PALUBA
March 28, 2024, 08:28:48 pm *
Welcome, Guest. Please login or register.

Login with username, password and session length
News: Važno - Obavezno proverite neželjenu (junk/spam) e-poštu da bi aktivirali svoj nalog
 
   Home   Help Login Register  

Prijatelji

▼▼▼▼

Mesto za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages: [1]   Go Down
  Print  
Author Topic: Кибернетичко ратовање  (Read 14245 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
VeselinDakovic
mladji vodnik
*
Offline Offline

Posts: 164



« on: June 14, 2016, 03:40:47 am »

Много пута сте чули окамењену фразу "У почетку беше..." и тако даље и тако ближе. Још увек не да не знају шта је било у почетку, већ не знају да ли је почетка уопште и било. Можда се фраза односи на почетак приче, или на почетак бајке или те књиге. Има тих почетака. Једна од појава за коју се не зна када је тачно настала је рат. Толико је дуго присутан, и толико смо дуго у њему да је то постало сасвим природно и очекивано стање. Никада не престаје и никада се не завршава, само мења свој појавни облик. Сасвим је могуће да је рат старији од људске врсте. Још увек није сигурно шта се дешавало пре него што је Шамаш настао од Кроноса и поставио законе, правду и спасење, али је и пре тога сигурно постојао рат. Као и увек. Само се мења оружје.

Махабхарата помиње оружја слична нашима, али их још нисмо пронашли и потврдили њихово постојање. Тако, ван митова и епова, до примене барута у ратовању користило се махом хладно оружје, али и претече биолошког и хемијског оружја. Развој оружја до 20. века је био спор, а онда спирала смрти улази у нову и ширу завојницу. Први Светски рат доноси појаву хемијског оружја, тенкова, митраљеза и аутоматских пушака и употребу подморница и авиона. Рат се са површине шири под воду и у ваздух. Други Светски рат је напета технолошка трка која кулминира развојем и употребом атомског оружја. До скоро, сва оружја су била варијације већ виђеног, само побољшано и смртоносније, опасније и ефикасније. Појавила су се и нека нова оружја. 

Брзина развоја оружја је директно пропорционална брзини простирања информације. Свет се променио. Људи више нису спремни да масовно иду у рат, све више је борбених платформи којима се управља са растојања, а полако се појављују и потпуно аутономне борбене платформе засноване на вештачкој интелигенцији и неуронским мрежама. Постоје претпоставке и о другим врстама оружја и рата али још увек нису доказане, или, што је вероватније, нису објављене.

Шамаш је Гилгамешу дао оружје, секиру, мач и лук са тридесет стрела, али је кроз Енкија проследио информацију како да убију Хумбабу, чуваре кедрове горе. (Мишљења сам да је Хроми Даба истерао незване госте, али то је њихова бајка.) Неизбежни пратилац, не само рата већ и читавог постојања. Неки би рекли и само постојање. Информација. Уобличена суштина.

Информација се шири, и ускоро ћете видети "интернет ствари", глобалну мрежу уређаја који могу да остваре интеракцију са физичким светом, а самим тим и да утичу на људе. (То у моју кућу неће ући. Још да са шпоретом ратујем.)

Асиметрично ратовање је постало сасвим нормално, чак је установљено као принцип који превазилази метод герилског рата. Све чешће се помиње хибридни рат, а повремено се може наићи и на термин сведимензионално ратовање. Ја бих то назвао свеобухватним ратом.

Од тих неоружаних метода ратовања (или агресије) тренутно(!) највише пажње је посвећено кибернетичком ратовању.

Људи су се променили, постали су мекани. Размажени. Агресивнији. Подложнији фрустрацијама и психички лабилнији. Психа и душа су једно те исто, па се може рећи да су постали мање људи него њихови дедови. Подложни свакојаким манипулацијама, а сваку промену свог окружења која ремети њихове навике доживљавају као катастрофу. Могућност да се то деси код њих изазива паничан, иако безразложан страх. Промена би довела до ситуације која је њима непозната, а за њих је то сасвим довољно за страх.

