PALUBA
June 19, 2018, 02:15:46 am *
Welcome, Guest. Please login or register.
Did you miss your activation email?

Login with username, password and session length
News:
 
   Home   Help Search Calendar Login Register  
Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 2 3 4 [5]   Go Down
  Print  
Author Topic: Toplički ustanak  (Read 7749 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
JASON
potporučnik
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 2 238



« Reply #60 on: November 16, 2017, 05:48:01 pm »

Гроб војводе Косте Војиновића

На 45 километру од Прокупља налази се село Гргуре где почнва војвода Топличког устанка Коста Војиновић. Не могавши да се супротстави бугарској потери, рањени војвода је испунио обећање да се неће жив предати у руке непријатељу. Оставио је забелешку да га сахране на месту погибије. Бугари су му ту жељу испунили, али тек пошто су његово тело изложили у Куршумлији. До вароши су његове посмртне остатке довезли саоницама, позвали становнике Куршумлије и околине да се увере у војводину смрт, а затим су га вратили на месту где је извршио самоубиство и сахранили у једној јарузи крај воденице на Гргурском потоку.


* Гроб војводе Косте Војиновића.jpg (112.16 KB. 288x574 - viewed 71 times.)

По завршетку Првог светског рата Капетан Вукоје, Војиновићев ближи рођак по мајци, ископао је његове посмртне остатке, сахранио их на гробљу поред гргурске цркве и поставио плочу са крстом, на којој је црним словима урезано:

Коста Војиновић
војвода у Топличком Устанку
Погинуо 10-XII-1917. год.
Овде га је сахранијо
и овај белег ставио
Вукоје Тодоровић, резер. ппуковник

Logged
JASON
potporučnik
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 2 238



« Reply #61 on: November 22, 2017, 09:14:25 am »


РИЗНА РАДОВИЋ – СТОЈАН КОМИТА

Девојка – четник у чети војводе Косте Војиновића



Logged
JASON
potporučnik
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 2 238



« Reply #62 on: November 22, 2017, 09:20:20 am »

Рене Корнемон

У рано јутро 15/28. септембра 1916, са аеродрома у Ветернику у Грчкој, пут Топлице полетео је војвода Коста Миловановић Пећанац. Апаратом 'њупор'  пилотирао је наредник-пилот Рене Корнемон. Летели су 2 сата и 45 минута. Аероплан су приметили Бугари и гађали га артиљеријом, али га нису погодили. Преко Скопља, Скопске Црне Горе, Куманова, Прешева, Бујановца и Врања дошли су до изнад Лебана. После кратког времена Пећанац  је тачно показао пилоту где треба да се приземи, - на Равне ливаде, близу села Меане, подно планине Радан, где су се и спустили. Приликом слетања умало нису ударили у једну крушку оскорушу, али је Рене на само неколико метара пред крушком успео да заустави авион.
Пошто су истоварили нешто опреме и братски се изљубили, Рене је сео у авион, Пећанац је завртео елису и – Француз је наставио пут за Румунију. После три дана вратио се из Румуније на Солунски фронт.
Ка месту где је аероплан слетео појурили су бугарски војници, али су четници, које је предводио наредник Радисав Тошић, стигли пре и прихватили војводу. Одатле се Пећанац са једним четником упутио кући свог брата Илије у Меанама, да се распита за своју породицу у Куршумлији.


27. августа 1929. године, делегација ратних ветерана Србије посетила је француско удружење ратника Оријент. У српској делегацији, између осталих делегата, били су Коста Миловановић и Милунка Савић. У француској – Рене Корнемон. Посети је у француској штампи придаван велики значај, а о подвигу пилота Корнемона писани су фељтони. Ту је одлично прошао и Војвода Пећанац, кога је француска штампа прогласила новим Краљевићем Марком, 'неустрашивим осветником и заштитником слабих и потлачених'.

Logged
JASON
potporučnik
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 2 238



« Reply #63 on: February 02, 2018, 02:33:42 pm »

Јелена Шаулић (1896-1921), вила са Гајтана


* Јелена Шаулић.jpg (95.06 KB. 400x596 - viewed 16 times.)

