Вести из Русије

[MOTORISTA]

Grupni letovi i u noćnim uslovima u Sibiru
Novosti online 10. 11. 2021.

POSADE strateških nosača raketa Tu-95MS i supersoničnih bombardera Tu-22M3 daleke avijacije, koje su stacionirane u Amurskoj i Irkuckoj oblasti, obavile su planirane letove.

Iskusni i mladi piloti, kao i navigatori leteli su na više od deset aviona. Tokom leta provereni su elementi tehnike pilotiranja članova posada i njihove sposobnosti upravljanja avionima danju i noću. Posebna pažnja je bila posvećena grupnim letovima u noćnim uslovima.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Среда, 10.11.2021.

Лавров: Нове претње стабилности у контроли наоружања

МОСКВА- У области контроле наоружања појављују се нови изазови и претње које подривају стратешку стабилност, изјавио је руски министар спољних послова Сергеј Лавров.

Он је пред састанак колегијума руског и белоруског министарства спољних послова оценио да ситуацију у овој области карактеришу растуће тензије, непредвидивост, заоштравање старих и појава нових изазова.

„Наставља се разарање постојеће међународне архитектуре контроле наоружања јачањем војно-политичких фактора који подривају глобалну стратешку стабилност”, рекао је Лавров, преноси Спутњик. Напоменуо је да ће на заседању колегијума стране сумирати резултате спровођења досадашњег програма координисаних дејстава у области спољне политике држава-потписница Уговора о формирању Савезне државе за 2020-2021. годину.

„Полазимо од тога са нашим белоруским пријатељима да је заједнички рад на основу овог основног документа омогућио да се ефикасно зауставе покушаји такозваног колективног Запада да изврши притисак на наше земље. Сарадња на сузбијању антибелоруске кампање коју су покренули Вашингтон и његови европски савезници у међународним организацијама, укључујући УН, ОЕБС, Савет Европе, Савет Међународне организације цивилног ваздухопловства (ИКАО), развила се прилично ефикасно”, истакао је руски министар, пренео је Танјуг.

Izvor: www.politika.rs

[Dreadnought]

Russia moves to shut down human rights group Memorial

Russian prosecutors are moving to shutter the country's most respected rights group Memorial, it announced Thursday, in the latest legal effort to silence independent voices critical of President Vladimir Putin.

[MOTORISTA]

Zamrsile im se kupole nakon skoka, pokušali da se spasu ali je bilo kasno
Novosti online 12. 11. 2021.

DVA ruska vojnika poginula su tokom vojnih vežbi prilikom izvođenja desanta sa padobranom, saopštilo je rusko Ministarstvo odbrane.

Kako se navodi, do tragedije je došlo kada su pripadnici ruskih vazdušno-desantnih snaga izvršavale nalet na nepoznatu teritoriju u blizini beloruskog grada Grodno. Precizira se i da je reč o instruktorima padobranstva koji su imali ogromno iskustvo u skokovima, međutim, zbog silnog naleta vetra su se padobrani zamrsili, te je jedan pokušao da spase obojicu otvorivši pomoćni padobran. Zbog nedovoljne visine pomoćni padobran nije uspeo da se otvori na vreme te su oba vojnika zadobili teške povrede prilikom prizemljenja.

Ekipe su momentalno izašle na teren i prebacile ih u obližnju bolnicu, međutim, doktori nisu uspeli da im spasu živote. Ministarstvo odbrane navodi i da je pokrenuta istraga kako bi se utvrdili svi uzroci nesreće.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

"Sve što kažem biće iskorišćeno protiv mene"
Novosti online 13. 11. 2021.

MINISTAR spoljnih poslova Ruske Federacije Sergej Lavrov šaljivo je odgovorio na pitanje o optužbama da se Moskva meša u unutrašnje stvari raznih zemalja, piše RIA Novosti.

Pitanje za Lavrova, koji je u poseti Francuskoj, odnosilo se na predstojeće predsedničke izbore u toj zemlji, kao na referendum o otcepljenju Nove Kaledonije.

- Sve što kažem biće iskorišćeno protiv mene, i tumačiće se kao intervencija u unutrašnje stvari Francuske, Španije i drugih zemalja - rekao je Lavrov na konferenciji za novinare.

