PALUBA
November 30, 2021, 01:00:34 pm *
Welcome, Guest. Please login or register.

Login with username, password and session length
News: If you are experiencing problems during registration process, please contact us on jugica011@gmail.com
 
   Home   Help Login Register  
Na forumu PalubaInfo novoregistrovane članove odobravamo ručno, što može potrajati do 24 h
Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  [1] 2   Go Down
  Print  
Author Topic: Operacija 5 topovnjača ili „Šerburška afera“  (Read 9905 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
Љуба
In memoriam
potporučnik
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 2 276



WWW
« on: November 06, 2016, 04:43:38 pm »

Operacija 5 topovnjača ili „Šerburška afera“ kako je Izrael ukrao Francuzima brodove ispod nosa


Operacija „Pet topovnjača“ (מבצע 5 ספינות תותחים, ili na engleskom “Operation 5 gunboats” ) naziv je za tajnu operaciju koju je izvela izraelska obaveštajna služba u Francuskoj kako bi otela pet topovnjača čiju izgradnju je ugovorila izraelska ratna mornarica, a koje zbog embarga nisu sve isporučene jevrejskoj državi.

Naime Izrael je sa Francuskom još pre izbijanja junskog rata 1967 ugovorio isporuku 12 topovnjača klase Saar I. Posao je ugovoren sa firmom „Chantiers de construtctions mechaniques de Normandie“ čiji je vlasnik bio Felix Amioto, a glavni ugovarač sa izraelske strane admiral Mordecai Limon, tada vojni ataše Izraela u Parizu. Radilo se o brzim brodovima dugačkim 45, a širokim 7 m, sa 4 dizel motora „majbah“ ukupne jačine 13.500 KS, i koji su mogli nositi 8 lansera za rakete brod-brod izraelske proizvodnje tipa „Gabriel“ smeštenih u dva lansera na pramcu i 6 na krmi. Ugovorena cena po komadu iznosila je 12 miliona dolara.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


 
Brodovi su bili izgrađeni u francuskom brodogradilištu Amiotu blizu Šerbura. Prvi brod isporučen je Izraelu 1967. Do uvođenja francuskog embarga na snabdevanje naoružanjem Izraela 3.juna 1967, isporučeno je 7 topovnjača, dok je u rukama Francuza ostalo još 5 brodova, koji su bili završeni, ali ne i isporučeni. Izrael je, inače na ime avansa nabavke topovnjača uplatio za brodove blizu 20 miliona franaka.
Operacija izvlačenja 5 „zarobljenih“ topovnjača je bila veoma složena i trebalo je mnogo umešnosti, zananja, veštine, organizacije i koordiniranja velikog broja učesnika, kako bi se izvlačenja topovnjača izvelo. To se nije moglo izvesti bez obmanjivanja francuskih vlasti. Tajna služba, Mosad je odlučila da se Izrael ne sme odreći ovih brodova, jer su oni neophodni RM.
Izraelci su vešto iskoristili mnoge okolnosti koje su im išle na ruke, a pre svega pripremili su posade brodova koje su u Francusku doveli kao turiste. Faktički to su bili pripadnici Ratne mornarice Izraela angažovani u ovoj operaciji. Na svakom brodu bila je posada od 6 oficira i 35 podoficira i mornara. Umešni izraelski operativci odabrali su vreme početka operacije (noć uoči Božića), a stručnjaci RM napravili su rutu plovidbe tako da bi u početku zavarali francusko obezbeđenje luke.

  [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Operacija je startovala odmah posle uvođenja francuskih sankcija. Kako navodi izraelska literatura početkom 1968. godine kada je operacija počela u luci Šerbur nalazila su se 34 pripadnika RM Izraela, već u decembru 1969.godine pridodato im je još 74 pripadnika, a ostatak je prispeo iz zemlje u zadnji momenat. I ova grupa je maskirana, pod vidom turista. Većina je bila smeštena u hotelu „Atlantik“ na obali, a hranili su se u obližnjem restoranu „Tuorville“, tačno preko puta luke, kako bi mogli da posmatraju svoje brodove i imaju ih stalno na oku.
Tajna služba "MOSAD" bila je odlučna da Izrael ove brodove ne sme izgubiti, pa je scenario operacije morao biti sačinjen pedantno i sistematično, sa svim detaljima i svim mogućim alternativnim potezima koji su se mogli preduzeti saglasno situaciji i u pravo vreme.
Bitno je bilo izigrati embargo francuske vlade i njima ispred nosa uzeti sopstvene brodove. MOSAD nije ništa prepuštao slučaju pa je uspostavljena veza i sa pojedinim operativcima francuske kontraobaveštajne službe SDECE, koji su bili pro izraelski nastrojeni, iako je zvanični embargo zabranjivao saradnju dve obaveštajne službe. Osim toga, a kada je za to bilo potrebno u različitim fazama operacije, angažovane su i brojne društvene veze, uključujući tu i pojedine francuske funkcionere.

