PALUBA
January 16, 2021, 10:40:22 am *
Welcome, Guest. Please login or register.
Did you miss your activation email?

Login with username, password and session length
News: Za sve probleme prilikom registracije obratite se mailom na broker824@gmail.com
 
   Home   Help Login Register  
Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages: [1]   Go Down
  Print  
Author Topic: Nastanak Tu 4 - kopiranje Boeing B 29 Superfortes  (Read 466 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
kosta1961
Prijatelj foruma
stariji vodnik I klase
*
Offline Offline

Posts: 963


« on: November 26, 2020, 04:22:57 pm »

Prvi Sovjetski teški bombarder je bio kopija B29.Ovaj Američki avion je u 2S.R.bio najbolji u svetu u svojoj klasi. Bio je vrhunac u vazduhoplovnoj tehnologiji tog vremena.Mogao je da leti na velikim visinama,brz kao lovac,nosi ogromnu količinu bombi i imao veliki radijus.

Idejni projekat ,"model 341", je fabrika Boeing predstavila vazduhoplovstvu SAD još 1940g.To je ,po konstruciji,trebalo da bude potpuno nov avion,velikih dimenzija,sa turbokopresorom na sva četiri motora i hermetički zatvorenim kabinom pod pritiskom.Do aprila 1941g su napravili drvenu maketu u punoj razmeri.U radu na avionu,sad nazvanom XB-29 ,dodali su pomoćnu jedinicu napajanja i daljinsko upravljanje naoružanjem u turelama.Prvi je poleteo septembra 1942g.Pokazalo se da je to složena mašina koja zahteva istovremeni rad puno agregata i uredjaja.Ipak Boeing je dobio da radi seriju od 250 aviona koja je počela aprila 1943g.

Prva informacija o novom ,savremenom avionu je u SSSR prispela preko E. Rickenbacker-a ,koji je bio u poseti.Iako je on bio savetnik Ruzvelta,za domaćina mu je dodeljen mladi kapetan Smoljarov,koji je dobro znao engleski.Sovjeti su bili u nedoumici,da li da mu domaćin bude neka visoka ličnost iz Vlade,ili neko njegovog ranga.On je u 1s.r. dobio čin kapetana pa su odlučili da mu dodele domaćina njegovog čina.

Njih dvojca su obilazili vojne zavode,fabrike i aerodrome.U razgovoru je gost pomenuo rad na novom avionu B 29 ,bombarderu visokih performansi.Kada je Rickenbacker otišao,mladi kapetan je sastavio izveštaj u kojem je pomenuo i razgovor o B 29.Ovo je izazvalo veliko interesovanje pa je jadan Smoljarov išao na iscrpni raport,šta je sve gost rekao o novom avionu.Posle su Sovjeti svim kanalima,zvaničnim i nezvaničnim ,pokušali da saznaju što više.

General Bejajev ,rukovodilac Sovjetske vojne misije u SAD,je jula 1943g pitao da li je moguće da preko  Lend-Lease  dobiju avione - P-38,P-47,B-24 i B 29.Od svih su dobili samo  tri P-47.Onda su maja 1945g tražili 120 aviona B-29 za rat protiv Japana.Opet nisu dobili.

Ipak Sovjeti su imali tri B-29 u to vreme. Amerikaci su bombardovali Japan sa ovim avionima.Neki su bili oštećeni od PA ,i vraćali se u svoje baze.Ali pet komandira letećih tvrdjava je zbog oštećenja odlučilo da nastave let i slete u SSSR,(iako su dobili naredjenje da to ne rade).Prvi je sleteo 29 jula 1945g na aerodrom  Центральная-Угловая nekih 30km severno od Vladivostoka.Avionu je bio oštećen motor i on je ušao u vazdušni prostor SSSR-a.Tu su ga presreli lovci pomorskog vazduhoplovstva i sproveli do aerodroma.To je bio B-29-5-BW i pripadao je 771 eskadrili ,462 bombarderske grupe.Imao je broj 42-6256 i naziv "Ramp Tramp",komandir kap. Howard Jarell.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
"Ramp Tramp" nakon sletanja na dalekom istoku

Po važećem sporazumu ,SSSR-Japan o neutralnosti, avion i posada su internirani.Avion ostaje na aerodromu a posada je odvedena u vojno odelenje gde će biti sprovedeni u poseban logor za Amerikance u Srednjoj Aziji.

