Srusila se "Lasta" VS

[leut]

Članak Lidije Knežević sa portala Obris.org:

Zbog pada laste - izmjene u konstrukciji aviona

Prema gornjem članku i iračke "Laste" bi trebale biti vračene u UTVU na doradu. Spominju se i dugovi poduzeća prema lokalnim vlastima, prije svega komunalnim poduzećima, Pančeva kao i dugovi prema zaposlenicima (300 pravomoćnih sudskih odluka o naplati zaostalih osobnih dohodaka iz 1990-ih, s kamatama). Ukoliko se ne postigne nagodba, moguć je i stečaj UTVE sredinom 2014. godine.

[wermez]

Inače, iračke Laste su prizemljene već neko vreme zbog problema sa motorima.

[dzumba]

Ти дугови "Утве" према локалним јавним предузећима и ранијим запосленима нису нова ствар. Него, чим су дошли неки приходи, сви навале да узму старе дугове. Већина таквих не ради више у "Утви" и баш их брига да ли ће или неће да ради после њих.

[oficir neaktivne rezerve]

To je stara priča.

Možda će se nešto promeniti ako se uvede da je neisplaćivanje plata krivično delo.

Ima i jednostavniji metod dati prava fizičkim licima da za dugovanja mogu da blokiraju račune firmi kao i pravna lica kada im se duguje.

I ukinuo bih status d.o.o već samo p.o., pa da vidiš kada bi se za dugove firme odgovaralo ličnom i pobočnom (rođačkom) imovinom.

Ni jedan ne bi ostao dužan za plate i doprinose ili dobavljačima uvela bi se samodisciplina ubi bože.

[kumbor]

Mislim da će dugove Utve regulisati država. A to sa P.O firmama je priča sa početka 90-ih. Svuda u svetu su DOO firme (Ltd. GmbH, Srl) najčešći oblik društva kapitala, omiljene zbog jednostavnosti osnivanja i poslovanja.

[oficir neaktivne rezerve]

I neodgovornosti jer za dugove firme vlasnik firme nije odgovoran i sopstvenom imovinom bilo ličnom bilo vlasništvom u drugim firmama.

Pa onda ispada da pljačkajući sopstvene firme, radnike i porodice a i druge firme kojima su kao firma dužni zavijaju u crno i stvaraju armiju socijalnih slučajeva o kojima država posle treba da vodi računa. A privatni računi i slamarice rastu li rastu do nebesa (čitaj do stečaja) a posle ugase firmu pa otvore novu i tako redom, dok ne ustane ta kuka i motika u crno zavijena (ko zna kad će i da li će?).

A onda se nađu pametni dušebrižnici pa kažu ne postoji zloupotreba položaja u tobože privatnoj firmi.

Po zakonu sve firme su pravna lica (nisu ipak definisane kao privatne prćije, bar po zakonu) i kao takva bi valjda trebalo da se ponašaju shodno zakonu bez obzira na titulara imovine.

A država ako hoće da ima i dalje jedinu fabriku aviona koja joj je preostala za svoju firmu je odavno trebala da pronađe način da prebije dugove u ostalom kao i za sve ostalo za šta je činjenjem ili ne činjenjem odavno odgovorna.

Najlakše se pravdati floskulom nema para, pokradeni smo.Što pljačka nije sprečena na vreme?

Nemamo mi ništa od toga što će neki da zakisele bukagije kad se opljačkano već nalazi na neimenovanim računima ofšor zona po kojekakvim arhipelazima.

Neka vrate oteto a bukagije ili nanogice neka su im bogom proste, pa bi bilo i za penzije i za lekove i za plate u državi a bogami i za nove avione,PVO sisteme i tenkove.  

Trebalo bi da postoji krivično delo koje se zove "Veleizdaja dovođenjem države u ekonomski zavistan položaj".

[kumbor]

To se u normalnim državama reguliše kažnjavanjem za prekršaj, privredni prestup ili u parničnom postupku za naknadu štete. A to što ovde to "ne radi", to je naša sramota. Poslednjih 65 godina biti dužnik mnogo je lagodnije nego biti poverilac, i tu ne očekujem nikakve velike promene. Naravno, jer je država upravo najveći dužnik.
 A u Srbiji je poslednjih godina ionako sve na prodaju. Sve ima svoju cenu izraženu u novcu, pa i teritorija i žive ljudske duše. Šta je tu fabrika nekakvih aviona, šta će nam avioni. Ustanak kuke i motike znači građanski rat, pa će biti kriv onaj koji traži svoja prava, a ne onaj koji je čorbu zakuvao. Nepobitno. Ćuti i plivaj.

[Rade]

21.09.2013.
Sajt VS


Поводом годишњице од трагичне погибије пилота мајора Горана Савића, данас је одржана комеморација на којој је откривена његова спомен-биста у центру Чајетине, а одлуком Скупштине општине једна улица понела је име настрадалог пилота Техничког опитног центра Војске Србије, који је изгубио живот приликом пада авиона ласта В-54 због техничког квара, 26. септембра 2012. године у Новој Пазови.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

 Спомен бисту открили су мајка настрадалог пилота, Радмила Савић и председник општине Чајетина Милан Стаматовић. Комеморацији су присуствовали супруга Гордана, синови Андреј и Стефан, генерал-мајори Ранко Живак и Душан Стојановић, бригадни генерал Предраг Бандић, припадници Ваздухопловства и ПВО, Техничког опитног центра, представници локалне самоуправе, родбина и пријатељи Горана Савића и бројни мештани златиборског краја.

