Вести из Русије

[Dreadnought]

Voters cast ballots in State Duma elections in Kamchatka Krai

[Dreadnought]

Putin's grip on power put to the test as Russia votes in parliamentary polls

Russia goes to the polls on Friday to elect a new parliament in a three-day vote that the ruling United Russia party is expected to win despite a ratings slump after the biggest crackdown on the #Kremlin's critics in years.

[Dreadnought]

Gugl i Epl optuženi: Popustili ste; Moskva ima objašnjenje


Pokret ruskog opozicionara Alekseja Navaljnog, koji je u zatvoru od januara, optužio je danas kompanije Gugl i Epl da su popustile pred ucenama Kremlja.

Naime, zvanična Moskva je pred izbore, koji su počeli danas, uklonila aplikaciju koja omogućava organizovanje glasanja protiv stranke predsednika Vladimira Putina.

"Danas u 08.00 po ruskom vremenu, Gugl i Epl uklonili su našu aplikaciju Navaljni iz svojih prodavnica. Drugim rečima popustili su pred ucenama Kremlja", objavio je na Telegramu Leonid Volkov, saradnik Navaljnog koji je u egzilu.

S obzirom da skoro nijednom protivniku Kremlja nije bilo dozvoljeno da se kandiduje na parlamentarnim izborima, opozicija je uspostavila strategiju "pametnog glasanja" namenjenu da podrži kandidata koji je u najboljem položaju da porazi partiju na vlasti, Jedinstvenu Rusiju.

Aplikacija omogućava korisnicima da znaju za kog kandidata da glasaju u svojoj izbornoj jedinici. Ova strategija imala je ranije uspeha, posebno u Moskvi 2019.

Jutros aplikacija više nija bila dostupna u prodavnicama Gugla i Epla u Rusiji, navodi Frans pres.

Američki kompanije nisu se oglasile u vezi sa ovim tvrdnjama.

U Rusiji su danas počeli parlamentarni i lokalni izbori, otvaranjem prvih biračkih mesta na Dalekom istoku. Izbori će trajati tri dana, do 19. septembra, kako bi se ograničio rizik od epidemije korona virusa.

Kremlj je s druge strane, pozdravio odluku tih kompanija.

"Ova aplikacija je ilegalna u našoj zemlji, obe platforme su o tome obaveštene i naizgled su donele ovu odluku u skladu sa slovom zakona", rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov, prenosi Rojters.


izvor

[Dreadnought]

Rusi hakovani: "Napali su nas iz Amerike i Nemačke"


U Rusiji danas počinju trodnevni parlamentarni i regionalni izbori.

Ruske vlasti saopštile su danas da su zabeležile hakerski napad na sistem za onlajn glasanje.

Prema navodima nadležnih, napadi su došli sa IP adresa u Sjedinjem Američkim Državama, Nemačkoj i Ukrajini.


izvor

[Dreadnought]

Putin iz samoizolacije: Na izborima ću glasati elektronskim putem


Predsednik Rusije Vladimir Putin glasaće elektronskim putem na izborima za Državnu dumu, saopštio je danas portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

On je rekao da će Kremlj obavestiti javnost kad Putin bude glasao, prenosi RIA Novosti. Peskov je naveo da se Putin, koji je u samoizolaciji zbog obolelih od korona virusa u svom okruženju, dobro oseća.

Putin je ranije saopštio da je u njegovom okruženju nekoliko desetina ljudi obolelo od korona virusa.

U Rusiji se od danas do 19. septembra održavaju izbori za Dumu, donji dom parlamenta.


izvor

[Dreadnought]

Russia’s 2021 Parliamentary Elections in full swing

Voting in all Russia's time zones is in full swing and, for the first time, the parliamentary election will run for three days. RT explains how the voting process operates, and takes a look at the efforts to keep it transparent.

[Dreadnought]

Hakerski napadi na onlajn glasanje u Rusiji iz SAD, Nemačke i Ukrajine


Rusko Ministarstvo za saobraćaj i komunikacije saopštilo je da je jutros zabeleženo nekoliko napada na elektronski sistem za glasanje za rusku Dumu ali da su svi napadi uspešno odbijeni.

Kako se precizira, ti napadi izvršeni su sa aj-pi adresa iz SAD, Nemačke i Ukrajine.

Prvi napad registrovan je u 10.36 sati po moskovskom vremenu sa ciljem da se blokira pristup servisu identifikacije i autentifikacije korisnika.