Drugi je pao u okolini Habarovska 20 avgusta 1944g.Njega su oštetili pri napadu na železaru ,toliko da  komanir R. McGlynn nije mogao drugo neko da nastavi pravo.Jedva su stigli do reke Amur gde je komandir naredio da svi iskoče.Svi članovi posade su se uspešno prizemljili,a avion se srušio u reon grada Habarovska.Njegovi delovi i dalje leže u Tajgi.To je bio B 29-1-BN ,br 42-93829(ili 42-9329) iz 395 eskadrile ,40 grupe.Imao je ispisano ima "Cait Paomat II"

Naredni B 29-15-BW  br.42-6365 je 11 novembra 1944g sleteo na aerodrom Центральная-Угловая.On je u napadu na Japan upao u tajfun gde ga je udario grom.Avion je vrlo malo oštećen ,ali posada gubi orjentaciju.Sa ostatkom goriva stižu do obale gde ih presreću i sprovode do aerodroma.Na boku je imao napisano  "General H. Arnold Special" iz 794 eskadrile ,486 grupe.

Četvrti je sleteo 21 novembra 1944g.To je B 29-15-BW poručnika Mikisha(ili Miklisha) br,42-6358.Njega su u napadu na grad Omura napali japanski lovci i oštetili jedan motor.On je nastavio do obale gde su ga dočekali sovjetski lovci.On je na boku imao ispisano "Ding Hao".

Bio je i peti ,koji je sleteo u SSSR. Ovaj avion su morali da vrate.Naime to se desilo 29 avgusta 1945g ,kada je SSSR objavio rat Japanu,pa više nije važio  ugovor o neutralnosti.Avion se pojavio iznad aerodroma Kanko,i odmah ga je presrela dežurna para Jak-9 ,14 avio puka Tihookeanske flote.Lovci su ga napali i oštetili levi krajnji motor,pa je bombarder sleteo .Ne znaju se podacio o njemu.

Dakle imali su nekoliko aviona,i vrhovna komanda je izdala naredjenje da se izvrši detaljna analiza i izučavanje aviona.Na dalekom istoku nije bilo nikog ko je poznavao Američku tehniku i da zna engleski jezik .Zbog toga su morali da  dodju sa zapada SSSR-a.Poslato je nekoliko inženjera iz naučno-istraživačkih instituta i dva pilota iz crnomorske avijacije koji su leteli na A20.Ova grupa je samostalno osvojila avion(koristili su dokumentaciju nadjenu u avionu),pa su posle nekoliko rulanja i zatrčavanja na aerodromu i poleteli početkom januara 1945g .Koristeći rečnike preveli su sve natpise i prelepili na ruskom.

Januara 1945g počinje plansko izučavanje aviona.Dva su se nalazila u vazduhoplovstvu tihookeanske flote,a jedan u novoformiranoj 35 eskadrili za daleke letove.Ona je formirana za B-29,i ubrzo su u njoj bila dva i jedan B-25.Letove su imali sa aerodroma Romanovka,koji je izabran jer je u velikoj ravnici.Navodno za upoznavanje sa avionom je trebalo dva dana.Koristili su nekoliko rečnika.Već posle deset dana leteli su samostalno.

Ispitivanja su nastavljena do juna 1945g.Uspeli su da saznaju osnovne podatke o avionu.Podaci su bili manji nego što su predstavila uputstva.Na primer,brzina nije prelazila 580km/h,a do 5000m je stizao za 16,5 min.Uzimali su u obzir da avion nije nov i da je prošao remont.Izvršeno je nekoliko dalekih letova sa ciljem bacanja bombi.Uskoro su preleteli za Moskvu na aerodrom Izmailovo.Tu je bio puk mornaričke avijacije koji je obavljao tranasport i eksperimentalne letove za potrebe mornarice.Iako je pista bila nešto kraća ,pilot je uspešno sleteo.Ubrzo su i druga dva aviona stigla na aerodrom.

