин. У наредним вековима @ добија различита значења, најчешће представљајући ознаку за разне мерне јединице, да би му коначно, отац е-маила, Реј Томлинсон 1971. године дао његово савремено значење.


[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

У бугарском тексту се ради о стилизацији слова А да би се курзивом написало амин. Не треба га доводити у везу са @ које се користило у трговини или као ознака за јединицу мере, мада је на крају крајева и то уствари стилизација. Комерцијално А, као се @ звало пре имејла, је стилизација која је за циљ имала да направи посебан знак, попут знака за долар или фунту.
Logged
Milan (longtrip)
Urednik
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 841



« Reply #196 on: September 10, 2017, 10:07:17 am »

У основи би се могло рећи да је то у домену калиграфије, а први (пронађени) сачувани документ показује да је идеја за такво украшавање и наглашавање , постојала у средњем веку. Nеко je касније  и не знајући да тако нешто већ постоји, поново стилизовао мало слово алфа ,али у друге сврхе. Јер као што се види "@" као знак ,у корену има прво слово грчког алфабета.

Пишу о томе и на wiki
Logged
fazan
zastavnik
*
Offline Offline

Posts: 1 397


« Reply #197 on: September 10, 2017, 08:15:15 pm »

У основи би се могло рећи да је то у домену калиграфије, а први (пронађени) сачувани документ показује да је идеја за такво украшавање и наглашавање , постојала у средњем веку. Nеко je касније  и не знајући да тако нешто већ постоји, поново стилизовао мало слово алфа ,али у друге сврхе. Јер као што се види "@" као знак ,у корену има прво слово грчког алфабета.

Пишу о томе и на wiki

Управо тако, али треба имати на уму да је ћирилично А уствари грчка алфа. Не бих се изненадио да се у ћириличном курзиву А писало као и алфа.
Logged
trpe grozni
Moderator
kapetan korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 6 230



« Reply #198 on: September 12, 2017, 07:07:46 am »

Ne, citalo se kao Az, odatle dolazi i ono AzBuka (Az, Buki, Vedi, Glagolji ..... )

A ono "@" danas u informaticnom svetu (a bogami i u anglosaksonskom recniku) se cita kao "at", odnosno u nasem prevodu kao "nad, iznad, uz", nesto slicno kao i onaj znak "&" sto u anglosaksonskom svetu oznacava kraticu za "and", sto bi kod nas u prevodu doslo "ili".
Logged
gocemk
potporučnik
*
Offline Offline

Posts: 2 114


« Reply #199 on: September 15, 2017, 04:58:43 pm »

Oваа е текст напишан од таткото на Горгија Кастриот  Иван Кастриот или Јон по стар начин кој бил во брак со керката на Волкашин  Воислава и со тоа Кастриот е внук на Марко Крале еве го оригиналниот текст напишан со модерна македонска кирилица овој текст е од 1426 година и се чува еден дел во Св Гора а другиот дел беше во Бигорскиот манастари од таму е однесен во Скопје .Инаку за време на пожарот на манситирот во 2009 година изгореја доста голем број документи пишан на кирилица од семејството на кастриот и нека докажат албанците како кастирот пишеле на кирилица и на старо словенски или на  македонски јазик


 Од повелбата на Иван Кастриот до Хилендарскиот манастир од 1426 година:

      " По неизреченом милосрдију владика моего ас грешен и недостоен, не смеју нарешти се раб  Христа Боега моего, Иван Кастриот и со синови моими Станишом и Репошем и Константином и Гергием... приложисмо Светом манастиру великом Пречистои владичице Лаври Хилендарские и приложих село Радостуше и с црквом Св. Пречистом Богородицом, таже в том селе Радостуше и с селом Требиштем..."
 По неизреченом милосрдију владика моего ас грешен и недостоен, не смеју нарешти се раб Христа Боега моего, Иван Кастриот и со синови моими Станишом и Репошем и Константином и Гергием... приложисмо Светом манастиру великом Пречистои владичице Лаври Хилендарские и приложих село Радостуше и с црквом Св. Пречистом Богородицом, таже в том селе Радостуше и с селом Требиштем.
Logged
gocemk
potporučnik
*
Offline Offline

Posts: 2 114


« Reply #200 on: December 06, 2017, 06:06:03 pm »

Въ Христа Бога Блговернии Крал Влъкашъ

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* Vlkashin.jpg (39.59 KB, 400x469 - viewed 55 times.)
Logged
JASON
Prijatelj foruma
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 593



« Reply #201 on: December 22, 2017, 10:58:15 am »

Од колевке па до гроба…

Причао ми је уважени члан 'Палубе', пок. Ћ. (старији чланови знају о коме говорим), да је већ првог дана у школи, штрпкајући помало, појео читаво сунђерче, па је прво полугође брисао таблицу рукавом. Спомињем то као увод у причу како су некада изгледале школе, знајући, да се мој пријатељ не би наљутио због нечувања 'тајне'. Напротив.

