Imigrantska kriza

[Dreadnought]

Nova migrantska ruta


Balkanska migrantska ruta, koja preko Turske, Grčke, Makedonije i Srbije vodi ka zapadnoj Evropi, zatvorena je već nekoliko meseci, a nova, čini se, stvara se u komšiluku. Migranti, uglavnom iz Iraka i Irana, put za razvijenim zemljama EU sve češće traže preko Crnog mora i Rumunije.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Porast migranata na ovoj ruti beleži se od kada je predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker, tokom jednodnevne posete Rumuniji u maju ove godine, rekao da ta zemlja zaslužuje da bude deo Šengenskog sporazuma što pre je moguće. Veruje se da je moguć ulazak Rumunije u Šengen jedan od razloga koji je potstakao migrante da izaberu baš tu rutu, jer u slučaju da Bukurešt dobije Šengen, potencijalno kretanje bi migrantima bilo lakše.

Ipak, sam put do Rumunije nije nije ni lak ni jednostavan. Slično ruti koja vodi preko Sredozemnog mora, migranti prvo moraju da pređu Crno more. Kao i migranti koji put na ka Evropi kreću sa severnih obala Afrike, najčešće se putuje u malim i pretrpanim čamcima, a među putnicima je veliki broj dece. Upravo zbog toga, rumunske službe beleže sve veći broj intevencija na moru.

Pre dva, 153 migranta, među kojima i 53 dece, spašeno je sa otvorenog mora. Reč je uglavnom o izbeglicama iz Iraka i Irana. Nekoliko dana ranije, rumunska obalska straža presrela je na Crnom moru dva brodića sa više od 200 migranata. Jedan je otpratila do rumunske luke Mangalije, dok su drugi preuzele turske vlasti. To je četvrti brod s migrantima koji su presrele rumunske vlasti na Crnom moru od sredine avgusta.

Ruta preko Rumunije nije nova ruta. Već je korišćena u prošlosti. Najveći broj migranta koji je zabeležen u prošlosti u Rumuniji bio je 430 tokom 2014. godine, da bi tokom naredne dve drastično opao - 2015. zabeleženo je svega 68 migranta, a 2016. samo jedna. Več u septembru ove godune jasno je da će taj broj biti veći i od rekordne 2014. godine.

izvor

[borovnica]

Iz nekog (meni nepoznatog razloga) povecan je priliv kurda, dok je znatno smanjen broj ljudi iz Avganistana i Pakistana. Svi ti Iracani su Kurdi ili Jezidi (ili se predstavljaju tako). U pitanju su kompletne porodice, malo ima ljudi koji putuju sami.

Možda je Avganistanaca i Pakistanaca manje zato što Turci grade zid prema Iranu?

[tihi]

Iz nekog (meni nepoznatog razloga) povecan je priliv kurda, dok je znatno smanjen broj ljudi iz Avganistana i Pakistana. Svi ti Iracani su Kurdi ili Jezidi (ili se predstavljaju tako). U pitanju su kompletne porodice, malo ima ljudi koji putuju sami.

Možda je Avganistanaca i Pakistanaca manje zato što Turci grade zid prema Iranu?

Jel? Nisam imao tu informaciju. Mada znam da je Iran vec odavno primio veliki broj izbeglica iz Avganistana, koji zive i rade u Iranu vec neko vreme.

[Dreadnought]

Presretnut brod sa 60 migranata


Brod sa 60 migranata, među kojima ima i dece, presrela je grčka patrola južno od ostrva Krit, saopštila je danas grčka Obalska straža.

Brod za kojeg zvaničnici veruju da je krenuo ka Italiji iz Turske ili Egipta pronađen je na oko stotinjak kilometara južno od Krita i odvezen je u Palaeokoru na jugozapadu tog grčkog ostrva. Krajem sedmice je u Jonskom moru presretnut brod sa 65 migranata. Uhapšen je osumnjičeni krijumčar ljudi.


izvor

[Dreadnought]

Brodolom migranata u Libiji, nestalo više od 100 ljudi


Više od 100 migranata nestalo je nakon brodoloma kod obala zapadnog dela Libije, saopštila je libijska mornarica, prenosi AFP.