Izveštaje koje su slali ispitivači su pokazali da je avion izradjen od lakih aluminijumskih legura,deo sa posadom je pod pritiskom,daljinski upravljivo naoružanje,motori sa turbokompresorom,savremen nišan za bombardera(Norden bombsight),radar,elektronika,novi savremeni instrimenti.Sve ovo je bilo novo za Sovjetsku avio industriju.
Ubrzo je jedan B-29(br 42-6256) po naredjenju komandanta avijacije za daleke letove preleteo na aerodrom Balbosovo kod grada Orša.Tu je baziran 890 puk koji je u svom sastavu imao američke teške bombardere ,koje su Sovjeti zaplenili u Evropi.On je raspolagao sa 12 B-17 koje su piloti već osvojili.Smatrali su da su sličnih tehnologija jer ih je proizvela ista firma Boeing. B-29 je u ovom puku leteo skoro ne izmenjen,sa sve natpisom na trupu "Ramp Tramp",

Ni ovde nije ostao dugo jer se već razmišljalo o mogućnosti kopiranja aviona.Razlog- postalo je  jasno da je avion veoma uspešan.Ako bi to uspeli ,imali bi odličan bombarder,i izbegli bi dugotrajan rad na izradi nove mašine.Prvo pominjanje kopiranja B-29  je bilo 25 maja 1945g kada je aviokonstruktor V.M.Mjašičev pisao komesaru avioindustrije,da svu dokumentaciju(crteže) može završiti OKB(опытно конструкторское бюро) №22 zavoda koji je tenutno slobodan posle rada na Pe-2.Ideja je bila da se na avion stave domaći motori  AŠ 72 i topovi B-20.U knjigama štampanim na zapadu stoji da je kopitanje naredio lično Staljin.

Ipak zadatak kopiranja je predat poznatom OKB A.H.Tupoljeva.Avion je dobio radnu oznaku B-4(bombarder četvoromotorac).Rešenje o ovome je doneo Državni komitet odbrane (pod predsedavajućim I.V.Staljin) 6 juna .Ono je glasilo"Glavni konstruktor Tupoljev da odmah pristupi izradi crteža,tehničke dokumentacije za avion B-4 i da ovo bude prioritet za № 156 zavod" .Pored toga naredjuje se zavodu № 22  da pruži pomoć №156.Dalje se navodi koje fabrike i instituti moraju učestvovati .

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Naredjeno je da Tupoljev rastavi avion na delove i agregate,odredi teoretske obrise,skine opremu i da je preda odgovarajućim zavodima.Zapravo treba da preda načelniku instituta aviomaterijala Tumanovu koji će izvršiti izučavanje svih instrumenata i predati odgovajajućim zavodima na prizvodnju.Potom načelniku centralnog instituta avionskih motora Polikovku koji će organizovati izučavanje motora i elisa i doratiti motorske delove za novi motor AŠ 73 sa turbokompresorom.Pa načelniku centalnog aerodihidrodinamičkom institutu Šiškinu koji će izučavati aerodinamiku i čvrstoću  aviona.Načelniku naučnog instituta za opremu i instrumente aviona Petrovu koji će izučiti svu opremu i pripremiti je za proizvodnju u odgovarajućim fabrikama.

U svakom slučaju naredjenje je bilo da avion B-4 mora da bude završen i krenu ispitivanja do juna 1946g.On je morao da bude isti kao B29 do najsitnih delova izuzev motora AŠ-73TK (sa kopiranim turbokompresorom),naoružanja (umesto mitraljeza -topovi NR-23),akumulatora,opreme za indetifikaciju "svoj-tudj",i mora imati bolju kratkotalasnu radiostanicu.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
B 29 "358" na Moskovskom aerodromu ,leto 1945g

Proizvodnja je poverena zavodu №22 u Kazani,gde je zaustavljena proizvodnja dvomotornih bombardera P-2 i prekinut rad na  opitnom primerku četvoromotornog bombardera "64" Tupoljeva.U cilju što boljeg i bržeg rešavanja posla ona tri B 29 su dodeljeni - № 42-6256 za montažu motora AŠ 73, № 42-6365  je rastavljen za pravljenje crteža delova a № 42-6358 je ostavljen kao etalon.Sva tri su dobili brojeve kao poslednje tri cifre koje su imali ranije- 256 ,365, 358.Napisani su na vertikalcu malo iznad originalnih ,ali mnogo krupnije.Na mestu američke oznake na trupu ,nacrtane su velike crvene petokrake.

