Istorija o Ik-2 i Ik-3

(1/35) > >>

mwolf:
Početkom tridesetih godina jugoslovenski konstruktori, koji su dotle ostvarili već niz uspešnih tipova školskih, trenažnih i izviđačkih aviona, počeli su da se bave mišlju da projektuju i izrade savremeni lovački avion, što je oduvek označavalo vrhunac konstruktorskog znanja i tehnološke zrelosti vazduhoplovne industrije. Zamisao je nastala u glavama dva mlada inženjera, Ljubomira Ilića i Koste Sivčeva, koji su se 1931. vratili iz Francuske gde je Ilić sa velikim uspehom završio studije na poznatoj visokoj školi za aeronautiku, a Sivčev je stekao veliko iskustvo na usavršavanju u konstrukcionim biroima i proizvodnim halama fabrika Brege i Hispano. Obojica su imali, dakle, priliku da se upoznaju sa savremenim razvojem avionskih konstrukcija, u Francuskoj i u svetu, a po povratku u domovinu zaposlili su se u Tehničkom odeljenju Komande vazduhoplovstva. Tu su onda shvatili koje su potrebe vojnog vazduhoplovstva pa i mogućnosti domaće vazduhoplovne industrije. Oba prijatelja ubrzo su odlučila da krenu u ostvarenje hrabre zamisli i da projektuju metalni jednokrilni lovac sasvim nove konstrukcije koji je trebalo da zameni u to vreme već veoma zastarele francuske devoatine D-1 i čehoslovačke avije BH-33 kojima su tada bile naoružane lovačke eskadrile jugoslovenskog vazduhoplovstva.

O svojim planovima su obavestili odgovorne osobe tek onda kada su u aerodinamičnom tunelu Ajfelovog instituta u Parizu već isprobali maketu novog aviona i izradili većinu planova i tehničkih crteža za izradu prototipa. Njihov konstrukcioni biro nalazio se u samom stanu inženjera Ilića, a radili su u svoje slobodno vreme, često noću i nedeljom.

Kada su, početkom 1933, svoj projekat pokazali šefu Tehničkog odeljenja Komanda vazduhoplovstva pukovniku inženjeru Srbobranu Stanojeviću on je bio prijatno iznenađen samim konceptom kao i dorađenošću proračuna i crteža. Nakon skoro godinu dana rasprava sa domaćim skepticima, Stanojević je konačno sredinom februara 1934. uspeo da izdejstvuje odobrenje Ministarskog saveta za izradu prototipa. Novi lovac, koji je po početnim slovima imena konstruktora dobio naziv IK-1, predstavljao je tip poduprtog visokokrilca sa neuvlačećim stajnim trapom, metalne strukture koja je delom bila presvučena platnom. U avion je ugrađen najsavremeniji redni motor hlađen glikolom hispano suiza 12 Y crs od 860 KS, koji je tada jedini od komercijalnih motora imao mogućnost ugradnje topa čija je cev prolazila kroz osovinu. U kombinaciji sa dva mitraljeza koji su gađali kroz polje elise, ovaj top kalibra 20mm predstavljao je jedan od ranih primera takozvanog centralnog naoružanja kod lovaca, koje je imalo veliku efikasnost gađanja i često je primenjivan kod lovaca u drugom svetskom ratu.
Prototip je izrađen u fabrici Ikarus u Zemunu a prvi probni let izvršen je 22. aprila 1934. Medutim, u trećem letu, kada je pilot otpočeo da van programa izvodi akrobacije, došloje do udesa i loma aviona. Komisija je utvrdila da je popustila još nedovoljno zategnuta presvlaka na jednom delu krila, što se smatralo greškom proizvodnje, a ne konstrukcije. Zato je odobrena izrada novog prototipa kod koga je krio umesto platnom presvučeno duralnim limom, a izvršena su i neka druga manja doterivanja u konstrukciji.


 06.jpg (35.44 KB. 465x322 - viewed 801 times.)


