Crna Gora i NATO

[Dreadnought]

URA apeluje da se pozove NATO u pomoć u stavljanju pod kontrolu požara NP Skadarsko jezero


Građanski pokret URA pozvao je Direktorat za vanredne situacije da hitno pozove u pomoć NATO odbranu u stavljanju pod kontrolu požara u NP Skadarsko jezero.

Požar je u nacionalnom parku aktivan već danima.

U saopštenju URA, koji predvodi Dritan Abazović, navodi se da su zatečeni nereagovanjem nadležnih i prepuštanjem NP Skadarsko jezero vatrenoj stihiji koja danima guta sve pred sobom, preneo je portal RTCG.

"Ako mi nemamo opremu za gašenje požara na takvim terenima, imaju je oni čiji smo punopravna članica - NATO", navodi u saopštenju URA i podseća da su partneri iz NATO-a i 2017. priskočili u pomoć Crnoj Gori kada je bilo aktivno mnoštvo požara na teritorijama za koje država i sistem nemaju opremu za stavljanje pod kontrolu i reagovanje.

Iz URA su najavili da će u toku dana poslati hitnu urgenciju Direktoratu i pozvati ih na hitnu reakciju.

„U pitanju je nacionalno prirodno blago - jedan od naših najlepših nacionalnih parkova i nadležni već danima ne reaguju što je nezamislivo", poručili su iz tog pokreta.

izvor

[Dreadnought]

Vojska Crne Gore ide u NATO misiju u Iraku


Generalštab Vojske Crne Gore nije odustao od upućivanja pripadnika Vojske u NATO misiju u Iraku, koja će se realizovati kada se za to stvore uslovi, saopšteno je iz Ministarstva odbrane.

Kako prenosi podgorički list Pobjeda sprovođenje te odluke je još na čekanju zbog bezbednosne situacije u Iraku, koja je pogoršana nakon događaja pokrenutih američkim ubistvom iranskog generala Kasima Sulejmanija.

"Pripadnici NATO misije u Iraku su početkom godine delimično povučeni usled pogoršanja bezbednosne situacije u Iraku. U međuvremenu je proglašena i pandemija virusa kovid 19, što je dodatno otežalo proces upućivanja u misiju. Pripreme za upućivanje pripadnika Vojske Crne Gore su u toku, a biće realizovano kada se za to stvore tehnički i drugi uslovi", rekli su u Ministarstvu.
Vojno prisustvo u Iraku značajno je smanjeno nakon ubistva Sulejmanija, a svoje snage povukle su i Hrvatska i Slovenija, koje su vojnike iz Bagdada premestile u Kuvajt.

Irački bezbednosni izvori izjavili su nedavno da je trenutno smanjenje obima vojnog prisustva međunarodne koalicije u Iraku koju predvode Sjedinjene Američke Države deo operacije zamene ovih snaga drugim iz NATO saveza u budućnosti.

izvor/

[Dreadnought]

„Srbi više nisu proruski“: Poruka stručnjaka iz Vašingtona


Frederik Ben Hodžis, bivši glavnokomandujući američkih kopnenih snaga u Evropi, a danas saradnik vašingtonskog Centra za analizu evropske politike (CEPA), ocijenio je da se od bilo koje zemlje saveznice NATO-a kojoj bude povjereno čuvanje osjetljivih podataka crnogorskih službi očekuje da te podatke zaštiti.

Hodžis kaže i da od nove crnogorske vlasti očekuje da ispuni svoje obaveze prema NATO-u.

Bivši američki general je uvjeren da će nova vlast, kada su u pitanju obaveze prema NATO-u, zauzeti ,,staložen, praktičan stav i ispuniti svoje obaveze kao članica Alijanse“.

„Ljudi nešto praktičnije vide i rade kad su zapravo na vlasti i osjećaju punu odgovornost“, rekao je Hodžis za „Pobjedu“, komentarišući pristup nove parlamentarne većine NATO integracijama.

Hodžis, kada su u pitanju prosrpske partije, koje ne podržavaju članstvo Crne Gore u NATO, kaže da Srbe u bilo kom dijelu Balkana više ne vidi kao nužno proruske.

