Вести из Русије

[MOTORISTA]

Francuska: Uvesti sankcije Rusiji zbog Navaljnog i protesta
Tanjug 24.01.2021.

Ministar spoljnih poslova Francuske Žan Iv le Drijan ocenio je danas da je hapšenje više od 3.000 ljudi tokom protesta podrške ruskom opozicionaru Alekseju Navaljnom ugrozilo vladavinu prava i pozvao da se Rusiji uvedu sankcije.

"Uspeh demonstracija širom Rusije je zadivljujući", konstatovao je Le Drijan u današnjem intervjuu za radio Frans enter, prenos Rojters.

Izvor: www.blic.rs

[Dreadnought]

Deblokiran Rogozinov nalog na Fejsbuku


Društvena mreža Fejsbuk deblokirala je objavu direktora „Roskosmosa“ Dmitrija Rogozina u kojoj je kritikovao bivšeg američkog ambasadora u Rusiji Majkla Makfola, ali nije uklonio ograničenje na mogućnost objavljivanja novih poruka, napisao je Rogozin na svom kanalu na Telegramu.

„Fejsbuk je deblokirao stranicu (objavu) koju su prethodno uklonili njihovi administratori, ali su ažuriranja i dalje zatvorena“, napisao je Rogozin.

Ranije je saopšteno da je administracija Fejsbuka blokirala Rogozinu mogućnost da naredna 24 sata objavljuje nova saopštenja i sakrila od korisnika njegovu objavu u kojoj je kritikovao Makfola. 

izvor

[MOTORISTA]

Predsednik Poljske pozvao EU da pooštri sankcije Rusiji
IZVOR: BETA/AFP NEDELJA, 24.01.2021.

Predsednik Poljske Andžej Duda pozvao je danas Evropsku uniju da pooštri sankcije Rusiji posle hapšenja demonstranata na protestu podške Alekseju Navaljnom.

"Ako želimo da sprovedemo poštovanje medjunarodnog prava, jedini način da to učinimo je bez pušaka, topova ili bombi, već putem sankcija. Spremni smo da pomognemo u postizanju konsenzusa o tom pitanju", rekao je Duda u intervjuu za britanski list Fajnenšel tajms. Duda je predložio da šef evropske diplomatije Žozep Borel (Josep Borrell) poseti Rusiju u februraru ako dotle Navaljni ne bude pušten na slobodu.

Borel je u subotu izrazio žaljenje zbog hapšenja demonstranata i "nesrazmerne upotrebe" sile tokom protesta u Rusiji, i zatražio oslobađanje Navaljnog. Nekoliko država članica Unije i Evropski parlament pozvalo je na usvajanje novih sankcija protiv Rusije, ali je za to potrebno jednoglasna odluka svih 27. članica EU. Oko 3.500 demonstranata uhapšeno je u subotu širom Rusije, od kojih 1.360 u Moskvi i više od 500 u Sankt Peterburgu, saopštila je danas nevladina organizacija OVD-Info specijalizovana za nadgledanje protestnih skupova. Nekoliko desetina hiljada ljudi izašlo je na ulice u više stotina gradova u Rusiji tražeći oslobađanje Navaljnog koji je uhapšen 17. januara po povratku iz Nemačke.

Izvor: www.b92.net

[MOTORISTA]

Utvrđen datum za sledeće dokazivanje "borbene gotovosti" opozicije - 30. januar
B. Vlahović - 25. 01. 2021.

DOK se više najbližih saradnika opozicionara Alekseja Navaljnog nalazi u zatvoru od minulog petka gde će provesti po deset dana zbog poziva na demonstracije koje nisu odobrile vlasti, regionalni štabovi Fonda protiv korupcije kojim rukovodi Navaljni, već su najavili da će sledeće demonstracije održati 30. januara.

Tek će se videti kako će vlasti reagovati i hoće li uspeti pristalice Navaljnog da ponovo animiraju "internet generaciju", mlade koji su u najvećem broju bili u subotu na ulicama. Navaljni želi da bude lider onog dela ambicioznije i agresivnije opozicije. Novim demonstracijama nameravaju da dokažu da se razlikuju od "salonske opozicije" i da se oni bore protiv korupcije u ruskom društvu, dok se drugi nadmeću za fotelje. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov ne slaže se sa onima koji tvrde da je u subotu na ulicama ruskih gradova bilo mnogo demonstranata.

- Ako se njihov broj uporedi sa brojem ljudi koji glasaju za Putina, sve postaje jasno. Malo je izašlo na proteste, mnogo više glasa za Putina - kazao je Peskov. - Mnogo ljudi glasalo je i za izmene Ustava kojima se Putinu omogućava da bude biran za još jedan mandat.

Subotnje demonstracije u Rusiji biće zapamćene, ne po velikom broju učesnika, budući da nikakvih rekorda u tom smislu nije bilo, već po tome što su organizatori prvi put izveli na ulice veliki broj dece, a većina ostalih su bili mladi ljudi u dobu od oko 25 godina. Opunomoćena za prava dece u Rusiji, Ana Kuznjeva, potvrdila je te podatke i upozorila na zloupotrebu dece, jer je u Moskvi među maloletnima koji su došli na demonstracije bilo čak i onih kojima je samo dvanaest ili devet godina. Privedeno je oko 300 maloletnika, najviše u Moskvi, čak 70, a zatim u Sankt Peterburgu 30... Jedan broj roditelja ogorčen je što se u političke svrhe zloupotrebljavaju deca. Istražni komitet Rusije pokrenuo je krivične postupke protiv onih koji su pozivali decu da dođu na demonstracije. Od 20. januara na internetu su emitovani pozivi mladima da učestvuju u protestima protiv vlasti.

