Вести из Русије

[Dreadnought]

Russian Pacific Fleet ships and helicopters hold drills in the Pacific Ocean

Large-scale exercises of Russia’s Pacific Fleet took place in the central part of the Pacific Ocean. According to the Russian Defense Ministry, 20 surface warships, submarines, support vessels, and anti-submarine helicopters were involved in the exercises in the far-sea zone.

[Dreadnought]

Putin saopštio šta Rusiju čeka posle njegovog odlaska


Predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je da je toliko vezao svoju sudbinu sa sudbinom naroda da je za njega jačanje Rusije najznačajniji zadatak u životu.

„Znate, ja sam toliko povezao svoju sudbinu sa sudbinom zemlje da za mene ne postoji važniji zadatak od jačanja Rusije", rekao je predsednik u intervjuu američkoj televiziji „En-Bi-Si".

On je komentarisao i šta će se dogoditi sa Rusijom nakon njegovog odlaska sa mesta predsednika, naglasivši da se ništa neće srušiti.

„Ako pogledamo situaciju u kojoj se Rusija nalazila 2000 godine: balansirala je na ivici očuvanja svog suvereniteta, teritorijalne celovitosti, broj građana ispod crte siromaštva je bio ogroman i katastrofalan, nivo BDP je bio ispod nule… sada je situacija drugačija. Sada ima mnogo problema, ali je situacija potpuno drugačija. Jednog dana će sigurno neko drugi doći na moje mesto. Zašto bi tada sve ovo treba da se sruši?“, zapitao je ruski lider.

Govoreći o nasledniku, Putin je obećao da će učiniti sve da lojalni ljudi i spremni da „život stave na oltar otadžbine“ dobiju podršku.

On je naglasio da će pre ili kasnije svi biti zamenjeni – "to je prirodni proces, biološki".

"Ali, siguran sam da će temelji ruske državnosti, ruske ekonomije, političkog sistema biti takve da će čvrsto stajati na nogama i sigurno gledati u budućnost", ukazao je ruski lider.

Putin je saopštio da ne razmišlja o dobijanju ličnih garancija zaštite od budućeg naslednika, kao što je to nekada predložio svom prethodniku Borisu jeljcinu.

"Ne razmišljam o tome, to je od trećerazrednog značaja. Najvažnija je sudbina zemlje i njenog naroda", rekao je ruski predsednik.

izvor

[MOTORISTA]

понедељак, 14.06.2021.

Путин негира постојање руског сајбер рата против САД

ВАШИНГТОН – Председник Русије Владимир Путин оценио је „гротескним” мишљење да Москва води сајбер рат против САД, у интервјуу за америчку телевизију Ен-Би-Си објављеном данас уочи састанка са америчким колегом Џозефом Бајденом у Женеви.

„Оптуживали су нас за свакакве ствари, као што су мешање у изборе, сајбер нападе”, рекао је руски председник и додао да „се ни једном нису потрудили да дају и најмањи доказ за то”.

Више великих америчких фирми као што је гигант за месо ЈБС или оператер великог америчког нафтовода Колонијал пајплајн недавно су били мете сајбер напада приписаним групама хакера базираним у Русији. Бајден је почеком јуна рекао да не одбацује могућност узвратних мера према Русији после хаковања ЈБС-а, и Бела кућа је потврдила да ће говорити о америчкој забринутости око тога на самиту са Путином 16. јуна у Женеви, првом састанку двојице председника. Руски председник је у интервјуу такође говорио о могућој размени затвореника између Русије и САД и рекао да је отворен за такву могућност.

„Да, да, наравно”, рекао је он на питање о могућем истовременом ослобађању Американаца затворених у Русији Пола Вилана и Тревора Рида и Руса у притвору у САД, преноси Бета.

Американац Пол Вилан позвао је председника Бајдена да организује размену затвореника за време састанка са Путином. Породице двојице Руса затворених у САД-у, трговца оружја Виктора Бута и руског пилота оптуженог за трговину кокаином Константина Јарошенка, такође су апеловале за њихово ослобађање. Упитан о случају затвореног руског опозиционара Алексеја Наваљног, чија ситуација забрињава међународну заједницу, Путин је поновио да он неће бити лошије третиран него било ко други.

„Немамо такву врсту обичаја, да убијемо било кога”, одговорио је Путин на питање новинара да ли је он иза покушаја убиства Наваљног.