Novi IK-2 završen je juna 1936. i odmah se pokazalo da je ispunio očekivanja. Imao je maksimalnu brzinu od 435km na čas, za 15km veću od proračunske. U većem broju simuliranih vazdušnih borbi sa engleskim dvokrilnim lovcem hoker fjurijem, koji je u dosta velikom broju po licenci izrađivan u domaćim fabrikama Ikarus i Zmaj, IK-2 se pokazao nadmoćnijim naročito po maksimalnoj brzini, brzini penjanja i pokretljivosti. Zaključak komisije koja je sa interesovanjem pratila ispitivanja bio je da IK-2 po svojim letačkim i borbenim sposobnostima odgovara uslovima za moderni lovački avion, pa ga je preporučila za uvođenje u naoružanjejugoslovenskog vazduhoplovstva. Serija od 12 aviona, koja je takođe izrađena u fabrici Ikarus, isporučena je od oktobra 1938. do aprila 1939. Lovci su prvo dodeljeni eskadrilama 6. lovačkog puka u Zemunu, a oktobra 1939. godine predati su 4. lovačkom puku u Zagrebu, gde su u sastavu 107. eskadrile dočekali i rat aprila 1941. Devetog aprila, u vazdušnoj borbi sa nemačkim meseršmitima Me-109 koja je vođena iznad letelišta Rovine u blizini Bosanskog Aleksandrovca, u vatrenom krštenju našlo se i sedam IK-2 čiji su se piloti uspešno suprotstavili mnogo bržim meseršmitima koristeći svoju veliku pokreiljivost. U toj borbi oboreni su jedan IK-3 i dva jugoslovenska harikena, ali i dva meseršmita. Deo IK-2 na kraju aprilskog rata spalile su same posade, a tri je zarobio neprijatelj i uključio ih u sastav vazduhoplovstva NDH.

Tehničko-letne karakteristike Ikarus IK-2
Motor:1 x HS12Ycrs, 860 KSRaspon krila:11.4 mDužina:7.88 mVisina:3.84 mTežina:1502 kg/ 1930 kgMaksimalna brzina:430km/hBrzina krstarenja:250km/hBrzina penjanja:5000m za 5'24''Plafon leta:10500 mDolet:700 kmNaoružanje:1x20mm+2x7.9mmPosada:1

 01.jpg (40.77 KB. 465x267 - viewed 794 times.)


LOVCI IK-3


 02.jpg (27.97 KB. 500x265 - viewed 727 times.)


Još dok su razrađivali radioničke crteže za IK-1, Ilić i Sivčev su već duboko bili zašli u razradu koncepcije novog lovca, koji je pripadao modernoj generaciji niskokrilaca sa uvlačećim stajnim trapom.


 03.jpg (11.27 KB. 300x168 - viewed 1665 times.)

Konstruktori lovca IK-3. Sleva nadesno:
 Slobodan Zrnić, Ljubomir Ilić i Kosta Sivčev
Pokazalo se da ovakva potpuno nova koncepcija lovca sa što je moguće doteranijom aerodinamičkom linijom, a pored toga i jakim motorom jedina može da obezbedi postizanje još većih brzina i moći penjanja, čime su lovci jedino mogli da odgovore na izazov brzih bombardera čiji su se prvi primerci tada već pojavljivali. Radilo se kao i kod IK-1, u privatnom aranžmanu i u punoj tajnosti.
U fazi izrade statičkih proračuna i projektovanja konstruktivnih rešenja, grupi se priključio i inženjer Slobodan Zrnić, koji je takođe pripadao generaciji naših konstruktora školovanih u Francuskoj.


 04.jpg (34.37 KB. 280x352 - viewed 738 times.)



 05.jpg (32.52 KB. 600x450 - viewed 745 times.)


Novi lovac je nosio naziv IK-3. Pri njegovom projektovanju pošlo se od karakteristika usavršenog i pojačanog motora hispano suiza 12Y-29, koji je razvijao 970 KS. Pored povećanja brzine i moći penjanja, konstruktori su posebno insistirali na postizanju što veće pokretljivosti, što je proizilazilo iz shvatanja jugoslovenskih letača da u individualnoj vazdušnoj borbi pokretljivost predstavlja značajnu prednost kojom može da se parira i znatno većoj brzini protivničkog lovca. U osnovi, IK-3 je predstavljao kompromis između engleskih lovaca harikena i spitjajera i nemačkog meseršmita Me-109, a najpribližniji je bio francuskom moranu 405/406 koji je imao isti motor kao i IK-3 ali je postizao manju brzinu za oko 40 km na čas. Dokumentacija IK-3 predata je na usvajanje Komandi vazduhoplovstva polovinom 1936, ali zbog već izraženog nepoverenja u domaće konstruktore ugovor za izradu prototipa potpisan je tek marta 1937.
 