Jedne je na proteste dovela znatiželja, drugi sebe smatraju opozicijom. Treći su došli sa svojim psima, harmonikama i drugim instrumentima. Ratoborno je bilo jezgro oko Navaljnog koje je provociralo policajce i tuklo se sa njima. Deca sa kojom su na ulicama Moskve razgovarali reporteri kažu da "se ne plaše policije, jer mogu brzo da beže" i dodaju da "su došli da gledaju kako uživo izgleda revolucija". Povređeno je 39 policajaca, a jednog od njih su agresivni demonstranti šutirali. Čak i na opozicionim portalima koji su emitovali snimke vidi se da je policija dobila naređenje da se samo brani. Zbog te "defanzivne" taktike agresivniji demonstranti su poželeli da budu "heroji" i tuku se sa policajcima. Takvi će dobiti zatvorske kazne.

U subotu je policija u celoj Rusiji uhapsila 3.296 demonstranata, od čega u Moskvi 1.294, a u Sankt Peterburgu 489.

I ZARAŽENI KORONOM NA ULICAMA

IAKO su lekari upozoravali da masovno okupljanje može da utiče na povećanje broja zaraženih od korone, mladi se na to nisu obazirali. Saopšteno je da je među demonstrantima u Moskvi bilo 19 zaraženih kovidom koji su morali da budu u kućnoj samoizolaciji. Interesantno je da su tokom zatišja demonstracija na Puškinovom trgu u Moskvi, policajke delile maske za zaštitu od zaraze kovidom 19.

LAŽNA RECIKLAŽA

PRISTALICE Alekseja Navaljnog uspele su da izvedu na ulice nemali broj ljudi najviše zahvaljujući filmu o "Putinovom dvorcu" na Crnom moru, nedaleko od grada Gelendžik, koji je, preko interneta, gledalo više desetina miliona ljudi. Iako je Navaljni uglavnom ponovio ono što su opozicioni novinari davno objavili, a konkretno ovaj film recikliran je od materijala koji je Navaljni kreirao tokom rehabilitacije u Nemačkoj, za mnoge su to nove informacije o "carskoj raskoši u kojoj žive Putin i njegovi prijatelji". Nisu poverovali portparolu Kremlja Dmitriju Peskovu da to nije Putinova vila.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Kako je Julija Navaljna postala trn u oku Kremlja
M.V.A. 25.01.2021.

Julija Navaljna, supruga ruskog opozicionog lidera Alekseja Navaljnog, u središtu je pažnje javnosti još od njegovog trovanja u avgustu. A sada je doživela da i nju uhapse, kao što su njenog supruga nebrojeno puta.

U nedelju su se vratili iz Nemačke, gde se oporavljao posle pokušaja trovanja nervnim agensom iz grupe “novičok”. Kada je Navaljni uhapšen prilikom pasoške kontrole na Aerodromu “Šeremetjevo”, Julija ga je zagrlila, poljubila, a zatim izašla iz zgrade, obrativši se okupljenima.

- Aleksej se ne boji. Ni ja se ne bojim i apelujem na sve vas da se ne bojite – poručila je ljudima koji su skandirali „Julija!“

Zbog njegovog hapšenja u Rusiji su održani masovni protesti na kojima je privedeno više od 3.500 demonstranata, među kojima je bila i Julija Navaljna. Ona je u međuvremenu puštena na slobodu, rečeno je iz Navaljnove Fondacije za borbu protiv korupcije. Dok se Navaljni suočava sa sve većim pritiscima vlasti, njena popularnost raste. U avgustu, dok je Aleksej ležao u komi u Omsku nakon što se onesvestio na letu iz Sibira za Moskvu, izdejstvovala je da ga medicinskim avionom transportuju u Nemačku. Dok se borio za život, redovno je obaveštavala novinare o njegovom zdravstvenom stanju, skrivajući osećanja iz naočara za sunce i smirenog nastupa. Posle toga bi ponovo otrčala u bolnicu da juri lekare, koje su Navaljnijevi saveznici optužili da pod pritiskom ruskih obaveštajnih službi skrivaju da je otrovan, piše "Moskva tajms". Možda najhrabriji njen potez bilo je direktno obraćanje predsedniku Vladimiru Putinu, koga Navaljni optužuje da je naredio da ga otruju, kada je zatražila dozvolu da odvede muža u Nemačku.

„Spasla si me“

Julija (44) je diplomirala je ekonomiju u Moskvi. Ona i Aleksej (44) upoznali su se 1998, a u avgustu prošle godine, dok je on bio u komi, bila im je 20. godišnjica braka. U prvom obraćanju javnosti nakon što se probudio iz kome, Navaljni je na Instagramu zahvalio supruzi: „Julija, spasla si me“. Ona je prisustvovala i njegovom prvom intervjuu posle izlaska iz bolnice u Berlinu, u oktobru.