Izvor: www.politika.rs

[MOTORISTA]

Voditelj pitao Putina da li je naredio ubistvo Navaljnog, odgovor ruskog predsednika ga "presekao"
Novosti online 14. 06. 2021.

PREDSEDNIKU Rusije Vladimiru Putinu postavljeno je pitanje tokom intervjua sa televizijom En-Bi-Si da li on naredio ubistvo opozicionara Alekseja Navaljnog, na šta je ruski lider odgovorio da Rusija nema naviku nikoga da ubija.

- Nemamo naviku nikoga da ubijamo - odgovorio je Putin na pitanje voditelja da li je naredio ubistvo Navaljnog i da li je slučajnost to što je poslednjih godina ubijeno nekoliko političkih oponenata.



Govoreći o kazni koju je sud odredio Navaljnom, Putin smatra da, ako se neko krije iza svojih političkih aktivnosti kako bi rešio svoje probleme, uključujući i finansijske, treba da odgovara.

- Taj čovek je dva puta osuđivan uslovno. U suštini, jednostavno je upozoren da ne bi kršio aktuelno zakonodavstvo u Rusiji. Na kraju je sud doneo odgovarajuću odluku, zamenivši meru zadržavanja zatvorskom kaznom. Takvih koji krše režim uslovne kazne je hiljade! I nemaju nikakve veze sa političkom aktivnošću. A ukoliko se neko krije iza političke aktivnosti kako bi rešio sopstvene probleme, uključujući komercijalne, treba u skladu s tim i da odgovara - objasnio je ruski predsednik. Prema rečima Putina, odluka o lišavanju slobode ili oslobađanju Navaljnog je u nadležnosti suda, a u zatvoru se prema njemu ophode isto kao prema ostalim zavorenicima.

- Mogu da ga zovu kako god žele. Za mene je on jedan od građana Ruske Federacije kojeg je ruski sud osudio i nalazi se u zatvoru, takvih je mnogo - dodao je predsednik. S tim u vezi, on smatra da Rusija ne treba nikome da daje povlastice i da bi to bilo pogrešno, jer se prema svima treba ophoditi na isti način. Istovremeno, lider Rusije je rekao da je smešno misliti da se on plaši opozicije nakon što je novinar implicirao da je to moguće.

- Ko vam je rekao da nas plaši opozicija ili da plaši mene? Ko vam je to rekao? Znate da je to čak i smešno - izjavio je ruski lider.

Podsetimo, Sud u Moskvi doneo je odluku da se Navaljnom ukine uslovna kazna u slučaju „Iv Roše“ i zameni kaznom od 3,5 godine zatvora. Ubrzo nakon toga, vodeće zapadne zemlje apelovale su na ruske vlasti da oslobode opozicionara. Inače, Navaljni ima dve uslovne osude. Prva je u slučaju „Kirovles“ vezana za proneveru više od 16 miliona rubalja, a druga, u slučaju „Iv Roše“, za krađu od preko 30 miliona rubalja.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

"Optuživali su nas za razne stvari, uvek bez dokaza": Putin tvrdi da nije naručio ubistvo Navaljnog, a evo šta je rekao o Bajdenu i Trampu
Tanjug 14.06.2021.

Ruski predsednik Vladimir Putin odbacio je danas optužbe Vašingtona na račun Rusije, a povodom umešanosti u predsedničke izbore u SAD, sajbernapade i navodnog pokušaja ubistva zatvorenog opozicionara Alekseja Navaljnog.



Putin je negirao da je naredio ubistvo Navaljnog i dodao da neće biti tretiran lošije nego bilo koji zatvorenik. Na pitanje da li bi se Putin obavezao da će Navaljni živ napustiti zatvor, ruski predsednik nije dao takvo obećanje i rekao da ga "ne zanima" šta ljudi misle o njegovom odbijanju.

- Polazim od pretpostavke da će se na osobu koju ste spomenuli primeniti iste mere, ni na koji način lošije od bilo koga drugog ko se slučajno nađe u zatvoru - rekao je Putin.

Navaljni se vratio u Rusiju u januaru, pet meseci nakon što je otrovan, incident koji je povezao sa Putinom. U zatvoru je od januara i prošle nedelje, ruski sud je smatrao da su njegove organizacije "ekstremističke", čineći one vezane za organizacije nesposobnim da se kandiduju za javne funkcije uoči predstojećih parlamentarnih izbora.

