PALUBA
March 29, 2024, 07:25:44 am *
Welcome, Guest. Please login or register.

Login with username, password and session length
News: Važno, dopuna Pravilnika foruma PALUBAinfo, tačka 22
 
   Home   Help Login Register  

Prijatelji

▼▼▼▼

Mesto za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages: [1]   Go Down
  Print  
Author Topic: Niš 7. novembar 1944. godine  (Read 6811 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
mwolf
mladji vodnik
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 231



WWW
« on: December 11, 2007, 08:09:59 am »

Srbija 1944:
SUKOB SAVEZNIKA

U istoriji Drugog svetskog rata je zabeleženo na hiljade borbi u vazduhu, u kojima je istovremeno učestvovalo više desetina, pa i stotina lovaca zaraćenih strana. Zapisan je, međutim, samo jedan slučaj sukoba lovaca dvaju najznačajnijih saveznika antihitlerovske koalicije, Sovjetskog Saveza i Sjedinjenih Američkih Država. Događaj se odigrao iznad Niša 7. novembra 1944. godine, i to nad glavama zaprepašćenih i uplašenih građana, sakupljenih na zboru sazvanom u čast proslave godišnjice Oktobarske revolucije.
   
Piše:
   
    prof. Čedomir Janić
 
    O ovoj neobičnoj borbi u vazduhu su pisali i ruski i američki autori, ali kratko i sumarno, kao da su želeli da izbegnu podsećanje na međusavezničku bruku, koja, međutim, na simboličan način svedoči o složenosti ratnih dejstava i stalnom ukrštanju uticaja i interesa velikih sila na ovoj našoj balkanskoj vetrometini.

Prema ruskim izvorima, tog novembarskog dana se duga kolona vozila i borbene tehnike 6. gardijskog streljačkog korpusa Crvene Armije kretala od Niša prema Beogradu, sa krajnjim odredištem na južnom krilu fronta u Mađarskoj. Iznenada, oko 10 sati, iz pravca jugoistoka preko Jastrepca su se pojavile tri grupe od po 12 američkih lovaca P-38 Lajtning, od kojih se prva odmah ustremila na čelo kolone i preciznom mitraljeskom vatrom uspela da uništi više vozila, a da ubije 31 i rani 37 ruskih vojnika. Žrtva ovog napadaje bio i sam komadant korpusa, general - potpukovnik G.P. Kotov.

U trenutku, kada se i druga grupa američkih lovaca pripremala da krene u napad, komandant 17. vazdušne armije general Sudec, koji se zatekao na niškom aerodromu, u želji da zaštiti svoju pešadiju naređuje hitno uzletanje dežurnih lovaca JAK-3 iz sastava 659. puka 288. lovačke avio-divizije. Amerikanci su preneli vatru na ruske lovce u poletanju i pored toga što su na krilima i repu JAK-ova mogli da zapaze velike crvene petokrake zvezde. Jedan JAK-3 je odmah oboren. Lajtninzi su zatim iznad samog grada, na visini od oko 500 metara, formirali borbeni krug očekujuči dalji razvoj nejasne situacije. Po sećanju vazduhoplovnog inženjera Dragoslava Dimića, koji se tada kao dečak našao među okupljenim Nišlijama na mitingu, ostali ruski lovci su preleteli tvrđavu na visini od samo dvadesetak metara i u strmom penjanju odozdo napali lajtninge, od kojih je jedan oboren i srušio se na ivicu aerodroma. Jakovi su zatim proleteli kroz krug Amerikanaca i sa veće visine se ponovno ustremili na njih. Jedan JAK-3 se tada našao na putu rafala Lajtinga i u plamenu se obrušio prema zemlji.

U borbu se ubrzo uključilo i odeljenje JAK-ova, predvođenih poznatim ruskim asom - kapetanom Koldunovim, koje je poletelo sa drugog aerodroma u blizini Niša. Razvilo se "klupko smrti", koje se uz štektanje topova i mitraljeza udaljavalo preko grada prema zapadu.

