Imigrantska kriza

[Dreadnought]

Šta radi Fronteks? Kritike se čuju i danas


EU je rešena da „zaštiti“ granice pred izbeglicama. Grčku vojsku i policiju podržaće i stotine graničara Fronteksa.

Šta je zadatak ove evropske agencije i zašto je stalno na meti kritika, analizira Dojče vele.

Fronteks – ta reč uvek pada tokom haotičnih scena na spoljnim granicama Evropske unije. Tako je i ovog puta: grčka Vlada je zatražila pomoć Fronteksa, a ova agencija za zaštitu granica je odgovorila potvrdno. Ta služba je već prisutna na grčko-turskoj granici, ali će sada pojačati prisustvo.

Graničari Fronteksa na licu mesta ne delaju samostalno već, kako objašnjava ova služba, „po uputstvima i u prisustvu graničnih službenika članice EU koja je tražila pomoć“, u ovom slučaju Grčke.

Tako bi grčka strana sa Fronteksom izradila plan misije gde se regulišu detalji, recimo koje oružje sme da se nosi i kako se koristi. Fronteks ima i vozila, brodove i tehniku za nadgledanje granica.

Ne radi se samo o zaštiti granice - u misijama su najčešće i stručnjaci za falsifikovana dokumenta kao i oni koji registruju potražioce azila.


Znatno veći budžet

Fronteks je dramatično dobio na značaju od kada je osnovan 2004. godine sa sedištem u Varšavi. Prema sopstvenim navodima, cilj je da „evropske granice ostanu otvorene i bezbedne“. Šef Fronteksa Fabris Legeri kaže: „Ukoliko želimo da se krećemo bez granica u Šengenskom prostoru, treba nam baš zajedničko upravljanje spoljnim granicama.“

Na vrhuncu izbegličke krize krajem 2015. i početkom 2016. godine brzo je postalo jasno da pojedine države ne mogu da podnesu ogromne brojeve ljudi koji prelaze granice. Zato su dovedene u pitanje otvorene unutrašnje granice, jedna od temeljnih ideja EU. Do danas u EU nije pronađen kompromis za raspodelu izbeglica.

Posledica je bila promena paradigme - više je počelo da se razmišlja o tome kako da se zaustavi „neregularna“ migracija. Tako su porasla očekivanja od Fronteksa koji bi do 2027. godine trebalo da raspolaže sa 10.000 graničara. Budžet je znatno porastao na 1,6 milijardi evra godišnje.


Kritike sa raznih strana

Humanitarne organizacije optužuju graničare Fronteksa da krše međunarodno izbegličko pravo ili da tolerišu kada to rade njihove kolege iz pojedinih članica EU.

Do 2014. su Fronteksovi brodovi sprečavali prolaz izbegličkim čamcima u Sredozemnom moru, ne dopuštajući ljudima da zatraže azil. Tadašnji direktor Fronteks Ilka Latinen priznao je da je bilo takvih slučajeva, i od tada su pravila pooštrena.

Već godinama Fronteks ima savetodavno telo u kojem su predstavnici humanitarnih organizacija, Crvenog krsta i Ujedinjenih nacija. Štefan Kesler, šef tog tela, u jednom razgovoru za DW je rekao: „Kontrolu nad Fronteksom imaju države članice koje su u upravnom savetu i dva službenika Evropske komisije koja su u tom savetu. Kod Fronteksa ne postoji efikasna spoljna kontrola.“

Kritike se čuju i danas. Sebastijan Koh, portparol inicijative za ljudska prava „Morski most“, kaže: „Ne možemo samo da gledamo kako grčka vojska i Fronteks na turskoj granici ispaljuju suzavac, zaslepljujuće granate i vodene topove na decu, žene i muškarce.“

Ipak, EU deluje rešena da ovog puta spreči nekontrolisani ulazak migranata. Šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen rekla je u utorak u Grčkoj: „Naš apsolutni prioritet sastoji se u zaštiti spoljne granice.“

izvor

[Dreadnought]

Sastanak u Vladi zbog migranata; Vučić već izdao nalog vojsci, policiji i BIA


Zbog sve neizvesnije situacije sa migrantima, u vladi Srbije danas sastanak povodom migrantskih kretanja i koordinacije rada državnih organa.