„Ovi napadi su bili planirani i organizovani što i govori o nameri da se smisleno blokira rad servisa sa onlajn glasanje“, navodi se u saopštenju Ministarstva.

Prema rečima zamenika ministra Olega Kačanova, portal za onlajn glasanje trenutno radi u punom kapacitetu i tehničkih problema više nema. Istovremeno, iz Štaba za monitoring izbora tvrde da je zbog tih napada došlo do određenih zadržavanja prilikom onlajn glasanja, ali da su svi glasovi uspešno sačuvani.

Podsetimo, ove godine na izborima za Dumu omogućeno je i elektronsko glasanje i to u sedam regiona – Moskvi, Sevastoplju, Kurskoj, Murmanskoj, Njižegorodskoj, Jaroslavskoj i Rostovskoj oblasti. Isto važi i za Ruse na teritoriji samoproglašenih Donjecke i Luganske Narodne Republike.


izvor

[Dreadnought]

Duma upozorava: Amerika platila za diskreditaciju izbora u Rusiji


Američke nevladine organizacije izdvojile su dodatna sredstva pokretu „Glas“ (u Rusiji ima status stranog agenta) za realizaciju specijalne operacije u cilju diskreditacije rezultata izbora u Rusiji, izjavio je šef Komisije Dume za utvrđivanje činjenica o mešanju stranih država u unutrašnja pitanja Rusije Vasilij Piskarjev .

„Pretpostavljam da će se napadi na naš izborni sistem i izbore, naravno nastaviti. Raspolažemo informacijama o tome da su nevladine organizacije povezane sa američkim Stejt departmentom izdvojile dodatna sredstva za stranog agenta, pokret ‘Glas’, upravo za sprovođenje specijalne operacije u cilju diskreditacije izbora. Predali smo informacije Centralnoj izbornoj komisiji“, rekao je Piskarjev.

Odmah posle objavljivanja rezultata biće pokrenuta intenzivna kampanja s ciljem nepriznavanja izbora i osporavanja rezultata, istakao je on.


izvor

[MOTORISTA]

Na birališta prvog dana izbora za rusku Dumu izašlo tek 16,85 odsto birača
Tanjug 17.09.2021.

Ukupna izlaznost birača na izborima za Državnu dumu Rusije do 20 časova po moskovskom vremenu iznosi 16,85 procenata, saopštila je danas ruska Centralna izborna komisija, preneo je TASS.

Danas je završen prvi dan trodnevnih parlamentarnih i regionalnih izbora u Rusiji. Izbori za 450 poslanika Dume se održavaju do 19. septembra. Poslanici se biraju na petogodišnji mandat po mešovitom izbornom sistemu: 225 poslanika bira se sa stranačkih lista i još 225 iz jednomandatnih izbornih jedinica u jednom krugu. Istovremeno, devet ruskih regiona bira guvernere, 39 regiona zakonodavna tela, a birači u 11 gradova biraju novi sastav gradskih skupština.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Kremlj obelodanio ko su zaražene osobe u Putinovom okruženju
Branko Vlahović 18. 09. 2021.

OBJAŠNJENJE ruskog predsednika Vladimira Putina da nije mogao da doputuje u Tadžikistan i prisustvuje zasedanju Organizacije država kolektivne bezbednosti čije su članice Rusija, Belorusija, Tadžikistan, Jermenija, Kazahstan i Kirgizija jer je koronom zaražen jedan broj ljudi iz njegovog okruženja, nametnuo je pitanje - ko su oni i kako se to moglo dogoditi.

Jer, dobro je poznato da ljudi koji su u kontaktu sa Putinom moraju da prođu testiranje. Čak i ambasadori koji su predavali akreditive morali su da imaju dva negativna testa. Prisetimo se da ni njegovo okruženje nije dozvolilo da se neki predstavnici iz prijateljskih zemalja nađu na tribini na Crvenom trgu kad se slavio Dan pobede jer im je test bio pozitivan. Sada se zna da su tih nekoliko desetina zaraženih kovidom, ljudi iz Putinovog ličnog obezbeđenja. Gde su se oni tačno zarazili i ko je među njima raširio virus, sada je teško ustanoviti. Inače, svi iz okruženja predsednika RF su vakcinisani prvom dozom, ali jedan broj se nije revakcinisao.