Predsednički izbori u Francuskoj biće održani 10. aprila 2022. godine, dok će treći referendum o nezavisnosti francuske prekomorske teritorije Nove Kaledonije biti održan 12. decembra.

Izvor: www.novosti.rs

[Rade]

U Amurskoj i Irkutskoj oblasti početkom novembra izvedena je redovna letačka obuka posada strategijskih bombardera Tu-95MS i Tu-22M3, sa ciljem obuččavanja mladih pripadnika letačkih posada.

<iframe width="720" height="420" src="//www.youtube.com/embed/ospoZbpHgf8?fs=1&start=" frameborder="0" allowfullscreen="true"></iframe>

[Kubovac]

Rusija jača protivvazduhoplovnu odbranu Kalinjingrada protivvazduhoplovnim raketama najvećeg dometa

Na Zapadu ponovo govore o jačanju „ruske vojne klike“, uključujući i Kalinjingradsku oblast Rusije. Na društvenim mrežama „analitičari“ iz zemalja NATO-a raspravljaju o dodavanju ruskih sistema PVO. Prema njihovim rečima, Ruska Federacija je pojačala protivvazduhoplovnu odbranu Kalinjingrada sa dalekometnim protivvazduhoplovnim raketama. Navodno, jedan od diviziona sistema PVO S-400 u 183. Gardijskom Molodečnom raketnom puku Ordena Aleksandra Nevskog bio je popunjen sa dva lansera 51P6A (PU), koji su naoružani protivvazduhoplovnim vođenim raketama za presretanje "iza horizonta" 40N6. Istovremeno, iz njih su uklonjeni transportno-lansirni kontejneri (TPK). Ove rakete mogu da pogode ciljeve na dometima do 400 km. Kao dokaz je dat satelitski snimak.

183. raketni puk PVO je deo 44. divizije PVO obalskih snaga Baltičke flote (Gvardejsk), u čijem sastavu su i 1545. raketni puk PVO i 81. radiotehnički puk. Od početka 2019. godine ruska grupacija u poluenklavi imala je ukupno šest raspoređenih diviziona S-400 i dva diviziona S-300PS. Istovremeno, broj neraspoređenih, ali lociranih u regionu sistema PVO je nepoznat.

Pored toga, pojačan je i 568. raketni protivvazduhoplovni puk (vojna jedinica 28042, Samara). Dopunjen je jednom PU 51P6A. Istovremeno je uklonjen i TPK sa raketama 40N6. Puk je u sastavu 76. divizije PVO, koja je sastavni deo 14. Kopnene vojske i PVO (Centralni vojni okrug).

Izvor: https://topcor.ru/22656-rossija-usilila-pvo-kaliningrada-samymi-dalnobojnymi-zenitnymi-raketami.html

[Dreadnought]

Putin predstavio 14 glavnih tačaka


Ruski predsednik Vladimir Putin učestvovao je na sednici kolegijuma Ministarstva spoljnih poslova Rusije.

Na njoj je govorio o spoljnoj politici zemlje i državnim prioritetima.

Predsednik Rusije je naglasio:


- Rusija je miroljubiva država.

- Kriza u Ukrajini je daleko od rešenja, Kijev demonstrativno ne realizuje Minske sporazume, a Nemačka i Francuska mu povlađuju. Ali napori u okviru normandijskog formata moraju da se nastave, nema alternative. Zapadni partneri pogoršavaju situaciju snabdevanjem Kijeva smrtonosnim savremenim naoružanjem, izvođenjem provokativnih vojnih manevara na Crnom moru i ne samo u Crnom moru, već i u drugim regionima u blizini naših granica.

- Razumemo da se naši partneri površno odnose prema našim upozorenjima i izjavama o „crvenim linijama“.

- U Rumuniji i Poljskoj već su raspoređeni sistemi PVO koji se lako mogu koristiti za udarne sisteme.

- Odnosi sa Zapadom, uključujući i Sjedinjene Američke Države, bili su jedinstveni, gotovo saveznički, ali su naša upozorenja o širenju NATO-a ignorisana. Zapad olako odustaje od svih prethodnih dogovora, ali sa njim mora da se radi, iako se mogućnosti za saradnju sužavaju. Ako ne žele da sarađuju, ne moraju, iako od njih već dobijamo signale o saradnji.