„Većina njih shvata da njihova ‘odanost’ Kremlju tokom proteklih decenija uopšte nije poboljšala njihov kvalitet života ili prilike. Zbog toga i Vučić zauzima dugoročan pristup zapadnim integracijama. Na ovaj način svi ljudi na Balkanu mogu poboljšati svoj kvalitet života i pokazati kako mladi mogu dostići svoj potencijal“, ističe Hodžis.

Upitan da li se promjenom vlasti stvorio prostor za ponovno rusko djelovanje u Crnoj Gori, Hodžis odgovara da će Kremlj uvjek pokušavati tako nešto.

izvor

[dzumba]

Северноатлански споразум у члану 13. регулише начин на који држава може да иступи из споразума:

Након што Споразум буде на снази двадесет година, свака страна може из њега иступити годину дана након што је предала изјаву о иступању Влади Сједињених Америчких Држава која ће обавијестити владе других потписница о подношењу сваке такве изјаве.

 Према томе, Црна Гора не може да иступи из НАТО пакта пре 2038.

Zamisli samo akanje koje bi morali da progutaju u tih 21 godinu. Dala bab dinar da uđe u kolo, dala bi dva da izađe ali mangupi ne daju.

Можда и не може, али сигурно неће иступити из НАТО-а и када би јој споразум то допушато. Евентуално може да замрзне нека активности, да не учествује у неким операцијама  и сл. али иступити неће. Само су наивни можда веровали да ће са променом власти Црна Гора иступити из НАТО-а. Чак и да се ново формирана већина у потпуности и сложно противи чланству у НАТО (а међу њима има и оних "за" и "против" НАТО), то је сувише озбиљно питање да би се са њим играли. "Кварење посла" НАТО алијанси" да се тако изразим, би имало озбиљне реперкусије (скривене и не скривене) по ионако економски, политички и војно слабашну Црну Гору. Решавање горућих економских проблема не би било могуће а да у исто време "идеш уз длаку" економски најмоћнијим земљама које су махом чланице НАТО-а.

Осим наведеног да само подсетим да је Ксавијер Солана својевремено, као млади шпански социјалиста, демонстрирао против НАТО и америчких база у Шпанији...И када је постао власт, не само да није тражио да се иступи из НАТО-а већ је "легао на руду" и касније постао ни мање ни више генерални секретар тог истог НАТО-а против кога је као младић демонстрирао.  То се зове "реалполитика" потпомогнута и оним закулисним радом, притисцима, уценама и сл...без чега нема "високе" политике.

[Prvačić]

Ima tu i druga strana medalje.

Postavlja se pitanje izbora ljudi koji će imati pristup povjerljivim NATO informacijama. Visoki oficiri, ministar odbrane i njegovi bliski saradnici, predsjednik vlade, pa i presjednik države.

Hoće li im NATO određivati ko može biti kandidat za presjednika države?
Pošto se on bira neposrednim glasanjem.

[Dreadnought]

"SAD će nastaviti da podržavaju Crnu Goru"


SAD će nastaviti da podržavaju Crnu Goru na evroatlantskom putu, kao prijatelj, partner i NATO saveznica, rekla je Džudi Rajzing Rajnke.

Američka ambasadorka u Podgorici je čestitala predsedniku Skupštine Crne Gore Aleksi Bečiću izbor na tu funkciju.

"Radujem se ovom novom poglavlju naših odnosa i nastavku odlične saradnje koju smo ostvarili u protekle dve godine", navela je Rajzing Rajnke u čestitki.

Kazala je da joj je zadovoljstvo što zna da je Bečić lično posvećen osiguravanju da Crna Gora ostane na evroatlantskom putu.

"I da ćete se postarati da Crna Gora sprovede neophodne reforme kako bi ubrzala članstvo u Evropskoj uniji. SAD će nastaviti da podržavaju Crnu Goru na tom putu, kao prijatelj, partner i NATO saveznica", kazala je Rajzing Rajnke, preneo je portal RTCG.

izvor

[dzumba]

Ima tu i druga strana medalje.