U borbi, koja je trajala svega petnaestak minuta, učestvovalo je ukupno devet lovaca JAK-3 i nedefinisan broj P-38. Po tvrđenju američkog autora Glena Bausa, oborena su četiri YAK-3 i dva P-38. Ruski izvori međutim navode, da su oborena tri JAK-a i četiri P-38, dok u izveštaju političkog komesara aerodroma "Niš", Joke Drecuna, stoji zapisano, da su Amerikanci izgubili sedam a Rusi tri lovca. Pravu istinu ćemo verovatno doznati tek kada nam budu dostupni originalni izveštaji iz američkih i ruskih arhiva.

"Četrnaest američkih avijatičara" - navodi, i to verovatno pogrešno, Drecun - "sahranjeno je od strane Rusa na desnoj strani pri izlazu s aerodroma u pravcu Niša, a nad grobom su podigli piramidu sa natpisom - 'Američki piloti poginuli 7.11.1944.'" Inženjer Dimić se takođe seća, da su još 1946. članovi aerokluba položili vence na ovaj spomenik, ali i na grobove ruskih pilota lovaca, sahranjenih u blizini. Među njima se nalazila i jedna devojka pilot lovac, studentkinja iz Moskve, koja je stanovala u kući Dimićevih roditelja. Kako je došlo do ovog kobnog incidenta? Amerikanci se pravdaju, da nisu bili obavešteni o pomeranju linije fronta. Ali, očigledno da je vođa njihove 82. lovačke grupe, pukovnik C.T. Edvinson, u letu od Fođe u južnoj Italiji do centra Balkana pogrešio u navigaciji, pa umesto da tuče kolone nemačke grupe armija E, koja se dolinom reke Ibar povlačila iz Grčke, napada rusku kolonu udaljenu preko stotinu kilometara od zadanog cilja. Pukovnik Edvinson je "tiho i brzo" premešten u bazu van Evrope; a general Vilson, glavnokomandujući savezničkih snaga na Mediteranu, morao je da odleti u Sofiju da se lično izvini komandantu Trećeg ukrajinskog fronta - maršalu Tolbuhinu.

evo i ruskog izvora ko zna ruski
http://vif2ne.ru/nvi/forum/archive/63/63597.htm
Logged
SIRIUS
razvodnik
*
Offline Offline

Posts: 60


« Reply #1 on: February 23, 2008, 11:32:47 pm »

Prošireni deo tog teksta, uz izvanrednu likovnu ilustraciju, izašao je u legendarnom časopisu ''Aero'' koga nažalost više nema. Imam taj broj i kada budem stigao, postovaću ga radi poredjenja i dopune.
Logged
MOTORISTA
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 62 007



« Reply #2 on: December 10, 2017, 09:21:51 pm »

Ваздушна битка између совјетских и америчких авиона изнад Ниша
Објављено: 07.11.2017.год.

Ваздушни окршај између снага америчког и совјетског ваздухопловства десио се на данашњи дан 1944.године на небу изнад Ниша. Повод за овај сукоб био је напад на транспортну војну колону 6.гардијског стрељачког корпуса Црвене Армије, када су погинула 34 војника и официра.

Општа војна ситуација на Балкану непосредно пред Hишки инцидент

Америчка 15.ваздухопловна армија имала је задатак да у оквиру доктрине стратешког изнуривања, у операцији кодног имена „Ratweek“, изводи ваздушне нападе по свим крупнијим комуникационим чвориштима немачких снага на територији Србије. Међутим, ова операција је укључила и тешко бомбардовање густо насељених места попут градова и бројних варошица, чиме је ово бомбардовање због размера у броју жртава и укупног материјалног разарања, у српским историјографским круговима окарактерисано као терористичко. Према различитим изворима, у операцијама масовног бомбардовања Србије учествовало је око 2000 бомбардера из састава америчких ваздухопловних снага. Ове снаге су поред класичних бомбардерских задатака, имале за циљ да остваре и потпуну ваздушну превласт на овом подручју, укључујући ту и тактичке ударе по одступајућим моторизованим колонама непријатеља. Овај задатак је на себе преузела 82.ловачка ваздухопловна група, стационирана у италијанском граду Фођа, под командом пуковника Кларенса Едвинсона.