Putin se vakcinisao u martu.

Inače, juče su u Rusiji otpočeli izbori za Državnu dumu, koji traju tri dana, do nedelje. Sud u Moskvi je zabranio internet-pretraživačima, američkom "Guglu" i ruskom "Jandeksu", da u rezultatima pretrage povežu izraz "Pametno glasanje", projekat opozicionog političara Alekseja Navaljnog koji je u zatvoru. Prvi put od 1993. u Rusiji neće biti posmatrača iz Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS). U najvećoj zemlji na svetu iz Evrope će izbore pratiti samo predstavnici Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, ukupno pet osoba.

Predsednik Putin će na izborima glasati elektronskim putem.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Putin sebi očistio put: Zašto je propao Navaljnijev plan „pametnog glasanja“
SVET Autor: Ksenija Stojiljkovic 17. sep. 2021

Aplikacija "Navalni", koju je napravio tim opozicionara Alekseja Navaljnog sa namerom da pomogne opozicionim kandidatima, nestala je iz Epl i Gugl prodavnica istog dana kada su Rusi počeli da glasaju na nacionalnim parlamentarnim izborima.

Kolege Navaljnog ocenile su uklanjanje aplikacije kao još jedan čin cenzure kritičara Vladimira Putina i njegovog režima. Gugl i Epl nisu želeli da komentarišu ove navode, dok su iz Navaljnijevog tima pozvali glasače koji su aplikaciju već instalirali da međusobno razmene informacije o kandidatima koje mogu da podrže. Prethodno, ruski regulator za internet blokirao je pristup veb lokaciji za pametno glasanje i zatražio od Gugla i Epla da uklone „Navalni“ iz svojih onlajn prodavnica. Kompanije to prvobitno nisu učinile, što je izazvalo nove optužbe o američkom mešanju u ruske izbore. Portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova tvrdila je, ne nudeći dokaze, da je pametno glasanje povezano sa Pentagonom.

O kakvoj aplikaciji je reč?

Pet saveznika pritvorenog opozicionog lidera predstavili su aplikaciju koja je trebalo da pomogne da u parlament uđe na desetine protivnika Kremlja, piše Njujork Tajms. Oni su se mesecima sastajali na nepoznatoj lokaciji van Rusije, jer su u domovini osuđeni na duge zatvorske kazne, kao i njihov lider. Ideja, koju Navaljni naziva pametnim glasanjem, bila je da se spoje opoziciono nastrojeni glasači oko jednog konkretnog kandidata koji se kandiduje protiv Putinove stranke Jedinstvena Rusija u svakom od 225 izbornih okruga u zemlji. Taj kandidat bi mogao biti liberal, nacionalista ili staljinista, ali bitno je da je opozicija. Pre nego što izađu na izbore, glasači će u aplikaciju unositi svoju adresu koja će im zatim odgovariti imenom kandidata iz njihove izborne jedinice za kojeg treba da glasaju.

„Želimo da što veći broj političara koji nisu bliski Kremlju uđe u parlamente, uključujući i regionalne“, rekao je u telefonskom intervjuu Ruslan Šavedinov, jedan od saveznika Navaljnog koji radi na ovoj aplikaciji.

„To će, u svakom slučaju, stvoriti turbulencije u sistemu, što je za nas veoma, veoma važno“, dodao je.

„Ako pametnim glasanjem dobijete ime kandidata i izađete na izbore, postaćete 1.000 odsto uticajniji i moćniji od one svoje verzije koja se žali i ne radi ništa. Zar ne želite da pokušate i postanete bolja verzija sebe”, napisao je Navaljni u pismu iz zatvora objavljenom u sredu, moleći svoje pristalice da glasaju.

U Britaniji nije uspelo

Slična taktička strategija glasanja već je pokušavana, ali bezuspešno. Protivnici Bregzita koristili su je na britanskim parlamentarnim izborima 2019. godine. Nisu uspeli, jer je Laburistička partija pretrpela najgori poraz u poslednjih nekoliko decenija od konzervativaca. Međutim, Rusija je daleko drugačiji slučaj. Njena nominalna demokratija nije slobodna i poštena, ali Kremlj i dalje održava legitimitet održavanjem izbora na kojima učestvuje niz dosadnih stranaka, koje služe da oduzmu glasove evetualnoj opoziciji. Navaljnijeva strategija, prvi put regionalno primenjena 2019. godine, nastoji da okrene taj sistem „upravljane demokratije“ protiv Putina. Rejting Navalnijog u Rusiji ipak je dosta nizak. U junu je imao svega 14 odsto podrške, ali vlasti se plaše pritisaka njegovog tima.

