PALUBA
July 24, 2019, 01:47:17 am *
Welcome, Guest. Please login or register.
Did you miss your activation email?

Login with username, password and session length
News: Važno,
Obaveštenje o dopunama pravilnika foruma
 
   Home   Help Search Calendar Login Register  
Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 [2]   Go Down
  Print  
Author Topic: Bitka kod Petrovaradina 1716. godine  (Read 3991 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
lovac
Stručni saradnik za brodska oružja i sisteme
kapetan korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 6 066


« Reply #15 on: February 05, 2018, 01:39:08 pm »

Као и сада и онда се претеривало у бројевима. Логистика се углавном састојала у "снабдевању из месних извора", или ти пљачки, реквизицији, отимању и сл. Значајан број људи и значајно време се трошило управо на снабдевање. Зато су походи трајали дуго а иза војске (било које, чак и сопствене) "трава није расла". Наравно, потребе ондашњих војника су биле далеко скромније тако да коморе нису биле превелике.

Malo se udaljujem od teme i bukvalizujem logistiku: zamislite 200 000 vojnika, plus ogroman broj pratećih ljudi - na malom prosotru. Svi oni svaki dan jedu, piju i vrše nuždu!
Kako su bile organizovane kuhinje (vojska koja ratuje morala je imati topli obrok barem jednom dnevno), dotur pitke (nezaražene) vode na samo bojište, ishrana i čuvanje konja, nega i klanje stoke za ishranu, kako su radile pekare?

Kako se vršila izgradnja i dezinfekcija nužnika?

Pokušajmo zamisliti kolike kolone zaprega su dopremale svakodnevno samo brašno za gladne vojnike.  Mislim da se tolika vojska nije mogla snabdevati samo sa ''lokalnih izvora'', moralo je biti organizacije koja je konstatno vršila snabdevanje.

Istorija je bezbroj puta dokazala da su mnoge vojske poražene upravo zbog neorganizovane logistike.

Ima masu pitanja koja su logična - a ne mogu naći odgovora na njih sa današnjeg gledišta.
Pri tome razmišljam o sadašnjem gradu (Novi Sad) koji trenutno ima nešto malo više od 300 000 stanovnika.
« Last Edit: February 05, 2018, 02:12:49 pm by lovac » Logged
MOTORISTA
Writer Palube
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 32 872



« Reply #16 on: February 05, 2018, 03:04:30 pm »

Zato su nekada pohodi bili vođeni samo leti, odnosno u kasno proleće i ranu jesen. Posle toga se išlo u zimski logor. Postojala je određena logistika, ali ne baš toliko razvijena. Vojska je često dobijala samo hleb, a za ostalo je morala da se "snađe".
Logged
Dreadnought
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 25 292



« Reply #17 on: February 05, 2018, 03:17:18 pm »


Još jedan plan bitke iz prve polovine 18. veka, ovog puta detalj mape "Le Cours Du Danube".




* Le Cours Du Danube_7.jpg (921.57 KB. 1810x1810 - viewed 41 times.)

Logged
lovac
Stručni saradnik za brodska oružja i sisteme
kapetan korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 6 066


« Reply #18 on: February 05, 2018, 06:35:17 pm »

Na desnom gornjem uglu mape je nacrtana crkva Snežna Gospa, koja je na prethodoj strani opisana.

Nadovezujem se na dzumbin opis kako je te godine pao sneg 5. avgusta.
Svojevremeno, dok sam išao u osnovnu školu (u Novom Sadu), slušali smo priče o toj crkvi, snegu u avgustu - tad su nam pričali da je te noći bilo veoma hladno. Neki turci su prespavali u crkvi, a vezali su konje ispred crkve. Ujutro, kada su se digli, zatekli su smrznute konje.
Logged
Dreadnought
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 25 292



« Reply #19 on: February 06, 2018, 11:05:43 am »


Lovac, hvala za ovaj podatak.  Smiley


Opet jedan plan bitke, detalj veće mape "Neu Geographisch Vorgestelltes Ungarisches Kriegs-Theatrum in Servien und dem Bannat Temeswar", prva polovin 18. veka.