Sastanku će prisustvovati predsednica Vlade Ana Brnabić, sa ministrima unutrašnjih poslova i odbrane, Nebojšom Stefanovićem i Aleksandrom Vulinom.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić već je dao nalog vojsci, policiji i Bezbednosno-informativnoj agenciji da gotovo hermetički zatvore našu granicu prema Severnoj Makedoniji, ukoliko dođe do najezde migranata koji već danima sa turske strane pokušavaju da udju u Grčku, preneli su sinoć beogradski mediji.

Kako prenose "Novosti" i "Blic", predsednik Srbije preventivno se odlučio na ovaj korak, vodeći računa, pre svega, o nacionalnoj bezbednosti, iako je, kako pišu "Novosti", protiv ksenofobne politike, jer je naš narod, poučen sopstvenim tragičnim iskustvom, uvek pokazivao solidarnost prema svima koji su izbegli iz ratnih područja.

Vučić svakodnevno dobija operativne podatke od naših bezbednosnih službi, otkako je turski predsednik Redžep Tajip Erdogan otvorio granice i pustio izbeglice da pređu u EU.

Predsenik Srbije je, piše list, uveren da će Srbija, ukoliko bude potrebe, umeti da zaštiti svoju teritoriju i da neće postati "parking za migrante".

izvor

[Dreadnought]

"Prva grupa migranata stigla u Severnu Makedoniju"


"Prva veća grupa migranata sa grčko-turske granice, navodno, već je stigla u Severnu Makedoniju", tvrdi bečki dnevnik "Esterajh".

Austrijski list dodaje da im odatle treba deset dana da dođu do austrijske granice. Ovaj medij poziva se na fotografiju koju je dobio od jedne obaveštajne službe sa lica mesta, koja pokazuje grupu migranata od oko 1.000 osoba na jednom gradskom trgu u Severnoj Makedoniji.

Avganistanci i Sirijci uspeli su u haosu na grčko-turskoj granici da se "provuku" i niko ne zna koliko je uspelo da prođe, navodi dnevnik.

"Radi se samo o muškarcima i mladim momcima u ovoj prvoj grupi", navode izvori "Esterajh".

Za oko desetak dana bi ta prva grupa mogla da dospe do austrijske granice sa Slovenijom Sspilfeld, ukoliko ne bude zaustavljena na srpskoj i hrvatskoj granici, smatraju obaveštajni krugovi.

Ta procena se pokplapa sa onom austrijske vojske, koja očekuje novi talas azilanata krajem iduće nedelje na austrijskoj granici.

"Bićemo pripremljeni, jer smo učili iz talasa 2015.", poručuju iz austrijske vojske.

U Ministarstvu unutrašnjih poslova polaze od toga da će migranti ove godine dolaziti samo u većim grupama, a ne jednom ogromnom talasu.

Eksperti ministarstva tri puta dnevno analiziraju aktuelnu situaciju, i imaju svoje ljude u Grčkoj, Severnoj Makedonji, Bosni, Srbiji i Hrvatskoj, tvrdi list.

izvor

[Dreadnought]

"Razumemo, ali to ne može tako"


Ministar unutrašnjih poslova Hrvatske Davor Božinovih izjavio da Hrvatska sve čini da se novi migrantski talas ne dogodi i da se nada da se neće ni dogoditi.

Osnovna razlika u odnosu na 2015., rekao je Božinović to što je Grčka ovaj put odlučila da spreči ilegalni prelazak na grčki teritoriju.

"Više je elemenata u poređenju 2015., kada su svi propuštali izbeglice iz Sirije, već 2016. se struktura počela da menja, bili su to sve više ljudi koji nisu izbeglice, ali su videli da se jednostavno može do Evrope i taj talas zapravo nikad nije prestao. Mi danas tako na granici imamo uglavnom ljude iz Avganistana, Pakistana, Bangladeša i severa Afrike. Slično je i na tursko-grčkoj granici. Ti ljudi nisu Sirijci iz idliba koji je sad doživeo strahotu, ljudi na grčkoj granici su neki drugi, a ne Sirijci", rekao je Božinović, prenela je zagrebačka N1 tv.

Dodao je da Hrvatska vodi intenzivnu diplomatsku kampanju da objasni šta se događa na unutrašnjim granicama i podsetio da je pre nekoliko dana bio u Evropskom parlamentu gde je morao da, kako je rekao, objašnjava da nije isto biti migrant i izbeglica.