Bajden ima "svaku nameru" da potegne potanje Navaljnog i zatvorenih disidentata tokom sastanka sa Putinom, a Navaljnov tretman u zatvoru izazvao je zabrinutost širom sveta. Kada su mu rekli da je represija protiv Navaljnog i njegovih kolega učinila da se svetu učini da neslaganje u Rusiji nije prihvatljivo, Putin je rekao da na to gleda "potpuno drugačije". Uoči sastanka sa američkim kolegom Džoom Bajdenom u Ženevi, ruski lider je u izjavi za En-Bi-Si njuz dodao da je iznenađen da Rusiju nisu optužili i da stoji iza pokreta "Životi crnaca su važni".

Optužbe za hakerske napade

Kada je reč o navodima Amerike za hakerske napade, ruski lider je izjavio da su takve optužbe čista "farsa".

- Optuživani smo za razne stvari. Mešanje u izbore SAD, sajbernapade i tako dalje. A nijednom nisu pružili bilo kakav dokaz za to, samo neosnovane optužbe - dodao je Putin, a preneo Njujork post.

Putin je priznao da se Bajden "radikalno razlikuje" od bivšeg predsednika Donalda Trampa po tome što je "čovek od karijere". Ukazao je na Bajdenov skoro 40-godišnji mandat u Senatu i vreme koje je obavljao kao potpredsednik pre preuzimanja Ovalne kancelarije.

"Tramp je živopisna ličnost"

- Drugačija vrsta osobe i moja je velika nada da postoje neke prednosti, neki nedostaci, ali neće impulsivnih odluka prema trenutnom predsedniku SAD - rekao je Putin, prenosi Njuzvik.

Za razliku od Bajdena, Putin je rekao da Tramp nije bio ključni politički igrač pre nego što je postao predsednik i Putin je nastavio da hvali bivšeg predsednika SAD.

- Verujem da je bivši predsednik SAD, Tramp izvanredan pojedinac, talentovana osoba, inače ne bi postao predsednik SAD. On je živopisna ličnost - rekao je Putin.

Izvor: www.blic.rs

[Dreadnought]

Putin američkom novinaru: „Ne ućutkujte me“ kada vam se ne dopadaju odgovori


Predsednik Rusije Vladimir Putin je tokom ekskluzivnog intervjua američkoj televiziji „Si-Bi-Es“ zamolio novinara Kira Simonsa da ga „ne ućutkuje“ kada mu se odgovori ne dopadaju. Ruski lider je pretpostavio da na ovaj način novinar ne želi da dozvoli da reči Putina dopru do gledalaca.

Tokom intervjua bilo je reči i o prisvajanju statusa stranih agenata nekim predstavnicima ruske opozicije. Putin je podsetio da je zakon o stranim agentima usvojen u Sjedinjenim Američkim Državama tridesetih godina prošlog veka i da je strožiji.

Tokom Putinovih odgovora na ovu temu novinar je počeo da prekida ruskog predsednika.

„Ne dopada Vam se moj odgovor i vi me odmah prekidate. To nije korektno“, rekao je Putin.

Kasnije se ponovila ista situacija, kada je ruski lider počeo da odgovara na pitanje o mešanju nekih država u poslove drugih zemalja.

„Ako budete strpljivi i pustite me da do kraja kažem ono što sam želeo, onda će Vam biti sve jasno. Ali, vama se ne dopada moj odgovor, vi ne želite da moj odgovor čuju vaši gledaoci, eto u čemu je problem. Ućutkujete me. Zar je to sloboda govora? Da li je to američka sloboda govora?“, pita se Putin.


izvor

[MOTORISTA]

Putin: Ne mogu da garantujem da će Navaljni izaći živ iz zatvora
Milijana Milikšić 15.06.2021.

Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je da ne može da garantuje da će lider opozicije Aleksej Navaljni izaći živ iz zatvora. Takođe je porekao da je naredio pokušaj ubistva Navaljnog.

Putinove izjave, iznete u intervjuu za “NBC njuz” u ponedeljak, sveža su provokacija ruskog lidera uoči samita sa američkim kolegom Džoom Bajdenom u sredu, piše “Ju-es-ej tudej”. Dva lidera naći će se 16. juna u Ženevi, usred eskalacija tenzija zbog sajber napada Kremlja i uplitanja u američke izbore, a očekuje se da će Bajden otvoriti i pitanje Navaljnog.

