Oko 60% migranata već prešlo iz BiH u Hrvatsku
Direktor Službe za poslove sa strancima Slobodan Ujić rekao je da je, od ukupnog broja registrovanih migranata, oko 60 odsto njih već izašlo iz BiH preko granice sa Hrvatskom.
- U BiH je do danas ušlo 9.730 ilegalnih migranata, od kojih je 7.958 izrazilo nameru za međunarodnu zaštitu, a nije odobren nijedan od oko 700 podnesenih zahteva za azil - izjavio je Ujić.
On je istakao da je reč o malom broju izbeglih i raseljenih osoba, odnosno osoba ranjive kategorije, između 17 i 20 odsto, te da su ostali, više od 75 odsto, ekonomski migranti.
Oko 90 odsto osoba su muškarci između 18 i 35 godina.
Prema njegovim rečima, najviše je registrovano državljana Pakistana (3.200), a reč je o ilegalnim migrantima koji nisu izbeglice, te državljana Sirije (1.590) koji su izbegle i raseljene osobe.
– Poslednjih meseci imamo problem sa Irancima kojih je u BiH ušlo oko 1.200, nakon što je Srbija za ovu državu uvela bezvizni režim. Sedmično postoji pet letova na relaciji Teheran - Beograd i oni zloupotrebljavaju taj režim, bacaju dokumenta i pokušavaju da ilegalno uđu u BiH i nastave put ka Evropi – napomenuo je Ujić.
DrinaOn je ukazao da je najveći pritisak na reci Drini, odnosno na području između Janje /BiH/ i Banje Koviljače (Srbija), gde najviše migranata ulazi u noćnim satima, prebacuju se preko reke i nastavljaju put ka Unsko-sanskom kantonu, gde se nalazi blizu 4.000 migranata.
– Ljudi pokušavaju i dalje da se domognu EU i najveći pritisak je na Unsko-sanski kanton, dok je u Kantonu Sarajevo smanjen pritisak. U azilantskom centru u Delijašu, a uskoro i u kasarni “Ušivak” u Sarajevskom kantonu ima dovoljno smeštajnih kapaciteta za migrante – naglasio je Ujić.
Prema njegovim rečima, Služba za poslove sa strancima uradila je ono što joj je zakonska obaveza i registrovala ove migrante, uzela otiske i obavila intervjue sa njima.
– Služba je registrovala sve migrante, od kojih 99 odsto nema nikakvih dokumenata jer ih uništavaju pri ulasku u BiH – istakao je Ujić.
Bezbednosni rizikOn je rekao da je, osim humanitarnog, najbitniji bezbednosni aspekt, zbog čega se i uzimaju biometrijski podaci koji se dele sa svim bezbednosnim agencijama na nivou BiH, a i šire, s ciljem da se zaštite građani BiH.
– Sigurno ima i ilegalnih migranata koji dolaze sa ratnih područja, zbog čega uvek postoji bezbednosni rizik njihovog boravka u BiH. Bilo je i narušavanja javnog reda i mira, a sukobljavaju se grupe migranta između sebe, kao što su grupe iz Pakistana i Avganistana – naveo je Ujić.
Prema njegovim rečima, sve relevantne institucije u BiH zauzele su stav da se jača granica, za šta je potrebno mnogo ljudskih i materijalno-tehničkih, ali i finansijskih sredstava jer BiH niti ima smeštajnih kapaciteta, niti finansijske moći da primi te ljude.
– BiH treba brzi protok ljudi ka EU, ali ne treba da pravi smeštajne kapacitete, niti je zbog finansijskih razloga sposobna da to uradi. Mi ne možemo biti baza za migrante, niti oni mogu da ostanu na našoj teritoriji – rekao je Ujić i naveo da Služba nema operativne podatake da će se povećavati pritisak migrantskog talasa u BiH.
izvor