Logged
lovac
Stručni saradnik za brodska oružja i sisteme
kapetan korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 6 066


« Reply #20 on: February 06, 2018, 09:44:42 pm »

Lep prikaz bitke:

Logged
Dreadnought
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 25 292



« Reply #21 on: February 08, 2018, 04:01:40 pm »


Malo se udaljujem od teme i bukvalizujem logistiku: zamislite 200 000 vojnika, plus ogroman broj pratećih ljudi - na malom prosotru. Svi oni svaki dan jedu, piju i vrše nuždu!
Kako su bile organizovane kuhinje (vojska koja ratuje morala je imati topli obrok barem jednom dnevno), dotur pitke (nezaražene) vode na samo bojište, ishrana i čuvanje konja, nega i klanje stoke za ishranu, kako su radile pekare?

Kako se vršila izgradnja i dezinfekcija nužnika?

Pokušajmo zamisliti kolike kolone zaprega su dopremale svakodnevno samo brašno za gladne vojnike.  Mislim da se tolika vojska nije mogla snabdevati samo sa ''lokalnih izvora'', moralo je biti organizacije koja je konstatno vršila snabdevanje.

Istorija je bezbroj puta dokazala da su mnoge vojske poražene upravo zbog neorganizovane logistike.

Ima masu pitanja koja su logična - a ne mogu naći odgovora na njih sa današnjeg gledišta.
Pri tome razmišljam o sadašnjem gradu (Novi Sad) koji trenutno ima nešto malo više od 300 000 stanovnika.


Broj vojske koju je skupio Eugen Savojski je bio najveći do tada koju je okupila Austija na istočnom ratištu, jer ne treba zaboraviti da je istovremeno aktivan i zapadni front u ratu za "Špansko nasleđe" sa Burbonima.

To je iziskivalo ogromne logističke napore. Potrebe snadbevanja vodom su bile razlog što se Savojski odlučio da se vojska kreće niz Dunav umesto kroz Bačku i ako je to tada bilo močvarno i malarično područje. Jer u suprotnom, da su se kretali kroz Bačku, morali bi kod svakog logorovanja da kopaju bunare što bi bilo dodatno opterećenje.

Zbog pravca kretanja trupa kroz močvarna područja, planirana je izgradnja 6 pontonskih mostova, jednog "Letećeg Mosta" ("Fliegende Brücke"), morale su da se prave drvene ćuprije ...

Uspostavljeni su magacini tokom celog puta vojske, u Budimu, u Baji, Osijeku, Futogu, Petrovaradinu. U Segedinu su bile smeštene velike pekare. Poboljšana je sanitetska služba, napravljeni su lazareti koji su mogli da prime po 3000 obolelih od koji je jedan bio Mohaču koji je kasnije prenesen u Futog. Kada se vojska okupila oko Petrpovaradina i tamo je izgrađen lazaret.

Sve to je inače bilo nešto sasvim novo u Austijskoj vojsci, koja je do tada zaostajala u svemu za drugim Evropskim vojskama tog vremena. Zato su u ovom pohodu, veliku ulogu imale inžinjersko-pontonjerska služba a i flota kojom je dopremljen deo materijala. I sam Eugen Savojski je Dunavom doplovio do Futoga, tada je imao 53 godine i duga jahanja su mu bila naporna.

Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 031



« Reply #22 on: February 09, 2018, 09:33:03 am »

Илустрацује: Принц Еуген Савојски. – Утаначење мира у Пожаревцу 21. јула 1718.


* Еуген Савојски.jpg (431.02 KB. 1090x800 - viewed 32 times.)

Logged
Dreadnought
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 25 292



« Reply #23 on: September 16, 2018, 06:45:36 am »


Predavanje u Matici Srpskoj, profesor Dr. Branko Bešlin. Vredi poslušati.


Logged
Dreadnought
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 25 292



« Reply #24 on: September 30, 2018, 11:32:56 am »




Plan bitke iz istog perioda.

Eigentliche Designation Der Bataille, welche zwischen der Kayserlichen Armée 1717-30



Detalji iste mape.