Ruski opozicionar i jedan od najvećih Putinovih kritičara u zatvoru je otkako se vratio u Rusiju iz Nemačke, gde je lečen nakon trovanja nervnim agensom. Osuđen je po povratku na dve godine i osam meseci zatvora zbog kršenja uslovne kazne. Navaljni je u aprilu štrajkovao glađu tražeći adekvatan medicinski tretman za svoje bolove u leđima i nogama, a njegovi saveznici su rekli da je bio blizu smrti i da je okončao štrajk po savetu lekara. Na pitanje da li može da garantuje da će Navaljni izaći živ iz zatvora, Putin je rekao da to nije do njega.

- Gledajte, takve odluke u ovoj zemlji ne donosi predsednik – objasnio je. – Neće ga tretirati ništa gore od bilo kog drugog.

Bajden je u ponedeljak ocenio da bi bila “tragedija” ako Navaljni umre u zatvoru.

- To bi samo naštetilo njegovim odnosima s ostatkom sveta i sa mnom – rekao je on na konferenciji u Briselu nakon NATO samita, odnoseći se na Putina.

Ruski predsednik još jednom je u intervjuu za NBC porekao umešanost u napad na Navaljnija.

- Mi nemamo ovakvu vrstu navike da izvršimo atentat na bilo koga – rekao je Putin kad su ga upitali za trovanje Navaljnija. Takođe je porekao da Moskva stoji iza nedavnog sajber napada na američku firmu “SolarVinds” i uplitanje u američke izbore 2020.

- Optuženi smo za razne stvari. Uplitanje u izbore, sajber napade i tako dalje. A nijednom, nikada i nijednom nisu se potrudili da pruže bilo kakav dokaz. To su prosto neosnovane optužbe – istakao je Putin.

On je ocenio da su se rusko-američki odnosi “srozali do najniže tačke poslednjih godina”, ali da će on i Bajden moći da rade zajedno po pitanjima od “zajedničkog interesa”, poput kontrole oružja. Putin je nedavno rekao da je Bajden “karijerni političar”, dok je njegovog prethodnika Donalda Trampa opisao kao “živopisnog pojedinca”.

Izvor: www.blic.rs

[Dreadnought]

Svetska lista održivog ekonomskog razvoja: Rejting Rusije nikad bolji


U globalnom rejtingu održivog ekonomskog razvoja SEDA (SEDA) Rusija se našla na 53. mestu, što je najbolji rezultat u istoriji praćenja. Najznačajnija poboljšanja u prošloj godini postignuta su u oblasti ekonomske stabilnosti, rečeno je Sputnjiku u konsultantskoj kompaniji „Boston konsalting grup“ (The Boston Consulting Group (BCG).

„Prema podacima istraživanja SEDA, ukupan rezultat Rusije je 56,4 poena, što je najviši pokazatelj za našu zemlju u istoriji praćenja. Rusija je poboljšala svoj ukupni rezultat za 3,49 poena u poređenju sa 2016. godinom, dok je Kina napredovala za 3,15 bodova za isti period (i zauzela 58. mesto)“, rekao je generalni direktor i partner „Boston konsalting grupe“, šef stručne prakse za rad sa državnim sektorom Rusije Dmitrij Garanjin.

On je istakao da je istraživanje takođe zabeležilo pozitivnu dinamiku u oblasti ekologije i digitalizacije. Rusija je najprimetniji napredak postigla u sferi ekonomske stabilnosti, gde je povećala rezultat sa 72 na 80 bodova.

Kako se navodi, pandemija virusa korona dovela je do porasta socijalnih tenzija, povećanju nezaposlenosti i prekida u zdravstvenim sistemima čak i u zemljama sa visokim prihodima, dok je u državama sa niskim prihodima i u zemljama u razvoju došlo do veće nejednakosti. Autori rejtinga skreću pažnju na to da zemlje koje investiraju u različite aspekte razvoja društva i uspešno pretvaraju bogatstvo u blagostanje građana, uspeli su da ublaže socijalno-ekonomske posledice pandemije.

Lideri rejtinga su Švajcarska, Norveška i Finska. U prvih deset je i Island, Austrija, Danska, Holandija, Švedska, Singapur i Luksemburg.

izvor

[MOTORISTA]

Putin: Navaljni dobio ono što je zaslužio
IZVOR: GLAS AMERIKE ČETVRTAK, 17.06.2021.

Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je da je lider opozicije Aleksej Navaljni "dobio ono što je zaslužio kada je osuđen na zatvorsku kaznu".