Postavlja se pitanje izbora ljudi koji će imati pristup povjerljivim NATO informacijama. Visoki oficiri, ministar odbrane i njegovi bliski saradnici, predsjednik vlade, pa i presjednik države.

Hoće li im NATO određivati ko može biti kandidat za presjednika države?
Pošto se on bira neposrednim glasanjem.

Мислим да ти не разумеш како функционише систем "приступа поверљивим НАТО информацијама ". Ти се као чланица обавезујеш да ћеш те информације штити (ускладио си своје прописе са добијеним захтевима). У том смислу ти сам (мислим на државу) водиш рачуна ко им приступа, односно стараш се да државни изабрани функционери тако и поступају. Ако НАТО сумња у нешто, односно цени да информације отичу, једноставно заврне славину за њих.

Ако случајно мислиш да сви председници држава чланица НАТО добијају информације које добија Трамп онда се грдно вараш. Не само САД него ни једна држава не дели своје поверљиве информације тако лако чак ни са блиским и доказаним савезницима (на пример САД и Израел, САД и Велика Британија и сл.), а камо ли са неким формалним као што је Црна Гора, Луксембург и сличне земље "савезнице".

[fazan]

Ако случајно мислиш да сви председници држава чланица НАТО добијају информације које добија Трамп онда се грдно вараш. Не само САД него ни једна држава не дели своје поверљиве информације тако лако чак ни са блиским и доказаним савезницима (на пример САД и Израел, САД и Велика Британија и сл.), а камо ли са неким формалним као што је Црна Гора, Луксембург и сличне земље "савезнице".

Потпуно тачно. Францизи су морали да повуку понуду за продају авиона Рафал Канади, јер нису били у стању да задовоље захтеве у погледу размене обавештајних података између Канаде и Америке (NORAD, заједничка ваздушна одбрана Северне Америке). Пре пар година је у Америци ухапшен - израелски шпијун.

Одређени број земаља је примљен у НАТО онако, из пропагандних разлога - лепше је када се пред зградом лепрша више застава.

[Dreadnought]

Za NATO dragocjen doprinos Crne Gore


“Pozdravljamo kontinuirani, dragocjeni doprinos Crne Gore našoj zajedničkoj bezbjednosti, kroz njeno učešće u misijama, operacijama i vježbama koje predvodi NATO, a posebno kroz njenu ulogu u podršci stabilnosti regiona zapadnog Balkana”, kazali su iz NATO-a odgovarajući na pitanje da li od nove vlasti u Crnoj Gori očekuju da nastavi saradnju sa Alijansom

NATO alijansa pozdravlja kontinuirani i, kako su kazali, dragocjeni doprinos Crne Gore zajedničkoj bezbjednosti, posebno kroz njenu ulogu u podršci stabilnosti regiona zapadnog Balkana.

Iz NATO-a su “Vijestima”, odgovarajući na pitanje da li imaju informacije o miješanju drugih država u izborni proces u Crnoj Gori, odgovorili da ne komentarišu unutrašnje stvari saveznika.

“Pozdravljamo kontinuirani, dragocjeni doprinos Crne Gore našoj zajedničkoj bezbjednosti, kroz njeno učešće u misijama, operacijama i vježbama koje predvodi NATO, a posebno kroz njenu ulogu u podršci stabilnosti regiona zapadnog Balkana”, kazali su iz NATO-a odgovarajući na pitanje da li od nove vlasti u Crnoj Gori očekuju da nastavi saradnju sa Alijansom.


izvor

[Prvačić]

Ima tu i druga strana medalje.

Postavlja se pitanje izbora ljudi koji će imati pristup povjerljivim NATO informacijama. Visoki oficiri, ministar odbrane i njegovi bliski saradnici, predsjednik vlade, pa i presjednik države.

Hoće li im NATO određivati ko može biti kandidat za presjednika države?
Pošto se on bira neposrednim glasanjem.