Овде ћу писати о кибернетичком ратовању.
Logged
VeselinDakovic
mladji vodnik
*
Offline Offline

Posts: 164



« Reply #1 on: June 15, 2016, 03:42:05 pm »

Појам кибернетика настао је од грчке речи Κυβερνήτης, у значењу кормилар или вођа морнара. Кибернаут је значи неки заповедник, управљач што би се рекло.

Први који се бавио кибернетиком на научни начин је Платон који је кибернетику одредио као знање о управљању друштвом. Као научна дисциплина у данашњем смислу, кибернетика је настала 1948. године, а за оснивача модерне кибернетике сматра се Норберт Винер, са Универзитета Масачусетс.

Винерово одређење кибернетике је да се ради о теорији комуникације и поступака управљања и регулисања код машина и живих организама.

Може се рећи и да је кибернетика наука која се бави проучавањем система било које врсте који су способни за примање, чување и обрађивање информације, који користе информацију за управљање и контролу система.

Постоје разна одређења кибернетике, па постоје и неусаглашени ставови о томе шта је заиста кибернетика, при чему сви мисле да су само они у праву а сви остали половично. То, наравно, за последицу има да се појам кибернетика употребљава на разне начине, чак и када то и није баш примерено, у разним кованицама и склепаним речима.

У сваком случају, потребно је неко уопштавање, па је погодно рећи да је кибернетика трансдисциплинарни холистички приступ истраживању управљачких система, њихове структуре, ограничења и могућности.

Ово одређење не подразумева средства која сачињавају управљачке системе, те обухвата и Платоново одређење.

Сада се појам кибернетика скоро сматра синонимом за технологију, посебно информационе технологије, што никако није исправно. Технологије су само средства која се користе у кибернетици.

Кибернетику можемо поделити у теоријску, техничку и примењену, а примењену кибернетику на медицинску, економску, друштвену, војну итд.

Теорија система, теорија игара, теорија ратовања, теорија хаоса, теорија организације, психологија, филозофија и тако даље, су претрпеле промене које је изазавао развој кибернетике.

Кибернетика и њен потомак информатика су снажно промениле војне науке и даље их мењају. Појавили су се нови облици ратовања и нова бојишта. Могуће је да нисте свесни да сте на бојишту, или да бојиште напустите притиском на један тастер.

На подручјима која су претрпела снажан утицај САД се користе термини cyberwar и cyberwarfare, али и термини infowar и informational warfare. На неким просторима, барата се са терминима попут информатичког рата, али сматрам да је то сувише неодређено иако апсолутно подразумева употребу рачунара и интернета.

Недавно се појавила вест да је дошло до неуспелог покушаја испаљивања ракете америчког ПВО система "Патриот". Новинарима није веровати, можда је дошло до покушаја приступа неком унутрашњем подсистему или до какве лудости од стране немачке посаде. Иран је заробио, запленио, отео или шта већ нетакнуту беспилотну летилицу америчке производње, наводно због недостатка енкрипције у комуникационом каналу управљања. Иран је с друге стране искусио одређене проблеме са центрифугама за пречишћавање ("обогаћивање") уранијума. Руси су имали неки неодређен софтверски проблем са једним гасоводом, па су на крају сами направили шта им треба. Примера има много, али је најважније приметити пројекцију непријатељске активности у физичко окружење. и да се информација се користи за утицај на циљани систем.

Један од циљева кибернетичког ратовања је остваривање контроле над ресурсима противника или онемогућавање противника да те ресурсе користи. Други циљеви могу бити обавештајне природе, или обично штеточинство, али циљ може бити и утицај на цивилно становништво или део управљачког апарата једне државе.

Карактеристично је да се најчешће не зна ко заиста напада и када ће се напад поновити. Велики системи за сада примењују дефанзивне стратегије.

