Вести из Русије

[Dreadnought]

Zaharova: Zapad nastavlja informacione napade uoči izbora u Rusiji


Zapad će nastaviti informacione napade na Rusiju uoči izbora, Moskva je spremna za to, izjavila je portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.

„Pri tome mi dobro znamo da su se napadi sada pojačali, pojačali su se višestruko u informaciono-političkoj sferi i biće nastavljeni, ali mi smo spremni za to“, rekla je Zaharova za televiziju „Rusija 24“.

Prema njenim rečima, aktuelna američka kampanja za mešanje u suverene poslove Rusije u vreme izbora za Državnu dumu odlikuje se čvrstom tehnološkom bazom.

„Ovaj put ova mešanje se zasniva na veoma čvrstoj tehnološkoj osnovi i o tome smo govorili američkom ambasadoru koji je pozvan u Ministarstvo spoljnih poslova.
 
Zaharova je objasnila da ovu bazu čine „isti oni internet giganti, IT monopoli Sjedinjenih Američkih Država koji su odvojeni od države“, ali u isto vreme „na međunarodnoj sceni sprovode politiku koja odgovara Vašingtonu“.
„(Ta politika) jasno ukazuje da se za mešanje u poslove drugih država upotrebljavaju nove tehnologije“, konstatovala je ona.

Portparolka je dodala da će se otkriti da su predstavnici američkih IT kompanija umešani u mešanje u izbore za Državnu dumu ako ne budu učestvovali na sastanku privremene komisije Saveta Federacije za zaštitu državnog suvereniteta i sprečavanje mešanja u suverene poslove Rusije.

„Hoće li predstavnici američkih kompanija doći na ovaj sastanak ili ne? Ako ne dođu, onda smatrajte da su automatski potpisali svoje učešće u tim procesima. A ako dođu, poslušaćemo njihova objašnjenja, jer se nakupilo mnogo pitanja“, istakla je ona.

Američki ambasador Džon Salivan prošle nedelje je pozvan u Ministarstvo spoljnih poslova Rusije zbog mešanja u unutrašnje poslove zemlje, konkretno u izbore.

U Ministarstvu su kasnije saopštili da je Salivenu rečeno da je kategorički nedopustivo mešanje u ruske izbore. Američki Stejt department sa svoje strane insistira da je američki ambasador razgovarao o pitanjima stabilizacije rusko-američkih odnosa.

Izbori za Dumu biće ove godine održani od 17. do 19. septembra. Poslanici Državne dume biraju se na petogodišnji mandat po mešovitom izbornom sistemu: 225 poslanika bira se sa stranačkih lista, još 225 iz jednomandatnih izbornih jedinica u jednom krugu.


izvorl

[MOTORISTA]

Da nije Putina, Rusija bi bila vazal Amerike
Novosti online 15. 09. 2021.

PREDSEDNIK Rusije Vladimir Putin sprečio je da se Rusija pretvori u „vazala“ Sjedinjenih Američkih Država, rekao je poznati američki režiser Oliver Stoun.

- Sjedinjene Američke Države su mogle postati partner Rusije, ali to se nije dogodilo zbog novca. Na Vol Stritu su odlučili da Rusiju treba osvojiti, preuzeti biznis. Pojavili su se svi ti oligarsi. Putin je počeo da se suprotstavlja tome, da štiti zemlju. Da nije bilo njega, Rusija bi bila uništena, pretvorila bi se u američkog vazala - rekao je Stoun u intervjuu za televiziju „Rusija 24“. Prema njegovom mišljenju, da je Rusija postala njihov „vazal“, to bi bilo gore za ceo svet, pa i za same Sjedinjene Američke Države, jer bi postajale sve „moćnije, pretvorile bi se u tiraniju“.

- Niko ne bi trebalo da ima previše moći. To je samo zakon prirode – mora postojati balans - istakao je on. Kako je dodao, Rusija i SAD mogle bi da sarađuju u borbi protiv kovida 19, kao i u proizvodnji „čiste energije“, koristeći, između ostalog, nuklearnu energiju Rusije. Istovremeno, režiser smatra da su SAD zainteresovane za postojanje spoljnog protivnika kako bi snabdevale narudžbinama svoj ogromni vojno-industrijski kompleks. U toj ulozi su bile zemlje poput Venecuele, Irana, Kube.

- Zašto one ne mogu da se zaustave? Zato što je u igri veliki novac. Novac i sporazumi. Nije stvar u Rusiji. Da nije Rusije, pronašli bi drugog neprijatelja - pojasnio je on. Kako je ranije saopšteno, Stoun se još u decembru prošle godine vakcinisao ruskom vakcinom protiv virusa korona „Sputnjik V“.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Šta je uopšte ostalo od RUSKruske opozicije i ko učestvuje na predstojećim izborima
J.R. 15.09.2021.

Zakonska zabrana vodeće opozicione grupe u Rusiji. Pokušaj ubistva kritičara Кremlja praćen njegovim zatvaranjem. Gotovo potpune zabrane uličnih protesta. Pooštravanje mera protiv nezavisnih medija koje podrazumevaju i silna hapšenja.

Ruska unutrašnja politika imala je težak zaokret u prošloj godini - možda, kako neki kažu, zbog straha rukovodstva od ekonomskog nezadovoljstva ili, kako drugi sugerišu, konsolidacije moći u Кremlju od strane klana bezbednosnih zvaničnika. Pre ove godine, ruski politički sistem opisivan je kao "meki autoritarizam“. On je ostavljao određeni prostor za kritike, ali nije ostavljao održiv put opozicionim strankama da osvoje vlast putem izbora. Ruski analitičari i političari podelili su opoziciju na dve kategorije, "sistemsku“ i "nesistemsku“.