Продором Трећег украјинског фронта Црвене армије на тромеђу Румуније, Бугарске и Југославије отпочела је фаза дефинитивног ослобођења Србије. Ове јединице су форсирале Дунав (113. и 223. дивизија) и у енергичној офанзиви избиле на водоток Велике Мораве, где су успеле да се споје са јединицама Прве армијске групе НОВЈ у рејону Велике Плане, чиме су немачке снаге пресечене и доведене и веома тешку оперативну ситуацију. Након тога, снаге Црвене армије су заједно са јединицама НОВЈ ослободиле Београд и Ниш, пресекавши одступницу немачкој Групи армија „Е“ која се долином Вардара и Мораве извлачила из Грчке ка Немачкој.

Услед разбијања немачке армијске групе „Felber“ и 34.армијског корпуса које су имале задатак да по сваку цену обезбеде главну комуникацију која долином Мораве преко Врања, Ниша и Београда изводи на север, команда Групе армија „Е“ је одлучила да отвори нови правац за извлачење својих снага, које су требале да крену преко Косова и Метохије, долином Ибра, Западне Мораве и даље на запад, преко Дрине, ка Сарајеву. У духу ове наредбе, немачка команда је настојала да прегрупише све своје снаге које су потиснуте уз моравске долине (34.армијски корпус), и да уз адекватна ојачања углавном састављена од челних јединица Групе армија „Е“  (борбена група „Fisher“, „Hardt“ „Burgemeister“), образује јаке заштитнице у рејону Крагујевца и Крушевца. Такође, команда Групе армије „Е“ је настојала да затвори огољени десни бок узрокован ослобођењем Ниша, тачније комуникациони правац (Ниш-Куршумлија) који из долине реке Топлице изводи ка Приштини, образујући две јаке борбене групе „Langer“ и „Bredov“. Овим снагама је помагала групација од око 6,000 балиста. Према овим снагама су биле оријентисане јединице 17., 24. и 46.дивизије НОВЈ, бугарска 2. армија и главнина 68.корпуса Црвене армије.

Изненадни напад са леђа

На комуникацији Ниш-Алексинац-Делиград-Ражањ тог 7.новембра 1944.године налазила се моторизована колона 6.гардијског стрељачког корпуса Црвене Армије. Колона је била распевана и весела. Совјетски војници су прослављали годишњицу октобарске револуције, а са њима је ишао и музички оркестар. У колони се налазила и команда 6-ог гардијског стрељачког корпуса, на челу са генералом Григоријем Котовом. Негде око 12:40ч, изненада се из правца планине Јастребац појавила група ловачких авиона Lockheed P-38 Lightning и без икаквог упозорења напала ову колону из свог расположивог наоружања. По колони је дејствовано топовима у кал.20мм и митраљезима у кал.12,7мм. Ракетирана је невођеним ракетама HVAR и тучена бомбама велике разорне снаге. У веома кратком временском интервалу гину 34 совјетска официра и војника, док их је неколико десетина теже рањено. Уништено је преко 20 камиона са теретом. Топовима је изрешетано и возило у коме се налазио генерал Котов, који је на месту остао мртав.

Средином октобра месеца, комплетан моравички правац, закључно са већим делом северне, централне и источне Србије, био је очишћен од немачких снага. Немачке снаге су се фокусирале за упорну одбрану делова јужне и западне Србије, где се налазе важне комуникације неопходне за извлачење снага Групе армије „Е“. Дакле, почетком новембра месеца, немачке снаге су биле поприлично далеко од места напада на совјетску колону, тако да не постоји апсолутно никаква вероватноћа да је напад био случајан, или плод нечије крупне грешке.

У први мах совјетски војници су помислили да их је напала група немачких ловаца Fw-189, који по свом изгледу неодољиво подсећају на америчке авионе P-38 Lightning.

Немачки авиони Fw-189 за које се испрва мислило да су напали совјетску транспортну колону
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Узалуд су били бројни покушаји сигнализације са земље, да се ради о совјетској колони. Американци се нису на то пуно обазирали. Имали су задатак да је на том друму у потпуности униште