U obraćanju javnosti posle samita sa predsednikom SAD Džoom Bajdenom u Ženevi, Putin je rekao da se Navalni "namerno vratio u Rusiju da bi bio uhapšen".

Aleksej Navaljni je najistaknutiji Putinov politički protivnik. Uhapšen je u januaru kada je doputovao u Moskvu iz Nemačke, gde se lečio pošto je otrovan nervnim agensom novičok. Navaljni tvrdi da su ruski agenti taj otrov stavili na njegov donji veš, što Kremlj poriče. Navaljni je u Moskvi osuđen na dve i po godine zatvora zbog kršenja uslovne kazne u Rusiji 2014, na koju je osuđen zbog navondnih finansijskih malverzacija. Putin je u Ženevi rekao da je Navaljni dobio kaznu koju zaslužuje i da je znao da će biti uhapšen kada se vratio u Rusiju.

Američki predsednik Džo Bajden je na pitanje šta će se dogoditi ako Navaljni umre u zatvoru, rekao da je "jasno stavio do znanja Putinu da će posledice biti veoma štetne po Rusiju". Ruski predsednik je u intervjuu američkom NBC njuzu ponovo negirao da je naredio trovanje Navalnog.

"Nemamo praksu da tako ubijamo ljude", rekao je Putin, ali nije mogao da garantuje da će Navaljni iz zatvora izaći živ. "Vidite, takve odluke ne donosi predsednik. Ali, sigurno neće biti tretiran gore od ostalih".

Sud u Moskvi je prošle nedelje proglasio nezakonitim organizacije koje je osnovao Navaljni i označio ih kao "ekstremističke". Analitičari su to protumačili kao Putinov pokušaj da ućutka kritičare Kremlja i zabrani im da se kandiduju na parlamentarnim izborima u septembru. U istom intervjuu, Putin je uporedio odgovor Kremlja prema političkim protivnicima sa odgovorom američkih službi na upad Trampovih pristalica u Kongres 6. januara. Putin smatra da je hapšenje demonstranata bilo gušenje slobode govora, ali je pritom ignorisao činjenicu da su neki od nijh povredili policajce, uništavali zgradu Kongresa. Ruski predsednik smatra da su demonstanti nepravedno optuženi za krivična dela samo zato što su imali "političke zahteve".

"Zar to nije progon zbog drugačijeg političkog stava?", upitao je Putin.

Do je presuđeno samo u malom broju slučajeva zbog upada u Kongres. Osuđeni za nasilje i vandalizam suočavaju se sa višegodišnjim zatvorskim kaznama, dok će oni koji su upali u zgradu dobiti lakše ili uslovne kazne.

Izvor: www.b92.net

[MOTORISTA]

Putin ismejan: "On se znoji i ima užasnu glavobolju ako ne laže"
IZVOR: GLAS AMERIKE ČETVRTAK, 17.06.2021.

Ruski opozicioni lider Aleksej Navalni, koji se nalazi u zatvoru, podsmevao se u četvrtak ruskom predsedniku Vladimiru Putinu.

Razlog tome je optužba da je svesno prekršio zakon kada je prošle godine evakuisan iz Rusiije dok je bio u komi, prenosi "Glas Amerike". Navaljni je prebačen u Nemačku u avgustu nakon što je otrovan nervnim agensom.

"Morao je da se prijavi vlastima kao neko ko je dva puta oosuđivan na uslovnu kaznu zatvora. Potpuno svestan šta radi, i to želim da naglasim, i zanemarujući zakonske uslove, taj gospodin je otišao u inostranstvo da se leči", rekao je Putin novinarima posle samita sa američkim predsednikom Džozefom Bajdenom. Takođe je istakao da je Navaljni "dobio ono što je zaslužio kada je osuđen na zatvorsku kaznu" i da se "namerno vratio u Rusiju da bi bio uhapšen".

Opozicioni lider je u objavi na Instagramu, koju je postavio preko advokata, naveo da je sam Putin, na zahtev nemačke vlade, odobrio njegovu evakuaciju. Zatim se podsmevao ideji da je "svesno" otišao u inostranstvo, a objavio je i fotografiju kako ga na nosilima prebacuju u avion.

"Putin se znoji i ima užasnu glavobolju ako ne laže, na primer da plate u Rusiji rastu, da neće niti obavezne vakcinacije u Rusiji i da je Navaljni svesno otišao u inostranstvo", navodi se u objavi.