- Situacija na granici Jermenije i Azerbejdžana još se nije smirila. Uloga ruske diplomatije u rešavanju situacije između Jermenije i Azerbejdžana raste. Nedavna razmena vatre u regionu Karabaha pokazala je da su tamo potrebne mirovne snage.

- Strateški bombarderi NATO-a lete na udaljenosti od 20 kilometara od granica Rusije, to prelazi određene granice.

- Rusija će proaktivno učestvovati u međunarodnim naporima za suprotstavljanje zajedničkim izazovima i pretnjama, uključujući i, nažalost, terorizam i prekogranični kriminal, širenje oružja za masovno uništenje, siromaštvo, nejednakost, klimatske promene i degradaciju životne sredine.

- Treba se suprotstaviti pokušajima SAD i EU da jednostranu diktiraju klimatsku agendu.

- Posebna pažnja potrebna je radu sa saveznicima u Organizaciji Ugovora o kolektivnoj bezbednosti, uzimajući u obzir savremene pretnje i rizike. Važno je stalno jačati saradnju u okviru ODKB-a i Šangajske organizacije za saradnju (ŠOS).

- Evropa koristi migrantsku krizu kako bi izvršila pritisak na Minsk. Iako se situacija u Belorusiji smirila i dalje postoje problemi. Poljske snage polivaju migrante vodom i bacaju suzavac, granate.

- Događaji u Avganistanu diktiraju potrebu za dodatnim merama na granicama i ukazivanje pomoći saveznicima.

- Odnosi sa Kinom su dostigli najviši nivo u istoriji. To se ne sviđa svima i oni pokušavaju da u te odnose zabiju klin.

- Uloga Svetske zdravstvene organizacije raste. Njene delatnosti zaslužuju svu podršku, a ona bi mogla da bude još aktivnija u sprovođenju masovne imunizacije... Konkretno, da se ubrzaju procedure za prekvalifikacija novih vakcina i preparata, odnosno procena njihovog kvaliteta, bezbednosti i efikasnosti.


izvor

[Dreadnought]

Сдача выпускных экзаменов курсантами учебного центра ЦВО

Итоговые экзамены начались для курсантов окружного учебного центра подготовки младших специалистов Центрального военного округа в Свердловской области.

Военнослужащим предстоит сдать упражнения вождения бронетранспортеров БТР-82.
 
Вождение включает в себя скоростное маневрирование, преодоление различных препятствий и преследование противника, а также боевые стрельбы из штатного вооружения бронетранспортеров с места, с ходу на различных дистанциях от 700 до 2,5 тыс. метров.

[MOTORISTA]

Rusija spremna za borbu protiv terorizma na internetu
Tanjug 19.11.2021.

Rusija je napravila nacrt deklaracije o borbi protiv korišćenja interneta od terorista, i o tome će se razgovarali na ministarskom sastanku OEBS-a u Stokholmu, 2. i 3. decembra, izjavio je danas ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov nakon razgovora sa predsednikom OEBS-a, Šveđankom An Linde.

- U našem je interesu da na ministarskom savetu OEBS-a u Stokholmu početkom decembra napravimo pomak. Kratko smo razgovarali o nacrtu rezolucije sa švedskom predsednicom i o radu koji je trenutno u toku. Rusija je dala svoj doprinosu na paketu zakona o finansijskim dokumentima na ministarskom sastanku. Sada ćemo predložiti deklaraciju o borbi protiv načina na koji teroristi koriste internet - naveo je Lavrov, prenosi TAS S.

Prema ministru spoljnih poslova, Moskva želi da sve rezolucije OEBS-a pomognu u ujedinjenju članica ove organizacije da se što jače odgovori na zajedničke izazove.

Izvor: www.blic.rs

[Dreadnought]

Lavrov upozorava: Uporni pokušaji podele društva, potrebna reakcija svetske zajednice


Pokušaji podele društva prema nacionalnoj, verskoj ili jezičkoj osnovi zahtevaju snažnu reakciju svetske zajednice, smatra ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov.

„Sve je veća manifestacija nacionalizma, antisemitizma i rusofobije u Evropi, pre svega u Ukrajini i baltičkim zemljama. Sprovodi se otvorena propaganda mizantropskih ideja, intenzivira se aktivnost neonacista i drugih radikala“, izjavio je Lavrov u obraćanju učesnicima moskovske Međunarodne konferencije za suprotstavljanje ksenofobiji, antisemitizmu i rasizmu „Zaštitićemo budućnost“.