У основи су информација, токови информација, информационе технологије и њихов утицај на савремено ратовање, са или без оружја.
Logged
VeselinDakovic
mladji vodnik
*
Offline Offline

Posts: 164



« Reply #2 on: June 18, 2016, 04:33:17 pm »

Информација је садржај којем је дат облик. Постоји низ одређења информације, да је то обавештење, податак, извештај, регистровано корисно знање и тако даље, али мало размишљања није на одмет. Ваздушни притисак је информација које нисмо свесни док јој не дамо облик који можемо да схватимо, а то је мера. Али информација је и спин електрона. Уласком у квантни свет значај информације расте јер информација уобличава енергију. Као калуп за колаче.

Како је горе тако је и доле.

Друга ствар везана за информацију је неодређеност или неизвесност, која постоји и у квантном свету, али само за нас јер немамо способност да у таквим случајевима применимо меру. Вредност информације се одређује према степену у којем отклања неодређеност.

Информација се може посматрати и као мера отклањања неизвесности у могућим стањима неког система. Теорија коначних аутомата и теорија бесконачних аутомата су од посебног значаја. Очито је да је највећи део информација независан од човека и његовог постојања. Међутим, људи не би били оно што јесу када себе не би стављали у само средиште било чега чиме се баве, па су временом дошли до тврдње да је настанак информације везан и условљен за развој људског друштва, културе, цивилизације и стваралаштва.

Несвесном употребом ега, схватање информације је ограничено на људске активности, али чак и у тако ограниченом схватању, такве информације нису међусобно искључиве, немају коначне границе, често се преклапају и остварују међусобни утицај. Тако посматрано, и даље није потпуно јасно како одредити шта је информација. То може бити садржај оного што размењујемо са спољним светом док се прилагођавамо околини и мењамо околину својим прилагођавањем, или сазнање о неком догађају или процесу које раније није било познато, а може бити и свако саопштење или податак о било чему. У сваком случају, данашње теоријско одређење информације је најблаже речено прилично неодређено и разнолико управо због поменутих ограничења. Као кад слепци пипају слона. Сваки је у праву и сваки је погрешио. 

Зато SI FUERIS ROMANE ROMANE VIVITO MORE

Информације које ствара и користи човек деле се на масовне, специјализоване и личне. Употребом неког другог критеријума долази се до друге поделе. У области информационих технологија, информације су садржаји неког обраћања, подаци о нечему који се посматрају са гледишта њиховог преношења у времену и простору, односно као садржај везе између материјалних објеката који се првенствено исказује у промени стања тих објеката. Информација, као садржај има битну улогу у техничкој кибернетици и код аутоматизованих система јер је функционисање аутоматског управљања повезано са преносом, добијањем, слањем и обрадом информација, где информација подразумева свеукупност података који карактеришу стање датог система или процеса управљања. Оптимизација система управљања је директно зависна од квалитетних, потпуних и благовремених информација, при чему се користе методе прикупљања, сређивања, обраде, преношења, чувања и коришћења података, у времену и простору и по количини а у складу са карактеристикама и потребама система у коме се информација користи.

Информације се у укупним капацитетима сваког система сматрају једним од основних ресурса сваког организованог динамичког система, а квантитет и квалитет информација којим систем располаже зависи од других ресурса система а не од стварних потреба.

Када постоји толико одређења саме информације, онда и у теорији информација постоје неодређености, при чему су сигурни само они делови који су утемељени на математици и логици, а све оно што се заснива на људским понашањима је несигурно.


Информација поседује снагу која је обједињена кроз средства и активности којима се утиче на противника и приморава на деловање у складу са нашим циљевима, и са аспекта моћи информација је промена која садржава промену. Снага информације се исказује кроз капацитете и могућности да се постигну високи резултати и погледу тачности, правовремености и важности деловања, а да се резултати противника, посматрано са истог становишта, минимизују. Снага информације је сачињена и уобличена тако да даје снажну подршку управљачкој функцији по свим нивоима и ланцима управљања, те је снага сваког система директно пропорционална снази његовог информационог подсистема.

Систем мора бити прилагодљив новим условима, технологијама и начинима организовања (самоорганизујући системи у мањој или већој мери) што је у вези са токовима информација, количином информација и квалитетом информација. Када су у једномм систему обједињени носиоци, извори и корисници информација, информација добија на снази а такав систем може да покуша да оствари информациону надмоћ.