  [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

MOSAD je zamislio da operacija startuje tako što je operativcima na terenu dat zadatak da krenu u potragu za funkcionerima, političarima i drugim uticajnim ljudima kako bi se što bolje izigrao embargo. Nakon uspostavljanja embarga, francuska vlada je naložila brodovlasniku da povrati primljeni avans poručiocu.
Posle konsultacija oko toka operacije, iskristalisala se ideja, da se neisporučeni brodovi prodaju fiktivno nekoj stranoj zainteresovanoj firmi uz tobožnju saglasnost poručioca što je odmah uneto u plan operacije.
Kao najpouzdanija, odabrana je kompanija „Akers“ iz Osla sa direktorom Ole Martin Sijemom, pouzdanim osloncem izraelske obaveštajne službe. Sa njim je ugovoren modalitet kako da se posao obavi. Firma “Akers” se javila kao posrednik u kupovini pet brodova za račun kompanije „Star Boat Oil Company“ u kojoj je MOSAD imao svoje ljude, a koji su pripremali originalnu dokumentaciju kako bi se potvrdila Akersonova namera.
Naredni potez sastojao se u pregovorima sa brodovlasnikom koji se radovao skorom odmrzavanju kapitala, ukolko bi posao bio ugovoren. Firma Akers je u pregovorima priložila pismo panamske kompanije koja je bila zainteresovana za kupovinu brodova, jer im trebaju baš takva brza plovila, kakva su građena za Izrael i Grčku te kako bi se isti, koristili za petrolejska istraživanja. Jedan od uzroka hitnosti realizacije ugovora, je bio taj, da su im brodovi potrebni jer bi se na njima trebala izvršiti značajna prepravka. Čak je, kao dokaz priložen i nacrt prepravke.
Sledeća stepenica bila je da se potpisani ugovor koji je zaključen 3. decembra 1969. mora dostaviti francuskoj vladi na odobrenje, a komisija Ministarstva dobrane mora doneti rešenje. I tu su izraelski operativci imali uspeha. Uspeli su da obezbede dve veze, dva francuska generala koji su ubrzali da se posao što pre reši. Jedan od generala Bernan Kazal, je čak na brzinu formirao komisiju u kojoj je imao dva svoja čoveka. Komisija po kratkom postupku donosi rešenje o prodaji brodova.
Finale Operacije topovnjače
Završni čin operacije startovao je odmah po dobijanju zelenog svetla francuskog Ministarstva odbrane. Poslednja grupa mornara je stigla iz Izraela veoma brzo, a u javnosti su predstavljeni kao turisti. Grupa je do polovine decembra bila kompletirana. Oni su legalno stavljeni kupcu na raspolaganje pod maskom da su iznajmljeni honorarno od strane kupca. Tako se sada oni sasvim legalno pripremaju za isplovljenje, kupuju se velike količine hrane i druge opreme u bescarninskim prodavnicama, potrebne za dugu plovidbu. Plate se redovno siplaćuju, kao i troškovi smeštaja posade po hotelima. Konačno, sve se završava 22.decembra 1969. godine kada Lučka kapetanija i carina izdaju dozvolu za isplovljenje iz luke prema Severnom moru, s tim da će konkretan datum i čas isplovljenja biti naknadno upisan, što je odgovaralo operativicma.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
 