- Naravno da sam bila prestravljena. Ali, znala sam da ne smem da se prepustim... Ako se ja raspadnem, onda ćemo se svi raspasti – rekla je tom prilikom popularnom blogeru Juriju Dudu - Dala sam sve od sebe da ostanem smirena. Da ga izvučem odande – rekla je Julija.

Prema rečima Aleksandra Baunova iz Centra „Karnegi“ u Moskvi, trovanje je označilo „trenutak njenog preobražaja od osobe u pratnji do nezavisne ličnosti“.

- Sada kada je Aleksej u pritvoru, Navaljna će delovati nezavisno – dodao je on.

Nezavisni ruski list „Nova gazeta“ opisao je Juliju kao „jednu od nespornih junaka godine“ za 2020.

- Navaljni je imao sreće. Pritom ne mislimo na to da je preživeo novičok, već na Juliju – pisala je „Nova gazeta“.

Ruska Tihanovska?

Politikolog Konstantin Kalačev ističe da se Julijina uloga promenila.

– Bila je supruga političara, a sada je i sama postala političar – rekao je za AFP - Ima Harizmu i šarm, kreativna je i hrabra osoba i, u slučaju potrebe, lako bi mogla da ga zameni. Baunov kaže da je nekim ljudima „simpatičnija nego Navaljni“, jer im je dosadilo da deset godina gledaju istu osobu na čelu opozicije.

- Treba da se čuju glasovi novih ljudi. Julija je savršena opcija – kaže Baunov.

Vlast u Rusiji strepi od scenarija sličnog beloruskom, gde je nova politička figura Svetlana Tihanovska postala simbol dugotajnih protesta protiv predsednika Aleksandra Lukašenka nakon što joj je suprug opozicionar završio u zatvoru. List u vlasništvu Konstantina Malofejeva, milijardera bliskog Kremlju, u subotu je zapretio da će objaviti intimnu komunikaciju između Navaljnog i drugih žena ukoliko Julija Navaljna ne obeća da neće „postati ruska Tihanovska“.

U ponedeljak, dan nakon suprugovog hapšenja, Julija je na Instagramu postavila njihovu fotografiju iz aviona i napisala:

- Ne postoji ništa sa čime ne možemo da se suočimo. Sigurna sam da će sve biti u redu.

Izvor: www.blic.rs

[Dreadnought]

Kina: Amerika da se ne meša u unutrašnje stvari Rusije


Kina se protivi mešanju spolja u poslove suverenih država, izjavio je zvanični predstavnik Ministarstva inostranih poslova Džao Liđijan, komentarišući zahtev MIP Rusije koji je upućen SAD da „objasni“ izjave američkih diplomata o protestima za podršku opozicionara Alekseja Navaljnog.

„Kina se  odlučno protivi mešanju u unutrašnje stvari suverenih država“, rekao je Liđijan.

Ranije je Ministarstvo spoljnih poslova Rusije objavilo na fejsbuku saopštenje u kojem je reagovalo na komentar američke ambasade u Moskvi o nezakonitim protestima koji su održani u subotu u Rusiji, naglasivši da SAD treba da se bave svojim unutrašnjim problemima i da treba da prestanu da se mešaju u unutrašnje stvari drugih država.

Podsetimo, američka ambasada u Moskvi je u subotu, tokom protesta u Rusiji, objavila na društvenim mrežama da „podržava pravo svih ljudi na slobodu mišljenja“.

izvor

[MOTORISTA]

Ruska Baltička flota počela velike pomorske manevre
Tanjug 25. 01. 2021.

VIŠE od 3.000 pripadnika ruske Baltičke flote učestvuje u velikim pomorskim manevrima koji su danas počeli, saopšteno je iz službe za odnose sa javnošću ruske armije.

Na manevrima će biti angažovano više od 3.000 vojnika i oficira i više od 300 komada vojne tehnike i oruđa, uključujući avione, protivvazdušna sredstva i pomorsku inženjeriju, prenosi TAS S. Manevri će trajati nedelju dana kako bi se poboljšala borbena gotovost i spremnost, unapredilo komandovanje i kontrola jedinica i unapredila efikasnost u primeni borbeni sredstava, navodi se u saopštenju komande.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Saveznik Navaljnog pozvao na održavanje novih protesta
Tanjug 25.01.2021.

Leonid Volkov, saveznik zatvorenog ruskog opozicionog lidera Alekseja Navaljnog, pozvao je danas na održavanje novih protesta širom Rusije 31. januara, zahtevajući puštanje na slobodu Navaljnog.

Navaljni služi 30-dnevnu kaznu zbog navodnog kršenja uslovne kazne, preneo je Rojters. Volkov je objavio detalje na aplikaciji za razmenu poruka Telegram i obećao više detalja kasnije tokom dana. Policija je u subotu privela više od 3.000 ljudi i upotrebila silu da bi rasturila neprijavljene skupove koji su održani širom Rusije, na kojima je upućen javni poziv za puštanje Navaljnog na slobodu.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

"Hapšenje Navaljnog i obračun sa demonstrantima su potpuno neprihvatljivi"
IZVOR: TANJUG PONEDELJAK, 25.01.2021.

Ministri spoljnih poslova EU osudili su brutalnost koju je policija u Rusiji pokazala razbijajući demonstracije organizovane u znak podrške Navaljnom.

Sa sastanka u Briselu ministri EU su pozvali na puštanje Navaljnog i demonstranata iz pritvora.