Avion № 365 je tokom noći 10/11 jula preguran u veliki hangar na Centralnom aerodromu kod Moskve.Posle pregleda Tupoljeva sa svojim saradnicima ,odmah su počeli sa rastavljanjem , merenjem i izradom skica.Posao je bio spor i sistematičan.Svaki skinuti agregat i uredjaj je izučavala posebna ekipa konstruktora i tehnologa.Svaki deo je označen  izmeren,sniman fotoapratom i na kraju radjeni crteži.Sve njegove veze (sajle,hidraulika i dr.) su označene.Zatim su predati timu inženjera na rastavljanje i analizu.Vršene su i spektralne analize ,da se utvrdi od kakvog materijala je napravljen.Napravljeno je nekoliko desetina hiljada crteža.

Zanimljivo je da su ispod sedišta bombardera pronašli ploču sa natpisom"Na zahtev radnika Boeing,Vinčita,Kanzas ovaj B 29 nosi ime General H.H. Arnold".Ova ploča je bila uspomena na inspekciski obilazak generala fabrike 1942g.Nju je uzeo jedan od stručnjaka koji su radili na avionu Leonid Kerber.On ju je kasnije dao sinu kolege Boris Sauke,koji navodno živi u Vladivistoku.To je jedini trag o postojanju aviona.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Rastavljanje aviona B 29 №.42-6365

Pokazalo se da se tehnička rešenja i materijali od kojih su napravljeni delovi razlikuju od Sovjetskih.Razlika je bila i u načunu izrade.U jednom izveštaju stoji" sada treba uraditi kolosalni posao,podići vazduhoplovnu kulturu na vrlo visok nivo"Da bi ubrzali rad razmišljalo se o nabavci delova u SAD.Trebalo je nabaviti startere,radiolokacione stanice AN/APQ-13 ,sistem za slepo sletanje,BC-733,točkovi,propeler "Hamilton Standard",ležajevi,svećice za motore i razne druge uredjaje.Iako je nešto od toga kupljeno ,ipak je na kraju je sve to napravljeno i u SSSR-u.Usvajanje novih rešenja i izrada novih uredjaja je postao prioritet i sve je bilo podredjeno tome.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]









* ramp tramp.jpg (126.04 KB, 980x530 - viewed 6 times.)

* crtez.jpg (179.45 KB, 980x689 - viewed 7 times.)

* 358.jpg (37.76 KB, 655x268 - viewed 4 times.)

* rastavljanje.jpg (128.53 KB, 756x440 - viewed 6 times.)

* kabina.jpg (146.48 KB, 600x399 - viewed 7 times.)
Logged
kosta1961
Prijatelj foruma
stariji vodnik I klase
*
Offline Offline

Posts: 963


« Reply #1 on: November 26, 2020, 04:31:24 pm »

Veliki izazov i problem je predstavljala razlika izmedju colovnog i metričkog sistema.Tupoljev je odlučio da ne pretvara sve u metrički sistem jer bi to predugo trajalo.Na primer,izrada aluminijumskih ploča.Debljina aluminijumskih ploča za pokrivanje aviona je bila 1/16 inča.A to je 1,5875mm,što je bilo nemoguće napraviti.Tupoljev je odlučio da pokrivni lim bude debljine 0,8mm do 1,8mm,što je za posledicu imalo pojačanje strukture letelice u nekim oblastima.Ovo je povećalo težinu B-4 za samo 1%.Ovakvi kompromisi su radjeni i u drugim prilikama,električna instalacija,pritisci i sistem goriva.