Navodi se da su spasioci pronašli najmanje sedam preživelih migranata.


izvor

[banebeograd]

Više od 100 migranata nestalo

prakticno +- 100 problema manje za EU

[Dreadnought]

Moskva: Migranti se sukobili sa obezbeđenjem tržnog centra, 250 ljudi privedeno


Policija je zadržala u pritvoru 250 migranata nakon tuče ispred tržnog centra na jugoistoku Moskve, izjavio je danas neimenovani izvor iz policije.  Kako navodi ruska agencija Tas, migranti "azijskog izgleda" želeli su da se sastanu sa vlasnicima tržnog centra.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

"Kako bi se sprečili eventualni masovni nemiri, policajci su ih zadržali u pritvoru i odveli ih u policijsko odeljenje", rekao je izvor.

Kako je objasnio, obezbeđenje tržnog centra pretuklo je sinoć državljanina Tadžikistana koji je tamo radio. On je prebačen u bolnicu sa povredama, uključujući potres mozga. Potom su drugi radnici započeli tuču sa obezbeđenjem. Još tri učesnika sukoba su kasnije hospitalizovana sa povredama glave i modricama.

Policija je potvrdila da su policajci sprečili sukob između obezbeđenja i zaposlenih u tržnom centru. Više od 90 ljudi je odvedeno u policijske stanice, rekao je portparol moskovskog odeljenja Ministarstva unutrašnjih poslova. Otvorena je krivična istraga o huliganizmu.

Gradska polciija je odbacila navode medija da je jedan od migranata ubijen tokom tuče. Portparol je potvrdio da je muškarac odveden u bolnicu i da mu je pružena medicinska pomoć. Njega sada ispituje policija.


izvor

[Milan (longtrip)]

У том јужном реону подмосковља (Люблино) живи заиста пуно Таџика, уосталом где их нема,велика већина ради на црно за минималне дневнице као неквалификована радна снага ,или су у свету криминала.Карактеристични су по томе што их свуда можете видети да "чуче" у групицама . Тешко прихватају основне хигијенске норме и многи од њих су први пут видели клозетску шољу доласком у Москву, ово кажем из личног искуства.Миграција становништва из Централне Азије ка западној Русији је константна, првенствено из економских разлога.Радикални ислам је и код њих доста изражен, поготову млађа полупација, а власти последњих година покушавају да уведу ред на тржишту рада. Није ово ништа ново, већ најнормалније дешавање у Москви. Депортације су свакодневне,али се стиче утисак као да их дупло више дође, од броја протераних.

Није реткост да полиција искористи нетрпељивост између Кавказаца с једне стране и Таџика,Киргиза, Узбекостанаца,.. са друге.Дођу на крају и покупе чауре....

[Dreadnought]

Udarac uoči izbora: Merkelova kršila zakon?


Nemački mediji su, dva dana uoči parlamentarnih izbora, objavili procenu pravnog odeljenja Bundestaga, koje je, kako se ocenjuje, udarac za Angelu Merkel.

U proceni se zaključuje da otvaranje granica za izbeglice nije bilo pravno utemeljeno.

"Savezna vlada do današnjeg dana nije objasnila na temelju kojeg zakona je na jesen 2015. dopustila ulazak u zemlju izbeglicama. Po pravilu su ove osobe morale da budu poslate natrag u Austriju, koja važi za sigurnu zemlju", navodi se u proceni pravnog odeljenja naučne službe Bundestaga u koju je uvid imao dnevnik "Velt".

Navodi se da pravnici Bundestaga isto tako smatraju da je za odluku ove vrste bila potrebno i odobrenje parlamenta. Oni se pozivaju na odluku Ustavnog suda koji je odredio da odluke o useljenju u Nemačku, vezano za kontrolu udela stanovništva stranog porekla, donosi zakonodavna vlast odnosno Bundestag, pa je tako i o otvaranju granica za izbjeglice trebalo da odlučuju poslanici parlamenta.

Podseća se da je odluku o otvaranju granica za izbeglice 4. septembra 2015. donela sama kancelarka Angela Merkel nakon konsultacija sa nekoliko ministara.

Prema postojećim zakonima izuzeće od "zabrane ulaska" u zemlju izbeglicama iz susednih, sigurnih zemalja, može da izda samo Ministarstvo unutrašnjih poslova. Ali, ovaj formalni čin nikada nije izvršen tako da, kako se zaključuje u veštačenju, odluka o otvaranju granica "nikada nije pravno utemeljena".