"Razumemo, saosećamo sa savkim ko dolazi u Evropu, ali to ne može tako. Nije lako objasniti, ali kad se dogodi ova kriza, svi govore ono što mi govorimo poslednje tri godine", rekao je Božinović i dodao da je Evropa uvek donosila ključne odluke za budućnost nakon kriznih dogadjaja.

izvor

[Dreadnought]

Milanović: "Ne želim vojnike s rukama u džepovima na granici"


Savet za nacionalnu bezbednost (VNS) Hrvatske nije razmatrano slanje vojske na granicu, izjavio je danas predsednik Hrvatske Zoran Milanović.

On je kazao da nisu razmatrane ni zakonske izmene koje bi vojsci dale drugačija ovlašćenja od onih koja predviđa Ustav.

"Zna se koji su zadaci vojske, ona štiti celovitost, nezavisnost i suverenitet države. To su teške kategorije i migrantska kriza ih ne ugrožava", rekao je Milanović dan nakon sednice VNS-a na kojoj je razmatrana mogućnosti pružanja podrske HV policiji u slučaju nove migrantske krize.

U ovom trenutku vojska na granici nije aktuelna, a to se vidi i iz saopštenja izdatog nakon sastanka u kojem o tome nema ni reči, rekao je Milanović novinarima u Zagrebu, gde je prisustvovao događaju "Zazvoni za ravnopravnost polova", povodom Međunarodnog dana žena.

Poručio je da se posmatra situacija uz nadu da neće doći do situacije u kojoj bi vojska trebalo da pomaže policiji, kao što je to učinila 2015., iako to možda nije bilo vidljivo.

"Hrvatska vojska je 2015. bez ikakvog zakonskog okvira praktično radila ogroman posao", kazao je Milanović, prenela je Hina.

Na pozive Hrvatskih suverenista da se promeni zakon i u slučaju krize dopuste vojsci drugačija ovlašćenja po uzoru na Sloveniju, Milanović kaže da je slovenačka taktika odvraćanja "opereta".

"U Sloveniji je to napravljeno tako da se vojnici granicom šetaju zajedno s policajcima, policajci su naoružani, a vojnici nisu. Ne želim hrvatske vojnike s rukama u džepovima na granici. Ne želimo ih ni s oružjem, za sada za to ne vidimo potrebe", poručio je.

izvor

[Dreadnought]

Vučić: Ukoliko bude opasnosti od migranata, zatvaranje granica u roku od 12 sati


Predsednik Aleksandar Vučić izjavio je da će granice Srbije biti zatvorene u roku od 12 sati, ukoliko bude opasnosti od migrantske krize.

"Uvek smo pokazivali solidarnost prema migrantima, ali da budemo žrtva - jedina? - i da mislimo da to treba da budu zemlje Zapadnog Balkana - to se neće desiti", rekao je Vučić nakon polaganja kamena temeljca za izgradnju novog postrojenja nemačke kompanije Brose.

Potvrdio je da je izdao nalog bezbednosnim službama da pripreme planove za "hermetičko zatvaranje" granica Srbije u slučaju da dođe do ugrožavanja Srbije "najezdom migranata".


Brnabić: Naloženo da se uspostavi karantin za migrante zbog koronavirusa

Predsednica Vlade Ana Brnabić održala je sastanak na kojem je upoznata sa trenutnom situacijom u vezi sa migrantskim kretanjima i koordinacijom rada državnih organa, saopšteno je iz njenog kabineta.

Sastanku u Vladi Srbije prisustvovali su potpredsednik vlade i ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović, ministar odbrane Aleksandar Vulin, ministar zdravlja Zlatibor Lončar i komesar za izbeglice i migracije Vladimir Cucić.

"Na sastanku je istaknuto da nema povećanog pritiska na granice Srbije, da se stanje na granicama Turske i Grčke stabilizuje, uz napomenu da je broj migranata na istom nivou kao i prethodnih meseci", navodi se u saopštenju.

Kako je navedeno, premijerka je obaveštena da je situacija pod kontrolom, da nema pretnji po bezbednost zemlje, kao i da se sprovodi nulta toleracija za ilegalne prelaske.

"Ministarstvu zdravlja je naloženo da uspostavi karantin za migrante, kao još jedan vid dodatne zaštite od koronavirusa", saopšteno je iz kabineta Brnabić.