Pored ovih radjene su neke izmene ,na motorima,radarima,i naoružanju.Od svih je najviše problema pravio motor.Isprva je trebalo da A.Šverdcov replicira motor Wright R-3350  od 2200k.s.Ali to je bilo nemoguće pa su se opredelili za Šverdcov predlog,motor AŠ-73TK ,verziju motora M-71.Iako je imao 2300k.s. u početku je bio neadekvatan.Često se pregrevao i imao probleme sa elisom.Ali je to vremenom rešeno.

 Analizirano je i fotografisano  10 500 delova.Tim Tupoljeva je izradio  40 000 crteža .Pošto se radilo pod pritiskom da sve bude brzo i precizno ljudi su bili iscrpljeni.Navodno ,nisu imali slobodne dane dok se posao ne završi.Bilo je i neverovatnih uspeha.Toropov je dobio zadatak da kopira daljiski sistem za gašenje požara i daljinsko upravljanje topovima.Mitraljesci i komande su bili dalje od topova i imali su male kupole od pleksiglasa.Topovi su bili u malim kupolama i daljinski upravljani.Sam sistem je bio složen jer je preko brojnih prekidača  mitraljezac mogao da puca sa bilo kojim topom.Toropov i njegov tim su uspeli da iskopiraju sistem koji je radio savršeno.Ovo je izazvalo zaprepašćenje kod SAD jer su mislili da takav sistem prevazilazi mogućnost sovjeta.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Sistem mitraljezac(njegovo sedište) i mitraljez.

Pored topova ,sa kojima je imao probleme (koji su zamenili američke mitraljeze),Tupoljev je imao i probleme sa prostorom za bombe,jer do tada tako veliki nije pravljen u SSSR-u.Problem je bio i sa stajnim trapom kao i nemogućnost da se proizvedu velike gume.U ovom slučaju su(kao uostalom i kad nisu mogli da naprave neki složeni sistem) poslati  agenti da ih kupe na tržištu ratnih viškova.
Početkom 1946g  tim Tupoljeva je napravio maketu u punoj razmeri,a 19 maja 1947g je poleteo prvi B-4.Te godine je dobio zvaničnu oznaku Tu-4.Iako je ovaj prvi let bio skoro tajan,svi su ubrzo saznali za njega ,pa su radnici iz fabrike kao i obližnji meštani prisustvovali prvom letu.

Prototip za ispitivanje nije pravljen već je odmah naručena serija od 20 aviona.Dva američka ,koja su preostala,su koristili za obuku pilota i trenažu.Jedan od onih pilota koji su ispitivali ispravnost novih aviona je pričao  da su neki avioni imali greške.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Prvi seriski predati eskadrili

Po njima ,u odnosu na B-29, komande su bile teže,pogotovu po uzdužnoj osi.Da li nije optimalno namešteno,ili je bilo veliko trenje izmedju čaura koje obezbedjuju hermetičnost.Kod prvih aviona su se dešavale nezgode,u jednom od prvih letova ,pilot nije mogao da spusti potpuno stajni trap.Uspeo je da sleti na desnu nogu i polako dotakne krilom zemlju,spasivši i posadi i avion.Drugi je imao požar na motoru.Plašeći se najgoreg naredio je posadi da iskoči .Devet od jedanaest članova je iskočilo,ali požar je ugašen i pilot je uspešno spustio avion.
Avgusta 1947g avioni su učestvovali na paradi,gde su izazvali veliko unteresovanje.Tada je iza tri Tu-4 leteo i Tu-70.

Sudbina tri američka B 29

Avion №358 (etalon) je ostao na aerodromu gde su ga posećivali razni specijalisti,kao što je bila Vojna vazduhoplovna akademija.Pitomce su interesovali  motori i razni uredjaji.Tada su pravili brojne šeme i opise .On više nije leteo.