Ваздушна битка на небу изнад Ниша

Совјетска команда је у први мах била затечена оваквим развојем ситуације. Прво, тврдње војника из нападнуте колоне да су у питању немачки ловци Fw-189 била је чудна за високе руске официре. Немци на овом правцу нису имали капацитете да изведу тако дрзак напад, са толиком групом ваздухоплова Fw-189. Ускоро су се усијале радио-везе непосредно са терена, које су потврдиле да у нападу учествује група америчких авиона, која уопште не реагује на сигнале о „пријатељској“ ватри. Одмах су алармиране снаге 866.ловачког ваздухопловног пука (ЛАП) са задатаком да одмах полете. Такође, све јединице ПВО које су имале задатак одбране нишког аеродрома стављене су у режим пуне борбене готовости. Убрзо се на хоризонту северно од аеродрома, указао један амерички авион који је моментално оборен ватром са земље.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Група совјетских ловаца Јак-9Т и Јак-3 из састава 866.ЛАП, је одмах по узлетању стигла у рејон где је нападнута колона 6.гардијског стрељачког корпуса. Они су одмах уочили америчке авионе који су кружили изнад колоне, одакле је куљао густ црни дим. Одмах је покушано да се путем радио-комуникације и визуелним маневрима предочи Американцима да одмах напусте место догађаја. Међутим, као одговор на захтев совјетских пилота, по њима је отворена ураганска ватра. Од последица те ватре оборен је један совјетски авион. Одмах је започела свеопшта ваздушна битка.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Из доста неповољне тактичке ситуације, совјетским пилотима успева да оборе два америчка апарата P-38 Lightning. Ускоро полеће и авион са совјетским пилотским асом Александром Клодуновом. Долази до оштре битке, где су амерички пилоти покушали да маневарске способности својих авиона подигну тако што су одбацили све бомбе које су ималу на својим носачима. Ватром из авионских топова кал.37мм долази до обарања још једног америчког авиона. Недуго после тога, оборен је и четврти амерички „Lightning“.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

После ових губитака, амерички авиони одлучују да напусте поље ваздушног боја и крену са извлачењем са фокусом на југ. Један од совјетских пилота долази у непосредни визуелни контакт са пилотом истуреног америчког „Lightningа“, где му бесним гестикулацијама упорно покушава да утуви у главу, да је његова група напала на „савезничку“ колону и да се он налази у саставу совјетског ваздухопловства. Без икакве реакције, Американци су од преосталих авиона образовали формацију и у пратњи совјетских ловаца, кренули на југ. Ускоро су копнене јединице Црвене армије успеле да ухвате обореног америчког пилота и пребаце га на аеродром.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Међутим, недуго после овог сукоба, одједном се преко планинског масива јужно од Ниша појавила групација од око 40 америчких ловаца P-38 Lightning, који су извели нови напад на делове совјетских снага у околини овог града. Совјетски авиони су одмах кренули њима у сусрет, и енергичним маневрима, укључујући и упозоравајућу ватру из топова и митраљеза, приморали нападаче да одступе од своје намере, после чега је ова група авиона одустала од даље конфронтације и нестала преко хоризонта.

Последице овог сукоба

Последице овог ваздушног судара совјетских и америчких авиона, независно су касније испитале специјализоване комисије из СССР, САД и СФРЈ. Ти документи су дуго имали шифру „строго поверљиво“. Совјетска комисија је дошла до закључка да су у ваздушној бици оборена три совјетска авиона, два од стране америчких ловаца, а један „пријатељском“ ватром од стране совјетске ПВО са земље. Американци су у ваздушном боју изгубили пет авиона P-38 Lightning.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Америчка комисија је дошло до закључка да су у овом инциденту у класичној ваздушној бици оборена два америчка авиона, док је један оборен дејством средстава ПВО са земље. Совјети су по овим изворима имали четири изгубљена авиона.

Генерал Вилсон, главнокомандујући савезничких снага на Медитерану, после инцидента је морао да одлети у Софију и лично се извини маршалу Толбухину, команданту Трећег украјинског фронта. Званични амерички извори и данас наводе да су пилоти погрешили у навигацији, па су уместо немачке колоне Групе армија „Е“ у клисури Ибра, напали црвеноармејску колону у долини Мораве. Међутим, извештаји истраге Црвене армије из 1944. показују да Руси у то објашњење нису веровали. Сведок битке, руски пилот Борис Смирнов, у мемоарима открива да је у олупини америчког авиона пронађена мапа на којој је град Ниш означен као прави циљ напада. Командант америчке 82. ловачке групе која је одговорна за овај напад, пуковник Кларенс Едвинсон, тихо је премештен у базу ван Европе, али се по завршетку рата враћа у Немачку где је унапређен у команданта 366 ловачке групе у авио-бази „Friclar“.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Југословенска комисија је дошла до закључка да је у ваздушној бици на небу изнад Ниша, учестовало око 30 авиона са обе стране, укључујући ту и америчке бомбардере B-25 Mitchell. Према тим изворима, који су се базирани на изјавама очевидаца овог догађаја, Американци су изгубили седам авиона, од тога пет ловаца P-38 Lightning и два бомбардера B-25 Mitchell. Погинуло је 14 америчких пилота. Међу совјетским пилотима који су погинули у овој бици, налазила се и једна млада девојка-пилот, која је полетела да брани своје нападнуте другове. Остаци погинулих америчких и совјетских пилота су по тим изворима сахрањени у околини нишког аеродрома.