Неопходно је одредити природу сукоба, циљеве, обим, учеснике, бојиште, оружја, напад и одбрану што се своди на способност управљања информацијама.


Logged
VeselinDakovic
mladji vodnik
*
Offline Offline

Posts: 164



« Reply #3 on: June 23, 2016, 01:44:30 pm »

Ово је мало удаљавање од теме.

 Не знам да ли се сећате филма "Colossus: The Forbin Project" из 1970. године. Заплет је хладноратовски, обе стране развијају супер компјутере и вештачку интелигенцију, али долази до неочекиваног заокрета. Совјетски и амерички суперкомпјутер се договарају, а затим и удружују и након остваривања контроле над нуклеарним наоружањем објављују глобалну диктатуру. Франшиза "Терминатор" почиње на сличан начин, суперкомпјутер "Скајнет" остварује контролу над нуклеарним наоружањем и изазива нуклеарни рат.

Помисао да ће системи засновани на вештачкој интелигенцији остварити премоћ над људском врстом је присутна од настанка информатике. У свим поменутим случајевима, тај компјутерски одметник има контролу над реалним физичким ресурсима и окреће се против свог творца. Наравно да је то холивудски сценарио и да морају да некако провуку причу о носиоцу светла који је оборен са небеса због своје амбиције. Много реалнији сценарио би укључивао групу људи која преко таквог система остварује контролу над ресурсима. Предуслов за такав развој догађаја је да се ресурси контролишу и користе употребом међусобно повезаних управљачких мрежа.

Овде се већ појављује нешто опипљиво.

Приметили сте да се све више спроводи стандардизација. Свега и свачега. Славина, квака, аутомобила, арматуре, бетона, челика, те се кроз оправдање да је то услов за приступ неком тржишту све уједначава и умерава на исти начин. Комуникације нису изузетак од тога, а налазимо се на прагу једне нове криптографске монокултуре и новог криптографског рата. У том невидљивом и непознатом рату не постоје војске ни генерали, губици и победе су невидљиви и непознати. Али стандардизовани протоколи и једнолична енкрипција остављају могућност да било ко нападне било кога, или да неко оствари контролу над свима. Оваква размишљања се налазе у многим главама, неки у томе виде могућност зараде, неки су најамници, има и терориста, али се тиме подједнако баве и безбедносне службе и војни системи.

На теми о криптографији сам дао кратак осврт на последице у различитом приступу Кирхофовој претпоставци, што значи да ниједна (паметна) војска неће себе довести у ситуацију да неко теоретски може да овлада ресурсима њеног информационог подсистема. Та иста војска која је себе ефикасно заштитила у том погледу има други проблем, а то су цивилни системи на које се ослања. Цивилни системи су стандардизовани и личе као јаје јајету, а неретко потичу од једног истог произвођача. Свака војска има своје ресурсе и резерве који су реално ограничени и које мора да попуњава након извесног времена. Тенк без горива је ватрена тачка, а авион без горива није ништа. Ту је и питање хране, транспорта (саобраћаја), комуникација и низа других ресурса који појединачно не би имали неки посебан утицај на војску, али заједно могу да умање снагу те војске.

У том смислу, потенцијални нападач може прво циљати цивилне мреже, и онеспособити неке од критичних система, електроснабдевање, водовод, телефонију, платни промет, банке, те онемогућити чак и малопродају, а све то без физичког уништавања тих система.

Данска је прва од држава ЕУ која ће потпуно укинути готовину, и сва плаћања ће се вршити електронским путем. То је један од циљева којем се тежи у свим деловима ЕУ. Рецимо да нападач успе да онемогући или знатно отежа употребу кредитних картица у периоду од неколико дана. Осим што нема вересије, ни становништво се не би најбоље снашло, па би читаво цивилно друштво било пред колапсом. Пример такве ситуације смо могли уочити у САД када је током највећег замаха финансијске кризе током 2008-2009 године у једном кратком периоду дошло до краткотрајног проблема са безготовинским плаћањем на бензинским пумпама, и то у једном делу једне државе. Паником су били захваћени и они који нису имали никаквих проблема.

