Набавка вишенамјенских хеликоптера за Војску Србије

[torpedo011]

Ми-17 је једноставно превелик за велики број ситуација.

Исто као што Су-27/30/35 не може да се окрене у нашем ваздушном простору. За време поплава смо имали мање хеликоптере (газела) који нису били подобни за задатке спашавања. То што може мањи, може и већи хеликоптер. ДА - троши више горива. ДА - веће су му димензије, АЛИ ради исти посао. Истина је да му је потребно више простора да слети, али о којим димензијама је реч и да ли је то стварно пресудан фактор?

Слажем са са тим да је наруџба 10 или 20 хеликоптера рентабилнија, под условом да имате осигуран буџетски прилив и да никоме не морате да полажете рачуне ради величине ваше набавке.

Паре постоје. Раније се причало да ништа не може да се набави јер Србија нема никаквих пара, а зидали су се мостови од милијарду евра и трошило се преко мере на свакој страни. Сада се види да новац постоји, а ја мислим да га има још више само што су приоритети другачије постављени. Тако је са простим људима: цео дан говоре како немају, како је све скупо и да зато не могу да издвоје паре да поправе прозоре, да среде кров или да окрече зграду. Када их питаш колико кошта кутија малбора који пуше одмах се увреде. Србија нема паре за ескадрилу Ан-124 или тенковску дивизију Т-14 армата, али има за ескадрилу Ми-17.

Србија не би морала да полаже рачуне када би се определила за један од два постојећа војна савеза (НАТО или ОДКБ). Све то проистиче из стратегијске неопредељености и непостојања усмерења. Овим је доказано да руска техника ипак може да допре до Србије и да буде испоручена, а о изговорима је излишно више и причати.

Одлично си приметио и да је потребна припрема инфраструктуре за пријем већег броја летелица, ја бих додао да је потребна и обука кадрова.

Обуку сам поменуо раније. Сада ћу да додам да ако имаш више типова летелица да мораш да имаш више обучених људи. Један човек тешко да може да савлада и да једнако добро зна да одржава 4-5 типова хеликоптера на истом нивоу и са истом сигурношћу. Ту је потребно доста знања, искуства и личних квалитета. Хеликоптери нису аутомобили, а чак и они траже посвећеност и усмереност ка одређеном типу.

Међутим, те набавке руског наоружања су до те мере нетранспарентне (из разних разлога), да је нисам сигуран да не постоји наруџба или ”џентлменски споразум” око набавке већих количина.

Ми можемо само да нагађамо, али свакако остајем при својој тврдњи да је најбоље одмах наручити већу количину која би се постепено испоручивала, а да се у међувремену ради на обуци људства и изградњи инфраструктуре.

[fazan]

Ми-17 је једноставно превелик за велики број ситуација.

Исто као што Су-27/30/35 не може да се окрене у нашем ваздушном простору. За време поплава смо имали мање хеликоптере (газела) који нису били подобни за задатке спашавања. То што може мањи, може и већи хеликоптер. ДА - троши више горива. ДА - веће су му димензије, АЛИ ради исти посао. Истина је да му је потребно више простора да слети, али о којим димензијама је реч и да ли је то стварно пресудан фактор?

Ми-17 је грдосија од 7,5 тона - H145M је тежак 1,8 тона. Код првог је пречник ротора непуна 22 m, а код другог 11 m. H145M може да слети поред ауто пута, на кров болнице, или на пропланак у шуми. Треба му мање горива, тако да је сат лета јефтинији. Треба му мања посада. Могло би да се набраја, али поента би увек била иста.

[kumbor]

Predsednik je juce izjavio da su cene poverljive ali da smo dobili velike popuste i da su cene za sva tri tipa nesto preko 10 miliona po komadu.

Onda se ispravio i rekao izmedju 10 i 20 miliona po komadu.