Grigorij Golosov, politikolog sa Evropskog univerziteta u Sankt Peterburgu koji je studirao izborne sisteme, kaže da Kremlj ima dobar razlog za nervozu. Čak i državni anketar, VTsIOM, izveštava da je podrška Jedinstvenoj Rusiji pala na 29 sa oko 40 odsto uoči izbora 2016. godine. S obzirom na to da je za jednomandatne okruge Rusije potrebna samo prosta većina za pobedu, nekoliko dodatnih procentnih poena generisanih pametnim glasanjem moglo bi da bude dovoljno da izazivač prođe pored Jedinstvene Rusije i uđe u Dumu. Naravno, pojam uspeha je relativan. Jedinstvena Rusija će gotovo sigurno zadržati većinu u donjem domu parlamenta, Dumi, jer je polovina od 450 poslaničkih mesta raspoređena po partijskoj listi. Vladajuća stranka će sigurno dobiti najviše glasova, a ruski izbori su prepuni prevara.

Za sada su glavne opozicione stranke u parlamentu, komunisti i nacionalisti, uglavnom bili lojalni Putinu, ali to bi se moglo promeniti.

„Ako bi iz nekog razloga u Rusiji počele ozbiljnije političke komplikacije, onda kontrola parlamenta postala kritična. Ako Kremlj oslabi u očima opozicionih stranaka, oni će početi da deluju u svom interesu“, rekao je Golosov.

Saradnici Navaljnog kažu da su mesecima analizirali svaki savezni izborni okrug. To je radio tim od petoro analitičara koji predvode projekat: Ruslan Šavedinov, dugogodišnji načelnik Navaljnovog štaba, Leonid Volkov i njihova prijatelja. Šavedinov je rekao kako su konsultovali podatke javnog mnjenja, desetine regionalnih stručnjaka i izveštaje sa terena kako bi pronašli osobu koja ima najbolju šansu da pobedi kandidata Jedinstvene Rusije u svakoj od izbornih jedinica. Oni takođe ukazuju na izbore za Gradsku dumu u Moskvi 2019. godine, na kojima je pobedilo 20 kandidata koje je izabrao tim Navaljnog, čime je broj članova Jedinstvene Rusije u zakonodavnom telu smanjen sa 38 na 25, od ukupno 45 mesta.

Šavedinov je pobegao je iz Rusije ranije ove godine. Prošlu godinu proveo je u, kako opisuje, egzilu, pritvoren i poslat na godinu dana obaveznog služenja vojnog roka na udaljenom ostrvu u Severnom ledenom okeanu. Sada je u inostranstvu i vodi nedeljne Jutjub emisije sa Volkovom koje imaju za cilj da mobilišu podršku strategiji pametnog glasanja. Navaljnov tim je u sredu objavio imena 1.234 saveznika i regionalne preporuke za glasanje. To je učinjeno dva dana pre početka izbora kako bi sprečio da se njihova imena budu uklonjena sa glasačkih listića. Za one koji su instalirali „Navaljni“ na svoje pametne telefone, vest je stigla putem puš obaveštenja.

„Vaši kandidati su u aplikaciji. Otvorite, pogledajte i glasajte”, pisalo je.

Više od polovine kandidata Dume koje je tim podržao bili su komunisti, iako je lider stranke, Genadij Zjuganov, ove godine nazvao Navaljnog „izdajnikom koji je zapalio državu“.

Izvor: www.nova.rs

[Dreadnought]

Zaharova poručila američkim kompanijama: Ako želite da radite u Rusiji – poštujte naše zakone


Poštovanje ruskog zakona je garancija za poslovanje američkih kompanija u Rusiji, izjavila je portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova.

Komentarišući vest u listu „Njujork tajms“ u kojoj se tvrdi da su „Gugl“ i „Epl“ obrisali aplikaciju „Navaljni“ zbog pretnji njihovim zaposlenima krivičnim gonjenjem, Zaharova je poručila da tu interpretaciju ostavlja na savest američkim medijima „ako je uopšte imaju“.

