MOTORISTA
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
 Offline
Gender: 
Posts: 62 007
|
 |
« on: November 04, 2008, 03:45:00 pm » |
|
Po završetku drugog svetskog rata vršene su analize dejstava patrolnih brodova,a zatim su rezultati tih analiza primenjivani na projekte novih i patrolne brodove u službi.Mnogi projekti nisu ni bili realizovani zbog očiglednog otsustva jasne pretstave o budućim zadacima za tu vrstu brodova.U svim pomorskim silama patrolni brodovi su se prvenstveno obavljali zadatke PPd zaštite obalskih konvoja i obalskih ruta,dok su se za otvoreno more ti brodovi transformisali u korvete i fregate.Komanda RM SSSR-a je 29 jula 1946 godine sastavila spisak zadataka koji bi se postavljali pred nove brodove:
- eskort konvoja
- patrolna služba
- učestvovanje u desantnim operacijama
- polaganje ofanzivnih i defanzivnih minskih prepreka
Na osnovu svega navedenog u junu 1947 je odlučeno da se razvije novi brod pod šifrom Projekt 42 „Sokol“
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Projekat je rađen u dve varijante,jedan sa pogonom na paru (konstrukcija biroa CKB-32),i jedan sa dizel motorima (konstrukcija biroa CKB-53).Ustanovljeni su TT zahtevi za brod deplasmana 1300 t,doplova 2000 NM, i artiljerijskog naoružanja kalibra 100 mm.Uskoro je stigla i dopuna zahteva u vidu osposobljavanja broda za protivminska dejstva ugradnjom protivminske opreme.Ovaj zahtev je razvukao radove na projektu do aprila 1948 kada je komanda mornarice donela odluku da se izbaci protivminska oprema a pojača PPd naoružanje,istovremeno je odlučeno da se usvoji parni pogon i da se grade brodovi po projektu biroa CKB-32.Konstruisanje broda su radili konstruktor D.D.Žukovski i kapetan I ranga A.P.Sagojan,dok je izgradnja brodova bila poverena zavodu Br.820 Jantar iz Kalinjingrada.Uskoro su počela da se postavljaju pitanja o opravdanosti izgradnje ovih brodova sa parnim pogonom i donesena je odluka da se pređe na manje brodove sa dizel pogonom koji su bili ekonomičniji i pouzdaniji.Kako je razvoj bio skoro gotov ipak je odlučeno da se napravi jedna serija od 8 brodova.Uspešna ispitivanja su izvršena 28 marta 1951 godine u Gdanjskom zalivu pri stanju mora od 6 bofora i vetru od 8-9 bofora.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Pogon broda je bio parni sa turbinama na dve osovine.Paru su obezbeđivala dva trouglasta parna kotla sa kapacitetom od 146 t pare na čas sa radnim pritiskom od 28 kg/cm2 i temperaturom pregrejane pare od 370 stepeni.
Artiljerijsko naoružanje se sastojalo od 4 univerzalna topa kalibra 100 mm i dva dvocevna protivavionska topa kalibra 37 mm.U početku je dolazilo do zastoja prilikom gađanja zbog nekih sitnijih konstrukcionih grešaka koje su uskoro ispravljene.Od torpednog naoružanja je postavljen jedan trocevni lanser za protivbrodska torpeda tipa 53-38U i 53-39.PPd naoružanje je imalo dva četvorostruka raketna bacača RBM koji su imali domet od samo 260m.Zbog opasnosti da brod bude oštećen podvodnom eksplozijom sopstvenih dubinskih bombi,mogao je da ih koristi samo prilikom vožnje u punoj brzini.Dodata su i četiri bacača BMB-1 koji su bili stabilizovani i gađali su po podacima iz hidroakustične stanice.
Svo naoružanje je moglo da se koristi neograničeno do stanja mora od 4 bofora,i sa manjim ograničenjima do stanja mora od 6 bofora.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Brodovi u službi:
„Сокол“ (gradnja 100),naručen je 26 marta 1949,kobilica položena 17 avgusta 1949,porinut 11 septembra 1950,4 decembra 1952 ušao u sastav Baltičke flote.U sastav Severne flote je prebačen 9 juna 1955,a krajem leta te iste godine je unutrašnjim plovnim putevima prebačen iz Baltičkog u Belo more.Iz aktivnog sastava je izveden 17 februara 1961 i konzervisan.Ponovoje uveden u sastav flote 30 maja 1967 gde je bio do 18 avgusta 1971 kada postaje školski brod.Preimenovan u UTS-256 17 septembra 1971.Iz flotne liste je brisan 20 juna 1986 godine i odlazi na rezanje u Murmansk.
„Беркут“ (gradnja 101),naručen je 8 decembra 1948,kobilicapoložena 25 aprila 1950,porinut 2 aprila 1951,10 maja 1952 ušao u sastav Baltičke flote.U sastav Severne flote prebačen 19 septembra 1955 kada je unutrašnjim plovnim putevima prebačen iz Baltičkog u Belo more.Iz aktivnog sastava izlazi 2 avgusta 1965 i postaje školski brod.Preimenovan u UTS-7 27 avgusta 1965 i 26 oktobra iste godine se briše iz flotne liste i odlazi na rezanje u Murmansk.
