ЈРМ - мање познати детаљи

[Kuzma®]

Да ли је тачно да је прва цифра у броју војне поште имала везе са врстом јединице или објекта?

Negde je bilo reci o brojcanim oznakama vojnih posta i doslo se do zakljucka da nije postojao neki poseban sistem po kome se odredjivala ta oznaka za razliku od VES-ti (kod mnogih uobicajeno VES-ova). Cak se iz broja vojne poste ne moze zakljuciti ni sira geografska lokacija a o samoj nameni jedinice tek nema ni govora. Zakljucak je da su te oznake takve kako bi zbunili neprijatelja i kako bi on morao da angazuje vece obavestajne potencijale da provale sistem.  

[Solaris]

Svasta se pronadje po netu.  
Slicne price mi je pricao prijatelj koji je sluzio na o. Smokvici (baterija) ali nije se nesto zalio.  
Raspasoj bi nastupio posljepodne kad ode oficir i vikendom.

86/87 godine
82. klasa JRM
Pula(Muzil) -Šibenik(Tamo gdje je snimljen film"Kako je počeo rat na mom otoku")

U Puli smo jebali ježa u leđa poslje je bil "raspašoj" ,trava,pijandurenje,ribarenje...

Javite se članovi "CANABIS KLUBA MINERSKA"

Link

poz.

[jovokraken]

Ето ти сад. Па то значи да је раније било још горе??

Током мог боравка на Минерској није било таквих.

[ViribusUnitis]

JNA je bila velika organizacija, veliki mehanizam, veliki aparat, a svaka takva organizacija neminovno postane birokratizirana i događaju se propusti u sistemu. Ako imamo na umu prirodu birokracije koja funkcionira po inerciji, onda se situacija na Minerskoj čini realnom. Uzmimo u obzir da je vojni birokratizam još inertniji i da se teško pokreće. Nije isključeno da su više komande znale za to stanje, ali su odlagale suočenje sa situacijom. JNA je u pravilu bila efikasna i dobro je funkcionirala sa stanovišta upravljanja, što ne znači da nisu postojale ovakve sive zone. Pričali su mi mornari moje generacije (u JNA 80/81) da je na Prevlaci, na primjer, bio nered, da su stražari po ljeti bili u gaćama pa onako goli nosili uprtače.

[dzumba]

Јовокракен је мало претерао у опису стања објеката и осталога. Он није схватио или није хтео да схвати први пасусу из мога претходног поста. Неће бити да је то баш тако изгледало јер објекти сада (руинирани) изгледају боље него у опису Јовекракена. Наравно, сада сам и ја претерао (у претходној реченици) да бих био пластичнији. Дакле, ако је Јовокракен желео да да одушка својој уметничкој души успео је. Али, ако је хтео да да опис објективног стања Минерске, поготову Морнарице и ЈНА у целини погрешио је. Нити је био свугде у свако време на свим тим објектима (Минерској), нити је имао баш све информације да би доносио коначан суд. То што је написао је написано из визуре једног морнара и ништа више од тога.

Још једном подвлачим да то што он није знао и то што сада у опису понегде драматизује стање, не значи да стање није било лоше (мерено у односу на друге јединице РМ и ЈНА). Шта више уверен сам да није било добро.

[ssekir75]

па јово и рече да је у пули и паниковцу било све као што бог заповеда, да само у минерској није ваљало.

[jovokraken]

Али... Баш јесам имао увид у све што се дешава на Минерској.

Иако је комплекс велики, све се дешава у тој управној згради. То је ограничен и релативно мали простор у коме се ништа није могло успешно сакрити или закључати.

Напоменуо сам да су накнадно, када сам ја већ напустио Минерску и отишао на Паниковац, поставили нов под, окречили зидове, офарбали дрвенарију и устаклили прозоре. То је било осам месеци након мог доласка. На сликама се види управо тај замењени под.

Може се закључити да је било и накнадних преправки, видим да су пробили још једна врата и додали два прозора на трпезарију, али то је ирелевантно јер се десило у неком каснијем периоду при чему је такође непознато ко се тиме бавио. Видљиво је да је данас зграда лишена свега што се могло однети и продати.