Aleksej Navaljni je najistaknutiji Putinov politički protivnik. Uhapšen je u januaru kada je doputovao u Moskvu iz Nemačke, gde se lečio pošto je otrovan nervnim agensom novičok. Navaljni tvrdi da su ruski agenti taj otrov stavili na njegov donji veš, što Kremlj poriče. Navaljni je u Moskvi osuđen na dve i po godine zatvora zbog kršenja uslovne kazne u Rusiji 2014, na koju je osuđen zbog navodnih finansijskih malverzacija.

Američki predsednik je na pitanje šta će se dogoditi ako Navajlni umre u zatvoru, rekao da je "jasno stavio do znanja Putinu da će posledice biti veoma štetne po Rusiju". Ruski predsednik je u intervjuu američkom NBC njuzu ponovo negirao da je naredio trovanje Navalnog.

"Nemamo praksu da tako ubijamo ljude", rekao je Putin, ali nije mogao da garantuje da će Navaljni iz zatvora izaći živ. "Vidite, takve odluke ne donosi predsednik. Ali, sigurno neće biti tretiran gore od ostalih."

Sud u Moskvi je prošle nedelje proglasio nezakonitim organizacije koje je osnovao Navaljni i označio ih kao "ekstremističke". Analitičari su to protumačili kao Putinov pokušaj da ućutka kritičare Kremlja i zabrani im da se kandiduju na parlamentarnim izborima u septembru. U istom intervjuu Putin je uporedio odgovor Kremlja prema političkim protivnicima sa odgovorom američkih službi na upad Trampovih pristalica u Kongres 6. januara. Putin smatra da je hapšenje demonstranata bilo gušenje slobode govora, ali je pritom ignorisao činjenicu da su neki od nijh povredili policajce, uništavali zgradu Kongresa. Ruski predsednik smatra da su demonstanti nepravedno optuženi za krivična dela samo zato što su imali "političke zahteve".

"Zar to nije progon zbog drugačijeg političkog stava?", upitao je Putin.

Tako je presuđeno samo u malom broju slučajeva zbog upada u Kongres. Osuđeni za nasilje i vandalizam suočavaju se sa višegodišnjim zatvorskim kaznama, dok će oni koji su upali u zgradu dobiti lakše ili uslovne kazne.

Izvor: www.b92.net

[Dreadnought]

Vojne vežbe ruske flote na Tihom okeanu: Uspešno odbijen vazdušni napad protivnika


Ruski brodovi u sastavu Tihookeanske flote uspešno su, u okviru vojnih vežbi, odbili vazdušni napad uslovnog neprijatelja, saopštilo je Ministarstvo odbrane.

„Različiti brodovi su u okviru vojnih vežbi ispunili zadatak odbijanja vazdušnog napada uslovnog protivnika, a održane su i vežbe PVO snaga“, navodi se u saopštenju.

Posebna pažnja bila je poklonjena suprotstavljanju bespilotnim letelicama uslovnog protivnika.

Vežbe se odigravaju u centralnom delu Tihog okeana a učestvuje oko 20 ratnih brodova, podmornica i logističkih brodova.

izvor

[Dreadnought]

Ko je zapravo general Gerasimov?!


Samit Putin-Bajden koji je u sredu održanu u vili pored ženevskog jezera izgledao je optimističan. Koliko se moglo čuti od oba predsednika dogovorene su neke konkretne stvari poput vraćanja ambasadora obe zemlje u Vašington i Moskvu do kraja meseca. Čuli smo sve, ali nekako je promako i van očiju javnosti ostalo, ko su bili Putinovi pratioci, iako su posebno ruski mediji pisali o tom proširenom spisku ruske delegacije koju su činili osim Putina šef ruske diplomatije Sergej Lavrov koji se i video na snimku na početku samita, njegov zamenik Sergej Rjabkov i predsednički sekretar za štampu Dmitrij Peskov.

U plejadi ruske delegacije svoje mesto našao je i šefa kabineta predsedničke administracije Dmitrij Kozak poznat po britskom jeziku u polemici sa zapadnim političarima i i specijalni predstavnik predsednika Rusije za siriju Aleksandar Lavrentjev. U ruskoj delegaciji bio je prisutan načelnik Generalštaba oružanih snaga Rusije Valerij Vasiljevič Gerasimov, trenutno najmarkantnija vojna figura u Oružanim snagama Ruske Federacije, čovek koji uneo revoluciju u vojne poslove Rusije izmenio njenu strategiju u doktrinu i koga NATO planeri označavaju kao ikonu Novog Hladnog rata i arhitektu zauzimnja Krima i sloma Islamske države u Siriji.