Nas poslednjem dogovoru operativne gupe, za čas isplovljenja navedena je noć 24/25. decembar tačno u 3 časa izjutra. Ovo je bila mudra odluka, jer su operativci znali, da će u noć uoči božića luka biti u veselom raspoloženju, a veliki broj mornara na pijanci. Posadi brodova je izdato naređenje da se nečujno okupljaju i bez ikakve buke krenu prema usidrenim brodovima. Zvaničnim vlastima prethodno je data informacija da će isplovljenje krenuti posle božićnih praznika kada se smire vremenske nepogode, a koje su zaista postojale. Niko nije ni verovao da će brodovi isploviti po olujnoj noći.
Poslednji potez bio je utvrđivanje rute plovidbe i trase kojom će se brodovi kretati od unutrašnjeg dela luke do spoljašnjeg dela. Brodovi su bili usidreni u unutrašnjoj luci iz koje su mogli isploviti dvema rutama.
Prva je bila normalni pravac ka spoljnjoj luci, između lučkih dokova, zatim pored lanca obalskih utvrda, a odatle pravo u kanal La Manš. Tom rutom obično plove svi brodovi pri isplovljenju. Međutim ta ruta je izložena stalnom osmatranju osmatračnica obalske artiljerije koja je tu bila locirana.

  [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Druga ruta je bila teža i neuobičajena. Ona je vodila iz unutrašnje luke pored tvrđave i ostrvskih stena sa desne strane. Taj prolaz je bio mnogo uži i označen kao opasan jer dubina na dva mesta je bila minimalna za normalnu plovidbu, označen kao zabranjena ruta sa preporukom da je navigatori moraju izbegavati.
Stoga je iz Izraela odlučeno da ranije u Francusku doputuje stručnjak, inače, zamenik načelnika štaba Izraelske ratne mornarice, kontradmiral Beni Talem. Za njega je pripremljen fiktivni ugovor, da vodi suprugu na pregled u Lion. On bi u pauzi pregleda, kao našao malo slobodnog vremena da kao skokne u Šerbrur. Njegov zadatak je bio, da kao odličan poznavalac luke pomogne u određivanju rute plovidbe prilikom isplovljenja.
Odluku o korišćenju težeg puta doneo je vojni ataše Izraela u francuskoj, admiral Limon koji se u noći isplovljenja takođe pojavio u Šerbruru. Njegovoj odluci su se suprotstavili neki oficiri koji su tu rutu smatrali rizčnijom i opasnijom. Admiral je ostao uporan, a kao razlog zašto ostaje pri toj odluci, je naveo veći stepen tajnosti isplovljenja kako niko ne bi pomislio da će brodovi krenuti tuda. Značajno je, da se admiral pribojavao, da bi neko mogao opšti pravac prema severnom moru, da kontroliše posebno, u slučaju da neko dostavi vladi u Parizu zabranu isplovljavanja iz luke. Takođe, imao je na umu, da je čitava operacija zasnovana na obmani i prevari. Posle isplovljenja admiral Limon se normalno vratio u Pariz.
Planeri operacije su predvideli, da im je od momenta isplovljenja potrebno dva dana da pređu 3.000 nautičkih milja do luke u Haifi i da tek po pristizanju obelodane uspeh.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

„Imali smo dozvolu da napustimo luku u Šerburu i mi smo je napustili tri sata ujutro i niko nas u tome nije sprečio“, rekao je komandant eskadre, kapetan fregate Ezra. On je dodao da su se brodovi tokom putovanja do Haife gorivom snabdevali na otvorenom moru, po unapred predviđenom dogovoru i mestima gde su brodovi trgovačke mornarice čekali i dopunjavali ih gorivom. Posebna priča je, kako su prošli Giblartaski prolaz.
Za to vreme u Šerbru, prvog dana Božića kada je otkriveno da su brodovi nestali, nastao je prava uzbuna i međusobne optužbe, a sve je eksplodiralo kada se saznalo za prevaru i da su brodovi završili u Izraelu.
Zvanična Francuska se osetila prevarenom, a predsednik Pompidu, koji je zamenio De Gola na čelu Francuske, naredio je istragu i smenjivanje svih upletenih u ovu operaciju. Iz Francuske je proteran i admiral Limon.
U arapskom svetu, vest o „krađi pet topovnjača“ je odjeknula kao bomba, a saudijski kralj Fejsal je, među svima, bio najoštriji, optužujući Francusku, da je sve znala, za kompletnu operaciju pa da ju je čak i pomogla. Optužbe su išle do toga, da se govorilo i o izneverenoj ljubavi prema arapskoj naciji, zatim da je Francuska napravila konkretne tajne dgovore prema Izraelu, i da će se zbog toga suočiti sa gnevom. Naravno od toga nije bilo ništa, a pristigle topovnjače posle opremanja uzele su aktivnu ulogu u Četvrtom arapskom-izraelskom ratu protiv RM Egipta i Sirije.