”Ministri smatraju da su hapšenje Navaljnog i obračun sa demonstrantima potpuno neprihvatljivi. Oni su osudili masovna hapšenja i policijsku brutalnost tokom vikenda”, poručio je šef diplomatije EU Žosep Borelj. On navodi da na sastanku Saveta EU nije bilo predloga niti odluka o mogućim reakcijama EU na poslednja dešavajja u Rusiji, ali da konstantno radi na političkom razmatranju situacije. Borelj je najavio da će posetiti Moskvu u prvoj nedelji februara, na poziv šefa diplomatije Rusije Sergeja Lavrova. On je ocenio da će to biti dobra prilika da se prenesu važne poruke o pravima i slobodama, ali i da se razgovara o strateškim međusobnim odnosima.

Izvor: www.b92.net

[MOTORISTA]

понедељак, 25.01.2021.
Слободан Самарџија

Доба лажних лидера

Стручњаци немачке клинике „Шаритe” одбили су да Москви доставе доказе о тровању руског блогера Алексеја Наваљног. Уместо тога, послали су поменутог кући где су га на аеродрому „Шереметјево” дочекали представници закона и по кратком поступку проследили – у затвор. Другачији развој догађаја мало ко је очекивао, па и сам Наваљни. Он је, наиме, још пре одласка у Немачку требало да се јави служби за затворске казне, а у складу са условном казном која му је изречена због својевремене проневере и прања новца. Остало је још само да се разјасни да ли је исти заиста трован, где, када и како. А све то могло би да потраје...

У тренутку када је цео свет окренут смени у Белој кући у Вашингтону, приче о судбини руског блогера преселиле су се тамо одакле је и он сам изникао – на друштвене мреже на интернету. По многима, продужетак живота у егзилу за Наваљног би значио политичку смрт. Повратак у земљу, међутим, даје му прилику да се и даље представља као опозиционар, и да по тој линији сакупља жељене поене.

Слична је и судбина Светлане Тихановске, која је на себе преузела улогу лидера опозиције у Белорусији и такође напустила земљу. Она је пре неколико дана током једног сусрета са дипломатским представницима земаља ЕУ и ОЕБС-а затражила помоћ како би се безбедно вратила у Минск. И њој је јасно да пуко седење у безбедности у Виљнусу, далеко од очију белоруских бирача, не може да донесе никакав помак у покушајима да се бивша совјетска република ослободи власти председника Александра Лукашенка.

Ипак, оно о чему се мало говори је чињеница да се ни Наваљни ни Тихановска никако не могу означити као лидери руске, односно белоруске опозиције. А управо тако се представљају. И код куће и у међународним круговима. Јер оно са чиме поменуто двоје дефинитивно не могу да се подиче је – несумњива подршка гласачког тела, доказана на неким изборима. Једноставно, они су на себе преузели улоге које су им се допале и обезбедили покровитељство политичких чинилаца изван својих земаља.

Питање које се само по себи намеће јесте и да ли су то учинили својевољно, ношени жељом да помогну сопственом народу, или су своја имена предали у руке онима који нису у прилици да власт преокрену регуларним путем. Другим речима, да ли су, и зашто, Наваљни и Тихановска пристали да глуме жртвене јарце? Јер да би се уопште озбиљније укључили у опозициони политички живот морали би претходно да се договоре са онима који тај живот живе већ годинама, па и деценијама.

Подсетимо, у највећој држави на свету одавно делују опозициони покрети попут „Јаблока”, „Либертаријанске партије Русије”, „Партије прогреса”, „Друге Русије”... Сви они изнедрили су аутентичне лидере попут данас актуелног Иље Јашина, или оних који су до сада страдали у тој политичкој борби.  Оно, међутим, што углавном збуњује аналитичаре је чињеница да и поред наклоности некој од владајућих или невладајућих партија, већина Руса није ненаклоњена Владимиру Путину. У том смислу тече и политичка борба која се из настојања да се уђе у парламент и одатле утиче на дешавања у земљи, претворила тек у антипутинизам који на домаћем терену не даје резултата.

Истини за вољу, на Алексеја Наваљног се и не гледа као на опозиционара довољно спремног да се супротстави свом шефу државе. Подршка која му у том смислу стиже из САД и појединих западноевропских држава и није у вези са сменом на челу евроазијског џина. Његова улога је строго ограничена и уско је повезана са пројектом гасовода „Северни ток 2”. Ма колико се то не истицало, приметно је да се име Наваљног у највећој мери доводи у везу са покушајем спречавања енергетског спајања Немачке и Русије.

Индикативно је и да се руски блогер одлучио на повратак кући у тренутку када је пажња света усмерена на промене у Белој кући, у Вашингтону. Имајући у виду чињеницу да су управо САД главни заговорници обустављања изградње спорног гасовода, јасно је да је адут „политичких репресија у Русији” извучен из рукава како би свечану инаугурацију Џозефа Бајдена учинио додатно прихватљивом за разједињене Американаца, а посебно следбенике одлазећег Доналда Трампа.

Тешко је веровати да би случај Наваљног могао јаче да потресе Путина. У овом тренутку главни губитник могла би да буде – Немачка. Европском економском лидеру, такође, предстоји промена вођства, а Вашингтон дефинитивно неће пропустити прилику да и ту одигра неки корак у своју корист. Што се тиче Наваљног, његова улога, ако буде требало, може лако да се промени па чак и да исти, без своје воље, нестане са сцене...