Телефонске централе су одавно постале компјутерски центри. мобилне мреже су то од самог настанка. Полако се уводи могућност даљинског приступа уређајима који служе за електроснабдевање. Још једна потенцијална мета.

Задње што сам чуо је да ЕУ издваја средства за развој пројекта електронске куће у којој су сви уређаји и прекидачи повезани у локалну мрежу (без праве енкрипције) а локална мрежа на интернет. Они то заиста раде, и заиста дају праве паре за то. Чак дају стимулације за оне који хоће да имају такву кућу. Не кажем да ће се то појавити масовно, али никада не треба потценити људску глупост. Да ли вам је раније пало на памет да ће сликање огледала у тоалетима бити тако популарно? На таквим сликама је приметан и фацијални грч који је карактеристичан за стање кататоничног ступора.

Могућност да било ко контролише кућу никако није добродошла, посебно ако би то радио као какав гремлин или гајст како кажу у Немачкој. Интегритет станишта је нарушен, али домаћин не може да утврди одакле долази напад, и да ли је уопште напад или неки обичан квар.

Ту су и проблеми који се тичу приватности. Нападач уопште не мора да буде страна сила, може бити реч и о домаћем њушкалу, или каквом лопову који је заинтересован за алармни систем или гаражу. Док бих ја све то почупао истог момента када би почело да се чудно понаша, неко други, ко је стекао навику да је то битно и важно, би исту ситуацију доживео као веома стресну, иако би то истински било комично.

Не тако давно, и сами смо могли видети нападача који огромну пажњу усмерава на цивилну инфраструктуру. Том приликом нападач је користио авијацију, али да је имао могућност сигурно би користио нешто економичније.
Logged
VeselinDakovic
mladji vodnik
*
Offline Offline

Posts: 164



« Reply #4 on: June 25, 2016, 03:37:02 pm »

Основне карактеристике информација су аутентичност и тачност што значи да садржај информације мора бити у складу са чињеничним стањем које одражава и у којем је сама информација настала.

Потпуност информације одређује да информација мора да обухвата све битне елементе појма, објекта или догађаја на који се односи и мора бити целовита. Непотпуна информација може довести до погрешних закључака и погрешних одлука.

Релевантност информације се односи на директну везу са објектом који се прати и проучава и са материјом о којој се морају доносити одлуке.

Селективност информације се односи на избор садржаја према месту, времену, садржају и намени информације.

Правовременост информације је посебно важна јер само правовремена информација обезбеђује могућност да се донесе сврсисходна одлука или проведе правилна активност док постоји временски простор да се постигну пожељни резултати.

Информација мора бити јасна и њен садржај не сме бити подложан интерпретацији, што се пре свега односи на облик у којем је пружен садржај што чини саму информацију. Нејасне и неодређене информације су неупотребљиве за доношење одлука.

Постоје и друге особине информација које можемо препознати на вишем нивоу организовања.

Количина информација којом се располаже није само збирна количина информација већ зависи и од њихове уређености и садржи однос спољних и унутрашњих информација у једном систему.

Вредност информација се изражава кроз пораст вероватноће постизања циљева који су планирани у систему који располаже информацијама.

Поверљивост информација и нивои поверљивости информација су последица вредности и селективности информације, па се исте деле на јавне и тајне, а тајне имају вертикалну поделу по нивоима поверљивости и хоризонталну, по потреби употребе информација.

Следећа ствар од важности је приступачност информацијама, посебно јавним информацијама, где је развој технологија, а посебно Интернета, приближио информације свим заинтересованим чиниоцима.

Брзина размене и преношења информација расте са развојем технологија. Док је видео телефонски позив из једне сцене филма "Одисеја 2001" био чиста научна фантастика 1968. године, сада је свакодневница. То је додуше у супротности са императивним захтевом за рационалним протоком информација.