 07.jpg (31.52 KB. 500x291 - viewed 195 times.)

Izrada je ovoga puta poverena fabrici Rogožarski u Beogradu, koja je imala dobro uhodano odeljenje drvenih konstrukcija, što je omogućavalo kvalitetnu izradu krila i stabilizatora IK-3 koji su izrađivani od lepenke. Prvi probni letovi izvršeni krajem maja 1938. pokazali su da su predviđanja konstruktora u pogledu osnovnih osobina aviona u potpunosti ostvarena. IK-3 je leteo maksimalnom brzinom od 527 km na čas što je za datu snagu motora predstavljalo izvrstan rezultat čak i u međunarodnim razmerama.


 08.jpg (41.27 KB. 600x450 - viewed 230 times.)



 09.jpg (39.09 KB. 600x450 - viewed 249 times.)


 Pored toga, utvrđena je velika pokretljivost a "efikasnost komandi" kako je zapisano u izveštaju probnog pilota Bjelanovića, "obezbeđena je u svim evolucijama i akrobacijama, i to kod svih brzina". Ovakve u svakom smislu vrlo dobre ocene davali su i ostali probni piloti i kada je već bila doneta odluka da se odmah pristupi serijskoj proizvodnji, u jednom nesrećnom letu 19. januara 1939. kapetan Pokorni suviše naglo je izvodio avion iz strmog obrušavanja što je dovelo do iznenadnog popuštanja krila zbog preopterećenja i avion je uništen, a pilot je poginuo. Opet je proradila čitava mašinerija protivnika IK-3. Komanda je zahtevala dodatna aerodinamička i statička ispitivanja i opet se pokazalo da konstrukcija zadovoljava predviđene zahteve čvrstoće. Zbog veće sigurnosti ipak su pojačani najoptercćeniji delovi krila. Odluka o izradi prve serije je potvrđena, ali je bez potrebe izgubljeno nekoliko itekako dragocenih meseci.


 10.jpg (45.21 KB. 600x400 - viewed 207 times.)


 Novi serijski IK-3 imao je i neke izmene u obliku prednjeg dela pilotske kabine, bolje oblikovan zadnji deo trupa i druga manja poboljšanja koja su doprinosila boljoj aerodinamici letelice i olakšavala održavanje aviona. Prva serija od 12 aviona izrađena je takođe u Rogožarskom, i prvih šest IK-3 isporučeno je do kraja marta 1940. Drugih šest predato je vojnom vazduhoplovstvu do kraja jula. Daljim programom serijske proizvodnje bilo je predviđeno da se u toku 1941. i 1942. izradi ukupno četrdeset osam aviona. U trenutku nemačkog napada, u fabrici je bila u izradi serija od dvadeset i pet IK-3 koja je trebalo da bude isporučena do kraja 1941.

IK-3 BRANI BEOGRAD

Napad na Jugoslaviju je onemogućio dalji razvoj ovog aviona, koji je uglavnom trebalo da se sastoji u primeni motora povećane snage. Konstruktori su već uveliko bili razradili projekte za ugradnju poboljšane verzije hispano suiza 12Y-51 od 1100 K.S, ali je nemačka okupacija taj projekat onemogućila.Proračuni su pokazivali da bi ovi snažniji motori znatno povećali brzinu i moć penjanja, čime bi IK-3 došao u red vrhunskih lovaca drugog svetskog rata. To je i potvrđeno posle rata, kada su na osnovu koncepcije IK-3 izrađeni domaći lovci S-49 A i S-49 C - koji je postizao brzinu od preko 650 km na čas.

 11.jpg (28.62 KB. 509x197 - viewed 212 times.)