Рођена је испод Дурмитора у породици Шаулића, познатој по несебичном залагању за општу ствар, због чега је прогоњена од режима у Црним Брдима. Са родитељима напушта родни крај, да у Београду продужи школу. За време окупације придружила се чети Косте Војиновића на Радан планини.
'Сматрала сам да чиним једну свету и племениту дужност. А вазда сам желела да умрем часном смрћу као достојна Српкиња, макар и под бајонетом непријатеља. Тој би се смрти насмејала и без страха изашла јој на сусрет. Велика мржња изазва ме и прескочих преко Божје заповести – не убиј,' - написала је Јелена у свом дневнику.

Logged
MOTORISTA
Writer Palube
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 27 874



« Reply #64 on: February 27, 2018, 07:06:09 pm »

Данас се обележава 101. годишњица Топличког устанка
понедељак, 26.02.2018.

ПРОКУПЉЕ – Пригодним манифестацијама у Прокупљу и селу Мачковац надомак Куршумлије данас ће бити обележена 101. годишњица Топличког устанка.

У организацији општина Прокупље и Куршумлија и уз присуство државних и локалних функционера, те разних борачких и прокупачких удружења која негују традиције ослободилачких ратова Србије, одаће се почаст Топличанима.

Венце на спомен обележје топличким јунацима у центру Прокупља, на Тргу топличких јунака, положиће председник општине Прокупље Александар Симоновић, начелник топличког управног округа Небојша Вукадиновић и државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Негован Станковић.

Такође, пригодним свечаностима у селу Мачковац поред Куршумлије, у организацији општине Куршумлија и представника удружења СУБНОР, код Споменика палим борцима Топличког устанка биће обележена годишњица овог значајног историјског догађаја.

Јунаци Топлице, предвођени Костом Војиновићем и Костом Пећанцем били су и остали једина формација за време трајања Првог светског рата (1914 - 1918) која је подигла устанак против страног окупатора односно Централних сила - Немачке, Аустроугарске и Бугарске.

Топлички устанак је подигнут у фебруару 1917. године у Куршумлији, а непосредан повод је терор бугарског окупатора који је присилно мобилисао Србе за бугарску војску.

(Танјуг)

Izvor: www.politika.rs
Logged
MOTORISTA
Writer Palube
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 27 874



« Reply #65 on: March 02, 2018, 12:56:39 pm »

Logged
Dreadnought
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 20 177



« Reply #66 on: March 06, 2018, 04:24:51 pm »


Prikupljanje naoružanja nakon gašenja ustanka.




* toplički ustanak.jpg (432.2 KB. 2290x1342 - viewed 20 times.)

Logged
JASON
potporučnik
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 2 238



« Reply #67 on: June 09, 2018, 10:25:32 am »

Извештај Марка Павловића, пеш. поручника инвалида,
21. XI 1918, Ниш.
Краљевској српској Врховној команди, Београд

Реферат о народном устанку у окр. Топличком 1917. год.