У опису спаваонице сам био јако штур, без неких посебних детаља, јер није имало светла и те остале појединости сам видео тек следећег дана, тако да је опис спаваонице прилично уздржан али и више него довољан. О купатилу нисам написао ни једну једину реч, зар не? Тако је боље.

Нема сврхе бранити нешто што се не да одбранити, а истовремено нема сврхе уверавати онога ко је већ одлучио да неће бити уверен. Сходно томе, стање које сам затекао на Минерској је директна последица немара ЈРМ у тој позадинској бази, а опет, имајући у виду временску дистанцу и догађаје који су се одиграли, не може се доказати и приказати стање у поменутом тренутку.

Претпостављам да је већина средстава била исправна јер су била јако једноставна и нису се много мењала још од 19. века.

Намера ми је била да верно опишем оно што сам видео и доживео, без дисторзије која би могла бити изазвана мојим гађењем и индигнацијом према лицима одговорним за описано стање.

Свака организација која је успостављена на принципима који су засновани на хијерархији и субординацији увек има одговорно лице за сваку појаву која одудара или је у супротности са принципима на којима је иста организација успостављена.

Колико ја сад могу да закључим, одговорно је неко НН лице.

У реду, сада то није ни важно.

На самом почетку сам поменуо и овакве ситуације те је ова дискусија на неки начин и очекивана.

[lovac]

U toku T11, sve mine iz HR (minerske) su doveževe u Boku, i istovarene na obali Luštice od Pristana do Rakita. Bilo ih je blizu 2000 (možda i više), i odatle je većina otišla u rashod.

Video sam ih kada su stizale i hodao među njima najmanje 2 godine, jer su bile poslagane na obali mora, nezaštićene, na otvorenom prostoru.
Ne ulazim u diskusiju o stanju u Minerskoj, ali se na osnovu tehničkog stanja pristiglih mina ne bi moglo reći da je u jedinici koja ih je održavala bio haos, kakav kraken opisuje.
Takav haos u disciplini (i svemu ostalom) mora da se oslikava i na stanju tehničkih sredstava koja su bila uskladištena u toj jedinici. To je neminovno.

I još jednom naglašavam: poznavao sam majstore koji su odavde iz Boke odlazili u Šibenik na tehničke preglede uskladištenih mina, i niko od njih nije pričao o haosu, kakav spominje jovo.

[jovokraken]

Да. Неке ствари се никада не мењају.

Поменуо сам да сам у магацинима Минерске налазио мине из периода пре Првог Светског рата које су биле сасвим исправне. Да ниси нашао коју? Могле су остати ускладиштене деценијама и ништа не би утицало на тело мине. колица на којима се налазио сидрени механизам су имала своје металне точкове тако да их нисмо котрљали, а ипак сам се понекад осећао као Сизиф.

"У Нигерији пада киша што значи да на северу, у Либији, пада снег." је потпуно исти пример погрешне импликације.

Нити је ко покушавао да оштети неку од мина нити га је то занимало и не чуди ме што су тела мина била у добром стању. Мине су ишле у радионице на основу документације о периодичном прегледу и одржавању. Након тога, опет назад у складиште у току истог дана.

Нећу се бавити тиме ко и како може да поквари челичну лопту, већ нечим другим.

Приметио сам да је сасвим уобичајена, скоро обавезна, особина лоших официра била да увек указују на нешто што је по њиховом мишљењу погрешно, неисправно или нетачно, при чему никада нису покушавали да исту енергију усмере на трагање за начином да се нешто побољша, исправи или бар уреди, што се могло приметити код добрих официра. Велика и опасна грешка и једна лоша особина коју сваки човек мора да избегава.

Да.

Би то некако почетком лета, и на Паниковац нам дође дежурни базе, поручник, би нешто намрштен. Било је око 11 сати увече и очекивали смо да ће да обиђе стражу и томе слично, али је он журним кораком прво обишао клозет. Видимо да њега стража и не занима, већ он уђе у учионицу и затекне двојицу како играју шах. Поче нешто о повечерју, али су ова двојица била у саставу страже, и треба да буду будни. Онда, зашто нису у стражари, али у тој малој просторији је била сошка, телефонска централа, сандук муниције, једна столица и ништа више те се у њој није могло ни боравити. Како није нашао ништа за шта би се ухватио, пита он ко је најбољи шахиста, а ова двојица показаше на мене. Помислих, шта има везе, партију-две па ће да иде. На почетку он мене упозорава да има неку категорију на шта се ја сетих да сам то освојио још као основац. Почнемо да играмо, кад ли у трећој партији приметим да он отприлике покушава да ме победи. После пете партије се већ и зацрвенео, али је променио приступ и покушавао да ремизира. Додуше, неуспешно. Неко у ходнику рече да бих ја могао да играм и са стражарског места, а овај тек ту одустаде.