„U stvari je sve mnogo jednostavnije: potrebno je poštovati ruski zakon. To isto traže druge zemlje od stranih kompanija i državljana koji posluju na njihovoj teritoriji“, napisala je Zaharova na Telegramu.

Kako je naglasila, da su „Gugl“ i „Epl“ počeli da se pridržavaju uputstava kada su im poslata, ne bi bilo poziva na sednicu komisije i potrebe za vođenjem javne polemike.

„Verujem da su mislili da će biti 'kao i uvek': podići će buku u javnosti i sve će biti kao pre. Ali ta vremena za američke kompanije su prošla – neće biti kao pre“, poručila je ona.

Ruska služba „Roskomnadzor“ zahtevala je 20. avgusta uklanjanje aplikacije „Navaljni“ iz onlajn-prodavnica „Epl“ i „Gugl“ na osnovu zahteva Generalnog tužilaštva Rusije da ograniči pristup resursima povezanim sa „Fondom za borbu protiv korupcije“ (organizacija priznata u Rusiji za nevladinu organizaciju-stranog agenta i ekstremističku organizaciju) čiji je osnivač Aleksej Navaljni. Dan nakon zasedanja Komisije Saveta federacije za zaštitu državnog suvereniteta i sprečavanje mešanja u suverene poslove Rusije aplikacija je nestala iz prodavnica aplikacija dve američke kompanije.
 
Šef Komisije Saveta federacije Rusije za zaštitu državnog suvereniteta Andrej Klimov izjavio je da je aplikacija uklonjena iz prodavnica aplikacija nakon čitavog niza događaja, konkretno, razgovora sa američkim ambasadorom u Rusiji.


izvor

[Dreadnought]

Skandalozne manipulacije pred izbore u Rusiji


Kao što sad već više od dve decenije duga, bezbrojnim dokazima potkrepljena istorija pokazuje, glasanje u Rusiji u najvećem broju slučajeva jedva da je bilo moguće nazvati izborima, još manje slobodnim, pa drugačije neće biti ni ove sedmice, kada će se - za ovu priliku navodno zbog pandemije na tri dana (17-19. septembar) produženom glasanju - popunjavati mesta u Državnoj dumi, donjem domu ruskog parlamenta, te 39 od ukupno 49 regionalnih parlamenata i jednom broju lokalnih samouprava.

Teško je i pobrojati sve načine na koje ruske vlasti manipulacijama, zloupotrebama ili direktnim pritiscima izobličavaju, kompromituju i obesmišljavaju izborni proces. Nakon što je glavni remetilački faktor (uprkos krajnje limitranoj podršci koju među biračima uživa) u liku Alekseja Navaljnog blagovremeno uklonjen sa scene i strpan u zatvor, a njegov Fond za borbu protiv korupcije letos proglašen ekstremističkom organizacijom, da bi se obezbedio željeni izborni rezultat angažovani su svi legalni i nelegalni instrumenti, mehanizmi i trikovi karakteristični za savremene autoritarne režime, piše NIN.

Od predizbornih jednokratnih isplata penzionerima i zaposlenima u vojsci i policiji, preko optužbi na račun pojedinaca iz opozicije da rade za strane interese ili pripadaju „ekstremističkim“ organizacijama i na osnovu toga izrečenih dubioznih zabrana kandidature čak i pripadnicima tzv. „sistemske“ opozicije (one koja nominalno ne stoji uz Putina, ali ni ne dovodi suštinski u pitanje njegovu vlast), pa sve do namernog dovođenja birača u zabludu - recimo, osnivanjem lažnih nevladinih organizacija po nazivu sličnih onim autentičnim, ili stavljanjem na izbornu listu ljudi s imenom i prezimenom koje nosi i neki opozicioni kandidat u dotičnoj izbornoj jedinici.

Ovog puta se, štaviše, barem u jednom slučaju zabeleženom u Sankt Petersburgu, otišlo dalje i od ovog potonjeg vida izborne prevare. Kandidati opozicionih stranaka i ranije su se suočavali s tim da za nelojalnu konkurenciju imaju ljude koji se nekim čudom zovu baš kao i oni, ili su barem pod takvim imenima prijavljeni za izbore. Tako je i Boris Višnjevski, kandidat liberalne - i hronično neuspešne - partije Jabloko na izborima za gradsku skupštinu drugog po veličini ruskog grada znao da su čak dvojica (jedan izgleda nije bio dovoljan) njegovih protivkandidata pred izbore zvanično promenili imena da bi se na spisku takođe pojavili kao Boris Višnjevski broj 2 i broj 3 (njihova prava imena donedavno su glasila, da se i to zabeleži, Viktor Bikov i Aleksej Šmeljev).

