Meni izvještaji koji se objavljuju kao da su od CIA-e ne djeluju uvjerljivo.Istina i ovdje se radi o emigraciji-izbjeglištvu ali mislim da su mnogo različiti od sadašnjih događaja,kako zbog ideologije,tako i zbog masovnosti itd...
Evo kako sadašnju problematiku "obrađuju" strane novine,što mislim da je daleko ozbiljnjije.
Dojče vele: Eldorado za krijumčare u srcu Beograda
DW , D.K. , | 28. 01. 2017 - 19:28h
"Za park prekoputa Beogradske autobuske stanice (BAS) izbeglice su čule još u Istanbulu ili Sofiji - tu ordiniraju i krijumčari. Cena njihovih usluga raste sa očajem. Mnogi ljudi zaglavljeni u Srbiji vide ih kao slamku spasa." Ovako Dojče vele piše o migrantima u prestonici Srbije.
Migranti u napuštenim skladištima u Savamali
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Kako piše Dojče vele, za 200 ili 300 evra krijumčar migrante vodi do granice i mesta "zgodnih za prelazak".
"Tu cvikcanglama iseče mađarsku ogradu ili, u slučaju Hrvatske, samo pokaže rukom ka ledini i kaže: 'Ovuda'. Svakodnevno stotine izbeglica pokušavaju da se ovako domognu tla Evropske unije, obećane zemlje. Skoro svi bivaju uhvaćeni i vraćeni u Srbiju gde ih čekaju krcati kolektivni smeštaji u kojima nada lagano umire - i to ako imaju sreće. Ako nemaju, čeka ih napola oronulo skladište iza železničke stanice, vašljivi lim između ledenog vetra sa Save i logorskih vatri u čijem dimu spavaju", piše ovaj medij.
Širzad Safi (17) je sve to osetio na svojoj koži. Mladić je iznuren i prljav, na nogavici pohabanih pantalona pokazuje rupu od psećeg očnjaka zarađanog u Mađarskoj.
- Bio sam u grupi u kojoj je bilo dece. Kada su nas uhvatili, terali su nas da sedimo u snegu, bosi. Šest sati. Gađali su nas grudvama i polivali hladnom vodom, puštali su pse na nas - priča Širzad radnicima "Info parka".
Na kraju je policija odškrinula kapiju graničnog bedema i poslala ih nazad u Srbiju. I evo ga opet ovde, u Beogradu, samo stotinak metara od parka ispred Ekonomskog fakulteta i ćevabdžinice za koju migranti još u Istanbulu ili Sofiji čuju da će pred njom naći krijumčare. Mnogi su spremni da daju poslednje pare za slabašnu nadu da ih krijumčar neće prevariti i da će stići tamo gde su se zaputili.
Rekorderi - u privođenju
Nebojša Stefanović: "Srbija je rekorder u privođenju krijumčara"
"Sultan, Smaragd, Musa, Hasan… pod tim imenima su izbeglice znale krupnije ribe iz krijumčarske mreže. Dok se rutom lakše prolazilo, oni su stolovali baš u parku dok su se oko njih jatili migranti. I svi su ih znali, čak su i svetski mediji pisali o njima, posebno o Sultanu, ali su svoj posao mogli da nastave neometano. Nisu među onih 2.000 ljudi privedenih zbog sumnje da su krijumčari. Po tome je, rekao je nekoliko puta ministar Nebojša Stefanović, Srbija evropski rekorder. Presude su, međutim, retke i često dokače tek lokalne pomagače", piše Dojče vele.
Kako piše nemački list, treba samo malo upornosti i cupkanja na beogradskoj zimi pa već i neizvežbano oko primećuje sumnjive tipove. Izgledaju kao da dolaze iz Avganistana i Pakistana, ali su dobro obučeni, sa solidnim cipelama i telefonima na oba uha, neki u automobilima. Ne može se prevideti razlika u odnosu na izmučene izbeglice sa bušnom obućom i poderanim ruksacima. Jedan mladić kaže da mu traže 2.000 evra što navodno kupuje kartu do Austrije. To je mali ogled iz teorije kapitalizma - što je ruta teža, a očaj veći, to su više i cene - ponuda i potražnja, zaključuje "Dojče vele".
Nema više "ol inkluziv"
Dojče vele piše da "masovni transport u kombijima i kamionima odavno više ne radi".
"Graničari su budni kada vide kamion jer niko ne želi da baš u njegovoj zemlji budu otkrivene desetine tela pogušenih ljudi. Ali sakrivanje u cisternama je dugo radilo posao. Migranti uđu u naftu ili mazut, glava im viri tek toliko da mogu da dišu. Od kada je mađarska policija to shvatila, kontrole su žešće. Poslednjih dana kamioni satima čekaju na ulazak u Hrvatsku. Ili još stariji trik - kačenje ispod železničkog vagona koji ide preko granice. I to danas teško prolazi", piše ovaj list.
Bubreg za put
- Krijumčari svašta rade izbeglicama koje nemaju da plate za put, ili im rade zato što im se može. Jer izbeglice su nezaštićene, često nemaju dokumenta, ilegalno su ovde, u strahu da ih ne uhvate policija ili vojska, u strahu da potraže azil ovde što posle može da ih spreči da ga traže negde drugde. To ih uvlači dublje u bespomoćnost. Ali oni zaglavljeni u Srbiji ne vide drugi način osim da rizikuju. Gotovo svi iza sebe imaju rat, Talibane ili glavoseče Islamske države, prešli su iranski krš i bliskoistočne pustinje, preživeli noćne talase Egejskog mora - priča za nemački list Jelena Hrnjak iz nevladine organizacije "Atina", koja godinama pomaže žrtvama trgovine ljudima.
Nedavno ih je troje ljudi poginulo koji je jurio autoputem od Niša ka Beogradu, gonjen strahom da ga patrola ne primeti. Krijumčar je natrpao 15 izbeglica u auto.
- Naša organizacije je imala dva slučaja ljudi koji su u Libanu prodali bubrege kako bi njima platili krijumčarima - kaže Jelena Hrnjak. Kako kaže, sretala je dečake koji nisu imali novca za krijumčare pa su silovani ili fotografisani nagi kako bi se te slike distribuirale mrežama dečije pornografije.
- Ili su ih krijumčari primoravali da vrše razna krivična dela, recimo da oni sami krijumčare ljude, jer deca pred zakonom ne odgovaraju. Žene su svedočile o tome da seksom plaćaju put - kaže ona.
To pokazuje zašto su krijumčarske mreže tako fleksibilne i kako su, čim je slobodan prolaz Balkanom zatvoren, ponovo nikle kao pečurke posle kiše. Radi se, naime, o kriminalnim bandama. Za krijumčare su ponovo došla berićetna vremena, zaključuje nemački list.
-----------------------
E sad da sam zlobnik pomislio bih da je policija u vezi sa trgovcima ljudi.Ministar policije izjavi da smo REKORDERI u hvatanju trgovaca ljudima a oni kao da izviru.Baška što u izveštajima o krimainalu, se kod nas smanjuje "drastično" u dvocifrenim brojkama.
Poz.