"Sistemsku“ opoziciju čine stranke u parlamentu za koje se smatra da ih iza scene kontroliše Кremlj. Oni se zalažu za lokalne ciljeve, pa čak i agresivno vode kampanju protiv političara u vladajućoj stranci na lokalnim, regionalnim i parlamentarnim izborima. Političari ovih partija su se ponekad hrabrije suprotstavljali Кremlju - ali to obično dovodi do njihovog izbacivanja iz partija, hapšenja ili izgnanstva.

Manja, "nesistemska“ opozicija, nasuprot tome, otvoreno osporava vladavinu predsednika Vladimira Putina. Njeni članovi su se borili da dobiju kandidate na glasačkom listiću i često su završavali na "crnoj listi" državnih medija. Ono što se promenilo ove godine bilo je brisanje "nesistemske“ opozicije i jednog od njenih lidera Alekseja Navalnog, koji je za dlaku preživeo pokušaj trovanja prošle godine, a zatim je završio iza rešetaka.

Nominalno opozicione stranke, koje u stvari podržavaju Putina, zauzimaju 114 od 450 mesta u parlamentu. Tu su Liberalno demokratska partija i njen lider Vladimir Žirinovski koji promoviše populističku, nacionalističku agendu, ali i Komunistička partija koja se otvoreno zalaže za povratak vladavine u sovjetskom stilu. Takve "sistemske“ stranke takođe popunjavaju desničarske i pro-biznis niše, pa čak i promovišu politike koje se preklapaju sa onima koje zastupa potisnuta istinska opozicija. Nova stranka pod nazivom Novi ljudi, na primer, promoviše reforme koje su privlačne za nastajuću urbanu srednju klasu u Rusiji na isti način na koji je to činila grupa Navaljnog, s tom razlikom što one ne kritikuje direktno Putina niti poziva na prekid njegove dvodecenijske vladavine.

Tužioci su godinama hapsili Navaljnog i druge opozicione lidere i pritvarali ih pod izgovorima kao što je kršenje pravila o javnim okupljanjima ili po zakonima koji nisu povezani sa njihovim političkim aktivnostima. Ova pravna uzda su se godinama stezala. Navaljni se, na primer, suočio sa toliko hapšenjaa zbog lakših prekršaja da je jednom izašao iz zatvora i zatekao policajce koji čekaju da ga uhapse po drugoj optužbi. Prema zapadnim vladama i grupama za ljudska prava, Кremlj je otišao i dalje, ubijajući novinare, disidente i lidere političke opozicije ili ih terao u egzil. Od ostalih stranki koje se takmiče za državnu Dumi i koje kritikuju rusku vladu i vladajuću Jedinstvenu Rusiju, ali nikada Putina, tu su je i Pravedna Rusija levog centa, koja se ove godine udružila sa još dve levičarske stranke. Ove godine su osnovane i dve zelene partije, a na izborima učestvuje i liberalni Jabloko koji se smatra "umerenom sistemskom opozicijom".

Kako objašnjava osnivač te stranke Gregori Javljinski za "Moskou Tajms", pravi izbori u Rusiji ne postoje, a većina stranaka koristi privilegovanu "sistemsku" poziciju da bi se, ako ništa drugo, njihovi glasovi čuli na strogo kontrolisanoj državnoj televiziji. Iapak, oni se nadaju da bi njihova ukrasna uloga u sistemu ipak u budućnosti mogla da dovede do značajnijih promena.

- Za sada postojimo jer smo režimu potrebni kao ukrasi. Ali, iako sada ne možemo da učinimo mnogo, jednog dana bi vetar mogao da se promeni. I moramo da držimo naša jedra podignuta u slučaju da se to dogodi - rekao je Javljinski.

Nezavisni ruski mediji u poslednje vreme prenose da se Komunistička stranka u poslednje vreme polako izmiče kontroli Kremlja, a te ispade je platila time što je njenim najjačim kandidatima zabranjeno da se takmiče za državnu Dumu.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Dođete na biračka mesta gde postoji mogućnost daljinskog elektronskog glasanja
Tanjug 16.09.2021.

Ruski predsednik Vladimir Putin pozvao je građane da učestvuju u glasanju na predstojećim izborima za donji dom ruskog parlamenta.

"Molim vas da učestvujete u predstojećem glasanju, da izaberete bilo koji pogodan dan za to, počev od 17. septembra i da dođete na biračka mesta gde postoji mogućnost daljinskog elektronskog glasanja. Napredne tehnologije garantuju njegovu bezbednost i pouzdanost", rekao je Putin u televizijskom obraćanju, prenosi TAS S.

Na izborima od 17. do 19. Septembra u Rusiji bira se 450 poslanika donjeg doma ruske Dume.

Izvor: www.blic.rs

[Dreadnought]

„Potreban nam je snažan parlament“: Putin pozvao građane da glasaju na izborima za Dumu


Izbori za Državnu Dumu predstavljaju događaj od najvećeg značaja, svi su zainteresovan da u parlament uđu autoritativni i aktivni ljudi, sposobni da održe obećanja, poručio je predsednik Rusije Vladimir Putin građanima uoči izbora.

„Dragi prijatelji! Narednih dana – 17, 18 i 19. septembra održaće se izbori za poslanike Dume. Izbor novog sastava je bez sumnje najvažniji događaj u životu našeg društva i zemlje“, navodi se u Putinovoj poruci.

Ruski predsednik ističe da su svi zainteresovani da u „parlament uđu odgovorni, aktivni, autoritativni ljudi koji su u stanju da održe reč, ispune naloge i obećanja, opravdaju nade i poverenje građana Rusije“.