Quote
Eigentliche Designation Der Bataille, welche zwischen der Kayserlichen Armée unter Commando Ihro Hoch-Fürstlichen Durchl. Eugenii Prinzens von Savoye und Piemont und der Türckischen unter ihrem Gross-Vezir den 5. Augusti A°. 1716 zwischen Peterwardein und Carlowiz zu der erstern unvergleichlichem Ruhm, und der letztern grossen Niederlag gehalten worden Entworffen auff der Wahlstatt von Cyriacus Blödner Kayser. Ingenieur Major ; Ieremias Wolff excud. Aug. Vind



* Eigentliche Designation Der Bataille (1).jpg (704.17 KB. 1217x1200 - viewed 28 times.)



* Eigentliche Designation Der Bataille (2).jpg (417.42 KB. 1189x1024 - viewed 26 times.)



* Eigentliche Designation Der Bataille (3).jpg (1969.72 KB. 3054x2090 - viewed 28 times.)



* Eigentliche Designation Der Bataille (4).jpg (1502.69 KB. 2128x2156 - viewed 28 times.)


Logged
Dreadnought
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 25 292



« Reply #25 on: September 30, 2018, 11:49:17 am »


Još jedan plan bitke, ovog puta Accurater Abriß und Ordre der Schlacht beÿ Peterwardein čiji je autor Heinrich Jonas Ostertag.


Quote
Accurater Abriß und Ordre der Schlacht beÿ Peterwardein : in welcher durch Beystand des Allerhoechsten unter glorwürdigster Anführung des Pr. Eugeny von Savoyen Hochfürstl. Durchl. die aus lauter Keyserl. Troupen bestehende Armée d. 5. Aug. 1716 den Türckischen Erbfeind, den man auf 200 000 Mann gerechnet, auf das Haupt geschlagen, 30 000 Mann sambt dem Gros-Vezier getoedtet, und das vollige Lager sambt Kriegs-Canzley, Munition, Stücke und Bagage erobert hat. Die mehrern Umstaende nebst Erklaerung der Ziffern und Buchstaben sind in beygehendem gedruckten anzutreffen. Heinrich Ionas Ostertag. Kupfferstecher, excudit Ratisbonae logieret im rothen Han Fig. I

Ratisbonae : Heinrich Ionas Ostertag , Kupfferstecher excudit, [mezi 1717 a 1719]








Logged
Dreadnought
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 25 292



« Reply #26 on: February 07, 2019, 01:11:51 pm »


Predavanje Dr. Ognjena Karanovića, istoričara, stručnog saradnika Matice Srpske, održano u Kulturnom centru Novog Sada pre tri godine kada je obeleživano 300 godina od Petrovaradinske bitke.





Logged
Dreadnought
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 25 292



« Reply #27 on: March 13, 2019, 09:19:05 am »


Quote
Na prostoru od Vezirca do Petrovaradina, 5. avgusta 1716. godine odigrala se jedna od odlučujućih bitaka tokom Austrijsko-turskog rata 1716. - 1718. godine. Austrijska vojska (oko 76.000 ljudi) pod komandom Eugena Savojskog porazila je dvostruko brojniju vojsku (oko 120.000 ljudi) predvođenu velikim vezirom Damad Ali-pašom.

Na Vezircu je bio razapet šator velikog vezira iz kog je on komandovao bitkom. Veliki vezir je u toku bitke bio ranjen i ubrzo je umro a kasnije je sahranjen je u beogradskoj tvrđavi. Ovo brdo je po njemu i dobilo ime Vezirac. Osim ovog, mnoga brda u okolini nose naziv kao sećanje na tu bitku (Puckaroš, Zanoš, Karagač, Alibegovac i Tatarsko brdo).

Na Vezircu je 1902. godine podignut spomenik u sećanje na ovu bitku. Spomenik je nakon Drugog svetskog rata bio zapušten sve do 2006. godine kada je prostor oko njega uređen pred obeležavanje 290 godina bitke.

izvor


Fotografija spomenika od pre II Sv. rata, teško oštećena vlagom.

Skeniranje je jedini način da ostane sačuvana, već posle ovog skeniranja je nekoliko % manje vidljivo.



* vezirac.jpg (1921.34 KB. 2584x3983 - viewed 17 times.)



Logged
Pages:  1 [2]   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.02 seconds with 24 queries.