Е ту сам стварно направио грешку. Бар три пута недељно су дежурни базе долазили на Паниковац да играју шах и требало је да прође месец дана док нису одустали. Освојили су укупно 0 (нула) поена. ЈРМ је ту претрпела тежак пораз.

Реакције су им биле различите. Морам рећи да су махом били добри људи и стабилне личности, али и да је било оних који то нису.

На Паниковцу нису нашли ништа неисправно. Једино нам се није примило цвеће како треба и пола се посушило.


А до када сте држали та средства на небезбедан начин? Штета за АИМ.

[jovokraken]

Из целог ВПС Шибеник јавио се само "бродарски", а и он је био на Кулинама. Ценим да се није много завлачио по удаљеним деловима позадинске базе.

Споља посматрано, Минерска је изгледала много боље него морнаричко-техничка радионица на Мандалини. Празан док, складишта, у позадини четинари, рибарске кућице и то је отприлике све што се да видети. Посматрањем се није могло уочити ништа посебно.

Минерска је увек имала дежурног официра. Било је разних, и сви су били незаинтересовани и мрзовољни, јер су морали да буду присутни до следећег јутра, и дизања заставе. Најчешће су били неприметни, нису ни излазили из канцеларије/собе у којој су имали и телевизор и електрични решо на којем су кували кафу и чај. Значи као да нису били ту.

Управна зграда је имала два улаза тако да би евентуални посетиоци, чим би кренули степеницама наставили да се држе гелендера и тако завршили право у канцеларијама. Ваљда неки атавизам, кад се ухвати не пушта док се не попење до врха дрвета, овај, степеништа.

Кантина је била црна рупа у црној рупи и потпуно незанимљива за мене осим ако нисам тражио чај што би посебно изнервирало кантињера, али му то није помагало. Сокови су били стари толико да се нису могли попити па их нико их није ни пио а нови нису ни долазили. Ту се играо покер, и стално су падале оптужбе о варању на картама што је доводило до разних ситуација, а убрзо је постало јасно зашто је каса кантине у минусу. Под је био у сличном стању као и под трпезарије. Посетиоци нису улазили у кантину, једну просторију од отприлике 15-16 квадратних метара. У ствари, у кантину није улазио нико осим, да тако кажем, морнара.

Изненадио сам се када сам прочитао да се Минерска помиње као "канабис клуб", и то у периоду 86/87 године, а ни то није могло преко ноћи. Закључујем да је такво стање дуго трајало.

Како нико није био забринут безбедносном ситуацијом? Немогуће је да нису знали, при чему мислим на оне чији је посао обухватао такве ствари.

Да ли је могуће да на форуму нема баш нико из ВПС Шибеник и да баш нико осим мене није био на Минерској, макар и у посети?

Покушавам да мало употпуним слику, али не иде.

[jovokraken]

Владимир Батрић.

Да напишем док нисам заборавио. Сад ми рекоше.

[jovokraken]

Него, нешто ме занима, ако има ко да објасни.

По ВЕС-овима постоје наведени неки захтеви које војник, односно морнар мора да испуњава да би могао да добије распоред у неку јединицу.

Ко је и како одређивао у коју јединицу ће ко бити упућен? По персоналним картонима, одока, на број, како је то ишло?

И у прекоманди пола није знало да плива.

Једно поподне, шеткам се поред старе монтаже на Паниковцу, и видим наше "пецароше" како меркају има ли рибе. Претходни дан је баш дувало и вода је била веома бистра тако да се до одређене дубине могло видети има ли шта. Иначе, пецало се на писмен начин, на оловку. Закачи се струна, намота и на други крај струне ставе удица и импровизовани пловак, а може и без пловка, преко прста. Летње време, сви смо у бермудама и мајицама.