Od konstruktivne saradnje zakonodavne i izvršne vlasti mnogo toga zavisi u budućnosti, naveo je Putin i dodao da su, prema obnovljenom Ustavu, Dumi dodeljena veoma značajna ovlašćenja, kao što je odobravanje kandidatura premijera, njegovih zamenika i ministara.

„Savremeni svet je složen. Vidimo kako se brzo, ponekad nepredvidivo, menja. To bez sumnje stvara nove izazove, ali i otvara nove mogućnosti“, dodao je Putin.


Potrebna je odgovornost

Ruski lider je apelovao na građane da pri glasanju dobro izvagaju.

„Računam na vaš odgovoran, izvagan, patriotski građanski stav, na vašu želju da izaberete poslanike koji će raditi na korist i u ime naše voljene domovine, u interesu našeg naroda i svakog građanina Rusije.. Molim vas, napravite svoj izbor“, pozvao je Putin.

Viši smisao izbora ogleda se u ispoljavanju volje naroda zemlje kao glavnog izvora vlasti i realizacije ustavnog prava građana da odrede pravac daljeg razvoja Rusije, koju svi „želimo da vidimo kao suverenu i uspešnu“, istakao je ruski predsednik.

U budućnosti ima mnogo posla, a realizacija planova u velikoj meri zavisi od kompetentnog rada Dume, naglasio je predsednik i dodao da rad u Dumi isključuje populizam i zahteva maksimalan profesionalizam.

Izbori se održavaju od 17-19. septembra, a građani biraju poslanike za novi petogodišnji mandat.


izvor

[MOTORISTA]

Putin: Moraću u samoizolaciju nekoliko dana
Tanjug 16.09.2021.

Ruski predsednik Vladimir Putin rekao je danas da je bio u kontaktu sa desetinama ljudi zaraženih korona virusom zbog čega će se samoizolovati nekoliko dana.

On je tokom video obraćanja pojasnio da su slučajevi kovida potvrđeni u njegovom užem krugu, prenosi Tass.

- Ne radi se samo o jednoj ili dve osobe, već o nekoliko desetina - pojasnio je. On je dodao da će poštovati samoizolaciju.

- Moraću da ispoštujem pravilo o samoizolaciji nekoliko dana - rekao je Putin prilikom video obraćanja Organizaciji za kolektivnu bezbednost. On se izvinio što nije u mogućnost da lično prisustvuje sastanku.

Izvor: www.blic.rs

[Dreadnought]

Rusija: Vašingtonu upućen demarš o neprihvatljivosti mešanja u izbore


Demarš o neprihvatljivosti mešanja Sjedinjenih Američkih Država u izbore u Rusiji poslata je i u Stejt department i u Savet za nacionalnu bezbednost preko ambasade u Vašingtonu, izjavio je zamenik direktora Odeljenja za informacije ruskog Ministarstva spoljnih poslova Oleg Gavrilov.

Gavrilov je na sednici Privremene komisije Saveta Federacije za zaštitu državnog suvereniteta i sprečavanje mešanja u suverene poslove Rusije rekao i da je 10. septembra američki ambasador Džon Salivan pozvan u rusko Ministarstvo spoljnih poslova, gde mu je „saopšteno da je kategorički neprihvatljivo mešanje u unutrašnje poslove Rusije“.

„Isti demarš je poslat i Stejt departmentu i Savetu za nacionalnu bezbednost preko ambasade Rusije u Vašingtonu. Radi se o konkretnim činjenicama koje su američkoj strani prosleđene na proučavanje i reagovanje, na šta je juče podsetio ministar, za razliku od kontinuiranog višegodišnjeg priliva nepotkrepljenih tvrdnji iz inostranstva na račun Rusije sa neosnovanim optužbama za mitsko mešanje u američku demokratiju“, naglasio je on.

Gavrilov je naglasio da monopolski položaj američkih IT giganata u informacionoj sferi i njihov sve veći uticaj na političke procese počinje da brine čak i one zemlje koje sebe smatraju delom kolektivnog Zapada.

Prema njegovim rečima, američki digitalni giganti zloupotrebljavaju nedostatak regulative svojih aktivnosti na nivou međunarodnog prava i sistematski izbegavaju zahteve ruskog zakonodavstva, skrivajući se iza svoje jurisdikcije.

On je dodao da rusko Ministarstvo spoljnih poslova smatra potrebnim da stvori osnovu za formiranje međunarodno-pravnog okvira za saradnju između država i digitalnih giganata.

Američki ambasador Džon Salivan 10. septembra je pozvan u Ministarstvo spoljnih poslova Rusije na sastanak sa zamenikom ruskog ministra spoljnih poslova Sergejem Rjabkovom. U Ministarstvu su primetili da je ruski diplomata svom sagovorniku predstavio dokaze da su američki digitalni giganti prekršili zakono Rusije uoči izbora, a takođe je ukazalo i na nedopustivost mešanja u unutrašnje stvari zemlje.


izvor

[MOTORISTA]

Peskov: Skoro svi iz Putinovog okruženja su vakcinisani, naravno
Srna 16.09.2021.

Skoro sva lica iz unutrašnjeg kruga ruskog predsednika Vladimira Putina su vakcinisana protiv virusa korona iako u Kremlju nije bilo planske vakcinacije i revakcinacije, istakao je danas predsednički portparol Dmitrij Peskov.

-Naravno, vakcinisani su skoro svi iz Putinovog unutrašnjeg kruga- rekao je Peskov novinarima. On kaže da mu nije poznat procenat vakcinisanih radnika u kancelariji šefa države, ali ističe da tu nije bilo zakazivanja vakcinacije i revakcinacije. Peskov je naveo da su većina zaraženih među Putinovim kontaktima ljudi koji vode računa o njegovima radnim aktivnostima i bezbednosti.