Мислим да ти не разумеш како функционише систем "приступа поверљивим НАТО информацијама ". Ти се као чланица обавезујеш да ћеш те информације штити (ускладио си своје прописе са добијеним захтевима). У том смислу ти сам (мислим на државу) водиш рачуна ко им приступа, односно стараш се да државни изабрани функционери тако и поступају. Ако НАТО сумња у нешто, односно цени да информације отичу, једноставно заврне славину за њих.

Ако случајно мислиш да сви председници држава чланица НАТО добијају информације које добија Трамп онда се грдно вараш. Не само САД него ни једна држава не дели своје поверљиве информације тако лако чак ни са блиским и доказаним савезницима (на пример САД и Израел, САД и Велика Британија и сл.), а камо ли са неким формалним као што је Црна Гора, Луксембург и сличне земље "савезнице".

Tačno, problematika povjerljivih informacija mi nije baš bliska.
Trudim se da iz medija pratim, koliko mi to vrijeme dozvoljava.

Naravno ne mislim da svaka članica po automatizmu dostavlja sva svoja saznanja ostalima. Ili da podatke o svojim sistemima dijeli informacije svima.
Ali o svemu što se raspravlja na zajedničkim konferencijama svih nivoa, učesnici moraju izvještavati politički vrh svojih zemalja.

Dalje, oficiri iz svih članica su raspoređeni po raznim zajedničkim tijelima i komandama, kao i po misijama izvan saveza.
Ko predlaže te ljude?
Valjda i ti ljudi moraju proći neku bezbjedonosnu provjeru. Ko vrši tu provjeru, države ili NATO? Ako to radi NATO, na osnovu čega to radi? Na osnovi podataka države?

Na kraju, znači li to da ako u Crnoj Gori na vlast dođe "nepouzdana" vlada ili predsjednik, da će njeni njeni pretstavnici (vojni i civilni) po raznim institucijama pakta biti "skrajnuti"?

[dzumba]

Na kraju, znači li to da ako u Crnoj Gori na vlast dođe "nepouzdana" vlada ili predsjednik, da će njeni njeni pretstavnici (vojni i civilni) po raznim institucijama pakta biti "skrajnuti"?

У крајњем случају баш тако. Пази, на тим политичким конференцијама (а НАТО је војно-политички савез, и то примарно "политички") се ионако не прича нешто што је нека велика тајна. Одлуке су мање-више јавне. За војни део, када је учешће на заједничким вежбама у питању одговорност је на ономе ко бира и упућује (земљи из које долазе официри). Ипак, има механизама да ако се неко оцени као непоузданим, не дозволи приступ или ограничи ономе што се сматра важним. Па то се тако ради у у сопственој  војсци. Не могу сви да све знају нити да приступају свему. Наравно да се раде безбедносне провере, али то ипак иде по нивоима и значају. Кад неко треба да седи у штабу где се доносе стварне одлуке је једна ствар, а кад неко командује водом у неким "снагама за брза дејства" је нешто сасвим друго. 

[Dreadnought]

Stoltenberg: NATO podaci moraju biti sigurni ko god bio na vlasti u Crnoj Gori


Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg poručio je da Alijansa ima standarde i procedure koje moraju da zadovolje svi koji rade s klasifikovanim podacima te organizacije, te da se to odnosi i na Crnu Goru.

NATO radi sve da sigurnosni kriterijumi budu zadovoljeni i to važi za sve, pa i u Crnoj Gori, ko god bio na vlasti, zato što je to zahtjev koji sve zemlje moraju da zadovolje, rekao je Stoltenberg na zajedničkoj konferenciji za novinare sa makedonskim premijerom Zoranom Zaevom.

Premijer Makedonije boravi u posjeti Briselu, a u delegaciji su i ministri odbrane i spoljnih poslova Radmila Šekerinska Jankovska i Bujar Osmani. Stoltenberg je na pitanje o Crnoj Gori kazao da je upoznat sa izazovima sa kojima se ona suočava.

„Vidimo da je u izbornoj kampanji bilo dezinformacija i pokušaja hibridnih prijetnji protiv Crne Gore, kao i pokušaj državnog udara u Crnoj Gori na prošlim izborima. To je razlog zašto NATO radi zajedno sa Crnom Gorom i saveznicima kako bi se izborili sa prijetnjama i sajber napadima i nastavićemo da radimo sa Crnom Gorom", kazao je on u Briselu.

izvor

[Prvačić]

https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2020&mm=10&dd=09&nav_category=167&nav_id=1745235

[Prvačić]

Ipak su neki, izabrani slobodnom voljom, nepodobni za određene funkcije!