Šef ruske diplomatije je skrenuo pažnju na to da „duboku zabrinutost izazivaju uporni pokušaji da se društvo podeli po nacionalnoj, verskoj i jezičkoj osnovi“.

„Ta opasna delovanja zahtevaju najenergičniju reakciju svetske zajednice. U tom pogledu, domaća diplomatija spremna je na široku saradnju sa svima, uključujući i sa jevrejskim zajednicama Rusije i drugih zemalja“, dodao je diplomata.


izvor

[Dreadnought]

Navaljni tuži zatvor


Ruski opozicionar Aleksej Navaljni podneo je novu tužbu protiv uprave zatvora u kojem služi kaznu.

Pripremna ročišta su zakazana za 9. decembar navodi se na sajtu ruskog suda, ali ne i priroda tužbe. Okrivljeni u predmetu je uprava Kaznene kolonije br. 2 ruske uprave za sprovođenje zatvorskih sankcija kazneno-popravne službe u gradu Pokrov u centralnoj Vladimirskoj oblasti, prenosi TASS.

Prethodne tužbe Alekseja Navaljnog protiv Kaznene kolonije br. 2 ruske uprave za sprovođenje zatvorskih sankcija predata je Okružnom sudu u Petušinskom, u Vladimirskoj oblasti, a razmatrane su u maju i u junu.

Navaljni je u tužbama tražio da se preispita postupanje zatvorske uprave.


izvor

[Dreadnought]

Crno more: Ruski lovci uspešno delovali protiv uslovnog neprijatelja


Ruski lovci Su-27 SM3 i Su-30M2 uspešno su izveli letove iznad akvatorije Crnog mora i izvršili vazdušne udare na brodove uslovnog neprijatelja, saopštio je predstavnik za medije Crnomorske flote, kapetan Aleksej Ruljov.

Kako je naveo, tokom manevara avioni su imali zadatak da u saradnji sa Crnomorskom flotom spreče vazdušni napad uslovnog neprijatelja na pomorsku bazu i da izvedu udar na neprijateljske brodove.

Lovci su, inače, smešteni u Krasnodarskoj oblasti.

U vežbama su učestvovale posade 10 aviona, patrolni brod „Vasilij Bikov“ i nekoliko manjih brodova.

Posade su usavršile izvođenje složenih pilotskih zadataka, taktiku presretanja i napada vazdušnih ciljeva i drugo.

Podsetimo, ruska strana je u više navrata ukazivala na aktivne operacije brodske grupe Ratne mornarice Sjedinjenih Američkih Država i izviđačkih letova NATO-a u severozapadnom delu Crnog mora. Ruska vojska, kako je rekao ministar odbrane Sergej Šojgu, spremna je da odgovori na sve moguće provokacije.


izvor

[MOTORISTA]

Pre 15 godina ubijen je Putinov žestoki kritičar, njegova žena još traži pravdu
SVET Autor: Ana Tašković 24. nov. 2021

Pre 15 godina, 23. novembra 2006. godine, Aleksandar Litvinjenko preminuo je u londonskoj bolnici od posledica trovanja polonijumom. Marina Litvinjenko, udovica bivšeg oficira ruske Federalne službe bezbednosti (FSB) i žestokog kritičara Kremlja, i dalje se bori za pravdu i da se ime njenog muža ne zaboravi.

Povodom godišnjice od smrti svog muža, Marina Litvinjenko govorila je za „Current Time„, televizijsku i digitalnu mrežu koju vodi Radio Slobodna Evropa u saradnji sa Glasom Amerike. U intervjuu za pomenuti medij, Marina je svog muža opisala kao hrabrog čoveka za kojeg je verovala da će pobediti u svojoj mučnoj borbi za život nakon trovanja polonijumom 210 i dodala da se prethodnih 15 godina posvetila borbi za pravdu u slučaju njegove smrti.

„Našla sam se između dva zida. Jedna je bila Rusija koje nije htela da istražuje, a druga je bila Britanija koju to nije interesovalo“, rekla je.

Ipak, nije htela da odustane.