Rastureni №365 u delovima je odnesen u fabriku u Kazanju.Tu su počeli da ga sastavljaju krajem 1945g.Medjutim sledeće godine je tim Tupoljeva počeo rad na putničkoj varijanti B-4,prvo nazvanim "70",kasnije Tu-70.Da bi ubrzali posao,koristili su neke delove od №365.Odvojive delove krila,motorske gondole(dimenzije sovjetskih i američkih motora na njemu su bile skoro iste),zakrilca,glavne noge stajnog trapa,i rep.Oktobra 1947g avion Tu-70 je bio gotov i počela su ispitivanja koja su trajala do decembra 1948g.Nije radjen seriski jer je industrija bila zauzeta na radu Tu-4.

Jedini primerak Tu-70 je leteo do 1954g gde je učestvovao u različitim eksperimentalnim programima,i prevozio putnike i robu po specijalnim zadacima.Na osnovu njega napravljen je Tu-75 koji je mogao da ponese do 50 padobranaca.Ni on nije radjen u više primeraka.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Najviše je leteo №256.U početku kao avion za obuku posada.Kada je završena serija Tu-4 rešili su da ga koriste kao nosač za eksperimentalni supersonični raketni avion "356"nemačkog konstruktora G.Resinga,U aprilu 1948g doleteo je u fabriku kod Kazanja gde je na desnom krilu izmedju gondola montiran nosač rakete.U toku 1948/49g avion je na jednom od Moskovskih aerodroma nosio "346-I" i "346-II" bezmotorne varijante.Posle ispitivanja B-29 je bio nakratko besposlen,da bi ga koristili u nekim istraživanjma.Iako su zamenjeni motori i neka oprema ,bilo je sve teže da ga održavaju u letnom stanju.Kad su prve Tu-4 ( od 1954g) počeli da otpisuju ,otpisan je i izrezan i №256.

Tu 4 je počeo da se proizvodi 1948g,da bi 1949g fabrike radile punim kapacitetom.Sledeće godine je avijacija dalekog dometa imala devet pukova (svaki sa po 32 aviona).Iste godine je poslata serija Tu-4A u Kinu,što je znatno povećalo njene vazdušne snage.Do Korejskog rata na dalekom istoku je bilo oko 32 Tu-4 koji su imali izvidjačku ulogu.Za vreme Korejskog rata broj aviona se znatno povećao(navodno na 845).NATO mu je dao ima "Bull"

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Jedan od prvih proizvedenih





* mitraljezac.jpg (34.8 KB, 488x361 - viewed 5 times.)

* prvi seriski.jpg (154.21 KB, 980x545 - viewed 5 times.)

* tu 70.jpg (212.31 KB, 980x829 - viewed 5 times.)

* prvi.jpg (93.85 KB, 980x390 - viewed 4 times.)
Logged
kosta1961
Prijatelj foruma
stariji vodnik I klase
*
Offline Offline

Posts: 963


« Reply #2 on: November 26, 2020, 04:36:50 pm »

Čim su Sovjeti napravili atomsku bombu avgusta 1949g razmišljalo se o prilagodjavanju Tu-4 kao nosača.Prvi put je bacio takvu bombu oktobra 1951g.Ovakav razvoj avijacije(kasnije i mlaznih naslednika Tu-4) je izazvao uzbunu u SAD i podstaklo postavljanje raznih odbrambenih sistema duž obale.Sa ovim avionom je počeo rad na punjenju aviona u vazduhu.Na tome se uspelo 1952g kada su punili lovce MIG 15.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Tu-4 su radjeni do 1952g i napravljeno je 847 primeraka različitih modifikacija.Tu-4 bombarder,Tu-4A atomski bombarder,Tu-4KS nosač raketa sa dve krilate rakete .Zatim transporno-desantni Tu-4D i Tu-4T,izvidjač Tu-4R,školski Tu-4UŠS.Potom, komandno-štabni ,za snabdevanje gorivom i neki eksperimentalni.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Drugi seriski Tu-4 (N 220002) verzije Tu-4A nazvan "Atomski"

Transportni Tu-4T je nastao 1954g.On se od bombadera razlikovao jer je mogao da ponese 28 padobranaca u izmenjenom prednjem prostoru za bombe.Postojao je kiseonični sistem za svakog padobranca.Zatim je dobio nosače za kačenje automobila(kao BTR 40),topove od 85mm kao i razne kontejnere.Posle su uklonili pregradu izmedju prednjeg i zadnjeg prostora za bombe.Ovaj prostor je bio pod pritiskom i mogao je da primi 41 padobranca.U isto vreme su mnogi bombarderi(čak 300) prepravljeni da mogu da ponesu padobrance,ali tako da mogu da se vrate osnovnoj nameni.