-Neko se zarazio, a pošto članovi ovih timova komuniciraju međusobno, zarazio se veliki broj ljudi- izjavio je Peskov i dodao da u Kremlju ima dovoljno službenika za održavanje predsednikovih aktivnosti.

Putin je saopštio danas da je zaraženo nekoliko desetina ljudi iz njegovog okruženja i da će zbog toga ostati u samoizolaciji "nekoliko dana".

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Ruski predsednik pozvao građane da izađu na izbore
Novosti online 16. 09. 2021.

RUSKI predsednik Vladimir Putin pozvao je danas građane da pokažu ljubav prema otadžbini, nekoliko sati pre početka parlamentarnih izbora na kojima ne smeju da učestvuju glavni protivnici Kremlja i koji će se, uprkos protivljenju Kijeva, održati i na ukrajinskoj teritoriji.

- Računam na vaš građanski osećaj odgovornosti, promišljenost i ljubav prema otadžbini i da vam je stalo da izaberete zastupnike koji će raditi za dobro i za našu voljenu Rusiju - rekao je Putin u video poruci objavljenoj na internet stranici Kremlja.

Putin je poruku uputio iz izolacije, jer je u njegovom okruženju identifikovano 10-ak slučajeva korone. Zbog toga bi mogao da glasa elektronskim putem, rekao je portparol Kremlja Dimitrij Peskov. Izbori parlamentarni, regionalni i lokalni počinju za nekoliko sati i trajaće tri dana kako bi se smanjio rizik od zaraze koronavirusom.

Rezultati se očekuju u nedelju posle 20 sati po srednjeevropskom vremenu. Glavni Putinovi protivnici ne smeju da učestvuju na izborima. Pravo glasa ima gotovo 180 miliona Rusa, koji biraju 450 zastupnika donjeg doma parlamenta, Dume.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Herojski čin ili nesreća: Ruski ministar navodno poginuo spašavajući život režiseru, a sada je isplivala potpuno drugačija verzija
J.R. 16.09.2021.

Ruski ministar vanrednih situacija Evgenije Ziničev herojski je poginuo ove nedelje dok je na međuresornim vežbama o zaštiti Arktika u Norlisku spašavao život režiseru Aleksandru Meljinku.

On je doputovao u Dudinku kako bi proverio kako teče izgradnja nove požarne stanice. U jednom trenutku je režiser dokumentaraca Meljnik pao sa platforme u vodu. Ziničev je bez razmišljanja skočio za njim, pritom udarivši u kamen. Oba muškarca su stradala. Barem tako glasi zvanična verzija događaja. Ona do koje su došli ruski nezavisni mediji potpuno je drugačija.

Vidno potreseni ruski predsednik Vladimir Putin oprostio se u petak od poginulog ministra Ziničeva. Putin se pozdravio sa udovicom Natallijom i Denisom, sinom stradalog prijatelja. Dvaput je prišao otvorenom kovčegu položivši glavu na sanduk posle čega se i prekrstio. Videlo se da je veoma tužan što se rastaje od Ziničeva. Kako je naveo, u pitanju je “nezamenjivi lični gubitak”, a Ziničeva je opisao kao čoveka “izuzetne snage i hrabrosti”. Putin je Ziničeva u četvrtak posthumno odlikovao ordenom Heroja Rusije.

U međuvremenu, RBC i "Nova Gazeta" prenose da smrt ministra nije bila posledica herojskog čina, koliko spleta nesrećnih okolnosti. Prema saznanjima RBC-a, ispostavilo se da načelnik Ministarstva za vanredne situacije nije umro tokom vežbi, već kada je posetio vodopad u rezervatu. Ovaj medij je, pozivajući se na izvore, rekao da su Ziničev i Melnik poginuli oko sedam sati ujutru, ne tokom vežbe u blizini Norilska, već nekoliko stotina kilometara dalje - na teritoriji zaštićene visoravni Putorana, na Кitabo -Oronu vodopadu (poznatom i kao Veliki Irkindinski vodopad). Neimenovani izvor je takođe pojasnio da se same okolnosti tragedije razlikuju od zvanične verzije. Pokojni režiser je pokušao da spasi ministra koji je pao u ambis, a ne obrnuto. Ziničev se navodno okliznuo na ivici vodopada - u ovo doba godine na Кitabo -Oroonu je već hladno i ima leda. Samo putovanje je bilo turističke prirode.

Do slične verzije događaja došla je "Novaja Gazeta". List piše da je po završetku vežbi helikopter doveo do vodopada rukovodstvo Ministarstva za vanredne situacije, jednog od najlepših mesta na putoranskoj visoravni. Visina vodopada Кitabo-Oron, koji se nalazi u zaštićenom području rezervata, iznosi 27 metara. U pratnji ministra bili su njegov zamenik Andrej Gurovič, šef kabineta Vadim Soinikov i savetnik ministra za sport Andrej Merzlikin. U društvu je bio bio i prijatelj ministra, režiser Melnik. Na vrhu, događaji su se brzo razvijali. Ziničev se, kako piše "Novaja Gazeta", zajedno sa Melnikom približio litici, jedan je posrnuo, izgubio ravnotežu, drugi je pokušao da ga uhvati za odeću, ali takođe je proklizao na mokrom kamenju.

Ziničev i Melnik su istovremeno pali sa visine od oko 7-8 spratova. Prema izvoru, čak i je postojao i strah od obaveštavanja Moskve o smrti saveznog ministra. Od trenutka pada do trenutka podnošenja izveštaja predsedničkoj administraciji navodno je prošlo oko dva sata.