Izvor: www.politika.rs

[MOTORISTA]

Navaljni je u ratu protiv "putinizma", ali koliku podršku zapravo uživa?
J.R. 25.01.2021.

Aleksej Navaljni, kritičar ruskog predsednika Vladimira Putina, računao je na svoju popularnost kada je pozvao ljude da u subotu izađu na ulice u znak protesta zbog njegovog hapšenja nakon dramatičnog povratka u zemlju iz Nemačkoj gde se mesecima oporavljao od pokušaja trovanja.

U zemlji koja ga je skoro deceniju isključivala iz svog političkog sistema gotovo je nemoguće tačno proceniti koliku podršku ima Navaljni. U subotu je testiran njegov pravi uticaj. Otkako je 44-godišnji antikorupcijski aktivista prvi put izbio na rusku političku scenu krajem 2000-ih, Кremlj je nastojao da omalovaži njegov značaj i popularnost u javnosti. Nasuprot tome, njegovi poštovaoci na Zapadu rutinski precenjuju njegov značaj u ruskoj politici, preuveličavajući javnu podršku opozicionom lideru. Putin, koji nikada ne izgovara ime Navaljnog, odgovarao je na pitanja o opozicionaru tokom njegove maratonske konferencije za štampu krajem decembra, odbacujući ga kao nevažnog "blogera“.

Na drugom kraju spektra, Bil Brouder, bivši menadžer hedž fonda sa sedištem u Moskvi, koji je sada glasni kritičar Кremlja, objavio je dan nakon što je Navaljni zatvoren da je aktivista "daleko popularniji“ od Putina. Za svoje tvrdnje nije pružio dokaze. Stvarna uloga Navaljnog u ruskoj politici je iznijansirana, kažu stručnjaci i sociolozi, pri čemu opozicionog lidera aktivno podržava samo mali - ali rastući - deo Rusa. Tokom političke karijere Navaljnog, njegov rejting na nezavisnim istraživanjima javnog mnjenja bio je skroman. Prema podacima Centra Levada, nezavisnog anketara koji redovno pita Ruse ko bi bio njihov preferirani predsednički kandidat i kojim javnim ličnostima visokog profila veruju, iza imena Navaljnog uglavnom stoje male cifre.

U anketi Levade - jedinog ruskog anketara koji je objavio podatke o Navaljnom u novembru 2020. godine, oko dva ispitanika je navelo ovog opozicionara kao svoj prvi izbor na hipotetičkim predsedničkim anketama, dok ga je četiri odsto uvrstilo među političare kojima veruju, što je više ili manje u skladu sa anketama tog tipa sprovedenim tokom poslednje decenije. Iako su njegovi rezultati skromni, oni su uporedivi sa rezultatima dugogodišnjeg lidera ruske komunističke parlamentarne opozicije Genadija Zjuganova. U poređenju sa istaknutim ličnostima iz establišmenta, Navaljni ima loše rezultate. Ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov, ministar odbrane Sergej Šojgu, lider krajnje desnice Vladimir Žirinovski i premijer Mihail Mišustin prolaze na anketama poverenja bolje od njega. I sam Putin, uprkos nedavnom padu njegove popularnosti, nadmašuje navaljnog višestruko sa procentom poverenja od 32 odsto. Pristalice Navaljnog odbacuju te ankete, za koje kažu da ne odražavaju njegovu istinsku podršku.

- Naš tim je vrlo skeptičan prema anketama. Za mene je mnogo indikativnije 27 odsto glasova na izborima za gradonačelnika Moskve koje je osvojio 2013. godine, više od milion potpisa podrške njegovoj kandidaturi za predsednika 2018. godine i desetine miliona pregleda koje imaju naši video zapisi koji dokumentuju korupciju u Rusiji - rekao je Vladimir Ašurkov, izvršni direktor Navaljnove fondacije za borbu protiv korupcije.

Moguće je da anketiranje o poverenju i namerama birača potcenjuje popularnu podršku Navalnija. Prema međunarodnim studijama, Rusija je jedno od društava sa najmanjim nivoom poverenja u političare, gde čak i popularne ličnosti poput Putina imaju znatno manje poverenja nego što se tvrdi. Isto tako, s obzirom na to da je Navaljnom sada pravno zabranjeno da se takmiči na izborima zbog niza krivičnih presuda, on nije verodostojan kandidat za predsednika u dogledno vreme, što dovodi do mogućnosti da pitanja o namerama birača ne beleže njegovu stvarnu reputaciju. Druga nedavna ispitivanja Levade, drugačije formulisana, podržavaju ovu teoriju, pokazujući znatno veću podršku. Anketa sprovedena u septembru, ubrzo nakon što je otrovan tokom kampanje u Sibiru, pitala je ispitanike da li odobravaju aktivnosti Navaljnog, na šta je oko 20 odsto ispitanika odgovorilo potvrdno.

Slično tome, anketa Levade u kojoj su ispitanici pozvani da imenuju najvažnije javne ličnosti 2020. godine, pokazala je da je popularnost Navaljnog u uzlaznoj putanji. Prema nekima, povećana popularnost Navaljnog direktna je posledica njegovog visoko rizičnog povratka u Rusiju, kojim je pokazao da je spreman na "sve ili ništa" kako bi iskorenio "putinizam". Video istraga, objavljena ubrzo nakon njegovog hapšenja, koja otkriva Putinovu crnomorsku palatu vrednu milijardu dolara, sada broji gotovo 60 miliona pregleda, podseća "Moskou Tajms".