Sve što treba da ih razlikuje je patronim - iz očevog imena izvedeno srednje ime čija upotreba u Rusiji, kao što se zna, jeste raširena; ali koji teško da predstavlja dovoljnu distinkciju da se pri glasanju ne bi napravila greška.

Ali kada su obelodanjeni kompletni spiskovi kandidata s njihovim fotografijama, pravi Boris Višnjevski je doživeo šok. S postera su ga gledala ne samo dvojica lažnih imenjaka, već dvojica klonova: obojica sa štucovanim, prosedim bradama kakvu nosi i on, golim čelom i unazad začešljanom, uz glavu pripijenom kosom - s tim što je u slučaju jednog od dvojice lažnjaka fotografija obilato fotošopirana kako bi se na silu kreirala u stvarnosti očigledno nepostojeća fizička sličnost s Višnjevskim.

Mislite li da su dvojica lažnih Višnjevskih zbog ovoga skinuti s izbornog tiketa? Nisu. Predsednica Centralne izborne komisije Ela Pamfilova jeste osudila incident kao „ponižavajući i skandalozan“, ali zakonska osnova za njihovo uklanjanje sa spiska iz nekog razloga nije pronađena. A zahtev Višnjevskog da se umesto lažnih na izborni plakat postave autentične fotografije režimskih analognih botova lokalna izborna komisija odbila je s obrazloženjem da će birači jednog pravog i dvojicu lažnih kandidata biti u stanju da razlikuju na osnovu - pogađate - patronima.

No, i onda kada su izbori u i inače kleptokratskom režimu - ko na internetu potraži video-priloge o masovnoj stanogradnji u velikim gradovima u Rusiji, imaće problema da pojmi razmere nitkovluka - pretvoreni u sprdnju, izborni inženjering traži pun angažman. A kao što primer iz Sankt Petersburga pokazuje, ne radi se nužno uvek o diktatu iz centra, već se prevarama pribegava i u anticipaciji da će taj preterani entuzijazam lokalnih aparatčika negde i nekako biti nagrađen.

Posebno u situaciji kad je rejting vladajuće Jedinstvene Rusije na najnižem nivou od 2008. (za nju je prema skorašnjim anketama 26-27 odsto birača; istina, kad se u obzir uzmu samo već opredeljeni birači, taj skor skače na preko 40 odsto), inflacija najviša (6,7 odsto) od avgusta 2016, a pandemija se baš i ne drži pod kontrolom (broj preminulih od njenog izbijanja ove sedmice je premašio 190.000, dok je u potpunosti vakcinisano tek oko 28 odsto populacije).

Jedinstvena Rusija ne može da se šlepa na predsednikovoj popularnosti, daleko većoj nego što je njena, jer on nije njen član, što se s Putinovog stanovišta i dalje pokazuje kao mudar potez. Čak i ideološki bornirana Komunistička partija, kao i dalje najveća nominalno opoziciona partija, pokazuje znake života (na ovim izborima učešće je zabranjeno i jednom od njenih vodećih kandidata, poljoprivrednom tajkunu Pavelu Grudinjinu, i to zbog posedovanja imovine u inostranstvu). Navaljni iz zatvora i njegovi sa slobode ponovo pozivaju na taktičko glasanje - podršku kandidatu bilo koje opozicione stranke za koga se proceni da u datoj izbornoj jedinici ima najbolje izglede da nadmaši kandidata Jedinstvene Rusije - što je u nekim skorijim prilikama davalo kakve-takve rezultate.

Sve to možda unosi minimalnu neizvesnost u konačan ishod - ne oko toga ko će pobediti, jer će izvesno pobediti Jedinstvena Rusija, već koliko ubedljiva će ta pobeda biti - ali ne menja ništa suštinski. Prošlogodišnjim farsičnim izmenama Ustava i resetovanjem broja Putinovih odrađenih predsedničkih mandata kako bi mu se omogućio faktički doživotni ostanak na vlasti, gospodar je zemlju (i sebe) već doveo tamo gde je hteo. Zato ni eventualni nedovoljno dobar izborni rezultat vladajuće stranke, sem simboličnog, neće imati neki praktičan značaj, navodi nedeljnik NIN.