Ја бих рекао да је цена за Ми-35 ближе 20М$ комад, а и то је велики попуст. Пре пар дана је био пост за мароканску набавку АХ-64 Апача, где је поменута цифра од око 100М$ по комаду, што је неупоредиво скупље од Ми-35. Ми-28 је наменски ПТ хеликоптер, пандан Апачу. Ми-35 јесте у основи старија конструкција, већи, тежи, али је свакако универзалнији од Ми-28. Ми-35 има и кабину за превоз осам опремљених људи десанта, што је велика предност. Што се тиче наоружања, на основу самог транспортно-лансирног контејнера не може се са сигурношћу рећи да ли је реч о ракети Атака. Мислим да су данас у производњи само ракете са тандем кумулативном главом, са пробојношћу мислим око 800мм иза ЕРО. Основна верзија, у производњи од 80их година имала је пробојност 560мм, што је мало за савремене услове. А питање је, без обзира на верзију, колико је ракета купљено. Не верујем да је реч о већем броју. Нагађам да је реч о око 30-40 ракета, не више.

[Bandzi]

Што се тиче наоружања, на основу самог транспортно-лансирног контејнера не може се са сигурношћу рећи да ли је реч о ракети Атака.

Nemoj da pravimo problem tamo gde ga nema. Na kontejneru jasno piše "9M120"

[kumbor]

Што се тиче наоружања, на основу самог транспортно-лансирног контејнера не може се са сигурношћу рећи да ли је реч о ракети Атака.

Nemoj da pravimo problem tamo gde ga nema. Na kontejneru jasno piše "9M120"

А то је "Атака".

[MOTORISTA]

[MOTORISTA]

Нови хеликоптери јачају способност Војске Србије
недеља, 08.12.2019.

Побољшање материјалног статуса припадника ваздухопловства се већ осећа и то је важно, али не и пресудно за бављење позивом пилота, јер је то занимање које пре свега морате волети и чему треба бити посвећен, истакли су потпуковник Добросав Дрндаревић, пилот хеликоптера Ми-35 и мајор Бојан Тркуља, пилот хеликоптера Ми-17.

Говорећи о новим хеликоптерима Војске Србије који су јуче представљени Дрндаревић је за тв Прва рекао да хеликоптере Ми-35 због свог изгледа, на Западу зову „летећи тенкови”, а у Русији „крокодили” и поручио да је реч о хеликоптерима који су у сваком погледу у самом светском врху, преноси Танјуг.

Он је додао да је, у односу на оно што смо имали до сад, набавка тих хеликоптера заиста велики искорак и техничко-технолошко унапређење хеликоптерске ескадриле, а самим тим и Војске Србије, саопштило је Министарство одбране.

„Хеликоптер Ми-35 првенствено је намењен за извршавање борбених задатака. То је вишенаменски борбени хеликоптер. Основни задатак је употреба у борбеним дејствима, као подршка копненим снагама на земљи. Поред те основне намене може да извршава читаву палету других задатака као што су превожење терета, извиђања из ваздушног простора, санитетско превожење болесних и рањених. Одличан хеликоптер који може да извршава и сложене задатке”, рекао је потпуковник Дрндаревић.

За обуку на новим летилицама потпуковник Дрндаревић је истакао да је била интензивна и захтевна и додао да се усавршавањем пилота подиже способност читаве војске да одговори на све изазове и претње. Према речима мајора Тркуље, вишенаменски хеликоптери Ми-8 на нашим просторима су у употреби већ пет деценија, а млађа генерација хеликоптера Ми-17 наследник је те генерације и осим основне – транспортне намене, може да испуни бројне задатке, као што су гашења пожара, ношење спољног терета, задатке трагања и спасавања и може да оствари озбиљне ефекте у борбеним дејствима.

Мајор Тркуља је рекао да је обука за управљање новим хеликоптерима трајала шест месеци и да је протекла у најбољем реду и да су сви задовољни резултатима.