У времену док је се из вароши Прокупља наша војска повлачила, и док непријатељ није ушао у варош, наш олош дигао је се да пљачка (подвукао М. П.), и почели су прво да пљачкају државна надлештва, износећи из истог сав намештај и остало што је било боље и лакше за ношење, затим су почели обијати дућане и из истих износити робу трговачку. А кад је непријатељ сутра дан у масама почео да се креће, онда је овај олош са појединим војницима почео јавно да обија зграде за које је знао да има ма шта од вредности, даље, почео је војнике да води по домовима, показујући им гди шта да траже а они остану пред кућом очекујући исход пљачке. Доцније ови неваљалци били су јавни шпијуни – достављачи непријатељеви. Поједини од ових неваљалаца, који су уживали сво поверење непријатеља, данас су богати људи.
Када је смењен први командант поручник Цанков, дошао је капетан Матев; овај је стао на пут овој пљачки и одпочео је да влада колико се може рећи ред. По наређењу имао је одма да интернира овд. свештенике и апотекара Брзаковића ово интернирање није одма извршио, тек на другу опомену ово је извршио. Било му је наређено да изврши интернирање и над свим обвезницима од 20 – 45 год. старости, но ово није извршио. Овај капетан ускоро је смењен и дат под суд, веле због неизвршавања наредбе и неуспеха у борби на Пустој реки, веле да је имао наређење да сва мања одељења Срба која се заробе, одма убија, а он то није извршавао.
Увођењем политичке и општинске власти тек је тад отпочело царство неваљалаца; неколико млађих људи почели су се удварати среском началнику да их овај неби интернирао и били му слепо оружје за вршење пљачке. Тако, началник Стојан Медаров је реквирирао стоку – говеда – од народа, овима продавао, а ови терали у Блаце и исту трампљавали за шећер и осталу робу, робу овди дотеривали, а овај им одавде давао Открити лист (легитимација за слободно кретање) за Ниш, Лесковац и друга места, те да ову робу могу тамо носити и продавати; овом трговином извезена је велика количина стоке из овог краја за Аустрију. Поред ових почеле су и неке жене да воде трговину; њих је било из Прокупља, Лесковца и Ниша, ове су биле проблематичне жене.
Овако неправилни ред царевао је и на Аустријској територији. Аустријанцима је много стало да дођу до хране и зато су сваку пљачку подпомагали која је долазила са бугарске територије. Трговина је се била развила у велико, али само за трампу, за храну и стоку, а никако за новац, то су исто по Лесковцу, Нишу, Врањи и осталим местима поред пруге радили и Германци, разуме се наши живота људи! Германци су у споменутим варошима отворили своје магацине и у истим вршили општу трампу.
Сву ову трговину су вршили, као што наведох горе, наши људи и жене, и то само они типови који су имали директне везе са Бугарским чиновницима, и они вечити лиферанти свију војсака нажалост и данас, наших и савезничких, и увек су умели избегавати од војне обавезе и интернирања, капитале су створили држећи се девизе какво српство, какав патриотизам, паре паре господине. О овим разбојницима – јудама, дужност је надлежних да поведу строгу и до крајности праведну истрагу.
У јуну и јулу 1916. године разнесе се муњевитом брзином по целој околини глас да је дошао с фронта војвода Коста Пећанац и да је донео поруке од српске владе и Врховне команде, да сви они који сада раде противу српства, у дослуху са противником, ма у ком погледу, биће најстроже кажњени, и да ће и Румунија ступити у рат против Аустрије и Бугарске. Ова порука трговце и шпијуне трже из заноса и даде наде потлаченом народу, да мисли на скору будућност. Народ се осети слободнији и поче осећати веће слободе и наде у боље дане.
Пећанац је одма приступио организовању комитских чета, које су се већ налазиле у Топличком, Врањском, Приштинском, Крушевачком, Нишком и Пиротском округу. Разне се глас по свима окрузима да је наредио Пећанац да се убије председник општине Вељко (Милисављевић) и његов секретар Вилимон (Крстовић) из Блаца, зато што је био шпијун аустријски, што је проказао (Сибина) Јеличића из Бруса да су код њега биле закопане неке краљеве ствари, и показао је Аустријанцима гди је год ма што закопано или склоњено од државне имовине, јер по оптужбом Вељковом и Вилимоновом били су осуђени и обешени Јеличић, Браловић (Војислав, управник поште и председник општине у Брусу) и многи други, о овом аустријском вешању постоје и личне карте (фотографије, које су се продавале као разгледнице) из којих се види где именовани висе о вешалима.
(Уз ову двојицу на смрт вешањем осуђени су и Милосав Стевовић, трговац из Бруса и сељаци Светозар Ковачевић из Пребрезе, Тихомир Шиљић из Дубаца, Влајко и Добросав Павличевић из Радманова и Бошко Николић из Ливађа 'због злочина против државне оружане силе, завере и подстицања народа да не предаје оружје'. Пресуда је извршена у Брусу 14. jула 1916. године.)
После неког времена чу се да су још два-три председника убијени, такођер који су били бугарски шпијуни, а народне крвопије. Ова су убиства учинила велики преокрет у народу. Народ је од сад увек одупирао свакој неправди, а државне и општинске власти су попуштале народним захтевима. По селима кретање је постало слободно. Војници који су били по сеоским општинама били су мирни као бубе, њихова пљачка са кметовима престала је. Кметови и председници озлоглашени дадоше оставке, народ узе друге, поштеније. Пристави и жандарми мање се виђаху по селима. Војници који су били по сеоским општинама нису се мешали у општинске ствари, њихово је понашање било као робова а не господара. Весеља, славе свадбе почеше по селима, као и за наше време, у овом расположењу по селима провела је зима 1916-1917. године.
/наставиће се/


* Брус, 14. јула 1916..jpg (96.33 KB. 470x627 - viewed 6 times.)