Sve nadležne institucije će dva puta dnevno podnositi izveštaje o svim relevantnim informacijama u vezi sa kretanjem migranata, a sve aktivnosti biće sprovodjene u koordinaciji Vlade i predsednika Srbije.

Sagovornici premijerke Brnabić su dodali da razloga za zabrinutost nema i kada je reč o bezbednosnoj situaciji i u tom kontekstu istakli da je zabrinutost stanovništva u Šidu smanjila u roku od jednog dana, navedeno je u saopštenju.

izvor
izvor

[Dreadnought]

[tihi]

E eko Vulin kaze da ni muva nece moci da uleti u nas prostor ako AV to tako kaze, ja mu verujem

[MOTORISTA]

E eko Vulin kaze da ni muva nece moci da uleti u nas prostor ako AV to tako kaze, ja mu verujem

Vulin...

[Dreadnought]

Okolić: Problemom migranata da se bave druge institucije, a ne vojska


Zamjenik ministra odbrane u Savjetu ministara Mirko Okolić izjavio je danas Srni da pitanjem ilegalnih migranata treba da se bave institucije nadležne za tu problematiku i da nema potrebe da to čine Oružane snage BiH, jer to nije njihov zadatak.

Komentarišući pozive ministra bezbjednosti u Savjetu ministara Fahrudina Radončića i lidera SDA Bakira Izetbegovića da na granice BiH zbog najezde migranata treba angažovati Oružane snage BiH ukoliko to učine okolne zemlje, Okolić kaže da BiH nije iscrpila sve moguće resurse za rješavanje migrantske krize.

- U svijetu je poznato da se vojska upotrebljava samo u izuzetnim slučajevima po bilo kom osnovu. Nisu se još stekli takvi uslovi da se Oružane snage BiH moraju koristiti za ono što druge institucije BiH treba i mogu da odrade", istakao je Okolić.

On je dodao da odluku o upotrebi Oružanih snaga za takve aktivnosti ne može donijeti niko drugi nego Predsjedništvo BiH.

- Angažovanje Oružanih snaga može se tražiti, ali samo nakon angažovanja svih raspoloživih resursa institucija koje se bave tom problematikom", navodi Okolić.

Na pitanje da li je svrsishodno za rješavanje migrantske krize angažovati vojsku, s obzirom na činjenicu da su ilegalni migranti u prvom redu bezbjedonosno pitanje i da je uglavnom riječ o ljudima čiji je identitet nepoznat, Okolić je rekao da se vojska ne bi trebala upotrebljavati jer postoje drugi resursi koji su dovoljni da se ta problematika rješava u BiH.

- Vjerovatno će ta problematika iz dana u dan biti složenija i vjerovatno neki iz okruženja imaju udjela u toj problematici. Tu ne mislim na naše okruženje, nego na mjesta iz kojih idu migranti pa do zemalja gdje žele da se upute. Svako pokušava da svoju zemlju zaštiti i da sa migrantima ima što manje problema. Problem migranata se pokušava locirati na teritoriju BiH sa porukom da riješi sve što zemlje na toj ruti nisu usjele da riješe - rekao je Okolić.

Osvrćući se na Radončićevu izjavu da u slučaju najezde migranata treba angažovati snage koje će ih vraćati u Republiku Srpsku pa da ih ona dalje vraća u Srbiju, Okolić je istakao da je to neprihvatljivo i ocijenio da se "BiH u izjavama nekih zvaničnika pominje tamo gdje treba da se uberu zasluge".

- Svaljivati teret na Republiku Srpsku je nedopustivo jer institucije BiH treba da zaštite i vode brigu o cijeloj teritoriji BiH kada je riječ o migrantima i migrantskoj krizi - zaključio je Okolić.

izvor

[Dreadnought]

Većina Nemaca ne želi novi priliv migranata u Nemačku


Većina građana Nemačke odbacuje prihvatanje maloletnih izbeglica sa grčkih ostrva na koje poziva stranka Zeleni, prema objavljenom ispitivanju javnog mnjenja.

"Oko 51 odsto ispitanih se protivi primanju maloletnih izbeglica s grčkih ostrva, 39 posto je za. Ostatak ispitanih nema stav po ovom pitanju", proizlazi iz ispitivanja javnog mnjenja instituta Sivej za dnevnik "Augsburger algemajne", prenosi Hina.