Izvor: www.politika.rs

[Dreadnought]

[Dreadnought]

[torpedo011]

Ми-17 је једноставно превелик за велики број ситуација.

Исто као што Су-27/30/35 не може да се окрене у нашем ваздушном простору. За време поплава смо имали мање хеликоптере (газела) који нису били подобни за задатке спашавања. То што може мањи, може и већи хеликоптер. ДА - троши више горива. ДА - веће су му димензије, АЛИ ради исти посао. Истина је да му је потребно више простора да слети, али о којим димензијама је реч и да ли је то стварно пресудан фактор?

Ми-17 је грдосија од 7,5 тона - H145M је тежак 1,8 тона. Код првог је пречник ротора непуна 22 m, а код другог 11 m. H145M може да слети поред ауто пута, на кров болнице, или на пропланак у шуми. Треба му мање горива, тако да је сат лета јефтинији. Треба му мања посада. Могло би да се набраја, али поента би увек била иста.

Хеликоптери могу да слећу само на оне кровове који су за то припремљени. Ни Х-145М не може да слети на сваки кров ако ћемо да говоримо детљано. Друга ствар, постоје снимви и фотографије где се види како Ми-8/17 слеће на кровове зграда, али који имају изграђане хелиодроме тј. платформе.

Где санитетски хеликоптер може да слети у Београду? На хелиодром поред ВМА. Не може на кров Земунске болнице, не може на кров КЦ Србије, не може на кровове других установа. За унутрашњост Србије не знам тачно како изгледају болнице. Једино што ми је познато јесте да КЦ у Нишу има хелиодром.

Што се тиче санитетске улоге Ми-8 прилажем следећу фотографију:

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[fazan]

Ми-17 је једноставно превелик за велики број ситуација.

Исто као што Су-27/30/35 не може да се окрене у нашем ваздушном простору. За време поплава смо имали мање хеликоптере (газела) који нису били подобни за задатке спашавања. То што може мањи, може и већи хеликоптер. ДА - троши више горива. ДА - веће су му димензије, АЛИ ради исти посао. Истина је да му је потребно више простора да слети, али о којим димензијама је реч и да ли је то стварно пресудан фактор?

Ми-17 је грдосија од 7,5 тона - H145M је тежак 1,8 тона. Код првог је пречник ротора непуна 22 m, а код другог 11 m. H145M може да слети поред ауто пута, на кров болнице, или на пропланак у шуми. Треба му мање горива, тако да је сат лета јефтинији. Треба му мања посада. Могло би да се набраја, али поента би увек била иста.

Хеликоптери могу да слећу само на оне кровове који су за то припремљени. Ни Х-145М не може да слети на сваки кров ако ћемо да говоримо детљано. Друга ствар, постоје снимви и фотографије где се види како Ми-8/17 слеће на кровове зграда, али који имају изграђане хелиодроме тј. платформе.

Где санитетски хеликоптер може да слети у Београду? На хелиодром поред ВМА. Не може на кров Земунске болнице, не може на кров КЦ Србије, не може на кровове других установа. За унутрашњост Србије не знам тачно како изгледају болнице. Једино што ми је познато јесте да КЦ у Нишу има хелиодром.

Што се тиче санитетске улоге Ми-8 прилажем следећу фотографију:

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Да ли схваташ разлику између 7,5 и 1,8 тона? Хелипорт на који може да слети хеликоптер тежине 1,8 тона, са ротором пречника 11 метара се може направити на већем броју модерних вишеспратница. Шта мислиш колико су тешке оне надоградње поткровља по београдским солитерима?

Нико не спори да се Ми-17 може користити за сантитетске потребе. Оно што спорим је потреба да се ради санитетског превоза једне или две особе подиже хеликоптер капацитета 12 носила. Да не говоримо о брзини којом се хеликоптер може подићи (припремити за лет), и локацијама где тај хеликоптер може слетети.