Viđen za naslednika Putina

Posle smrti Ziničeva počele su da kruže priče da je upravo on bio planiran za naslednika Putina. Ziničev je godinama bio jedan od Putinovih najbližih saradnika. Zbog njegovog prisnog odnosa sa predsednikom Rusije, ali i kompetentnosti, mnogi su ga ubrajali među političare koji imaju ozbiljne šanse da jednog dana naslede Putina, piše "Miror".

Ziničev je postao ministar za vanredne situacije 2018. godine nakon što je Vladimir Putin ponovo izabran na izborima. Karijeru je započeo kao oficir KGB-a krajem 1980-ih, a nastavio je službu u Federalnoj službi bezbednosti (FSB) u postsovjetskom periodu. Dok je bio u FSB-u, pratio je Putina na poslovnim putovanjima. Iako su ga mnogi videli kao njegovog naslednika, Putin se ovim pitanjem nije previše bavio. Ruski predsednik rekao je jednom prilikom novinarima da se nada da će jednog dana moći da kaže ko, prema njegovom mišljenju, zaslužuje da vodi Rusiju.

Izvor. www.blic.rs

[MOTORISTA]

U Rusiji od sutra trodnevni parlamentari i regionalni izbori
Tanjug 16.09.2021.

U Rusiji sutra počinju trodnevni parlamentarni i regionalni izbori.

Izbori za 450 poslanika Dume biće održani od 17. do 19. septembra. Poslanici se biraju na petogodišnji mandat po mešovitom izbornom sistemu: 225 poslanika bira se sa stranačkih lista i još 225 iz jednomandatnih izbornih jedinica u jednom krugu. Pored toga, devet ruskih regiona biraće guvernere, 39 regiona - zakonodavna tela, a birači u 11 gradova biraće novi sastav gradskih skupština.

Na izborima će učestvovati 14 stranaka.

Procenjuje se da će odnos snaga u Državnoj Dumi nakon izbora verovatno ostati nepromenjen. Očekuje se da će "Jedinstvena Rusija" ostati najjača snaga, dok će ostale stranke koje su do sada bile zastupljene u Dumi - komunisti, desničarska populisticka LDPR i levičarska nacionalistička "Pravedna Rusija - za istinu", takođe, ponovo ući u Dumu. Ipak, moglo bi doći do velikih promena u vlasti. Dok su prema anketama, komunisti na oko 20 odsto podrške, vladajuća partija Vladimira Putina bori se sa istorijski niskim rezultatom. Čak je i državni istraživački institut VZIOM uočio da je "Jedinstvena Rusija" u jednom trenutku skliznula ispod 30 odsto podrške. Ipak, neposredno uoči izbora, njen konačni rezultat procenjen je na oko 42 procenta, ali i to bi bio pad za više od 10 procenata u odnosu na 2016. godinu. "Jedinstvena Rusija" je na nezadovoljstvo birača odgovorila novim rukovodstvom.

Ta stranka po prvi put ne nastupa sa partijskim liderom i bivšim premijerom Dmitrijem Medvedevim, već sa popularnim ministrom odbrane Sergejem Šojguom. Ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov, takođe, bi trebalo da privuče glasače. Vladajuća partija očekuje i dodatne glasove od oko 600.000 građana na istoku Ukrajine u saoproglašenim proruskim republikama koji su dobili ruske pasoše i dozvoljeno im je da glasaju u susednim oblastima Rusije, kao i putem interneta. Nekoliko nedelja pre izbora, bilo je i jednokratnih isplata za penzionere i takozvane "silovike", što je u Rusiji izraz za one koji rade u vojsci, policiji i službama bezbednosti.

Zapadni mediji prenose da je sud u Moskvi zabranio internet-pretraživacima, američkom Guglu i ruskom Jandeksu, da u rezultatima pretrage povežu izraz "Pametno glasanje", projekat opozicionog političara Alekseja Navaljnog koji je u zatvoru. Navaljni je poslednjih godina uspeo da zabeleži uspehe s akcijom "Pametno glasanje", na primer 2019, na izborima za parlament grada Moskve: opozicioni kandidati osvojili su tada gotovo polovinu direktnih mesta, a kandidat "Jedinstvene Rusije" izgubio je od jednog komuniste. Moskva je, sa svoje strane, saopštila da poseduje neoborive dokaze za uplitanje SAD u pripreme i održavanje izbora za Državnu dumu.

Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova upozorila je Vašington da se ne meša u unutrašnje poslove Rusije. Po prvi put od 1993. u Rusiji neće biti posmatrača iz Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS). Zbog pandemije korone, Rusija je želela da pozove samo 60 posmatrača, a OEBS je nameravao da pošalje 500 i na kraju se odlučio protiv misije. U najvećoj zemlji na svetu iz Evrope će izbore pratiti samo predstavnici Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, ukupno pet osoba.

Izvor: www.blic.rs

[Dreadnought]

Građani Rusije biraju poslanike Dume u narednih pet godina


Širom Rusije danas počinju izbori za poslanike Dume u narednih pet godina, predstavnike 39 regionalnih i lokalnih parlamenata, kao i lidere devet regiona.

Izbori se održavaju u atmosferi u kojoj Zapad već nagoveštava da neće priznati njihov legitimitet, a ruske vlasti upozoravaju na mešanja spolja i to pre svega iz Amerike.


Prvi birači već iskoristili svoje pravo

Prvi su na birališta, zbog vremenskih zona, izašli stanovnici Kamčatke, juče u 22 sata.

Glasanje traje do 19. septembra, a glasačka mesta biće otvorena od 8-20 sati.

Sastav donjeg doma ruskog parlamenta bira se mešovitim principom - 225 poslanika bira se sa stranačkih lista, još 225 iz jednomandatnih izbornih jedinica u jednom krugu.