У то време није се славио Савиндан, али је школа још увек била права школа. Звала се: основна, гимназија и средња – већ према струци.
За сваки почетак школске године патос у учионицама је премазивам олајем а зидови и плафони су кречени.
Почетак и крај школског часа, звоном је најављивао школски послужитељ.
Свако одељење имало је свога ђака-редара, и сваки ученик је био редар, редоследом по презимену – онако како се води у Дневнику.
Ђаци-прваци исписивали су прва слова писаљком на таблицама и брисали их сунђером привезаним канапом на њен дрвени оквир. Рачунало се (до 20) помоћу дрвца направљених од базге, врбе или неког другог дрвета.
Била је ту и магарећа клупа и прут-шиба као обавезан педагошки реквизит. Недолично понашање за време часа кажњавало се и одстрањивањем виновника са часа након чега се следиле, предвиђене санкције.
Прве цигарете кришом су се пушиле у школском веце-у. Биле су то плава Зета, зелена Морава – без филтера, а оне, као и неке друге, могле су да се купе на комад.
Школске клупе биле су исписане и изрезане именима и надимцима свих оних који су у њима седели кроз генерације и године.
У нижим разредима за дечаке било је обавезно шишање а девојчице су углавном носиле мушку фризуру у којој је декор била укосница, шнала или машна. Дугу косу девојчице су морале да плету у кике. Све су биле једнобразно обучене, у једноставне црно-тегет ђачке кецеље.
Тек у вишим разредима гимназије, мушкарци су смели да се замомче а девојчице – сада девојке, усуђивале су се да на кецељи око врата ставе белу – чипкасту крагну или вежу свилену мараму (тако да се један њен део лепршао на ветру који се истовремено поигравао праменом њихове косе – док су, као, негде журиле носећи у руци књигу –  којој се обавезно видео наслов).

/наставиће се, само да се мало присетим/

Logged
dzumba
Stručni saradnik - specijalne jedinice
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 18 957


« Reply #202 on: December 23, 2017, 08:43:47 pm »

Е, свака част. Ово си баш лепо написао.
Logged
JASON
Prijatelj foruma
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 593



« Reply #203 on: December 23, 2017, 10:47:47 pm »

У свеске сваштаре уписивале су се прибелешке из свих предмета, водио лични дневник и још све остало: први стихови и прве приче, прве љубавне поруке симпатијама из нижих разреда, за девојчице – из виших, и цепали листови да се направе авиони, који ће се бацати с прозора учионица за време одмора или правити грудвице којим ће се гађати друг из другог реда, или за игру 'потапање бродова'.
Писмени задаци били су скоро мали ритуал. Реквизити су били свеска-вежбанка, мастионица и перница с перцетом. Капи од мастила на свесци, звале су се 'крмаче'. Тако је све било док се нису појавиле хемијске оловке и укинут предмет Лепо писање.
Домаћи задаци имали су велики утицај на стварање радне навике, мада су били много преписивани, поготову они из математике.
Уџбенике смо наслеђивали од претходних генерација. Звали смо их купусарама, и да би нам послужили лепили их гумарабиком, како се тада звао лепак, и увијали у новинску хартију.
Стрипови су били омиљена литература. Читали смо их  кришом на часовима, испод клупа, и позајмљивали једни другима.
На почетку и на крају школске године организовани су излети у оближња излетишта.
Преко целе школске године родитељи су контролисали успех своје деце и о проблемима и како их решити договарали се са учитељем/учитељицом односно разредним старешином на родитељским састанцима.
На крају школске године обавезно се уписивало у споменаре. Свако свакоме. И фотографисало се…

(На прославама годишњице матуре, како године пролазе, скоро да се нећемо препознавати на тим фотографијама и са чуђењем ћемо се питати: да ли смо то били ми? И смејаћемо се томе, несвесно прикривајући тугу.)