Kako se nadalje navodi, naročito je primetna razlika u odnosu prema izbeglicama kad se u obzir uzme politička opredeljenost ispitanih. Među biračima Demohrišćanske unije i Hrišćansko-socijalne unije (CDU/CSU) 71 odsto ispitanih se protivi ovakvim humanitarnim akcijama.

Birači liberalnog FDP-a se sa 75 takođe protive prihvatanju novih izbeglica, a najviši procenat onih koji odbijaju ovakve akcije (96 odsto) se nalazi među biračima nacionalno-populističke Alternative za Nemačku (AfD).

Birači Zelenih (69 posto) i socijaldemokrata (59 posto) su većinski za prihvatanje maloletnih izbeglica bez pratnje.

Bundestag je u četvrtak uveče odbacio zahtev stranke Zeleni da se s grčkih ostrva u Nemačku prebaci 5.000 izbeglica, pri čemu bi se radilo o maloletnicima bez pratnje, trudnicama i ženama s decom.

Stranke vladajuće demohršćansko-socijaldemokratske koalicije su naglasile kako se načelno ne protive ideji pomoći izbeglicama u Grčkoj, ali se protive "samostalnim akcijama" Nemačke bez rešenja na nivou Evropske unije.

Nemačka je tokom izbegličkog talasa 2015. i 2016. godine prihvatila preko milion izbeglica, što je pokrenulo mnogobrojne društvene procese i promenu političkog pejzaža Nemačke uz porast popularnosti populista i pad popularnosti etabliranih stranaka.

izvor

[Dreadnought]

Migrantska kriza se ne može riješiti angažovanjem vojske


Srpski član Predsjedništva BiH Milorad Dodik rekao je danas u Banjaluci da BiH nema novca za rješavanje migrantske krize, te da je to zajednički problem svih nivoa vlasti koji se ne može riješiti angažovanjem vojske na tom planu.

- Smatramo da je to mjera koja je nepotrebna i da ne može dati nikakav kvalitet u tom pogledu - rekao je Dodik novinarima u Banjaluci.

Dodik je istakao da BiH nema dovoljno novca za rješavanje migrantske krize, te da je slučaj da ima, onda EU ne bi već ranije nudila iznos od više od 20 miliona da se naprave stacionirani centri, te izgrade naselja i naprave škole, kako bi se migranti integrisali u sistem.

- Vjerujemo i da bi se onda kroz edukaciju migranata, koja bi se ovdje obezbjeđivala, oni uzimali one koji su za njih potrebni, a nama ostavljali one koji nisu u stanju da završe ni minimalne obrazovne i druge projekte - rekao je Dodik.

On je naveo da je o migrantskoj krizi razgovarao danas u Banjaluci sa ministrom bezbjednosti BiH Fahrudinom Radončićem, te dodao da će razgovori o ovoj temi biti nastavljeni.

Dodik je ocijenio da su za migrantsku krizu najodgovorniji EU i zapad, koji su je iscenirali, a najveći doprinos tome dala je EU, koja je, kada je riječ o migrantima, proglasila politiku otvorenih vrata.

- To je bio jasan znak da se pokrene ogroman broj migranata, ne samo onih zahvaćenih ratom u Siriji, nego i iz drugih zemalja - rekao je Dodik.

On ocjenjuje da bi politike EU za rješavanje migrantske krize bile jedino efikasne kada bi se promijenile tako da, umjesto otvorene granice za migrante, EU proglasi politiku zatvorenih granica, te da to prije svega provodi na granici Bugarske i Grčke prema Turskoj.

Dodik kaže da bi mogao biti prihvatljiv pristup koji njeguje Radončić, a koji podrazumijeva da svi bezbjednosni segmenti budu uključeni u diskusiju o svim pitanjima važnim za BiH, kako je to i predviđeno.

- Ministarstvo bezbjednosti je tu kao neko ko koordiniše rad bezbjednosnih agencija i nije nadređeno ni jednoj od tih agencija, te je veoma važno da se prekine sa praksom iz prošlog vremena kada su se pokušala nametati rješenja koja su dolazila iz Ministarstva bezbjednosti i laži koje su tada promovisane u pogledu paravojnih i drugih formacija - naglašava Dodik.

izvor

[Dreadnought]

Severna Makedonija: Tranzit migranata nije opcija; nulta tolerancija


Premijer S. Makedonije Oliver Spasovski izjavio je da ta zemlje neće dozvoliti ulaz migranata.