Имали смо једног са катуна на албанској граници, како је њему стигао позив за војску, никако ми није било јасно. Звали смо га "куј". Како год да му се обратиш, каже ти "куј", и био је стална мета несланих шала његових сународника који су се њему обраћали са "катундар" што овоме није било по вољи. И баш се тај "куј" нагне да гледа у воду, кад ли један његов дође на паметну идеју да га шутне у најистуренији део тела у том тренутку, и нормално, "куј" бућне у воду. Прође пар секунди и постане јасно да "куј" не зна да плива, а не зна ни овај из Ђаковице који га је и гурнуо у воду.

Ту су реакције без размишљања, скачи, вади, батрга се. Видим, нагутао се воде, кашље, али мрда. Није опасно, мрнџа нешто. Кад ли га ето овај брачанин, види мене скроз мокрог како седим на битви и овог како лежи, пита шта је и ја му кажем.  Хоће да бије овог "шаљивџију" и тачка. Једва сам га одвукао. Није био проблем овог упљескати, него је био проблем кад му дамо муницију.

После су они то сами решавали на свом језику а ја се нисам даље мешао.

Да је било зимско време ко зна шта би било. 

А за наше ВЕС-ове пливање је било посебно наведено као обавезно.

[Kuzma®]

 Vojnoevidencionu specijalnost (VES) je odredjivao i nekada i sada Vojni odsek na osnovu plana popune jedinica rezervnog sastava na teritoriji za koju je Vojni odske nadlezan. Postoje i postojala su uputstva sa kriterijumima za odredjivanje VES-ti. To je pretezno bilo moguce ispostovati ali nekada su postojali i izuzeci. Primera radi nekome odrede VES rukovaoca inzinjerijske masine a on kasnije ne prodje odgovarajuci lekarski pregled (sada se taj pregled radi pre odlaska u vojsku). Takvima se menja VES i obucava se za neku drugu specijalnost u rodu.
Osim toga ranije se u drugoj polovini vojnog roka vrsila obuka za dopunsku specijalnost. Ova specijalnost je odredjivana u jedinici ali je svakako bila u nekoj vezi sa osnovnom VES-ti.

Kada je u pitanju mornarica mislim da je to malo drugacije funkcionisalo posto je bilo mornara iz svih krajeva Jugoslavije a bas nesto nisam siguran da su postojale mornaricke jedinice rezervnog sastava izvan Dunava, Save i naravno Jadrana.

[mandalina]

Vojnoevidencionu specijalnost (VES) je odredjivao i nekada i sada Vojni odsek na osnovu plana popune jedinica rezervnog sastava na teritoriji za koju je Vojni odske nadlezan. Postoje i postojala su uputstva sa kriterijumima za odredjivanje VES-ti. To je pretezno bilo moguce ispostovati ali nekada su postojali i izuzeci. Primera radi nekome odrede VES rukovaoca inzinjerijske masine a on kasnije ne prodje odgovarajuci lekarski pregled (sada se taj pregled radi pre odlaska u vojsku). Takvima se menja VES i obucava se za neku drugu specijalnost u rodu.
Osim toga ranije se u drugoj polovini vojnog roka vrsila obuka za dopunsku specijalnost. Ova specijalnost je odredjivana u jedinici ali je svakako bila u nekoj vezi sa osnovnom VES-ti.

Kada je u pitanju mornarica mislim da je to malo drugacije funkcionisalo posto je bilo mornara iz svih krajeva Jugoslavije a bas nesto nisam siguran da su postojale mornaricke jedinice rezervnog sastava izvan Dunava, Save i naravno Jadrana.

Pa jasno! Ko je odslužio mornaricu zano je sve ostalo oko vojske. Pa ma baš sve! Zato su u mornaricu uvjek slali najjače i zdrave te pametne momke. Mi smo bili razporedivi na sve dužnosti. A ma baš sve!

[Milan (longtrip)]

Ne znam baš da li je sve tako.Evo na primer, svi smo imali klasičnu pešadijsku obuku, razlika je samo u vremenu kada smo bili u vojsci. Neko je imao skraćenu kao ja jer se završavao poslednji čin predstave SFRJ. Po vesu-u brodski motorista, neko je bio palubarac...Mogu da zadužim čamac i papagaja da stražarim po Skrapežu ( reka u Zapadnoj Srbiji). Ili kao i svi drugi koji su prošli pešadijsku obuku , da budem raspoređen koje kuda.