Razmatrana je i ideja da vuku teške desantne jedrilice,ali se od toga odustalo.Zbog velikih rezervoara za gorivo (spoljnih i unutrašnjih) koristili su ga kao tanker za gorivo,za avione koji su na terenu-pomoćnim aerodromima.Za snabdevanje kiseonikom napravljen je  Ту-4ТРЖК (транспортный резервуар жидкого кислорода)

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Tu 4 za prevoz padobranaca

U vazduhoplovstvu su ostali do početka 60-tih. Imali samo jedan boevi let.Noću 4/5 novembra 1956g(početkom Madjarske revolucije) avion iz 43 vazduhoplovne armije je nosio konvencionalne bombe na Budimpeštu,ali je let otkazan kada je avion bio na nekih 450km od grada.Drugi transportni Tu-4T su na aerodrome u Madjarskoj donosili teško naoružanje i padobrance.Navodno su pucali na njih  i nekoliko je oštećeno.

Tokom eksploatacije  su se često dogadjali kvarovi.Prvo pregrevanje motora,(što se dešavalo i na prvim Američkim B 29),otkazi sistema za odledjivanje i hronični problemi sa stajnim trapom.Pojavom mlazne avijacije Sovjeti su shvatili da je Tu-4 zastareo.To se naročiti videlo u velikim gubicima B 29 u Korejskom ratu.

Četiri Tu 4 sa skinutim naoružanjem je predato 1954/55g Polarnoj avijaciji.Oni su pratili led i delove koji su se odvojili,i snabdevali su naučno ispitne stanice .Leteli su do početka šezdesetih.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Tu-4 u polarnoj avijaciji

Ovaj avion je zamenio Pe-8,IL-4 i B 25 i podigao je sovjetsku avijaciju za daleke letove na novi nivo i inicirao nastajanje strategiske avijacije.Njega su zamenili mlazni Tu-16 i Tu-95.



* tanker gorivo.jpg (44.78 KB, 511x291 - viewed 4 times.)

* drugi ser.atomskiTu4A.jpg (164.2 KB, 980x686 - viewed 4 times.)

* tu4 padobran.jpg (45.06 KB, 610x239 - viewed 3 times.)

* pol.jpg (156.84 KB, 980x601 - viewed 3 times.)
Logged
Bozo13
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 16 216



« Reply #3 on: November 26, 2020, 04:52:10 pm »

Hvala na zanimljivoj temi!

LpB
Logged
Kubovac
Moderator
vodnik
*
Offline Offline

Posts: 369



« Reply #4 on: November 26, 2020, 05:39:02 pm »

Evo da dodam par informacija o letelici TU-4 i pokušaju da se pretvori u lovca-presretača...

Paralelno sa razvojem raketnog sistema PVO "S-25 Berkut", Lavočkin i njegov tim su razvijali i raketu V-V baziranu na "V-300" i nazvana je "G-300". Raketa je sa svom svojom radarskom opremom bila prava grdosija, a čitav sistem raketa i pratećih radara za osmatranje, nišanjenje i navođenje rakete bio je ogroman i težak preko 1100 kg, te ga nije mogao nositi niti jedan lovac tog vremena....

Tada su se dosetili da ga ponese modifikovani bombarder Tupoljev TU-4. Međutim, raketa je imala domet od svega 16,5 km i plafon od oko 20 km. Probano je 10 lansiranja i tek tada je projekat napušten kao "neperspektivan"...