Svih dvanaest isporučenih lovaca IK-3 prve serije uključeni su u sastav 51. samostalne lovačke grupe koja je stacionirala na aerodromu pored samog Beograda. Njeni piloti uspeli su da do početka rata u potpunosti savladaju nove lovce, a isprobali su se i u fiktivnim vazdušnim borbama sa meseršmitima Me-109E, koji su se od 1939. nalazili u naoružanju jugoslovenskog vazduhoplovstva. Upoređenja su pokazala da je IK-3 pokretljiviji od Me-109, koji je bio nešto brži, na osnovu čega je razrađena i posebna taktika vazdušne borbe između ova dva lovca. Prilika za njenu proveru ukazala se vrlo brzo, već 6. aprila 1941. godine kada je Beograd napalo preko 480 nemačkih bombardera u pratnji oko 120 lovaca. Pored meseršmita iz sastava 6. puka, neprijatelju se suprotstavilo i šest IK-3 51. grupe koji su u tom trenutku bili ispravni. U neravnopravnim borbama koje su vođene tokom 6. i 7. aprila, jugoslovenski piloti su pokazali puno veštine i hrabrosti.

 12.jpg (52.73 KB. 600x450 - viewed 272 times.)

Tako je kapetan Savo Poljanec, koji je ranije vodio fiktivne borbe sa Me-109, sada prvo uspeo da obori nemački bombarder, a onda da se u borbi sa nemačkim lovcima Me-109F prilepi za repjednome od njih, da bi ga nad samim gradom i oborio. U daljoj borbi Poljančev avion je oštećen, a kada je krenuo na sletanje, nad samim aerodromom napao ga je jedan Bf-110 čije su granate oštetile avion i ranile pilota, iako teško oštećen IK-3 je uspešno sleteo. Slične vazdušne borbe vodili su i drugi jugoslovenski piloti IK-3 oborivši najmanje još četiri nemačka bombardera i lovca, Leteći na IK-3 poginuo je potporučnik Dušan Borčić, a teško je povređen Eduard Bamfić, koji je takođe napadnut na sletanju. Preostali IK-3 su sa drugim avionima 6. puka preleteli 7. aprila na aerodrom Veliki Radinci, gde su ih posade, zbog približavanja Nemaca spalile u zoru 11. aprila, ali po novim informacijama tj. slikama koje su se pojavile nedavno zarobljena su najmanje dva IK-3

Tehničko-letne karakteristike IK-3
 
Motor:1 hispano suiza 12Y-29,925 KSDimenzije:raspon krila 10,30 m
dužina 8,00 m
visina 3,25 m površina krila 16,50 m2Težina:prazan 2068 kg
opterećen 2630 kggorivo 330 lit.ulje 38 lit.posada:1Brzine:maksimalna 527 km/h
krstareća 400 km/hDužina uzleta:200 mVreme penjanja na 5000 m:7 minMaksimalna visina leta:9400 mDolet:785 km

 13.jpg (30.73 KB. 600x254 - viewed 446 times.)



 14.jpg (64.07 KB. 600x498 - viewed 376 times.)



 15.jpg (50.46 KB. 600x426 - viewed 314 times.)



 16.jpg (44.23 KB. 600x315 - viewed 297 times.)



 17.jpg (46.16 KB. 600x442 - viewed 234 times.)



 18.jpg (46.32 KB. 600x418 - viewed 287 times.)



 19.jpg (51.81 KB. 589x600 - viewed 275 times.)



 20.jpg (19.3 KB. 400x275 - viewed 327 times.)



 21.jpg (22.02 KB. 600x450 - viewed 249 times.)



 22.jpg (20.44 KB. 600x450 - viewed 209 times.)



 23.jpg (23.97 KB. 600x450 - viewed 250 times.)



 24.jpg (31.56 KB. 600x450 - viewed 210 times.)


sve slike su pokupljenje od raznih prijatelja i poznanika i ko zna odakle
sve slike koje imaju copyright su vlasništvo te osobe i ako ona ima nešto protiv neka kaže pa ćemo skinuti
projekcije urađene u ACAD i drugim programima su vlasništvo ZIMBOWERA
foto album Ik-3 gde možete videti još pokoju sliku na
http://entertainment.webshots.com/album/558726254ZaDUqv
i Ik-2
http://community.webshots.com/album/558730311IhrJMJ
izvor:
http://www.svetskirat.net/naoruzanje/ikarus.htm
http://www.airwarfareforum.com/viewtopic.php?t=6525
...