Navodi se da bi veštačenje naučne službe nemačkog parlamenta moglo saveznu vladu Angele Merkel da dovede u neprilike, jer su stranke Alternativa za Nemačku (AfD) i Liberalno-demokratska stranka (FDP) najavile pokretanje istražne komisije na temu odgovornosti za priliv izbeglica u Njemačku ukoliko nakon nedeljnih parlamentarnih izbora uđu u Bundestag.

Podseća se da i desno populistički AfD i FDP, prema svim ispitivanjima javnog mnjenja, u nedelju prelaze izborni prag i ulaze u Bundestag. Kritika izbegličke politike Angele Merkel temelj je uspeha desnih populista iz AfD, koji bi na ovim izborima mogli da postanu treća politička snaga u Bundestagu

izvor

[Dreadnought]

Orban: Ne želimo da budemo Imigrantska zemlja


Mađarski premijer Viktor Orban rekao je danas u Varšavi da Mađarska ne želi da bude imigrantska zemlja i da "ima sva prava da to ne postane".

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

"Prihvatamo odluku imigrantskih zemalja da žele da budu imigrantske zemlje. Tražimo od njih da prihvate da mi ne želimo da budemo takva zemlja", poručio je Orban na zajedničkoj konferenciji za novinare sa poljskom premijerkom Beatom Šidlo, prenosi MTI.

Orban je naglasio da Mađarska zadržava pravo na poštovanje svoje odluke da ne želi da postane imigrantska zemlja kakve su druge sada. Prema njegovim rečima, Mađarska traži drugačija rešenja za demokratske probleme i one vezane za tržište rada, dok imigraciju kao rešenje - odbacuje.

Mađarski premijer se osvrnuo i na kritike koje EU upućuje Poljskoj povodom vladavine prava, ocenivši da su te kritike neosnovane. Takođe, izrazio je solidarnost Mađarske sa svim državama članicama EU koje su u sličnoj situaciji kao Poljska, navodi mađarska agencija.

"Želimo manje Brisela, a snažnije nacionalne države", rekao je Orban, nagovestivši da je to razlog za "politički obojene" procedure EU.

izvor

[Dreadnought]

U Crnom moru stradao 21 migrant, za devet se još traga


Broj migranata koji su stradali kada je njihov brod potonuo u Crnom moru povećan je na 21, dok je potraga za devet nestalih u toku, saopštila je turska obalska straža.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Najmanje 40 migranata spasili su brodovi obalske straže i drugi brodovi. Ribarski brod je potonuo rano jutros pre svitanja, oko 200 kilometara od Istanbula, navodi se u saopštenju. Za sada nije poznato odakle su migranti ni gde su išli.

Migranti sve češće pokušavaju da iz Turske preko Crnog mora stignu do Rumunije, članice EU. Trudnica koja je bila na brodu pobacila je tokom brodoloma, a dve povređene osobe hitno su prebačene helikopterom u bolnicu, javila je Anadolija.

Spasilačke ekipe i dalje tragaju za devet nestalih migranata.

izvor

[Dreadnought]

Ovi su odlepili skroz 


EK predlaže prihvat 50.000 izbeglica


Evropska komisija predložila da zemlje EU treba da prime najmanje 50.000 izbeglica u toku dve godine direktno iz Afrike, sa Bliskog istoka i iz Turske.


[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


Predlaže se novi, neobavezujući program premeštaja kojim bi se tokom naredne dve godine u Evropu dovelo najmanje 50.000 najosetljivijih ljudi kojima je potrebna međunarodna zaštita, navela je Komisija u saopštenju.

Budžet od 500 milona evra izdvojen je za podršku zemljama članicama koje bi prihvatile da prime izbeglice, sa predviđenih 10.000 evra pomoći po osobi.

Posebna pažnja treba da se prida relokaciji osoba iz Libije, Egipta, Nigera, Sudana, Čada i Etiopije navela je Komisija i pozvala evropske zemlje da nastave premeštaje migranata iz Turske i sa Bliskog istoka.