- Кremlj ga je Navaljnog pretvorio u najpoznatijeg svetskog političkog zatvorenika. Sad su čak i neki Putinovi lojalisti, ako ne na njegovoj, onda sigurno ne na strani njegovih trovača i progonitelja - napisao je u nedavnoj analizi Aleksandar Baunov, stariji saradnik moskovskog centra Кarnegi.

Za sociologe, jedna od najvećih prepreka tačnoj proceni popularnosti Navaljnog je njegovo isključivanje iz političkog sistema u zemlji u kojoj narodna podrška tradicionalno proističe iz vršenja funkcije. Za opozicionara kome je u osnovi zabranjeno učešće u formalnoj politici, ovo predstavlja jedinstveni izazov za izgradnju nacionalnog profila, sprečavajući njega i njegove pristalice da ubiraju tradicionalne nagrade javnih funkcija.

"Ne planiram samoubistvo"

Navaljni se u petak prvi put oglasio iz zatvora Matroskaja tišina u kojem mu je određeno 30 dana pritvora.

- Za svaki slučaj da kažem, ne planiram da se obesim o prozor nita da prerežem vene ili gro oštrom kašikom. Koristim stepenište vrlo pažljivo i svakodnevno mi mere pritisak, tako da je isključen iznenadni srčani udar. U stabilnom sam psihičkom i emocionalom stanju - naglasio je. Opozicionar se zahvalio svojim pristalicama koje su u subotu izašle na ulicu i zatražile njegovo puštanje.

- Siguran sam da izvan ovog zatvora ima mnogo dobrih ljudi i da će pomoć doći - napisao je. Navaljni je ukazao na mlade Ruse koji su pokrenuli viralne TikTok trendove u kojima su pokazali kako se pripremaju za subotnje proteste i zamenjuju portrete predsednika Vladimira Putina u svojim učionicama fotografijama Navaljnog.

Izvor: www.blic.rs

[Milan (longtrip)]

EU ne uvodi sankcije Rusiji zbog hapšenja Navaljnog


Evropska unija odlučila je da ne uvodi sankcije Rusiji zbog hapšenja opozicionara Alekseja Navaljnog, niti će zbog toga biti bilo kakvih diplomatskih reprekusija.


Na sastanku ministara spoljnih poslova članica EU nekoliko država je smatralo da bi Moskvi trebalo da se nametnu nove sankcije, ali je visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Đosep Borelj rekao „da nije iznet nijedan konkretan predlog“, prenosi Politiko.

„Savet je, naravno, spreman da reaguje i da donese odgovarajuće odluke ukoliko to budu zahtevale okolnosti“, kazao je Borelj, bez preciziranja koje okolnosti bi bile neophodne za reakciju EU.

Prema njegovim rečima, danas nije mogla da bude usvojena nikakva odluka, jer nije postojao nijedan predlog kako bi trebalo reagovati na poslednja dešavanja u Rusiji.

izvor

[Dreadnought]

Mogući i mnogo agresivniji i manje legitimni postupci američke ambasade u Rusiji


Na reakciju Moskve se nije dugo čekalo – zamenik ministra inostranih poslova Sergej Rjabkov razgovarao je sa američkim ambasadorom Džonom Salivenom i izrazio je odlučan protest zbog komentara američke ambasade o mitinzima podrške ruskom opozicionaru Alekseju Navaljnom.

Komentarišući poteze američkih diplomata koji su podsticali nezakonite proteste u Moskvi i drugim ruskim gradovima, objavljujući provokativne postove na društvenim mrežama i sajtovima, ruski eksperti ističu da Rusija ima instrumente za još oštriji odgovor i istovremeno objašnjavaju da reakcija u takvim slučajevima mora biti proporcionalna delu i uzimati u obzir političku realnost. Ipak, oni ne misle da je rešenje proterivanje američkog ambasadora iz Rusije, na šta pozivaju mnogi korisnici društvenih mreža, jer bi to dovelo do novog diplomatskog rata, a u ovom trenutku je, kako kažu, mnogo važnije rešavati druga ozbiljna pitanja, poput sudbine Sporazuma o smanjenju strateškog ofanzivnog naoružanja, poslednjeg preostalog dogovora dve države o kontroli nuklearnog naoružanja, koji ističe 5. februara.

Ruski politikolog i vojni ekspert Ivan Konovalov ocenjuje da je reakcija Moskve prilično suzdržana, s obzirom na geopolitička dešavanja i tešku situaciju u svetu izazvanu pandemijom virusa korona.

„Znate, postoji poznata izreka koja kaže: psi laju, karavani prolaze. Ne mislim da će na Zapadu ovo doživeti kao uvredu - to je izreka koju koristimo, a odražava situaciju. Reakcija je suzdržana, iako se sve ovo ne dešava prvi put. Vlasti na nerede i nezakonite proteste koji se dešavaju u njihovoj zemlji reaguju kao i svaka druga vlast. Šta se dogodilo u Parizu kada su se pobunili Žuti prsluci, a šta se tek dešava u Americi. O tome se manje priča, a na nas sve svaljuju. Zanimljivo i čudno... Ocena ove situacije je data, a ocena je suzdržana, jer se svet trese zbog ove pandemije, cvetanja kriminala, dešavanja u Americi i svega onoga što se globalno dešava. Cilj Amerike je da poljulja ceo svet... U svakom slučaju, reakcija je suzdržana i teško da očekujem drugu reakciju - neće je ni biti“, ocenio je Konovalov za Sputnjik.