MOTORISTA:
     Ikarus IK-2

   Avion IK-2 je srednjekrilac sa galebovim krilom,metalne konstrukcije,trupa delimično presvučenim platnom,a delom metalom.Krila su takođe metalne konstrukcije presvučena metalom.To je bio prvi lovački avion napravljen u kraljevini jugoslaviji.Konstruisali su ga inžinjeri Kosta Sivčev i Ljubomir Ilić.
   VV kraljevine Jugoslavije je naručilo od fabrike Ikarus 12 primeraka koji su bili isporučeni VV tokom 1937 godine.U aprilskom ratu je,sa 8 aviona ovog tipa,bila opremljena 107 lovačka eskadrila,34 lovačke grupe,4 lovačkog puka.Naši piloti nisu sa ovim avionom zabeležili ni jednu priznatu pobedu.Posle završetka rata 1941 godine nemci su 3 (po nekim podacima 4) zarobljena aviona ovog tipa predali novoosnovanom Ratnom Zrakoplovstvu NDH.U evidenciji RZ NDH postoje podaci o korišćenju 3 aviona IK-2,koji su nosili vojno evidencijske brojeve 2901,2902 i 2903.Ne zna se njihova dalja sudbina.

     tip: lovac jednosed
     motor: jedan redni V-12,tečnošću hlađeni Hispano-Suiza/Avia 12Y-21,od 860 KS
     dužina: 7.88 m
     razmah: 11.40 m
     površina krila: 18.00 m2
     masa: prazan 1502 kg,poletna 1857 kg
     brzina: 415 km/h
     penjanje: 15.8 m/s
     plafon leta: 12000 m
     autonomija leta: ?
     dolet: 700 km
     radio stanica: Telefunken Fu G VIIa
     naoružanje: 1x20 mm motor top Hispano-Suiza S9 postavljen da gađa kroz osovinu elise,2x7.92 mm mitraljeza Browning FN sinhronizovana.


 1.jpg (12.14 KB. 400x229 - viewed 1450 times.)


 2.gif (22.21 KB. 607x479 - viewed 322 times.)

Dreadnought:
Najbolji i najlepši visokokrilac ikada ..

MOTORISTA:
Rogožarski IK-3

Avion Rogožarski IK-3 je nastao kao razvoj lovca IK-2, ekipi konstruktora se pridružio i Slobodan Zrnć, a rezultat je bio moderni lovački avion niskokrilac sa uvlačećim stajnim trapom, koji se s pravom mogao svrstati u najbolje lovce tog vremena. Avion je bio metalne konstrukcije, delimično presvučen platnom, a delomično šper pločom. Krila su bila prekrivena drvenom lepenkom, a komandne površine metalom.

VV kraljevine Jugoslavije je naručilo 12 aviona koji su u serijskoj proizvodnji bili modifikovani. Serijski avioni su dobili neprobojno vetrobransko staklo, izvršene su manje modifikacije na stajnom trapu i krovu pilotske kabine. U trenutku nemačkog napada 6 aviona je bilo operativno, dok  su se ostali nalazili u radionicam na održavanju ili u fabrici Rogožarski gde su im ugrađivane već pomenute modifikacije. Naši piloti su imali najmanje 6 pobeda i jednu verovatno, dok je jedan pilot poginuo a dva su ranjena.

Nemci su zaplenili tri primerka čija je sudbina pouzdano neutvrđrna.

     tip: lovac jednosed
     motor: jedan redni V-12,tečnošću hlađeni,Hispano-Suiza 12Y-29 od 980 KS
     dužina: 8.10 m
     razmah krila: 10.30m
     površina krila: 16.5 m2
     masa: prazan 2068 kg,poletna 2630 kg
     brzina: 527 km/h
     penjanje: 14.3 m/s
     plafon leta: 9400 m
     autonomija leta: ?
     dolet: 785 km
     radio stanica: Telefunken Fu G VIIa
     naoružanje: 1x20 mm motor top Hispano-Suiza HS-404 postavljen da gađa kroz osovinu elise,2x7.92 mm mitraljeza Browning FN sinhronizovana.


 5.jpg (10.77 KB. 450x304 - viewed 236 times.)


 6.gif (38.46 KB. 420x600 - viewed 255 times.)

kilezr:
A evo članka o *Mlađem bratu*S-49 A OGNJENA PETROVIĆA iz 1992 godine

Navigation

[0] Message Index

[#] Next page