/наставиће се, а можете и Ви нешто приложити/
Logged
Boro Prodanic
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 11 362


« Reply #204 on: December 23, 2017, 11:00:47 pm »

Hvala Jasone, hvala mnogo.
Logged
JASON
Prijatelj foruma
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 593



« Reply #205 on: January 10, 2018, 02:06:04 pm »

Ходник и просторије школе украшавале су пароле: ČOVJEK JE NAŠE NAJVEĆE BOGATSTVO! и ČUVAJMO BRATSTVO I JEDINSTVO KAO ZJENICU OKA SVOGA!
Филмове: Славица, онда – Барба Жване, Мајор Баук, Живјеће овај народ, Симо Шолаја и друге, гледали смо заједнички, разуме се, бесплатно.
Узор нам је био Павле Корчагин, и веровали смо да смо баш ми одабрани, ми, којима припада част и епитет бесмртне младости, за које ништа није било немогуће. Васпитавани смо да нам ништа много не треба. Требало је да будемо издржљиви и да као такви, челичећи се, постанемо 'људи новог кова', изграђујући Земљу и себе.
Лаже свако онај који каже да то тада није било лепо. Деци је свако време лепо. А ми смо тада били деца. Одатле до вечности, то су (биле) најлепше године нашег живота.

/наставиће се/
Logged
dzumba
Stručni saradnik - specijalne jedinice
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 18 957


« Reply #206 on: January 10, 2018, 09:15:58 pm »

Quote
Лаже свако онај који каже да то тада није било лепо.

Апсолутно тачно!
Logged
gocemk
potporučnik
*
Offline Offline

Posts: 2 114


« Reply #207 on: April 20, 2018, 10:54:27 pm »

Го ставам во оваа тема бидејки сакам да прашам дали косовскиот српски дијалект е сличен на македонскиот јазик ?

Logged
kumbor
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 15 513


« Reply #208 on: April 21, 2018, 08:04:09 am »


Сам македонски језик има неколико наречја - дијалеката. Неки су сличнији српском, нарочито врањанском говору, а неки имају веће разлике. Као књижевни стандардни говор изабран је онај који се од српског више разликује. Избор македонских језикословаца је вероватно био и политички условљен, али не бих се удубљивао у то.

Поједини косовски говори имају приличне сличности са македонским говорима ближим Косову. Македонски језик јесте посебан језик, али ја се увек трудим да га разумем ако контактирам са Македонцима и у тим приликама некад прилагођавам и свој говор, мада данас ретко срећем Македонце.
Logged
gocemk
potporučnik
*
Offline Offline

Posts: 2 114


« Reply #209 on: April 21, 2018, 06:31:05 pm »

Крсте петков мисирков кон почеток на 20 век или 1903 година во неговата книга бара во иднина кога ке се формира македонска држава а со тоа и книжевен јазик да се земи македонскиот дијалект  од централна македонија или од линија велес- прилеп- битола  како најчиста форма на јазикот. Инаку  кумановскиот говор е најсличен со српскиот говор од јужна србија барем до ниш  . Кој знај можи Вук Караџич  ако го земел јужниот српски говор за книжевен јазик можеби тогаш српскиот јазик ке беше поразличен од хрватскиот и со јазикот на босанските срби  но во тој случај ке беше  по сличен со бугарскиот и македонскиот јазик  .
Тетовскиот говор кое е спрема косово е многу по сличен со прилепскиот говор а имаат прилично разлика во територија .Инаку сакам тука да спомна за јазикот на Помаците тие се инаку спрема бугарите се бугари со муслиманска вера за нас македонците  македонци муслимани но во основа се словени кој живејат на територијата на тракија било во бугарија , грција или турција и по говорот целосно делат од бугарските говори и нивниот јазик е доста сличен со говорите од западна македонија .Поената ми е дека ако имало и кај нив свест за некоја си тракиска држава да формират во 19 век макар и да била муслиманска република тогаш ке имаше уште еден словенски книжевен јазик на балканот или тракиско родопоски јазик но тоа не се случи. И уште прашање  дали е   лесно вие србите па и хрватите да разбирате македонски оти   нас македонците ние не е  ништо тешко да разбериме србин или хрват а до друга страна потешко помладите генераци не разбират кога зборуваме.  Додека нас  мк  млаце имаме мака со бугарскиот јазик но пак ги разбираме.
Logged
Pages:  1 ... 9 10 11 12 13 [14] 15 16   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.022 seconds with 22 queries.