Обрада информација временом постаје све бржа и сада је у псеудо-реалном времену јер сама физичка ограничења не могу бити превазиђена, иако је паралелизам обраде дао значајне резултате.

Застарелост информације представља урођено својство информације да протоком времена губи на својој вредности и употребљивости што је последица промена објеката на које се односи, директно или посредно.

Од важности је поменути ентропију информација која представља основну меру и ниво неодређености поједине информације. Једна од основних карактеристика и функција информације је смањивање степена неодређености, док се криптографија користи у сврхе повећавања ентропије информације.

Поред осталих, карактеристике информације су да буде објективна, тачна, потпуна, правовремена, разумљива што значи приказивање садржаја у облику, обиму и на начин који је прихватљив за примаоца.

Ово задње је непресушан извор фрустрација свих професора.

Појмови, подаци, објекти и информације имају различите особине, значења и функције и не треба их користити као синониме јер су то различите ствари.

Може се рећи да су најважније функције информација следеће: информативна, интегративна, образовна и забавна, али се мора имати у виду и садејство различитих информације где информација може имати и секундарну функцију која је често важнија од примарне.

Карактеристике информација битно и квалитативно опредељују њихову теоретску и употребну вредност кроз које се сагледа њихов значај јер су сви организациони облици засновани на информацијама и информационим елементима различите сложености, тако да је временом информација постала роба као и свака друга на тржишту.
Logged
dzumba
Stručni saradnik - specijalne jedinice
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 22 316


« Reply #5 on: June 25, 2016, 09:04:49 pm »

Quote
Од важности је поменути ентропију информација која представља основну меру и ниво неодређености поједине информације. Једна од основних карактеристика и функција информације је смањивање степена неодређености, док се криптографија користи у сврхе повећавања ентропије информације.

У теорији система ентропија система је генерално нешто негативно. Ако сам ја то добро схвати овде је то нешто позитивно?

Друго питање се односи на проверљивост информација (да се може проверити)? Да ли је то једна од карактеристика информација јер се не помиње у тексту?
Logged
VeselinDakovic
mladji vodnik
*
Offline Offline

Posts: 164



« Reply #6 on: June 25, 2016, 11:52:56 pm »

Можда ја нисам добро написао.

Информација служи да смањи ентропију система односно степен неодређености, а криптографија да је увећа и учини нечитљивом и неодређеном.
Logged
VeselinDakovic
mladji vodnik
*
Offline Offline

Posts: 164



« Reply #7 on: June 26, 2016, 01:02:50 am »

У овом контексту већ се подразумева да је информација тачна.

Проверљивост не гарантује истинитост.

Проверљивост се односи пре свега на поузданост извора, и постоји више нивоа проверљивости. Један је непосредна потврда садржаја који је дат, затим следи упоређивање са другим истинитим информацијама и провера међусобних односа кандидата за информацију и осталих тачних информација.

Принцип проверљивости је филозофска доктрина на којој заснован логички позитивизам који тврди да је исказ релевантан само ако се може емпиријски проверити или је сам по себи таутолошки исказ. Према том принципу, исказ који сам по себи није таутолошки има значај само ако постоји неки скуп услова који се може користити за проверу да ли је исказ тачан или је лажан. На тај начин можемо одредити скуп услова под којима је посматрани исказ тачан.

Скуп услова који се користи за проверу тачности исказа мора бити логички могућ а услови међусобно не смеју бити искључиви.

Потребан је одређен ниво знања да би се могла спровести проверљивост.

Проверљивост исказа се може спровести и релевантним скупом провера, тестова, који потврђују исказ као очигледан или као подржан или као вероватан.

У пракси, унакрсно упоређивање са другим тачним исказима је први метод који се користи, а ако то не да закључак, онда се морају провести провере по релевантним деловима исказа.

Све то не гарантује да је неки исказ истинит иако је проверљив.

Logged
dzumba
Stručni saradnik - specijalne jedinice
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 22 316


« Reply #8 on: June 26, 2016, 08:52:39 pm »

Quote
Све то не гарантује да је неки исказ истинит иако је проверљив.