Sve je deo „velike igre“

Eksperti ističu da Vašington, zapravo, podstiče nasilne akcije u koje su uključeni maloletnici. Ranije je američka diplomatska misija na svojoj veb-stranici objavila informacije o mestima okupljanja demonstranata i ruti mitinga. Nekoliko američkih zvaničnika otvoreno je izrazilo solidarnost sa učesnicima nezakonitih protesta. Takve poteze američke ambasade ruski analitičari kvalifikuju kao direktno mešanje u unutrašnje stvari Rusije sa ciljem da onemoguće Moskvu da vodi suverenu politiku i izazovu destabilizaciju ruskog društva.

Stručnjaci ne isključuju da akcije američke ambasade mogu biti svojevrsna „proba destabilizacije“ unutrašnje situacije u Rusiji, između ostalog, i uoči parlamentarnih izbora, koji su zakazani za septembar ove godine. Očekuje se da će se u politici Bajdenove administracije poseban akcenat staviti na takozvana pitanja ljudskih prava i izvoz „njihovih demokratskih vrednosti“.

Stručna javnost ističe da će Amerikanci pružati značajnu informacionu, diplomatsku, tehnološku i finansijsku podršku organizatorima takozvanih „mirnih akcija“. Iako se, kao što su pokazali i događaji od 23. januara, iza toga skrivaju pokušaji destabilizacije društveno-političke situacije.

Konovalov ističe da sve ovo što se dešava treba posmatrati u kontekstu „velike igre“, koja je davno započela i to u onom trenutku kada je započela žestoka i opasna konfrontacija Rusije i Zapada.

„Bilo je različitih perioda u našim odnosima, ali u poslednjih sedam godina došlo je do žestoke konfrontacije. Zbog toga, sve ovo treba posmatrati samo u kontekstu zaoštravanja odnosa i kao pokušaj stvaranja određene, negativne slike o Rusiji. Ovde postoje i neki određeni ciljevi, a o tome svedoči i činjenica da je Zapad, na čelu sa SAD, pojačao svoje prisustvo oko ruskih granica i da je politika sankcija sve oštrija i oštrija. Pogledajte koliko stvari koriste protiv Rusije, u kontekstu opšteg sukoba. Tako da se i ovo što se dogodilo oko protesta uklapa u opštu shemu ove situacije“, kaže Konovalov.


Protesti, revolucije, ratovi - američko maslo

Govoreći o ulozi američke ambasade u Rusiji u organizaciji protesta u Rusiji, Konovalov napominje da ne treba spekulisati, ali da ima indicija da iza svega stoji Vašington.

„Činjenica je da sve istorijsko i moje lično iskustvo – a video sam mnogo revolucija, ratova i tako dalje – ukazuje na to, jer do sada nisam video nijednu akciju ove vrste koja nije bila unapred organizovana. Uvek je očigledno da je to organizovano, a uostalom i videlo se da nije bilo spontano. Teško je da govorimo o umešanosti naših „zapadnih kolega“, jer su za to potrebni ozbiljni dokazi, ali očigledna je reakcija američke strane, koja je pre svega bila predvidljiva, a potom je i usledila vrlo brzo. To sugeriše da su komentari od strane Amerikanaca već bili unapred pripremljeni, da je već bilo formulisano šta će reći, kako će reći i slično. Ne samo oni, već i njihovi saveznici, koji obično samo slede tu politiku i prenose američke izjave, prevodeći ih na svoje jezike“, kaže Konovalov.

Aleksandar Špunt, generalni direktor Instituta za instrumente političke analize, ističe da se ne treba baviti insinuacijama, ali da ne treba ni zanemariti ulogu američkih ambasada u organizaciji protesta u celom svetu, od Hongkonga do Bliskog istoka.

„Trebalo bi napomenuti da za vreme prethodne administracije američka ambasada u Moskvi nije dozvolila sebi potpuno nelegitimne i nezakonite radnje na ruskoj teritoriji. Svakako, na to utiče velika snaga ruske države. Ali s razlogom verujemo da će se predstavništvo američke države u Rusiji promeniti pojavom Bajdenove administracije. Teško da će zadržati isti format i isto osoblje koje je bilo za vreme Trampa, jer se Bajdenov odnos prema Rusiji veoma razlikuje od Trampovog, zaključio je Špunt.

izvor

[Dreadnought]

Zaharova: Uputićemo Americi notu zbog širenja dezinformacija


Rusija će uputiti notu Americi zbog učešća američkih internet-platformi u masovnom širenju lažnih informacija u vezi Rusije, izjavila je portparolka ruskog Ministarstva inostranih poslova Marija Zaharova.

Ona je rekla da još uvek nije završen razgovor o postupcima američke ambasade koji su povezani sa neodobrenim akcijama u Rusiji i istakla da će on biti nastavljen.

„Skrenuli smo pažnju našim američkim kolegama i njima će biti poslata odgovarajuća nota u vezi sa učešćem internet-platformi američkih kompanija u širenju lažnih vesti ─ to su i društvene mreže i sajtovi za podržavanje video-snimaka“, objasnila je Zaharova za televiziju „Rusija 24“.