Добар део историчара открива да је права позадина напада резултат неуспешно спроведене тајне операције у режији америчке обавештајне служе ОСС, који је добрим делом пропао услед појаве совјетских снага на овом подручју. Наиме, америчка тајна служба ОСС послала је у штаб Југословенске војске у отаџбини тајну мисију кодног имена „Ренџер" као последњи покушај да спречи комунисте да завладају Србијом. План команданта мисије пуковника Мекдауела био је да издејствује предају немачких снага у Србији ђенералу Михаиловићу, уз обећање да их Американци неће препустити Совјетима. Мекдауел је планирао да немачким оружјем наоружа 300.000 Михаиловићевих бораца.

Споменик погинулим црвеноармејцима у Нишу

Погинули совјетски пилоти су сахрањени испред улаза у бивши нацистички логор, поред жичане ограде. Постављена је пирамидална плоча са уклесаним именима убрзо после догађаја и стојала је ту све до Титовог сукоба са Информбироом.После тога се уклањају многа обележја и споменици совјетским војницима, премештају се гробови са више места у централној Србији у Јагодину, тада су премештена тела совјетских пилота из Ниша у спомен костурницу.

Нормализацијом односа између Југославије и СССР се мења однос према споменицима совјетским војницима по Србији па се у Јагодини поставља плоча са именима погинулим војницима и официрима. Споменички комплекс у Јагодини је обновљен тек 2003. године, а споменик испред логора у Нишу је постављен 2015. године.

Izvor: www.vostok.rs


* Focke_Wulf_Fw189.jpg (189.29 KB, 1024x608 - viewed 69 times.)

* 82d_Fighter_Group_-_P-38_Lightnings.jpg (56.15 KB, 841x391 - viewed 57 times.)

* Lockheed_P-38J_Lightning.jpg (482.35 KB, 3079x2366 - viewed 59 times.)

* yak-9d_03-3.jpg (54.63 KB, 900x540 - viewed 77 times.)

* Yak-9.jpg (30.91 KB, 728x478 - viewed 56 times.)

* Lt.Col. Clarence T.Edwinson.jpg (13.65 KB, 217x300 - viewed 293 times.)

* Александр_Иванович_Колдунов.jpg (136.34 KB, 467x699 - viewed 59 times.)
Logged
vathra
potporučnik
*
Offline Offline

Posts: 2 369



« Reply #3 on: January 24, 2018, 12:30:23 pm »

Овај текст је тотални дреш.
Овде као инфлација расте број оборених авиона, појављују се и ничим изазвани Б-25, теорије завера навиру са свих страна...
Logged
MOTORISTA
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 62 007



« Reply #4 on: January 24, 2018, 12:56:08 pm »

Pa mora malo da se začini. Wink
Logged
ssekir75
poručnik fregate
*
Offline Offline

Posts: 4 194


« Reply #5 on: January 24, 2018, 05:57:57 pm »

мој деда, очевидац догађаја (био је у некој мајсторској јединици у тврђави, а тад су сви били на збору због прославе годишњице октобарске револуције), је причао да су тај напад извели искључиво "двотрупци" и да их је било баш много. руски ловци су их напали полетевши са нишког аеродрома (деда није знао који тип авиона су летели руси, само је рекао ловци) и то одоздо, у пењању (показивао рукама). борбе су биле на јако малој висини, па се све добро видело и настало је опште навијање. он је тврдио да је у околини ниша пало пет "двотрупаца" и чини ми се три руса. углавном, један п38 је пао код села церје и од њега имам метак негде по кући. један митраљез са тог авиона био је сачуван до нато агресије. шта је било са њим немам појма, јер је мој друг чији га је деда имао и који ми је и донео тај метак погинуо на косову. пилоти јесу били сахрањени поред аеродрома, колико сам ја чуо на месту данашњег "циганског гробља", али су после рата ексхумирани и не знам где однешени.
Logged
vathra
potporučnik
*
Offline Offline

