Johann Salis Seewis

[chombe]

Uistinu nevjerovatan primjer ekumenizma usred rata. Ljudi su se nekad puno više poštivali, pa makar se nalazili i na dijametralno suprotnim ( zaraćenim ) stranama.

[JASON]

6/19. januar 1916.
Poseta Vilhelma II Beogradu

Potom se upućuju ka Kalemegdanu.Tu mu se podnosi izveštaj o borbama na ovom potezu, ali mu se prezentuju i podaci iz istorije, iz vremena Eugena Savojskog i Laudana.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[chombe]

Kaiser je tu, ali nigdje ne vidim našeg štrkljavog brku.

[JASON]

Гроф Салис-Севис: Једна мала епизода са службовања у Београду

Угледна породица Бошковић била је у Београду власник велике банке. Син ове куће, Миливоје, био је дипломирани инжењер и резервни официр. Учествовао је у два балканска рата као српски официр, а затим и у борбама против Аустро-Угарске. У овим борбама је тешко рањен. Повређена му је лобања и изгубио је вид. Аустро-Угарски војници су га заробили и опљачкали у војној болници у Нишу. Одатле је дошао својим рођацима у Београд. Кад је Салис чуо за овај случај, водио са својом уобичајеном енергијом. Војници су кажњени а српског је капетана, у пратњи свог стрица, послао у Беч на  клинику професора др Еиселсберга. Ту  је оперисан од великог хирурга, и вид му је у потпуности обновљен.
То није заборављено. Једног дана седео је Салис, одавно у пензији, у Аграм-у (Загреб) на клупи у парку, кад је један српски генерал кренуо ка њему да му у име српског народа захвали за његово витештво из времена кад је био Гувернер у Београду.  Салис је одговорио кратко и јасно: Извршавао сам само команде мог цара.

[chombe]

Ovo je fantastična priča. Kao što sam već rekao - Nekada su čast i poštenje bile znatno cjenjenije kategorije nego danas. I sama titula časnika trebala bi u sebi sadržavati nešto časno i viteško. Naš grof je i ovim svojim činom dokazao da je istinski ČASNIK. Naravno da je i srpski general zaslužio sve pohvale, jer je pokazao da se dobro nikad ne zaboravlje i uvijek dobrim vraća bez obzira na sve ratne strahote.

[JASON]

Мало је познато да је гроф Салис - Севис писао поезију на немачком језику. Читалачки свет није могао да се упозна с његовим стваралаштвом, јер песме никада нису објављене. Да није реч о поети просечних квалитета могу нам, за ову прилику, потврдити неколико стихова једне његове песме. Но тешкоће око превођења поезије на други језик су многобројне, па се Салису – песнику извињавам уколико сам песму сувише оштетио.

Freude Zeichen ringsum hellauf flammen                                 Радостан знак око светлости пламена
In des stillen Abends Dämmer scheine,                                   У мирној вечери сумрака искрица,
Und wir stehn am Waldesrand beisammen,                              И стојимо заједно на рубу шуме,
Träumen in die helle Nacht hinein -                                       Снови светле у ноћи у -
Purpurn glüht der Turm im roten Feuer                                   Пурпурном сјају торња у црвеном пожару
Dunkle Tannen stehen dicht dabei,                                       Тамне јеле стоје у близини,
Düster auch zu Füßen das Gemäuer,                                     Тамна стопала и зидови,
Epheu deckt die Trümmer der Vogtei.                                    Бршљан покрива рушевине зграда.
Alle mußten längst von hinnen scheiden,                                Све је већ одавно развејано отуда,
Ihre Lieben lassen, Glück und Hab,                                        Наши вољени, срећа и ствари,
Nur den Sturm und Drang der Licbesleiden                              И вихор и нагон за животом
Nahmen stumm sie mit ins feuchte Grab.                                Они су давно у тишини у влажном гробу.
Freudig hab' ich teil an Lust und Leben                                  Радосно сам учествовао у пожуди и животу
Doch ich neid' dem Vogt die stille Ruh!                                   Али сада завидим тихом миру!
Sind mein Drang und Sturm zu Leid gegeben,                          Ако су моја потреба и бура додатне патње,
Herr, dann schließ mein Buch auf immer zu!                            Господе, онда затвори моју књигу заувек!

[dzumba]

Понекад нас изненади да људи који су се бавили неким суровим, безосећајним послом и који су често изгледали такви, у дубини своје душе буди нежни и осећајни, али и способни да своја осећања искажу речима и баш као у овом случају те своје записе нерадо излажу јавности (објављују).

[chombe]

Moram priznati kolega JASON da me s obzirom na umjetnički pedigre familije Salis Seewis ovaj podatak nije niti malo iznenadio, i kao sto Dzumba kaže - sva lica nekog čovjeka ne moraju baš uvijek biti vidljiva na prvi pogled.

[JASON]

Службени војни лист, бр. 51. Београд, 8. децембар 1921.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[MOTORISTA]

Службени војни лист, бр. 51. Београд, 8. децембар 1921.

Sjajno, nisma znao da je on bio primljen u službu VKSHS.

[dzumba]

Вероватно није ни примљен, него му је нова држава дала пензију.

[chombe]

Hvala Jason na odličnim podatcima. Upravo je tako kako kolega Dzumba kaže. Vrlo je interesantno to da su mu kao protivniku priznali čin  i pravo na zasluženu mirovinu ( mada je on u biti bio general topništva ).

Ivan Salis-Seewis promaknut je u čin Feldzeugmeister (drugi najviši čin austro-ugarske vojske) 11. studenog 1918, a umirovljen je 1. siječnja 1919. s mirovinom od 16.000 kruna. Izabrao je živjeti u Hrvatskoj te je umro u Zagrebu, 24. listopada 1940. Pokopan je u obiteljskoj grobnici na Mirogoju.

[jadran2]

Neka se i ovaj detalj nadje......
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
http://www.austro-hungarian-army.co.uk/biog/salisseewis.html
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[jadran2]

U Jahrbuch fur das K.u.K. Heer za 1910-11 netko je davno oznacio ime tadasnjeg pukovnika i komandanta Otocanera.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[chombe]

Hvala i tebi Jadrane2 na dodatcima. Interesantno je da je ovdje ova regimenta navedena kao ugarsko- hrvatska osnovana 1873. godine što baš i ne odgovara istini. Na hrvatskom koledaru iz 1912. ( vidi prethodnu stranicu ) kao i na šematizmu iz 1914.  vidljivo je da je regimenta utemeljena 1860. godine te da su njoj pretežno Hrvati.

k.u.k. Otočaner (Ungarisch-Kroatisches) Infanterie Regiment „Graf Jellacic“ Nr. 79
Errichtet: 1860 – XIII. Armeekorps – 36. Infanterie Truppendivision
Nationalitäten: 96 % Croaten/Serben – 4 % Sonstige
Ergänzungsbezirk: Otocac
Garnison: Stab, I.,III.,IV. Baon: Fiume – II. Baon: Otocac
Kommandant: Oberst Eugen Edler von Luxardo
Ungarische Uniform – Egalisierungsfarbe: apfelgrün – Knöpfe: Silber