U još uvek aktuelnom sazivu skupštine većinu mandata ima „Jedinstvena Rusija“, a na predlog predsednika Rusije Vladimira Putina, nosioci liste na ovim izborima su ministar odbrane Sergej Šojgu, šef diplomatije Sergej Lavrov, ali i neki ljudi izvan politike - glavni lekar bolnice u Komunarki Denis Procenko, ombudsmanka za prava dece Ana Kuznjecova i kopredsedavajuća štaba „Sveruskog narodnog fronta“ Elena Šmeljeva.

Kako je saopšteno iz Kremlja, ovi kandidati će sami odlučiti da li će posle izbora ostati na svojim trenutnim funkcijama ili će preći u Dumu.

Centralna izborna komisija je potvrdila je kandidature još 13 stranaka – Komunističke partije, LDPR, „Jabloko“, „Zelena alternativa“, Partija penzionera i druge.

Prema podacima CIK, pravo glasa ima više od 108 miliona ljudi, a kako je saopštilo Ministarstvo spoljnih poslova njima treba pridodati još dva miliona Rusa koji borave ili žive u inostranstvu.

Širom zemlje biće otvoreno skoro 96.000 biračkih mesta. Građani u inostranstvu će moći svoje biračko pravo da ostvare u 144 zemlje, a što se tiče Ukrajine glasanje će biti organizovano u Kijevu, Odesi, Lavovu i Harkovu.
Ministar spoljnih poslova pozvao je ruske građane u inostranstvu da izađu na izbore, istakavši da je svaki glas važan.

Elektronsko glasanje biće moguće u sedam regiona – Moskvi, Sevastoplju, Kurskoj, Murmanskoj, Njižegorodskoj, Jaroslavskoj i Rostovskoj oblasti. Isto važi i za Ruse na teritoriji DNR i LNR.

Prema najavama, premijer Mihail Mišustin, njegovi zamenici i više ministara glasaće elektronskim putem, a nije isključeno da će i predsednik Vladimir Putin takođe glasati elektronskim putem s obzirom da se nalazi u samoizolaciji zbog virusa korona.

Imajući u vidu pandemiju virusa korona i tokom izbora biće na snazi epidemiološke mere: na ulazu na biralište građanima će meriti temperaturu, članovi komisija će biti zaštićeni zaštitnim staklom, a listiće će birači preuzimati beskontaktno.


Kako stoje stvari s posmatračima

Prvi put od 90-tih godina OEBS, odnosno ODIHR, neće slati svoje posmatrače na izbore, navodeći kao razlog za takvu odluku to što je Rusija ograničila njihov broj iz epidemioloških razloga.

S tim u vezi, iz Rusije su poručili da im nije potrebno odobrenje Zapada niti će živeti po tuđim pravilima.

Ipak, pored domaćih biće i međunarodnih posmatrača i to iz 55 država i 10 međunarodnih organizacija – ukupno njih 250, uključujući posmatrače iz Srbije.


Putinova poruka

Koliko su značajni ovi izbori potvrđuje i poruka predsednika Putina da se, bez sumnje, radi o najvažnijem događaju u životu društva i zemlje.

Potreban nam je snažan parlament, ističe Putin i dodaje da su svi zainteresovani da u „Dumu uđu odgovorni, aktivni, autoritativni ljudi koji su u stanju da održe reč, ispune naloge i obećanja, opravdaju nade i poverenje građana Rusije“.

„Savremeni svet je složen. Vidimo kako se brzo, ponekad nepredvidivo, menja. To bez sumnje stvara nove izazove, ali i otvara nove mogućnosti“, ukazao je ruski predsednik.


Mešanje u izbore spolja

Jedan od izazova sa kojim se Rusija trenutno suočava jeste i mešanje u izbore spolja, pre svega iz Amerike.

Iz tih razloga prošle nedelje američki ambasador Džon Salivan je bio pozvan u rusko Ministarstvo spoljnih poslova na razgovor i tada mu je skrenuta pažnja da Rusija ima neoborive dokaze o mešanju i da je tako nešto nedopustivo.
I dok su američka ambasada i Stejt department ostali pri tvrdnji da su bilateralni odnosi bili glavna tema razgovora, portparolka Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova je potom objasnila o čemu se radi.

Pozivanje američkog ambasadora u Ministarstvo povezano je s tim što Vašington podržava projekat „Pametno glasanje“ iza kojeg stoji „Fond za borbu protiv korupcije“ (zabranjen u Rusiji kao ekstremistička organizacija, strani agent, a sve kompanije koje su učestvovale na tom projektu su na ovaj ili onaj način povezane sa Pentagonom, rekla je nedavno ona.

S tim u vezi oglasio se i Lavrov, koji je rekao da Moskva očekuje odgovor Amerike zašto se meša u unutrašnje stvari Rusije.

„Podatke smo mu (ambasadoru) predali, prilično ozbiljne. I to je to. Čekamo odgovor naših američkih kolega na pitanje zašto se to događa“, rekao je ministar.

U međuvremenu, Evropski parlament je usvoji izveštaj u kojem se Brisel poziva da pooštri politiku prema Rusiji i, između ostalog, da ne prizna rezultate izbora ukoliko bude kršenja procedura.

Iz Kremlja su poručili da jedan takav izveštaj, u kojem nema planova za uspostavljanje dijaloga s Moskvom kako bi se tim putem razmatrali nagomilani problemi, može da izazove samo žaljenje, dok je šef Odbora Dume za međunarodna pitanja Leonid Slucki ocenio da se radi o potpunom političkom i pravnom nonsensu: sud nije još ni doneo odluku a krivac je praktično kažnjen.


izvor

[Dreadnought]

Njihov posao je da provociraju skandale:
Kako NVO priprema aktiviste za ruske izbore


Snimak sa seminara nevladine organizacije „Golos“ (označene stranim agentom u Rusiji), koji se pojavio na društvenim mrežama, pokazuje kako predavač te organizacije aktivistima objašnjava kako je njihov „posao da pokažu kako su izbori nelegitimni“.