 На комеморацији је истакнут херојски чин пилота Савића који је жртвовао свој живот како би избегао пад авиона на оближњи дечји вртић. За тај подвиг председник Србије Томислав Николић постхумно га је одликовао Златном медаљом за храброст „Милош Обилић“, а један вртић у Новим Бановцима понео је његово име.

 Пилот мајор Горан Савић блиставу официрску каријеру пилота започео је 27. септембра 1997. године у 242. ловачко-бомбардерској авијацијској ескадрили, а крунисао је добијањем звања фабричког пробног пилота, обављајући дужност референта за безбедност летења у Одсеку за летачке послове Центра за летна испитивања ТОЦ-а.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

 У пилотској каријери летео је на више типова авиона, а био је и наставник летења, командир одељења и помоћник команданта за навигацију. Истакао се у изради софтвера за симулатор летења за авионе „утва-75”, „галеб” и „супергалеб” и као радио-аматер.

 Спомен-биста у парку у Чајетини дело је сликара и вајара Владимира Митровића из златиборског села Трнава, а изливена је у Ливници „Јанковић“ у Смедереву. После комеморације, чланови породице, припадници Војске Србије, родбина и пријатељи положили су венце и цвеће поред спомен-бисте и на оближњем гробљу где је сахрањен Горан Савић.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[airbag]

Evo obuze me tuga kad vidjeh Savketovu bistu a juce je bio živ, bio je jedan od rijetkih vazduhoplovnih genijalaca koje sam imao čast upoznati, toliko ljubavi je utkao u to letenje i sve spojio s IT logikom, znam da nikad nebi u zraku urradio nešto čudno i nelogično, evo danas prije više od 10 godina u Beogradu fa smo se upoznali.

Čitao sam thread i vidim da je Bojan samo napisao "Farsa" i kasnije se nije javljao..šteta, čovjek zna znanje, žao mi je da je sve tiho prošlo, progutana ona priča Ende..Kočnica, Pedala, V rebro, ništa

Bojane ? Slažem se ako je tako, Farsa.

[dzumba]

Можда ће ово неко протумачити другачије, али ћу ипак рећи. Не тиче се конкретно мајора Савића кога сам такође познавао, већ односа према погибијама професионалних војника.

Неспорно се ради о значајном, али и опасном и ризичном послу (пилотском) где и најмања грешка, или технички квар може да узрокује несрећу. Међутим, кад год неко од пилота страда, посебно после 1999. године, скоро увек се то приказује као херојска погибија без да се сачека стварни извештај о разлозима несреће. Нисам упознат разлозима удеса у коме је страдао Савић (осим оних објављеним у штампи), али колико знам на пробном лету никако нису смели бити  над Новом Пазовом (насељем). Могуће је и да је тако требало или да их је тај технички квар довео на ту локацију, али..., има доста али.

Само да подсетим да је својевремено један министар одбране посмртно унапредио једног страдалог пилота, иако нико не зна из ког разлога. Ваљда емотивног. Када би се погледао извештај стручне комисије о том удесу нисам сигуран да би тај пилот, да је којим случајем остао жив, прошао некажњен.

То никако не значи да људима не треба одати пошту, подићи споменик, похвалити њихове људске и стручне врлине али то треба чинити једнако и према другим професионалним војницима који су страдали на дужности.

Са друге стране однос према страдалим у КоВ-у ни близу није такав однос (био до сада). Од 1999. године више десетина је страдало обављајући задатке. Не мање њих су остали инвалиди. И то не мање важне задатке. Да подсетим само колико је људи страдали током дејстава у Зони копнене безбедности. Страдало је и неколико пиротехничара током демонтирања бомби заосталих од НАТО бомбардовања. Не знам за колико њих је држава или општина подигла споменике или на други начин обележила њихово име. Не знам колико их је посмртно унапређено (и да ли њихове породице примају вишу пензију), нити да ли су одликовани.  Ето, било би занимљиво да Министарство одбране то објави. Можда кратко памтим и лоше видим али сам тек скоро први пут запазио да је неком од њих подигнут споменик (страдалим  пиротехничари на Копаонику) и да томе присуствује неко из војног врха.

Сматрам да Министарство одбране мора да уједначи критеријуме и да исправи, ако је могуће ове разлике. Ако цени да их има, јер ја сам ипак субјективни појединац.

[SHOOTER]

Ehhhhh DZUMBA...No further comment...

[Luka]

Htedoh da ostavim komentar, ali AB ga je već napisao, od reči do reči...

Evo obuze me tuga kad vidjeh Savketovu bistu a juce je bio živ, bio je jedan od rijetkih vazduhoplovnih genijalaca koje sam imao čast upoznati, toliko ljubavi je utkao u to letenje i sve spojio s IT logikom, znam da nikad nebi u zraku urradio nešto čudno i nelogično, evo danas prije više od 10 godina u Beogradu fa smo se upoznali.

[pvanja]

Jedno od predlozenih resenja za spasavanje pilot iz Laste.