[kumbor]

Сећам се јесени 1991. и тадашње трагедије 100 километара западно. Добро се сећам да су санитетски Ми-8 више пута дневно летели отуда на ВМА. Слетали су на кров ВМА, тога се добро сећам.

[fazan]

Сећам се јесени 1991. и тадашње трагедије 100 километара западно. Добро се сећам да су санитетски Ми-8 више пута дневно летели отуда на ВМА. Слетали су на кров ВМА, тога се добро сећам.

Идеја медицинске евакуације је да се повређени што пре унесе у операциону салу. Брже је када хеликоптер слети на кров болнице, него поред ње. Изворно је зграда била пројектована да хеликоптер слећу на кров. Додуше нисам сигуран да ли је била пројектована за хеликоптере од 7,5 тона.

[torpedo011]

Ми-17 је једноставно превелик за велики број ситуација.

Исто као што Су-27/30/35 не може да се окрене у нашем ваздушном простору. За време поплава смо имали мање хеликоптере (газела) који нису били подобни за задатке спашавања. То што може мањи, може и већи хеликоптер. ДА - троши више горива. ДА - веће су му димензије, АЛИ ради исти посао. Истина је да му је потребно више простора да слети, али о којим димензијама је реч и да ли је то стварно пресудан фактор?

Ми-17 је грдосија од 7,5 тона - H145M је тежак 1,8 тона. Код првог је пречник ротора непуна 22 m, а код другог 11 m. H145M може да слети поред ауто пута, на кров болнице, или на пропланак у шуми. Треба му мање горива, тако да је сат лета јефтинији. Треба му мања посада. Могло би да се набраја, али поента би увек била иста.

Хеликоптери могу да слећу само на оне кровове који су за то припремљени. Ни Х-145М не може да слети на сваки кров ако ћемо да говоримо детљано. Друга ствар, постоје снимви и фотографије где се види како Ми-8/17 слеће на кровове зграда, али који имају изграђане хелиодроме тј. платформе.

Где санитетски хеликоптер може да слети у Београду? На хелиодром поред ВМА. Не може на кров Земунске болнице, не може на кров КЦ Србије, не може на кровове других установа. За унутрашњост Србије не знам тачно како изгледају болнице. Једино што ми је познато јесте да КЦ у Нишу има хелиодром.

Што се тиче санитетске улоге Ми-8 прилажем следећу фотографију:

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Да ли схваташ разлику између 7,5 и 1,8 тона? Хелипорт на који може да слети хеликоптер тежине 1,8 тона, са ротором пречника 11 метара се може направити на већем броју модерних вишеспратница. Шта мислиш колико су тешке оне надоградње поткровља по београдским солитерима?

Нико не спори да се Ми-17 може користити за сантитетске потребе. Оно што спорим је потреба да се ради санитетског превоза једне или две особе подиже хеликоптер капацитета 12 носила. Да не говоримо о брзини којом се хеликоптер може подићи (припремити за лет), и локацијама где тај хеликоптер може слетети.

Схватам све. Хелипорти не постоје  на 99% здравствених установа као ни на другим објектима тако да Х-145 и није у толикој предности. Ја сам већ навео да троши мање горива и да заузима мање места и то све стоји, али остајем при томе да треба уједначити хеликоптерске ескадриле зарад јефтиније обуке, одржавања и експолатације летелица.

[torpedo011]

Сећам се јесени 1991. и тадашње трагедије 100 километара западно. Добро се сећам да су санитетски Ми-8 више пута дневно летели отуда на ВМА. Слетали су на кров ВМА, тога се добро сећам.

Санитетски хеликоптери су летели током целог рата, а и касније. Готово да сам их виђао сваки дан, али како је време пролазило, а наричито негде од средине 2000-тих знатно су се проредили. Имао сам фотографију једног како прелеће моју зграду и то је био чест призор док је Ми-8 био у ресурсу.