Jedan od glavnih plodova njene borbe došao je 21. septembra kada je Evropski sud za ljudska prava poresudio da je Rusija „odgovorna za ubistvo Litvinjenka“. Sud je rekao da je „van sumnje“ da su Litvinjenka ubili bivši agent KGB-a Andrej Lugovoj i biznismen Dmitrij Kovtun.

„Ispred svog vremena“

Aleksandar Litvinjenko, koji je imao 43 godine kada je umro, javno je 1998. godine rekao da su mu pretpostavljeni iz FSB naredili da ubije ruskog oligarha Borisa Berezovskog. Pobegao je u Britaniju 2000. godine i dobio politički azil. Tokom boravka u toj zemlji optužio je FSB za seriju smrtonosnih eksplozija u ruskim stambenim zgradama 1999. godine kao deo napora da Vladimir Putin dođe na vlast. Takođe, optužio je Putina da je naručio ubistvo istraživačke novinarke Ane Politkovskaje, koja je ubijena u Moskvi manje od mesec dana pre nego što je on sam otrovan.

„Aleksandar je bio ispred svog vremena. On nas je prvi upozorio na režim koji se razvija u Rusiji. Ili tačnije, na režim koji je oduvek postojao, jer sovjetske bezbednosne službe nikada nisu remontovane. Sistem koji se decenijama razvijao u SSSR-u nije samo sačuvan, već je formiran na osnovi strašnijeg sistema“, rekla je Marina.

Na samrti je Litvinjenko optužio Putina da je naredio njegovo ubistvo i te optužbe je ponovio više puta. Proces u kojem je sud u Strazburu doneo odluku u slučaju smrti Litvinjenka, inicijalno je pokrenula Marina 2007. godine.

„Vreme je prolazilo. Počela je prepiska sa Rusijom. Učinili su sve da zamute situaciju. Tražili su papire od nas. Slali su svoje papire. Tako se to oteglo i slučaj došao pred sud tek prošle godine“, objasnila je.

Sud u Strazburu je u svojoj presudi kritikovao Rusiju što nije pravilno istražila slučaj i nije podelila svoje nalaze sa sudom. Nakon lobiranja, Marina je 2011. godine dobila pravo na istragu britanskog mrtvozornika o njenom mužu. Ta istraga je odlagana i konačno je počela 2015. godine.

„Optužbe će se čuti“

Marina je naporno radila kako bi ime svog supruga održala u javnosti. Sarađivala je sa novinarom Gardijana Lukom Hardingom u njegovoj studiji slučaja „Veoma skupi otrov: definitivna priča o ubistvu Litvinjenka i ratu Rusije sa Zapadom“. Ta knjiga je potom pretočena u predstavu, a potom je nastala i opera koja je premijerno prikazana 2019. godine u julu. Takvi napori stalno podsećaju svet na njenog muža i na optužbe protiv Putina.

„Svaki put kada se pojavi na sceni – kada se igra predstava, opera ili se prikazuje film koji će biti snimljen – svaki put će se čuti optužbe na račun Putina. Zločini koje ruska država čini nad ljudima i drugim državama nikada neće biti zaboravljeni“, dodala je ona. Njena potraga za pravdom će se nastaviti, ističe ona.

„Uvek kažem da je ovo ljubavna priča. To je tako jednostavno“, rekla je ona.

Izvor: www.nova.rs

[Dreadnought]

Putin otpustio direktora službe za zatvore


Ruski predsednik Vladimir Putin potpisao je ukaz kojim je dužnosti razrešen direktor Federalne službe za sprovođenje zatvorskih sankcija Aleksandar Kalašnjikov.

Drugim ukazom na to mesto je postavljen Arkadij Gostev koji je do sada bio zamenik ministra unutrašnjih poslova, prenosi Tas s.

Kako navodi Rojters, do smene Kalašnjikova dolazi nekoliko nedelja nakon što su procureli video snimci koji pokazuju da su zatvorienici podvrgnuti mučenju i seksualnim napadima.

Kremlj nije naveo razlog za smenu Kalašnjikova ali je, podseća Rojters, njegova služba prošlog meseca pokrenula krivičnu istragu o incidentima u zatvoru u Saratovskoj oblasti.

Vlasti su reagovale nakon što je grupa koja se zalaže za prava zatvorenika Gulagu.net počela da objavljuje veideo zapise koji, kako tvrde, predstavljaju dokaz o "orkestriranom sadizmu" u tom zatvoru.


izvor