Na snimku se vidi kako devojka, koja je predavač, pred prisutnima, objašnjava plan rada na predstojećim izborima za Državnu dumu u Rusiji.


https://twitter.com/i/status/1437773616154820613


Ona navodi da će izbori proći bez incidenata i neće dati povod za kritiku. Iz tog razloga, kako bi stvorili privid nelegitimnosti, aktivisti će morati sami da provociraju skandale i izazivaju da budu udaljeni sa biračkih mesta, te dodaje da će im biti podeljena posebna uputstva.

Pošto se video, koji je objavio novinar RT Murat Gazdiev na Tviteru, proširio društvenim mrežama, korisnici su primetili da se na snimku vidi kako je na prezentaciji koju je pripremila devojka predavač, vidi logo Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), koja inače sarađuje sa „Golosom“.

Pojedini komentatori na društvenim mrežama podsetili su i na veze „Golosa“ i USAID-a, Agencije SAD za međunarodni razvoj.

Gazdiev, koji je preveo video na engleski i objavio ga na Tviteru, naveo je kako je ODIHR odgovorio kako taj događaj nema nikakve veze sa njima, iako se njihov logo vidi na snimku. Dodao je i da iz „Golosa“ nisu odgovorili na njegova pitanja.

Prema njegovim rečima, iz opozicione političke organizacije „Jabloko“, čiji se aktivisti mogu videti na snimku, saopštili su kako nisu znali o čemu će na seminaru biti reči, jer u suprotnom ne bi došli.


izvor

[Dreadnought]

Oči sveta zagledane u Rusiju


Uoči parlamentarnih izbora u Rusiji mediji i opozicija su pod pritiskom.

Zabrane na internetu ciljaju kritičara Kremlja koji se čak i ne kandiduje: Alekseja Navaljnog. Povrh svega, posmatrača OEBS-a neće biti.

Trodnevni parlamentarni i regionalni izbori počeće u Rusiji 17. septembra, a opoziciji je sve teže da mobiliše svoje pristalice. Početkom septembra, naime, sud u Moskvi zabranio je internet-pretraživačima, američkom „Guglu“ i ruskom „Jandeksu“, da u rezultatima pretrage povežu izraz „Pametno glasanje“ (rus: Умное голосование; eng: Votesmart). Razlog za takvu odluku suda je tužba jednog trgovca ovčjom vunom iz južne Rusije koji je patentirao taj izraz. Nije jasno kakve veze imaju vuna i „pametno glasanje“.

„Pametno glasanje“ je projekat opozicionog političara Alekseja Navaljnog koji je u zatvoru. Kako bi oslabili vladajuću stranku „Jedinstvena Rusija“, glasači se pod tim sloganom pozivaju da glasaju za druge stranke i njihove direktne kandidate. Internet-stranica te akcije aktivirana je 15. septembra, ali su je ruske vlasti zadužene za telekomunikacije odmah i blokirale. Ipak, tvorci stranice tvrde da barem aplikacija funkcioniše.

Navaljni je poslednjih godina uspeo da zabeleži uspehe s akcijom „Pametno glasanje“, na primer 2019, na izborima za parlament grada Moskve: opozicioni kandidati osvojili su tada gotovo polovinu direktnih mesta, a kandidat „Jedinstvene Rusije“ izgubio je od jednog komuniste. „Navalnog u Kremlju vide kao stvarnu opasnost, jer ima sposobnost da mobiliše građane putem interneta“, kaže za DW ruski opozicioni političar Vladimir Milov.


Mnogi ne mogu da se kandiduju

Opozicionim kandidatima oduvek je bilo teško na izborima u Rusiji, ali ovoga puta pritisak je posebno veliki. Navaljnijeva „Fondacija protiv korupcije“ (FBK) klasifikovana je kao ekstremistička i u vreme kada je on već bio iza rešetaka i konačno razbijena. Njegove pristalice zato ne mogu da učestvuju na izborima, a neki od njegovih saboraca žive u egzilu.

Oni koji mogu da se kandiduju suočavaju se s različitim problemima, a neki od njih čak moraju da se bore i sa „dvojnicima“. Takav je recimo slučaj Borisa Višnjevskog iz levo-liberalne stranke „Jabloko“ (Яблоко). Taj dugogodišnji član gradskog parlamenta u Sankt Peterburgu, mora sada da se kandiduje protiv dva kandidata sa istim imenom.

Brojni nepoznati članovi opozicije takođe nisu dobili dozvolu da se kandiduju. Vitalij Aveverin iz ruske organizacije za praćenje izbora „Glas“ (Голос) tvrdi za DW da takvih ima „na hiljade“ i ocenjuje da su izbori zato „nepravedni“.


Sa Šojguom i Lavrovom protiv loših rezultata

Odnos snaga u Državnoj dumi nakon izbora će verovatno ostati nepromenjen. Očekuje se da će „Jedinstvena Rusija“ ostati najjača snaga u borbi protiv 14 konkurenta. I ostali koji su do sada bili zastupljeni u Dumi – komunisti, desničarska populistička LDPR i levičarski nacionalista „Pravedna Rusija – za istinu“ – takođe bi trebalo ponovo da uđu u Dumu.

