Ronjenje uz pomoć tehničkih sredstava

[Orion]

Opisacu, onako svojim recima, ronjenje na mesavine NITROX, s obzirom da sam nedavno zavrsio taj kurs.

Rec je o jednom od osnovnih stepenika u napredovanju ka tehnickom ronjenju. Naime, NITROX je slozena skracenica nastala od dve reci: NITRogen i OXygen, tj. azot i kiseonik. Rec je o tzv. "vazduhu obogacenom kiseonikom". O cemu se zapravo radi?

NITROX mesavine se koriste prvenstveno da bi se smanjila opasnost od dobijanja dekompresione bolesti. Poznato je da od trenutka kad ronioc koji udise vazduh bude pod dejstvom pritiska okoline, pocinje da se "zasicuje" azotom u krvi. Sto dublje roni i sto duze ostane pod vodom, to je zasicenje tim gasom vise izrazeno. Pri izronu treba voditi racuna i osloboditi se postepeno tog viska azota, pre svega izronjavajuci ne brze od 14 metara u minuti (po nekim standardima prag se povecava i na 18 metara u minuti), i zadrzavajuci se na odredjenim dubinama odredjeno vreme. Ti zastanci se zovu "deko-zastanci" (Deco - stops), i sracunavaju se preko ronilackih tablica (u novije doba preko ronilackih kompjutera). U slucaju da ronioc prebrzo izroni i "preskoci" neki od predvidjenih zastanaka, posledice mogu biti i fatalne, u zavisnosti od "tezine" prekrsaja. Naime, azot koji imamo u krvi, buduci da nije imao vremena da se oslobodi postepeno preko koze ronioca i preko izdisaja, pocinje da se skuplja i pravi male mehurove, koji u najgorem slucaju mogu da zacepe arterije, ili krvni sud u mozgu, i ostavi teske posledice. Taj efekat je slican onome kada otvorimo naglo tek promuckanu bocu "Koka-kole"... Isto tako, mogu da dovedu do potpune ili delimicne paralize, obicno sa duzim ili stalnim posledicama. U boljem slucaju, ronioc moze da oseti bolove svih zglobova u telu (posebno kolena, laktova i ramena), i nepodnosljiv svrab celog tela. U najboljem slucaju ronioc izroni bez ikakvih posledica, sto naravno ne znaci da treba da zanemarimo sve i izronjavamo kako pozelimo!

Pod NITROX mesavinama se podrazumevaju sve one mesavine koje imaju vise od 21% kiseonika u sebi (vazduh koji udisemo ima oko 20,8%). Tako ce npr. EANx 32 (Enriched Air NitroX) biti mesavina sa 32% kiseonika i oko 67% azota (umesto pocetnih, 78%), dok je ostalih 1% "rezervisano" za sve ostale gasove koji sacinjavaju vazduh.

Buduci da je udisni medij obogacen kiseonikom, znaci da udisemo manje od "standardne" kolicine azota, sto implicira i manju kolicinu njegove rastvorenosti u nasoj krvi. Samim tim, smanjuje se mogucnost dobijanja dekompresione bolesti. Stos je u tome da se PRODUZI boravak na odredjenoj dubini.

Postoje posebne tablice za NITROX mesavine, i gotovo svaki kompjuter ih vrlo lako automatski sracunava. Veliki broj ronioca koristi dekompresione tablice za vazduh pri ronjenju sa NITROX mesavinama, sto naravno dodatno smanjuje opasnost od dobijanja dekompresione bolesti.

[Orion]

Sa druge strane, koliko je "zgodan" NITROX za odredjene stvari, toliko je i potencijalno opasan, ako se ne koristi na pravi nacin.

Naime, udisati vecu kolicinu kiseonika samo po sebi moze biti opasno. Kiseonik je gas koji postaje toksican na odredjenom pritisku (vec na 1,6 bara, tj. 6 metara dubine). Samim tim, ukupan parcijalni pritisak kiseonika iz nase mesavine NE SME da predje tih 1,6 bara, iako su stariji ronilacki standardi propagirali gornju granicu od 2 bara, neke jos uvek rone na 1,7 bara.