Ipak general Gerasimov je druga najmarkantnija ličnost ruske vojne misli posle sovjetskog maršala Sokolovskog. Gerasimov je rano uvideo da ruska vojna misao mora da se transformiše, posebno posle kratkotrajnog sukoba u Gruziji 2008 godine. Svoju viziju izložuo je prvi put januara 2013 godine na Akademiji vojnih nauka Ruske Federacije. Tema je imala široki naslov: "Osnovne tedencije razvoja, oblika i metoda upotrebe oružanih snaga, aktuelni zadaci vojnih nauka za njihovo poboljšanje". U tom predavanju Gerasimov je postavio prvi put posle maršala Sokolovskog svoj pogled na tumačenje metoda, oblika vođenja borbenih operacija u savrmenim uslovima koji će se u budućnosti pokazati kao izazovi za Rusku Federaciju.

Gerasimov u svom predavanju navodi da je u 21. veku bila vidljiva tedencija da se brišu nekada jasne razlike između stanja rata i mira. Po Gerasimovu ratovi kada jednom počnu ne prekidaju se više i ne nastavljaju se po uobičajenoj matrici, što potvrđuju iskustva iz sukoba u Severnoj Africi i na Bliskom istoku- fenomen Arapskog proleća što pokazuje da država koja je precizno funkcionisala kao sat može za par meseci biti pretvorena u arenu krvavog građanskog rata, žrtvom međunardne intervenije i sa migrantskom i humanitarnom katastrofom.

Gerasimov piše da su se promenila pravila ratovanja i da su porasle nevojne metode za postizanje političkih i strateških ciljeva koji su u mnogim slučajevima nadmašili čak i efikasnost oružja. Naglasak je na primeni političkih, ekonomskih, informativnih, humanitarnih i drugih mera, koje se dopunjuavaju sa vojim sredstvima uključujući tu informacioni rat i delovanje snaga za specijalne operacije.

Gerasimov ističe da je danas naglasak na mobilnim integrativnim vojnim grupama koje deluju u zajedničkom obaveštajno-informacionom prostoru. Borbena delovanja tako postaju dinamičnija, aktivnija i efikasna. Izbrisane su taktičke i operativne pauze koje bi neprijatelj mogao da iskoristi. Znato su skraćene prostorne, vremenske i informacione pukotine između snaga na terenu i komande. Gerasimov piše da će frontalno sučeljavanje velikih formacija armija, divizija ili korpusa otići u prošlost, a naglasak će biti na beskontaktnom delovanju protiv neprijatelja, napadi sa velikih udaljenosti oružjem za precizno delovanje, a preventivni napad postaje glavno sredstvo za postizanje borbenih i operativnih ciljeva. Upotreba oružja masovne preciznosti poprimaju masovni karakter, a to znači da oružja zasnovana na novim fizičkim principima i automatizovana sredstva se aktivno uklapaju u vojne aktivnosti.. Asimterično delovanje dobija masovnu primenu, što omogućava poništavanje neprijateljeve prednosti u oružanom sukobu, a to se postiže upotrebom snaga za specijalne operacije i kreiranje unutrašnje opozicije u srcu neprijateljske teritorije, stvaranjem stalnog operativnog fronta na čitavom prostoru države sukoba uz masovnu upotrebu informacionih sredstava koja se neprekidno usavršavaju....


Ko je Valeriji Vasiljevič Gerasimov

Valeriji Vasiljevič Gerasimov rođen je 8. septembra 1955. godine u gradu Kazan Republika Tatarstan. Kako se može otkriti iz njegove šture biografije još kao dete gaje privlačio vojni pozivi i ostao je upamćen po tome što se stalno igrao rata i da je rano odlučio da će postati vojnik. Otkiveno je takođe da je njegov stric bio direktor jeden od fabrike tenkova. U školi je ostalo zabeleženo da je dosta čitao, brzo pamtio. Prvi da upiše vojnu školu je bio neuspešan. Posle završetak osmog razreda ponovo je podneo dokumenta za upis i bio primljen 1971. kada se ispunila njegova želja. Godine 1973. diplomirao je s počastima. Dalje školovanje nastavio je u višoj tenkovskoj školi u svom rodnom gradu, a posle diplomiranja 1977. upisuje Vojnu akademiju Malinovskog. brzo je upao naređenima u oči jer je bio jedan od najboljih kadeta.