Тако је, али ипак, ако је информацију могуће проверити (на неки од начина) вероватније је да је истинита.

Рекао бих да ти имаш инжињерски приступ где се све заснива на егзактном мерењу, односно да се у систем управљања информацијама "уносе", укључују само проверене информације. Отуда вероватно она тврдња да се полази од претпоставке да је информација тачна, односно боље речено истинита.

Ако већ говоримо о кибернетичком ратовању, онда као и у сваком рату сигурно постоји висок степен неодређености, у конкретном случају информација манифестован кроз кашњења, нетачност, непрецизност, неразумљивост и др. Сигурно није могуће обезбедити само проверене, истините, правовремене, тачне информације.
Logged
VeselinDakovic
mladji vodnik
*
Offline Offline

Posts: 164



« Reply #9 on: June 27, 2016, 12:38:48 am »

Неопходно је поставити основе које се касније користе за извођење осталих битних целина.

Приметићу да постоје истинити искази који нису проверљиви те се употребом раније поменутог метода одбацују као неистинити, а да су искази политичара најчешће проверљиви и подржани и вероватни, али најчешће нису истинити иако се (зло)употребом метода проверљивости проглашавају за истините.

За сада, ово је само теоретски приступ и један општи оквир који се може користити, али није ограничен на инжињерски приступ.

У управљачком смислу, информације морају бити тачне, иначе систему којим се управља нетачним информацијама непријатељ није ни потребан. Када се ово примени на политичаре може се доћи до одређених закључака.

Има још писања пре него што се дође до деловања непријатеља на систем, или до хохштаплераја разних облика.

Не могу тек тако да пређем на, рецимо, разне рефлектујуће нападе а да не постоји теоретска основа која објашњава сврху, циљ и последице таквог напада.
Logged
dzumba
Stručni saradnik - specijalne jedinice
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 22 316


« Reply #10 on: June 27, 2016, 09:10:31 pm »

Quote
Приметићу да постоје истинити искази који нису проверљиви те се употребом раније поменутог метода одбацују као неистинити



Па сад не знам на шта си мислио. Који метод? Како то? Мени се то коси са логиком, односно правилима закључивања. Како је нешто истинито а није проверљиво (како уопште знамо да је истинито)? Можда, ако као и у неким наукама такве тврдње поставимо као аксиоме или догме. Уреду, нема провере, прихвата се као апсолутно истинито и не проверава се. Да нема и у кибернетици аксиома? Наравно, да се применом метода у истраживању раније постављене хипотезе (радне претпоставке, али оне нису унапред одређене као истините, већ супротно , као тврдње које треба тек проверити) могу одбацити као неистините.

Слажем се, пиши ти основе теорије, али немој упадати о логичке "замке" које су вероватно резултат писања "из главе" или обични лапсуси (грешке). Ево, нећу ништа даље коментарисати док не завршиш.
Logged
VeselinDakovic
mladji vodnik
*
Offline Offline

Posts: 164



« Reply #11 on: June 27, 2016, 10:21:20 pm »

Једноставно, своди се на оно "кол`ко твоје јесте тол`ко моје није", односно истинит исказ који не може бити проверен према неким другим истинитим информацијама јер такве релевантне информације нису на располагању.

Рецимо, усамљени очевидац нечега.

Особа А види особу Б како иза куће вири кроз прозор у купатило особе Ц.

Особа А саопшти ту истину особи Ц, али док особа А или особа Ц не налупа особу Б и особа Б не призна да је воајер, исказ особе А није проверљив, па и особа А може бити налупана од особа Б и Ц.

Што ће рећи, такав истинит исказ није проверљив, осим мотком, али то спада у нешто друго.

Математичка логика је нешто друго јер се користи апстрахован математички апарат.

Сасвим је очекивано да направим и неку грешку у оваквим писањима. Да није тако, писао бих уџбенике, и то по два-три седмично.
Logged
Pages: [1]   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Prijatelji

▼▼▼▼

Prostor za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.034 seconds with 23 queries.