[Dreadnought]

Da li NATO odlučuje ko će u novu vlast Crne Gore


NATO ne diktira novu vladu Crne Gore, već se pojedini crnogorski političari utrkuju u ispunjavanju i onih njegovih želja koje nije naglas izrekao, jedinstveni su lideri Demokratskog fronta (DF) Andrija Mandić i Nebojša Medojević u izjavama za „Politiku”.

Oni su se tako osvrnuli na reči generalnog sekretara alijanse Jensa Stoltenberga da NATO ima standarde i procedure koji osiguravaju da svi oni koji rade s poverljivim podacima moraju da zadovolje standarde tog saveza, te da je to urađeno na siguran i pouzdan način i u Crnoj Gori, kao njegovoj članici.

Za pojedine crnogorske političare to znači da NATO određuje ko će biti na čelu obaveštajnih službi u Crnoj Gori. Ta imenovanja su pitanje oko kojeg je izbio spor među strankama od kojih se očekuje da će činiti novu vladu. Dritan Abazović, lider koalicije Crno na belo, protiv je toga da lideri DF-a predvode crnogorske obaveštajce. Njegov komentar na reči Stoltenberga „Politika” nije uspela da dobije, mada smo pitanje poslali dvaput.

„Ovde je narod glasao za državljane Crne Gore koji treba da ih predstavljaju i u njihovo ime sastave novu vladu. Niko nije glasao za bilo kog stranca iz NATO-a pa, prema tome, nema potrebe da se ovdašnji političari ponašaju drugačije od političara u drugim demokratskim državama. A tamo njihove vlade ne sastavlja niko sa strane, niti sme o tome da pomisli, a ne da javno govori. Nekima ta priča o navodnim ’zahtevima’ NATO-a kad je reč o sastavu buduće vlasti služi za nastavak antisrpske politike koju su i ranije praktikovali. Srpski političari iz Crne Gore na te podmetačine i ucene ne pristaju”, poručio je Mandić.

On dodaje da su „najobičnije izmišljotine da neko drsko i bezobrazno sa strane sastavlja Vladu Crne Gore”.

„Ako je tako, onda bi to trebalo neko i javno da kaže. Da li ima želje i ambicije nekih ovdašnjih krugova da dokazane srpske političare uklone iz politike – ima. I to nije nikakva tajna, jer su ti isti krugovi prethodnih godina uložili mnogo truda, novca i energije da bi to učinili”, ocenjuje Mandić.

Da, kad je reč o obaveštajnim službama i novoj vladi, pojedinci pokušavaju da se sakriju iza stavova alijanse, uveren je i Nebojša Medojević, lider Pokreta za promene, jednog od članova Demokratskog fronta.

„NATO ne odlučuje o tome ko će biti zadužen za bezbednosni sektor. NATO samo zanima da nova vlada nastavi da ispunjava svoje obaveze iz ugovora. Bezbednost komunikacije, zaštita podataka i kontraobaveštajna zaštita od curenja podataka prema drugim državama koje nisu u alijansi. To su obaveze koje su iste prema svim članicama NATO-a. To je jasno poručio i Stoltenberg”, ocenjuje Medojević.

Dodaje da je „nova vlast to prihvatila sporazumom koji je potpisao i nosilac naše liste Zdravko Krivokapić”.

„Bez obzira na to što nisam konsultovan o tome, meni je to prihvatljivo jer je reč o programskim principima Pokreta za promene. Priče o stranom mešanju su najobičniji spinovi naše konkurencije koja hoće da eliminiše najjaču političku organizaciju – DF. Ideja da se formiranje vlade iskoristi da se delovi crkve i vlasnici ’Vijesti’ obračunaju sa DF nije samo nepoštena, već i opasna po demokratiju i reforme”, rekao je Medojević za „Politiku”.

izvor