Uostalom, i za tu eventualnost Putin se odavno pripremio. Još 2012. usvojenim izmenama izbornog zakona samo se polovina od ukupno 450 poslanika u Državnoj dumi bira direktno, glasanjem za partijske liste, dok se ostala mesta popunjavaju na osnovu rezultata u pojedinačnim izbornim jedinicama, čime se snažno favorizuju upravo kandidati Jedinstvene Rusije: na poslednjim parlamentarnim izborima partija je osvojila preko 90 odsto te polovine mandata, i tako u donjem domu parlamenta obezbedila dovoljnu većinu za pomenute ustavne promene.

Na čisto pojavnom nivou, možda bi veću iritaciju po Kremlj mogao da predstavlja mizerno loš odziv birača kakav neki posmatrači predviđaju, pozivajući se pritom na sveopštu apatiju birača i manjak zainteresovanosti za političke procese u zemlji, te tako tipične karakteristike ruskog društva. Ovo Putinu i njegovima svakako ne bi bilo po volji, ali teško da bi to, ili bilo šta drugo u vezi s predstojećim izborima, moglo biti uzrok njihovih neprospavanih noći.

A i zašto bi? Pa rečeno je već: ništa im od ovoga nije prvi put.


izvor

[Dreadnought]

Lavrov i Peskov glasali: Drugi dan izbora za rusku Dumu


Ministar inostranih poslova Rusije Sergej Lavrov i portparol Kremlja Dmitrij Peskov glasali su na izborima za rusku Državnu dumu, prenose ruski mediji.

Lavrov je glasao u izbornom mestu nedaleko od njegove rezidencije u blizini čuvene Arbat ulice u centru Moskve, dok je Peskov glasao elektronskim putem.

„Glasao sam onlajn, ovo je veoma prijatan način glasanja“, rekao je Peskov medijima.

Tokom prvog dana izbora izlaznost u ruskoj prestonici iznosila je 23,07 odsto, dok je u Sankt Peterburgu bila nešto niža – 12.25 procenata.

Podsećanja radi, prvi put od 90-tih godina OEBS, odnosno ODIHR, nije poslao svoje posmatrače na izbore. Ipak, pored domaćih tu su i međunarodnih posmatrača i to iz 55 država i 10 međunarodnih organizacija – ukupno njih 250, uključujući posmatrače iz Srbije.

Ove godine na izborima za Dumu omogućeno je i elektronsko glasanje i to u sedam regiona – Moskvi, Sevastoplju, Kurskoj, Murmanskoj, Njižegorodskoj, Jaroslavskoj i Rostovskoj oblasti. Isto važi i za Ruse na teritoriji samoproglašenih Donjecke i Luganske Narodne Republike.


izvor

[MOTORISTA]

Tri sajber napada iz inostranstva
Tanjug 18. 09. 2021.

NAČELNIK Saveznog centra za informatizaciju (FCI) koji je povezan sa ruskom Centralnom izbornom komisijom (CIK) Aleksandar Sokolčuk izjavio je danas da su tri sajber napada iz inostranstva na CIK-ova sredstva registrovana tokom prvog dana glasanja na parlamentarnim izborima u Rusiji.

- Registrovali smo tri ciljana napada iz inostranstva 17. septembra. Neću imenovati zemlje, jer je diskutabilno u kojim zemljama su bile locirane (IP adrese) - saopštio je Sokolčuk na konferenciji za novinare održanoj u CIK-ovom Informativnpm centru, preneo je TAS S. Naveo je i da su bezbednosni alati koji štite sajt ruske Centralne izborne komisije blokirali oko 246.000 zahteva.

- Očigledno, pripreme za sutra su u toku, mi ćemo biti spremni za to - napomenuo je Sokolčuk.

Danas se održava drugi dan parlamentarnih i regionalnih izbora u Rusiji. Izbori za 450 poslanika Dume se održavaju do 19. septembra. Poslanici se biraju na petogodišnji mandat po mešovitom izbornom sistemu: 225 poslanika bira se sa stranačkih lista i još 225 iz jednomandatnih izbornih jedinica u jednom krugu. Istovremeno, devet ruskih regiona bira guvernere, 39 regiona zakonodavna tela, a birači u 11 gradova biraju novi sastav gradskih skupština.

Izvor. www.novosti.rs