Brisel je odredio ovu novu kvotu na dan kada ističe program premeštaja tražilaca azila iz Italije i Grčke. Prema tom programu dozvoljeno je da tokom dve godine 29.000 osoba dođe u EU iz Grčke i Italije, u odnosu na prvobitni cilj od 160.000 ljudi.

Za razliku od kvota o premeštaju migranata koju su zemlje EU odlučile većinskim glasanjem i koja je naištla na žestoka protivljenja nekih članica, ovog puta predlog nije obavezujući i zemlje članice imaju diskreciono pravo da ga prihvate ili ne. Brisel može samo da apeluje na njih da ponudi mesta za prihvat.

Tokom protekle dve godine evropske zemlje su sprovele premeštaj 23.000 izbeglica ulgavnom iz Turske i sa Bliskog Istoka u okviru programa koji takodje ističu.

izvor

[Dreadnought]

Kurc: Ko krene ilegalno na put, ne sme imati šansu za azil u Evropi


Lider Narodne partije Austrije (OVP) i šef austrijske diplomatije Sebastijan Kurc predstavio je danas u Beču treći deo svog predizbornog programa na temu Red i sigurnost, izjasnivši se za državnu reformu i zaustavljanje ilegalne migracije. Kurc je istakao da postoji jasna potreba da se ilegalna migracija ka Austriji zaustavi.

"Mnogi koji su me kritikovali sve više menjaju svoj stav", rekao je on dodajući da treba pružiti pomoć u zemljama porekla.

"Ko krene ilegalno na put ne sme više imati šansu da dobije azil u Evropi", zatražio je Kurc, navodeći da je neophodno uspostaviti centre za prihvat izvan EU u koje bi "ilegalci" mogli biti vraćeni.

Put ka Evropi za tražioce azila ubuduće trebalo bi, kako smatra, biti moguć samo preko programa preuzimanja i to samo u onoj meri koja je podnošljiva za zemlju.

U Austriji, kako je najavio, želi da pojača borbu protiv rastućeg političkog islamizma, dodajući da ne sme da se toleriše islamizam.

Podršku za ovaj zahtev Kurc je dobio od članice nemačke CDU i aktivistkinje Zane Ramadani, koja je upozorila na opasnosti stvaranja paralelnih društava.

Ona je istakla da se ne sme prihvatati uticaj iz inostranstva, te dodala da je Austrija, zahvaljujući Kurcu i novom zakonu o islamu, uspeo da ostvari preokret trenda. Kada je reč o državnoj reformi, Kurc je istakao da nisu potrebni "transparetni građani, već transparentna država".
 
Prema OVP, Austrija nema problem prihoda, već izdataka i efikasnosti, pošto novac poreskih obveznika nestaje u strukturama i ne dospeva tamo gde bi trebalo.

Što se tiče EU, Kurc smatra da bi ona trebalo da se skoncentriše na velike izazove, a u spoljnoj, bezbednosnoj i odbrambenoj politici, kao i u zaštiti spoljne granice snažnije sarađuje. Iz pitanja o kojima se može bolje odlučivati na nivou nacionalnih država bi Brisel trebalo da se suzdrži.

"Nisu nam potrebna nikakva pravila za pojednostavljenje naših socijalnih sistema", poručio je Kurc, dodajući da će spoljnopolitički Austrija i dalje da se pozicionira kao "graditelj mostova".
 

izvor

[Dreadnought]

Papa Franja svetu: Prihvatite migrante otvorenih ruku


Papa Franja, čiji su roditelji emigrirali iz Italije u Argentinu, pozvao je ljude širom sveta da prihvate migrante širom otvorenih ruku, prenosi AFP.

Papa je to učinio u redovnom obraćanju na trgu Svetog Petra.

"Otvorenih ruku...upravo tako treba pružiti dobrodošlicu (migrantima), širom otvorenih ruku", rekao je papa.

On je to izjavio povodom dvogodišnje kampanje "Podelite putovanje", koju je katolička humanitarna organizacija "Karitas" započela danas i čiji je cilj promena načina na koji ljudi gledaju na migrante i izbeglice.

izvor


[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[dzumba]

Папа очигледно нема утицаја на католике, јер највећи отпор мигрантима дају земље са претежно католичким становништвом (Мађарска, Аустрија, Пољска)