„Кондор“ (gradnja 102),naručen 8 decembra 1948,kobilica položena 28 juna 1950,porinut 27 maja 1951,11 juna 1952 ušao u sastav Baltičke flote.U sastav Severne flote prebačen 19 septembra 1955 kada je unutrašnjim plovnim putevima prebačen iz Baltičkog u Belo more.Iz flotne liste je brisan 26 januara 1970 i odlazi na rezanje u Murmansk.
„Гриф“ (gradnja 103),naručen 8 decembra 1948,kobilica položena 18 septembra 1950,porinut 3 septembra 1951,13 oktobra 1952 ušao u sastav MPČ/MBG Litavskog pomorskog odreda.U sastav Severne flote prebačen 24 decembra 1953.Iz aktivnog sastava izveden 10 avgusta 1961 i konzervisan.Ponovo uveden u sastav flote 31 avgusta 1964.Preimenovan u „Sovjetski Azerbejdžan“ 29 septembra 1965,a u sastav Kaspijske flotile prebačen 27 novembra 1965 kada je stigao unutrašnjim plovnim putevima iz Belog mora.Ponovo preimenovan u PKZ-26 21 decembra 1977 kada postaje školski brod.Iz flotne liste je brisan 21 maja 1981 i odlazi na rezanje.
„Кречет“ (gradnja 104),naručen 8 decembra 1948,kobilica položena 15 decembra 1950,porinut 27 novembra 1951,13 oktobra 1952 ušao u sastav MPČ/MBG Litavskog pomorskog odreda.U sastav Severne flote prebačen 24 decembra 1953.Iz aktivnog sastava izveden 4 juna 1956 i konzervisan.Ponovo uveden u sastav Severne flote 31 oktobra 1964.Tokom leta 1968 je unutrašnjim polovnim putevima prebačen u sastav Kaspijske flotile gde je zvanično primljen 9 avgusta iste godine.Preimenovan je u „Sovjetski Dagestan“ 28 jula 1970.Bio u zvaničnoj poseti Iranu,luka Pehlevi,od 10 do 16 jula 1972.Iz flotne liste je brisan 28 juna 1977 i odlazi na rezanje.
„Oрлан“ (gradnja 105),naručen 8 decembra 1948,kobilica položena 30 aprila 1950,porinut 9 maja 1953,17 marta 1953 ušao u sastav Baltičke flote.U sastav Severne flote prebačen 9 juna 1955.Iz aktivnog sastava izveden 31 decembra 1960 i konzervisan.Ponovo uveden u sastav 31 oktobra 1965.Tokomleta 1966 prebačen je unutrašnjim plovnim putevima u sastav Kaspijske flotile gde je zvanično primljen 31 avgusta 1966.Preimenovan u „Sovjetski Turkmenistan“ 15 decembra 1966.Od 25 februara 1970 bio na raspolaganju kao školski brod.Iz flotne liste je brisan 22 novembra 1976 i odlazi na rezanje.
„Лев“ (gradnja 106),naručen 13 januara 1950,kobilica položena 30 aprila 1951,porinut 24 maja 1952,23 marta 1953 ulazi u sastav Baltičke flote.U sastav Severne flote prebačen 9 juna 1955 kada je unutrašnjim plovnim putevima prebačen iz Baltičkog u Belo more.Iz aktivnog sastava izveden 27 januara 1961 i konzervisan.Ponovo uveden u sastav 1 aprila 1964.Od 30 jula 1969 do 15 jula 1971 bio na generalnom ramontu u zavodu „Jantar“.Iz flotne liste brisan 18 avgusta iste godine.Preimenovan u UTS-257 17 septembra 1971 i kao školski brod vezan za gat u Baltijsku.
„Tигр“ (gradnja 107),naručen 13 januara 1950,kobilica položena 1 jula 1952,porinut 29 septembra 1952,25 aprila 1953 ušao u sastav Baltičke flote.U sastav Severne flote prebačen 9 juna 1955 kada je unutrašnjim plovnim putevima prebačen iz Baltičkog u Belo more.Iz aktivnog sastava izveden 1 marta 1961 i konzervisan.Ponovo ulazi u sastav 15 oktobra 1970.Iz flotne liste brisan 1 oktobra 1974 i odlazi na rezanje u Murmansk.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
deplasman: standardni 1339 t,puni 1679 t
dužina: 96.1 m
širina: 11 m
gaz:3.96 m (srednji)
pogon: 2 parna kotla KV-42,2 parne turbine GTZA sa ukupno 27820 KS
brzina: 29.6 čv maksimalna,13.7 čv krstareća
doplov: 3300 NM pri krstarećoj brzini
autonomija: 10 dana
posada: 211 članova
oprema: radar za osmatranje površinskih ciljeva Rif-1,radar za osmatranje vazdušnih ciljeva Gjuis-1M4,situacioni sistem Zveno-42,radarski sistem za upravljanje vatrom GK,daljinomer-računar za artiljeriju SVP-29-RLM ili SVP-42,uređaj IFF Fakel-M,sonar Tamir-5N,torpedni računar Staljingrad T-42
naoružanje: 4x100 mm topa B-34USM.2x2x37 mm topa V-11M.1x3x533 mm torpedni aparat TTA-533-42,2x4 raketna bacača dubinskih bombi RBM,4 bacača dubinskih bombi BMB-1,tračnice za polaganje mina (nosi do 20 komada)
|