Zato što, kako je naveo, to je politika svih zemalja u ovom regionu, prenosi danas portal Plusinfo.

Zbog migrantske krize na tursko-grčkoj granici, Spasovski je kazao da je proglašeno krizno stanje u Severnoj Makedoniji i da su povečane vojne i policijske snage na južnoj granici, s Grčkom.

Upitan da li makedonska vlada ima plan u vezi s migrantima nakon izjave predsednika Srbije Aleksandra Vučića o hermetičkom zatvaranju južne granice Srbije, Spasovski je rekao da je očito da tranzit migranata više nije opcija.

"Znate da već imamo proglašeno krizno stanje, da su povećane snage vojske i policije na južnoj granici. Na osnovu informacija koje dobijamo od naših službi, partnerske službe takođe prate situaciju. Za sada je stabilno i nemamo povečanje broja migranata koji bi mogli da uđu na makedonsku teritoriju, međutim, stav je da će biti nulta toleranciju", naglasio je Spasovski.

On je podsetio da je do sada politika Severne Makedonije bila da migrantima dozvoli prolaz, kao i da je dosadašnju politiku gradila na dve osnove.

"Jedna osnova je bila evropska politika na tom planu, a druga, regionalna saradnja, odnosno politika koja je zajednička svim zemaljama u regionu. Nećemo moći da se suočimo sa bilo kakvim migrantskim talasom ukoliko svi zajedno ne donosimo zajedničke stavove, odluke i ne sarađujemo međusobno", zaključio je Spasovski.

izvor

[Dreadnought]

"Srbija mora biti spremna da štiti granice"


Profesor Darko Tanasković, povodom migrantske krize kaže da iako Srbija nije na "prvoj liniji fronta", mora biti spremna i odlučna u nameri da zaštiti granice.

On smatra da milioni migranata neće krenuti ka državama EU, ali da je i stotinak ili nekoliko stotina hiljada dovoljno ozbiljan i teško rešiv problem.

"Izgleda da se to pocinje krajnje ozbiljno shvatati u Evropi. Videćemo moze li EU u vezi sa ovim vitalnim pitanjem ostvariti potreban stepen političkog jedinstva, a naročito akcione sposobnosti. Od toga zavisi da li će se Srbija naći u većim teškoćama", rekao je Tanasković u intervju za Novosti.

On kaže i da mu je blizak stav vlade Grčke da turska odluka o propuštanju migranta ka Evropi i to rutom kroz Grčku nije u suštinskoj vezi sa zbivanjima u Idlibu, već da je zaoštravanje na sirijskom frontu samo neposredan povod za "aktiviranje ove mere iz ucenjivackog arsenala Ankare".

S druge strane, kako primećuje, ne treba gubiti iz vida da Turska ima ogroman problem sa milionima migrana i da za tu dimenziju situacije niko na zapadu nije iskazao stvarno razumevanje.

izvor

[Dreadnought]

Severna Makedonija: Kod granice otkriveno 56 migranta u kamionu


Policija Severne Makedonije otkrila je 56 migranata tokom rutinskog pretresa kamiona.

Uhapšen je vozač pod sumnjom da je član grupe krijumčara ljudi kojih ih dovozi iz Grčke, saopštile su danas vlasti.

Kako se navodi, incident se dogodio kasno u subotu u gradu Đevđelija nedaleko od granice sa Grčkom, a vozač kamiona je identivikovan kao 46.godišnji makedonski državljanin, prenosi AP.

Migranti - 54 Pakistanca i dva Avganistanca, biće prebačeni u prihvatni centar u Đevđeliji, gde će sačekati deportaciju nazad u Grčku.

Severna Makedonija je pojačala patrole na granici sa Grčkom, nakon što je Tursaka prošle nedelje otovrila granicu za migrante koji žele da uđu u zemlje EU.

Vršilac dužnosti premijera Oliver Spasovski rekao je da će se Severna Makedonija odupreti pokušajima migranata da pređu granicu.

"Imamo nultu toleranciju i nećemo dozvoliti ulazak migranata zato što je to politika svih zemalja u regionu", rekao je Spasovski.

izvor