Posts: 2 369



« Reply #6 on: January 24, 2018, 06:37:02 pm »

Američki poginuli su posle rata ekshumirani i prebačeni u Beograd, a zatim u Italiju.
Međutim ovoj dvojici koji su poginuli toga dana se „zagubio“ grob i oni se i danas vode kao nestali. Inače su toga dana oborena dva američka aviona kod Niša, i još po neki je oštećen.

Za taj mitraljez, pokušaj da vidiš da li se vidi serijski broj. Na osnovu njega mogu da vidim sa kog je aviona. Samim tim on postaje muzejski primerak.
Logged
ssekir75
poručnik fregate
*
Offline Offline

Posts: 4 194


« Reply #7 on: January 25, 2018, 07:45:37 pm »

један митраљез са тог авиона био је сачуван до нато агресије. шта је било са њим немам појма, јер је мој друг чији га је деда имао и који ми је и донео тај метак погинуо на косову.

тако да... иначе ја тај митраљез нисам видо, само ми је покојни аца причао да га има и донео ми тај метак с њега. метак је био из '43 и био је задњи у реденику (свуд оксидирао осим на два места, браунингов реденик са чланцима).

гледе обарања, само сам пренео шта ми је деда причао. тад је имао округло 30 година.
« Last Edit: January 25, 2018, 07:50:44 pm by ssekir75 » Logged
Dreadnought
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 69 456



« Reply #8 on: January 03, 2021, 11:44:47 am »



Strongman ...  Smiley


Quote
Niški Incident - skrivana istorija koja je promenila svet

Da li ste znali da je hladni rat praktično počeo u Nišu i da je par godina kasnije američka štampa insistirala da se baci atomska bomba na Beograd? Ovo je priča o sakrivenom dogadjaju koji je promenio svet.





Logged
Dreadnought
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 69 456



« Reply #9 on: May 08, 2022, 11:40:48 am »



Otkriven spomenik crvenoarmejcima poginulim u američkom napadu kod Niša


Spomenik podignut na mestu „Niškog incidenta“, napada američke avijacije na 6. gardijski streljački korpus Crvene armije 7. novembra 1944. godine, otkriven je danas u Nišu povodom 77. godišnjice pobede nad fašizmom u Drugom svetskom ratu.

Spomenik je podignut na inicijativu Ruskog centra za nauku i kulturu „Ruski dom“ u Beogradu i Ambasade Ruske Federacije u Republici Srbiji, a uz podršku grada Niša i Društva srpsko-ruskog prijateljstva i ruskih sunarodnika ,,Naisus“.

Otkrivanju su prisustvovali ambasador Rusije Aleksandar Bocan Harčenko i ministar u Vladi Srbije Aleksandar Vulin.

Dana 7. novembra 1944. godine, na dan Oktobarske revolucije, konvoj sovjetskih trupa koji se kretao između gradova Niša i Aleksinca iznenada je napala grupa američkih lovaca P-38 „lajtning“. Sovjetska protivvazdušna artiljerija je otvorila vatru na američke letelice, pokrivajući obližnji aerodrom, nakon čega je deo „lajtninga“ pojurio u napad na aerodrom. Sa aerodroma su poleteli sovjetski lovci da bi presreli napadače, pa je na nebu izbila vazdušna bitka u kojoj je bilo gubitaka na obe strane.

Zvanično objašnjenje američke strane bilo je da je u pitanju greška, odnosno „prijateljska vatra“, to jest da su avioni koji su krenuli u napad na Nemce u okolini Novog Pazara, pomešali taj grad i Niš.

Međutim, takvu verziju dovodi u pitanje činjenica da su Amerikanci dobro poznavali Niš i okolinu, jer su taj grad bombardovali 16 puta od 20. oktobra 1943. godine.


izvor




Logged
Pages: [1]   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Prijatelji

▼▼▼▼

Prostor za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.032 seconds with 23 queries.