Vojnu karijeru počeo je kao komandant tenkovskog voda, a 1987, pošto je završio Akademiju Glavnog štaba poslat je u Baltičku vojnu oblast, a zatim i u sovjetske snage u Poljskoj.

Raspad Sovjetskog Saveza 1991. zatekao ga je na Baltiku gde je bio zamenik komandanta motorizovanog puka. Ubrzo je usledio premeštaj u moskvsku vojnu oblast. Deve godine je služio u Daleko istočnom vojnom okrugu, a 2005. imenovan je za šefa Glavne uprave oružanih snaga. Mmnogi su očekivali da će se tu njegova vojna karijera završiti, ali on nastavlja munjeviti uspon.

Takođe u njegovoj biografiji važno mesto zauzima i Severni Kavkaz. Učestovovao je u Prvom čečenskom ratu od 1993-1997. Istakao se posebno u delovanu protiv terorista kod Bamuta. Na Kavkazu je ostao do 2003. godine prošavši oba čečnska rata.

Godine 2014. zbog Ukrajine došao je na listu sankcija EU, a od 2015.sud u Ukrajini ga optužuje za više od 10 slučajeva i smatra jednim od glavnih vojnih ideologa i planera vojnih operacija na istoku zemlje. Takođe donesena je odluka o njegovo hapšenju.

izvor

[Dreadnought]

Rusija otkrila 54 špijunske letelice


Ruska vojska potvrdila je da su njeni radari pratili aktivnost 54 strane letelice, koje su tokom protekle nedelje vršile izviđanje u blizini državnih granica.

Novine "Krasnaja Zvezda", zvanično glasilo Ministarstva odbrane, dokumentovale su danas da je 49 stranih špijunskih aviona i pet dronova izvršilo vazdušno izviđanje duž državnih granica Rusije u proteklih nedelju dana.

Navedeno je i da su sve letove stranih špijunskih aviona ispratile ruske radarske stanice i da nije dozvoljena povreda državne granice.


izvor

[Dreadnought]

Rusija: Zapad će pokušati da diskredituje parlamentarne izbore po beloruskom scenariju


Inostrani oponenti Rusije mogli bi da pokušaju da diskredituju parlamentarne izbore u Rusiji po „beloruskom scenariju“, što znači da rezultati izbora ne budu priznati u svetu, upozorio je šef Radne grupe Saveta federacije za nadgledanje izbora za Dumu Vladimir Džabarov.

„Imamo posla sa koordinisanom kampanjom s ciljem diskreditacije parlamentarnih izbora u Rusiji od strane Vašingtona i njegovih saveznika“, rekao je Džabarov i dodao da se aktiviranje te delatnosti očekuje već u junu.

Inostrani centri, pre svega, američki, zemalja EU, NATO i Ukrajine još i pre raspisivanja parlamentarnih izbora u Rusiji počeli su aktivan, obiman i sistemski rad na njihovoj diskreditaciji, rekao je on, dodajući da je, sudeći po svemu, konačni cilj diskreditacija čitavog izbornog sistema u Rusiji uoči predizborne kampanje za predsedničke izbore 2024. godine.

„Prema postojećim podacima, konkretne destruktivne aktivnosti povodom septembarskih izbora počele su na proleće i koordiniše ih američki Stejt department“, zaključio je on.

Podsetimo, ruski predsednik Vladimir Putin je juče potpisao Ukaz o raspisivanju izbora za Dumu za 19. septembar.

izvor

[MOTORISTA]

U Rusiji obrisano 150 sajtova, nudili lažne vakcinacione sertifikate
Tanjug 18.06.2021.

Rusko nadzorno telekomunikaciono telo je ove godine blokiralo ili obrisalo 150 sajtova sa reklamama i ponudama za lažne vakcinacione sertifikate protiv kovida-19, rečeno je danas agenciji TASS iz nadzornog tela.

- U 2021. godini, na osnovu sudskih odluka ili zahteva tužilaštva, ugašeno je ili blokirano oko 150 stranica u Rusiji, jer su nudili lažne vakcinacione sertifikate - navodi se u izjavi nadzornog tela.

Od početka pandemije, odnosno, od 2020. godine, više od 1.000 materijala na internetu koji su imali lažne informacije o korona virusu su obrisani ili blokirani.

Izvor: www.blic.rs