  [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Napomena:

Možda ova priča pokazuje i koliko je potapanje razarača INS Eilat ( 21.oktobra 1967., “Battle of Baltim”) od strane egipatskog raketnog čamca Komar-clas sa raketama Styx (SS-N-2), uticalo na preorijentaciju mornarice Izraela da sa razarača pređe na raketne čamce (topovnjače).
Vezano za naoružavanje Izraela francuskim oružjem i tehnologijom, postoje još dva događaja, koja su imala pažnju svetske javnosti.
Prvi je uspeh Izraela sa pribavljanjem tehničke dokumentacije lovca Mirage IIIC, od kojeg je kasnije nastao Dagger, Nesher i na kraju Kfire.
Drugi je neuspeh, sa nabavkom lovca-bombardera (jurišnika) Mirage 5. No o tome u sedećim prilozima.


AUTORI: Andrej Mlakar i Generalštabni pukovnik Ljubomir Savić



* 01.jpg (40.89 KB, 758x530 - viewed 137 times.)

* 02.jpg (28.08 KB, 600x336 - viewed 107 times.)

* 03.jpg (25.52 KB, 600x359 - viewed 93 times.)

* 04.jpg (75.69 KB, 1024x768 - viewed 128 times.)

* 05.jpg (15.32 KB, 411x230 - viewed 507 times.)

* 06.jpg (41.71 KB, 697x483 - viewed 107 times.)

* 07.jpg (128.06 KB, 650x956 - viewed 140 times.)
Logged
Solaris
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 12 051


# proće i ova prehlada


« Reply #1 on: November 06, 2016, 05:10:11 pm »

Interesantna priča, priznajem da prvi put čujem za ovo.
Isto tako, ovako na prvu, djeluje mi kao namještaljka da se Izraelu isporuče završeni i plaćeni brodovi.
Ali ko zna. Sve je moguće.

poz.
Logged
kumbor
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 15 900


« Reply #2 on: November 06, 2016, 06:27:48 pm »

Ovom plovidbom od Šerbura do Izraela su francuski Combattante II brodovi pokazali odlična maritimna svojstva i veliki doplov. Ispravka, iako su građeni u Šerburu, projekat je lurssenov.
« Last Edit: November 06, 2016, 06:50:45 pm by kumbor » Logged
MOTORISTA
Administrator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 55 981



« Reply #3 on: November 06, 2016, 07:44:08 pm »

Sjajno! Evo dve fotke tih brodova.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* Miznak1970.jpg (248.24 KB, 1293x690 - viewed 133 times.)

* HN-INS-Mivtach-1.jpg (625.14 KB, 2591x1667 - viewed 167 times.)
Logged
lovac
Stručni saradnik za brodska oružja i sisteme
kapetan fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 7 276


« Reply #4 on: November 06, 2016, 08:27:29 pm »

Prvi put čujem za ovu priču!

Svaka čast MOSAD-u, ali ispada da su svi slepi i glupi, samo oni mudri, lukavi i vešti.
Verujem da operacija ne bi uspela bez gomile para, kojima su potplaćeni svi nadležni u Francuskoj, koji su mogli uticati (i pozitivno i negativno) na ovako smeo poduhvat.
Logged
kumbor
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 15 900


« Reply #5 on: November 06, 2016, 08:32:27 pm »


Dva su prodata Čileu 1988., a poslednji iz sastava izraelske mornarice povučeni su 1994.
Logged
Љуба
In memoriam
potporučnik
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 2 276



WWW
« Reply #6 on: November 06, 2016, 08:57:29 pm »

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Љуба


* SAAR_class.jpg (244.81 KB, 615x920 - viewed 187 times.)
Logged
Љуба
In memoriam
potporučnik
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 2 276



WWW
« Reply #7 on: November 06, 2016, 09:09:12 pm »

Druga i treća modernizacija osnovne klase SAAR
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Љуба


* SAAR_2&3class.jpg (362.49 KB, 691x1449 - viewed 129 times.)
Logged
HrcAk47
vodnik I klase
*
Offline Offline

Posts: 688



« Reply #8 on: November 06, 2016, 09:57:13 pm »

Zamislite kolki bi belaj bio da su Rusi tako apili Mistrale Cheesy
Logged
trpe grozni
Moderator
kapetan korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 6 240



« Reply #9 on: November 07, 2016, 07:40:53 am »

Prvi put čujem za ovu priču!