Ipak...Lavočkin je bio uporan i pokušao je naći način da se omogući gađanje na većim daljinama, tako što će se povećati dolet aviona, koji bi nosio 2 rakete "G-300", svaka od po 1000 kg, ali tako da se rakete ispaljuju i navode iz Komandnog centra za upravljanje vatrom na zemlji korišćenjem sistema "Vazduh-1". Letelica je trebalo da dejstvuje na nadolazeće avione na daljinama oko 500 km od aerodroma poletanja. Ovo bi praktično bio neki "hibrid" PVO sistema čiji bi se komandni centri i radari nalazili na zemlji, a avion bio samo "nosač" raketa.
Projekat je nazvan "Kompleks K-15".

U tom smislu je konstruisan avion "Lavochkin LA-250" sa motorom Lyulka A-7F. Između 1956. i 1958. godine konstruisano je 5 aviona koji su napravili 21 borbeni let. Avion je ocenjen kao jako loš, veliki su bili problemi sa motorom koji nije imao dovoljnu snagu, problemi sa hidraulikom i opremom za sletanje. Bilo je i oštećenja prilikom sletanja, ali niti jedan avion nije izgubljen u udesima.
Projekat je konačno napušten 1959. godine, a Lavochkinu je "savetovano" da više ne pravi radarske sisteme i rakete V-V!  Wink

Slika 1: TU-4, prepravljen u lovca-presretača:

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Slika 2: Jedan od modela projektila "V-300" sistema PVO "S-25 Berkut", modifikovanog u projektil V-V, "G-300":

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Slika 3: Sledeći pokušaj je bio sa letelicom "Lavočkin LA-250" kao deo Kompleksa "K-15, koji je trebao nositi modifikovane rakete "G-300", označene kao "275":

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Slika 4: Slika letelice "LA-250" u letu sa raketom V-V "275":

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]




* TU-4 slika 1.jpg (63.37 KB, 640x418 - viewed 4 times.)

* V-V.png (823.94 KB, 3387x2145 - viewed 2 times.)

* 470273_95345867_Lavochkin_La-250_Monino_2008-640x480.jpg (77.82 KB, 640x480 - viewed 4 times.)

* 470273_254256365_La-250 sa 275 missile.jpg (35.89 KB, 771x274 - viewed 5 times.)
Logged
kosmonaut
stariji vodnik I klase
*
Offline Offline

Posts: 1 054


« Reply #5 on: November 26, 2020, 06:22:43 pm »

 
Logged
MOTORISTA
Writer Palube
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 42 570



« Reply #6 on: November 26, 2020, 06:40:14 pm »

Sjajno! Hvala!
Logged
kosta1961
Prijatelj foruma
stariji vodnik I klase
*
Offline Offline

Posts: 963


« Reply #7 on: November 28, 2020, 04:14:16 pm »

Jedan od zarobljenih B 29 je nosio i ekperimentalni avion 346 .On je trebalo da leti brzinom od 2 Maha i na visini od 35000 m.Njega su prijektovali Nemci ( firma DFS  ) još 1944g.Uspeli su da ga naprave ali do kraja rata nije leteo.Nemački inženjeri su 1946g predložili da se nastavi rad na ovom avionu,u cilju ispitivanja reaktivnih aviona i aviona bržih od zvuka.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Ono što je zanimljivo kod ovog aviona je što je pilot bio u ležećem položaju.Inženjeri su tako hteli da trup bude čistih aerodinamičnih linija.U slučaju opasnosti kabina se odvajala od ostatka letelice i pilot je naročitim uredjajem oslobodjen kabine ,pa se spuštao padobranom.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Ispitivanja su trajala od 1949g do 1951g kada je avion uništen u udesu.Letelica je bila manje više uspešna,ali je ostvarila cilj-letela je 900km/h(niko se nije usudio da predje granucu od 1000km/h).Medjutim dokazano je da telo pilota trpi mnogo manje naprezanje tokom leta u ležećem položaju.Mada su se piloti žalili da je to veoma neudoban položaj.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Za svo to vreme je avion nosač bio B 29, Br 42-6256 "Ramp Tramp"


* pilot1.jpg (48.35 KB, 420x255 - viewed 29 times.)

* pilot.jpg (59.7 KB, 395x278 - viewed 29 times.)

* pilot2.jpg (211.67 KB, 800x466 - viewed 3 times.)
Logged
Pages: [1]   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.02 seconds with 24 queries.