Zaharova je naglasila da će Moskva pokrenuti pitanje američkog mešanja u unutrašnje stvari Rusije na međunarodnim platformama.

„Želim da kažem da će, pored naših kontakata sa američkim diplomatama u bilateralnom formatu, pitanje mešanja SAD u unutrašnje stvari Rusije biti pokrenuto i na platformama međunarodnih organizacija koje se i bave sličnim pitanjima“, rekla je porparolka.

Prema rečima Zaharove, činjenica da američke platforme blokiraju zvanične naloge povezane sa Rusijom i istovremeno masovno šire dezinformacije – izaziva zabrinutost i izvan je pravnih okvira.

„Ova čudna simbioza ne samo da izaziva zabrinutost, već je i izvan pravnih normi“, konstatovala je ona.

Podsetimo, portparolka je u nedelju izjavila da razlike u oceni protesta na Zapadu i u Rusiji, kao i blokiranje zvaničnih ruskih naloga na američkim interent-platformama svedoče o najdubljoj krizi ideologije.

izvor

[Dreadnought]

Kuleba o Navaljnom: Neprijatelj mog neprijatelja je moj prijatelj; Rusija: Kad bi i Zapad to priznao...


Ministar inostranih poslova Ukrajine Dmitrij Kuleba izjavio je da Kijev podržava apele za oslobođenje Alekseja Navaljnog, jer je ovaj ruski opozicionar „neprijatelj ruskog predsednika“. Iz Rusije poručuju da bi Zapad trebalo da se ugleda na njega i prizna da podržava blogera kao instrument za političku destabilizaciju u zemlji.

„To, što se sada događa u Rusiji je važno i za interese Ukrajine. Postoji izreka: 'Neprijatelj mog neprijatelja je moj prijatelj'. To bi moglo da se kaže o Navaljnom kao čoveku koji je sada oličenje protesta i u čiju su zaštitu izašli. Rusi zapravo nisu izašli u zaštitu Navaljnom, već samih sebe. Ali je on neprijatelj Vladimira Putina, stoga mi podržavamo i slobodu Navaljnog i svih ljudi koji se zalažu za tu slobodu“, rekao je Kuleba za televiziju „Ukrajina 24“.

Ipak, ministar smatra da Ukrajinci ne bi trebalo da budu fascinirani Navaljnim, jer se protivio vraćanju Krima u sastav Ukrajine.

Nakon toga su usledile su brojne reakcije ruskih zvaničnika.


Kuleba je bar iskren, Zapad da se ugleda na njega

Član Odbora za međunarodne poslove Državne dume Rusije Elena Panjina smatra da bi Zapad, nakon Kulebine izjave u znak podrške Navaljnom, trebalo da prizna da podržava blogera kao sredstvo za političku destabilizaciju u Rusiji i da bi to bila iskrena izjava.

„Bilo bi dobro kada bi posle ukrajinskog ministra isto to ponovile njegove 'starije kolege' na Zapadu. Ako oni priznaju da podržavaju Navaljnog, videći u njemu instrument za političku destabilizaciju u zemlji koju na Zapadu sve češće nazivaju 'protivnikom' ili čak 'neprijateljem', to bi, u najmanju ruku, bilo iskreno“, rekla je ona.
Prema mišljenju Panjine, izjava ukrajinskog ministra je barem otvorena i iskrena.

„Za razliku od Zapada, koji svoju podršku Navaljnom objašnjava 'brigom o ruskom narodu' i visokim shvatanjima 'zaštite demokratije i ljudskih prava', Kuleba je, bez srama, objasnio svoj stav poslovicom 'neprijatelj mog neprijatelja je moj prijatelj'“, kaže ona.


Ako se Kijevu toliko sviđa Navaljni, neka ga uzme

Istovremeno, poslanik ruske Dume sa Krima Mihail Šeremet predložio je kijevskim vlastima koje su Navaljnog nazvale prijateljem – da ga uzmu sebi, što će postati završni akord za ukrajinsku državu.

„Ako se Navaljni toliko dopada političarima u Ukrajini i ukoliko u njemu vide svoju inspiraciju i bliskog prijatelja, neka ga odvedu u Ukrajinu nakon što odgovori za svoje zločine pred ruskom državom. To će biti poslednji akord za ukrajinsku državnost, jer su ljudi poput Navaljnog sposobni samo da uništavaju“, istakao je Šeremet.
Prema njegovim rečima, kijevske vlasti u ruskom blogeru vide „poznatog kvazi-političara uz čiju pomoć može da se profitira od imovine i bogatstva Rusije“.


Lažni ministar

Poslanik Državne dume Rusije Ruslan Balbek nazvao je Kulebu „lažnim ministrom“.

„Koga može da zanima stav lakeja koji čisti čizme velikom gospodaru, a zatim, da bi zabavio gazdu, laje na prolaznike ─ eto prave suštine Kulebe... Uzeo bi i, kao prijatelj Alekseja Navaljnog, nažvrljao mu nekoliko ohrabrujućih reči u zatvoru. Ali ne, on ga naziva neprijateljem svog neprijatelja – potpuno lažan ministar. Uostalom, kao i ceo tim ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog“, izjavio je ruski poslanik.

izvor