Svaka čast MOSAD-u, ali ispada da su svi slepi i glupi, samo oni mudri, lukavi i vešti.
Verujem da operacija ne bi uspela bez gomile para, kojima su potplaćeni svi nadležni u Francuskoj, koji su mogli uticati (i pozitivno i negativno) na ovako smeo poduhvat.

Nije to niti prvi, niti zadnji put da je nesto tako "nabavljeno" od Francuske, na slicni nacin je nabavljena dokumentacija za Mirage III (cela dva slepera sa dokumentima), samo sto je taj put prebacivanje vrseno preko Svajcarske, a suska se nesto da su tako nabavljeni i neki planovi i materijali za izraelski nuklearni program.

Ili je franciska bezbednosna struktura veeeeooomaaaa suplja (u sto mnogo sumljam), ili je sve ovo uradjeno uz znanje i suglasnost francuske vlade i njenih bezbednosnih struktura.
Logged
jadran2
Stručni saradnik - Istorija RM
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 13 143



« Reply #10 on: November 07, 2016, 08:00:47 am »

Vrlo zanimljivo!

-----

cit.:
"Planeri operacije su predvideli, da im je od momenta isplovljenja potrebno dva dana da pređu 3.000 nautičkih milja do luke u Haifi i da tek po pristizanju obelodane uspeh."

Vjerojatno greska - znacilo bi da je prosjecna brzina preko 60 milja na sat.
Logged
Karlo
potporučnik
*
Offline Offline

Posts: 2 101


« Reply #11 on: November 07, 2016, 08:50:29 am »

Vidite kako je to @Jadran izveo na način da to nikoga  ne omalovaži a ipak je ukazao na grešku.Bilo bi dobro da i drugi moderatori se ponešta "ugledaju".
Da se vidi da i ja pratim interesantan topik,u tekstu je navedeno da je prolaz kroz Gibraltar "posebna" priča,da će biti kasnije navedena.Pa evo podsjećam na to.

Poz.
Logged
jadran2
Stručni saradnik - Istorija RM
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 13 143



« Reply #12 on: November 07, 2016, 09:19:31 am »

The Israeli boats sailed a total of 3,145 nmi (5,825 km; 3,619 mi), beginning in the English Channel, and arriving at the Kishon Shipyard port[11] in Haifa bay on 31 December.

Sto daje vrlo dobru prosjecnu brzinu od 20 cvorova, racunajuci lose vrijeme i vrijeme za tankiranje.
Logged
Karlo
potporučnik
*
Offline Offline

Posts: 2 101


« Reply #13 on: November 07, 2016, 09:39:15 am »

I da dodam,pogrešno je navedeno u "naznačenoj" rječenici,da je put trebao biti dva dana umjesto 5-6 dana.

Poz.
Logged
Љуба
In memoriam
potporučnik
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 2 276



WWW
« Reply #14 on: November 07, 2016, 10:43:20 am »

Prvo:
Zadovoljstvo mi je da primetim da se ove teme prate sa zanimanjem.
Poštujem iskusne analitičare;

Drugo:
Evo nekih pojašnjenja: isplovili su 24/25.decembra iz Šerbura i uplovili u Haifu 31.decembra. Što čini vreme trajanja puta od 7 dana. Biće da je pogrešno prevedeno, a ja se baš nisam potrudio da to proverim i napisano je kako je napisano. Oprostite na omašci;
Epizoda sa prolaskom kroz Giblartar, kao i ne izvršenje naređenja francuskih genela o opotapanju brodova, su priča za sebe.
Tu odakle je "Jadran 2" uzeo podatak o maršruti, opsani su ti događaji, ali u sledećoj objavi, spomenućemo i te detalje.
Trpe nije pročitao "Napomenu"  Cheesy, sledi tema o "Miražima".

Još jednom, zahvaljujem na praćenju ovih tema, i uvažite naše izvinjenje.


Љуба
Logged
Pages:  [1] 2   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Na forumu PalubaInfo novoregistrovane članove odobravamo ručno, što može potrajati do 24 h
Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.025 seconds with 22 queries.