Ipak, moglo bi biti velikih promena u vlasti. Dok su prema anketama komunisti na oko 20 odsto, vladajuća partija Vladimira Putina bori se sa istorijski niskim rezultatom. Čak je i državni istraživački institut VZIOM uočio da je „Jedinstvena Rusija“ u jednom trenutku skliznula ispod 30 odsto podrške. Ipak, neposredno uoči izbora, njen konačni rezultat procenjen je na oko 42 procenta. Samo, i to bi bio pad za više od deset procenata u odnosu na 2016.

„Jedinstvena Rusija“ je na nezadovoljstvo birača odgovorila novim rukovodstvom. Ta stranka po prvi put ne nastupa s partijskim liderom i bivšim premijerom Dmitrijem Medvedevim, već sa popularnim ministrom odbrane Sergejem Šojguom. Ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov takođe bi trebalo da privuče glasače.

Vladajuća partija očekuje i dodatne glasove u istočnoj Ukrajini. Prema zvaničnim podacima Moskve, oko 600.000 građana samoproglašenih proruskih separatističkih republika dobilo je ruske pasoše i dozvoljeno im je da glasaju u susednim oblastima Rusije, kao i putem interneta.

Takođe, nekoliko nedelja pre izbora, bilo je jednokratnih isplata za penzionere i takozvane „silovike“ (силовики) – što je u Rusiji izraz za one koji rade u vojsci, policiji i službama bezbednosti. Opozicija ocenjuje da je to podmićivanje potencijalnih birača.


Mediji pod pritiskom

Protestno raspoloženje u Rusiji poslednjih godina je poraslo, uglavnom zbog povećanja troškova života. Ipak, ostaje nejasno koliko je poraslo.

Nezavisni institut za istraživanje javnog mnjenja „Levada-centar“ (Левада-Центр) sme da objavljuje svoje ankete tek posle izbora – jer je klasifikovan kao „strana agentura“. Ta kvalifikacija, koju mnogi odbacuju kao klevetu, nekoliko meseci pre izbora pogodila je i dva vodeća onlajn-medija koji kritikuju Kremlj: portal „Meduza“ i TV-stanica „Dožd“ (Дождь - kiša).

Cenzura na internetu se u velikoj meri povećala. Tako je recimo blokiran izveštaj „Dožda“ na Jutjubu jer se u raspravi tražilu da se Navaljni pusti na slobodu. Neki ruski mediji nagađaju da li će se zemlja razvijati u pravcu Kine, gde je blokiranje interneta deo svakodnevice.


Samo pet stranih posmatrača

Predsednica Centralne izborne komisije Ela Pamfilova najavila je da mediji klasifikovani kao „strani agenti“ neće biti ometeni u izveštavanju. Međutim, neće postojati ni organ koji može da dokumentuje kršenja: po prvi put od 1993. u Rusiji neće biti posmatrača iz Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS).

Zbog pandemije korone, Rusija je želela da pozove samo 60 posmatrača, a OEBS je nameravao da pošalje 500 – i na kraju se odlučio protiv misije. U najvećoj zemlji na svetu iz Evrope će izbore pratiti samo predstavnici Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, ukupno pet ljudi.


izvor

[Dreadnought]

Šojgu glasao na izborima za Dumu:
Posmatrači kažu da nema kršenja zakona


Ministar odbrane Ruske Federacije Sergej Šojgu glasao je na izborima za rusku Dumu koji su počeli danas i traju do nedelje.

Šojgu je glasao na izbornom mestu u okviru teritorije 45. brigade za specijalne namene ruskih vazdušno-desantnih snaga.

„Kao što se to uvek dešava u našoj zemlji, glasanje je prvo počelo na istoku. Glasaju svi vojni okruzi i flota. Trenutno je najaktivnije glasanje u Centralnom vojnom okrugu. Nema nikakve sumnje da će glasanje biti organizovano, aktivno, kao i uvek do sada“, ocenio je ministar.


Posmatrači: Nema kršenja zakona

Međunarodni posmatrač Nurul Huda iz Bangladeša izjavio je da nije zabeležio nikakva kršenja izbornog zakonodavstva.

Kako je rekao, on će tokom trajanja izbora posećivati razna izborna mesta kako bi ocenio realnu sliku celokupnog izbornog procesa.

Podsećanja radi, prvi put od 90-tih godina OEBS, odnosno ODIHR, nije poslao svoje posmatrače na izbore. Ipak, pored domaćih tu su i međunarodnih posmatrača i to iz 55 država i 10 međunarodnih organizacija – ukupno njih 250, uključujući posmatrače iz Srbije.


Elektronsko glasanje: Do sada glasalo četvrt miliona ljudi

Ove godine na izborima za Dumu omogućeno je i elektronsko glasanje i to u sedam regiona – Moskvi, Sevastoplju, Kurskoj, Murmanskoj, Njižegorodskoj, Jaroslavskoj i Rostovskoj oblasti. Isto važi i za Ruse na teritoriji samoproglašenih Donjecke i Luganske Narodne Republike.

Prema poslednjim podacima, do sada je elektronskim putem glasalo 250.000 ljudi, što je oko 12 odsto od ukupnog broja prijavljenih.


Donbas: Važno je da naši građani učestvuju u izborima

Učešće građana samoproglašene Luganske Narodne Republike na izborima doprinosi integraciji republika na Donbasu i Ruske Federacije, izjavio je šef LNR Leonid Pasečnik.

„Danas je za nas izuzetno važan dan. Prvi put naši građani učestvuju u izborima. Verujem da će to dorpineti integraciji naših republika i Ruske Federacije“, rekao je on.

Kako je prethodno saopštila predsednica ruske Centralne izborne komisije, na teritorijama Donjecke i Luganske Narodne Republike neće biti izbornih mesta, ali će građani koji su dobili ruske pasoše po pojednostavljenoj metodi moći da glasaju elektronski ili da doputuju u Rostovsku oblast gde bi to mogli da obave lično.


izvor