Logged
JASON
potporučnik
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 2 238



« Reply #68 on: June 13, 2018, 08:36:37 am »

Грађанске власти постадоше у свему попустљивије, а војне почеше да буду опрезније. Почеше по неког сељака и сељанку да са стражом спроводе из Куршумлије за Ниш у затвор. Војска поче да се сукоби са комитама, али ови су увек били надмоћни, и хватали су по целе десетине па и водове војника, исте разоружавале, оружје и муницију им одузимали, а њих пуштали у команду, тако да је преко зиме у јануару и фебруару заробљено око 200 – 300 бугарских војника, а ови нису могли ни једног комиту заробити. Одузето оружје од војника давато је народу, и на тај начин Пећанац је свако село снабдео са оружјем.
У јануару 1917. године би наређено од војне власти да се изврши попис свог мушког становништва од 14. па до 50 година старости; ова наредба за народ била је јасна, да Бугари намеравају да све што је способно узму у војску. Да би народ знао какво ће држање узети према овој наредби, Пећанац позове збор у Обилићеву у Пасјачи код Прокупља. На збор позове све виђеније људе, на збору је било неколико стотина људи. (Састанак у селу Обилићу у Пустој Реци одржан је 8. и 9. фебруара 1917. године по ст. календару.) Збор је донео одлуку да се народ дигне на оружје, овој одлуци одупре се Пећанац са мотивацијом да нема овлашћења за ма какав устанак и да ће у овом доби сваки устанак пропасти, јер у овом рату не бију се поједине државе, већ цео свет, и да он као делегат владе и Врховне команде предлаже, да се у свим местима како на бугарској тако и на аустријској територији образују комитске чете, са задатком да мотре рад наших људи и да народу помажу саветима, и да спремаду народ за општи устанак, а тај општи устанак дићи ће се онда кад се нареди с фронта, овом предлогу је био противан цео збор, нарочито поп Мита (Димитријевић) и Коста Војиновић. Пећанац је поновио да се мора овако радити, ко другачије буде радио он ће одговарати Влади и народу.
На истом збору учини деобу чета четника и војводама да реон на ком ће који деловати. Овој наредби следовао је само војвода Радовић који је прешао Мораву и отишао у правцу Пирота и браћа Влаховићи који су отишли правац Лесковац, остали су се вратили на стара места, тако Коста Војиновић добио је реон Копаоничко Ибарског, Радовић реон Заплањског, поп Глиша Књажевачки, поп Димитрије Зајечарски, браћа Влаховићи Врањски и Нишки итд. а Пећанац остаде као шеф Централног комитета у округу Топличком и Приштинском.


Односно регрутовања, донесу одлуку да општинске власти тачно попишу становништво и да предаду војној власти. Но ако војне власти позову људе на прегледе и регрутовање, онда да сви способни се не јаве, а неспособни да се комисији јаве. О овој одлуци писмено се известе сви општински судови (у том времену све сеоске општине биле су у нашим рукама), с напоменом да се сви способни обвезници с оружјем удаље из села у непосредној близини, и тамо, организују своје чете и изаберу себи вође, тако је и урађено.
Регрутна комисија прво је почела рад од Куршумлије, с наредбом да сви пописани од 20-45 година доведу се на преглед и да понесу преобуку, обућу и храну. Чим овом позиву нико није хтео да следује, председник је комисије телеграфски известио команданта дивизије у Нишу. Командант наредио му је да рад даље продужи. Комисија је ишла редом и свуда је одзив био исти. Пред долазак комисије на неколико дана, сва су места била војском поседнута разних родова. Комисија је такођер располагала са јаким одредима. По одласку Комисије из дотичних места одмах је тамо послато јако одељење у потеру за регрутима-комитама. У округу на више места већ су почеле борбе.
Избегли обвезници – наборци – у околини Куршулијској, донесу одлуку да се отпочне отворена борба и ова почне под вођством Косте Војиновића и Рада Влаховића из Куршумлије (није био у сродству са Милинком и Тошком Влаховићем), као и командира Куршумлијских чета са бугарском војском – посадом Куршулијском, и у овој борби побуњеници од 10. до 15. фебруара освоје целу околину и варош Куршумлију, у овој борби пало је око 50-80 бугарских војника, а заробљено је око 150-200 војника са командантом поручником Харизановом, као и сви цивилни чиновници. Са наше стране било је незнатне жртве.
О паду Куршумлије известе војводу Пећанца и позову га да дође у његов слободан град. Он дође народ га у масама дочека, са добродошлицом. Он им одговори, да он то није желео, и да ће их ова привремена слобода скупо стајати.
/наставиће се/

Logged
Pages:  1 2 3 4 [5]   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.02 seconds with 24 queries.