Navescu primer: ako ronimo na EANx 36, vec na dubini od 32 metra parcijalni pritisak kiseonika bice (0.36 x 4.2 bar = 1.51 bar). To znaci da bi vec na 33 metra dubine udisali mesavinu u kojoj je kiseonik na parcijalnom pritisku VEĆEM od 1.6 Bara, sto bi nas direktno dovelo u opasnost. U skladu sa tim, ronjenje treba planirati tako da se nikada ne predje donji prag parcijalnog pritiska kiseonika, zbog licne sigurnosti.

Isto tako, mozemo doci u opasnost cak i ako se nalazimo unutar Krivulje sigurnosti. Dovoljno je da provedemo odredjeno vreme na dnu, potrebno nasem organizamu da dodje do potpunog zasicenja kiseonikom, nakon cega sledi trovanje. Za proracun toga se koristi druga ronilacka tablica, zove se "Clock".

[Orion]

Evo i deko-tablica NITROX. Za manje upucene, dekompresione tablice nam pokazuju koliko vremena mozemo provesti na odredjenoj dubini, a da ne izadjemo iz Krivulje sigurnosti. Ronioc koji izadje iz Krivulje, mora da izvrsi odredjen broj deko-zastanaka, s ciljem da se akumulirani azot u krvi oslobodi postepeno.

[Orion]

Tipicna nalepnica koja se stavi na svaku bocu koja je predhodno "testirana" za NITROX upotrebu.

[Orion]

Nalepnica na kojoj pise koja je maksimalna operativna dubina ronjenja (MOD - Maximum Operative Depth). To je obavezna procedura posle testiranja svake boce sa NITROX mesavinom.

[peconi]

http://www.triton-ast.rs/aktuelnosti16.htm Evo jedne priče koja se desila vrlo iskusnim tehničkim roniocima pre nekoliko dana.
Tu se vidi koliko treba biti spreman za sve situacije i zahvaljujući tome izbegnute su mnogo fatalnije posledice.

[Damac]

Ufff gadno...najvjerovatnije se radi o PFO (patent foramen ovale) prolaz izmedju srcanih klijetki koji nije zarastao, oko 30 % ljudi to ima. Nazalost to se obicno skuzi kada u nekom normalnom profilu ronjenja dobiju teze oblik dekompresijske bolesti.Dozali do mijesanja venske i arterijske krvi. O ovom slucaju venska je puna mjehurica koji se ne izvjetre kroz pluca nego ulaze u arterije koje ju nabijaju svugdje po tijelu...onda nastane problem. Ne znam da li u nasim krajevima rade test na to..ali meni je par prijatelja ovde u USA u firmi imalo taj problem. To se rjesava operacijom. Stave mali "kisobran" koji to zatvori..i nakon 8 mjeseci se mogu vratiti ronjenju ako prodju na testu s bojom...prijatelj je gledao kada su ga testirali..neznam kako oboje krv i na telki gledaju kako to u srcu izgleda...i kad se nakasljes ( kod napora)dolazi do mijesanja krvi, ako je sve ok onda nema mijesanja. Dobro je sto arterijski krvotok ima veci tlak nego venski pa je krvi malo teze proci a opet s druge strane bas zbog toga to moze biti neotkriveno godinama. I onda jednom kod nekog veceg napora pod vodom dogodi se pizdarija.

[Orion]

Ja poznajem jednog ronioca u Italiji koji je imao isti problem. Covek je bivsi diverzant, ima preko 4 000 zarona, i nikad mu se nista nije desilo. Onda je tako za malo nastradao prosle zime, kao Vlatko, nakon cega su mu operacijom stavili taj "kisobran"... Sad je u redu, roni kao i pre...

[peconi]

Ali kada je neurološki oblik povratak u vodu i nije baš toliko moguć. Sve zavisi kakve su posledice i koliko će lečenje uspešno biti.

[Damac]

Neznam kako je u vojsci, ali u industriji nije problem ako dobijes DSC,nije bitno koji tip, bitno je krenuti s tretmanom sto prije ( a to ovdje nije problem jer svaki ronilacki brod ima 2-3 komore).  Tako da ima ljudi koji su bili bendsani 5-6 puta kroz par godina i jos uvijek rone. Na ljecnickom pogledaju da nema nekih trajnih ostecenja i to je to. U slucaju da je ostecenje trajna onda ako osoba ima dosta iskustva ide na drugu poziciju. Ako nemoze na drugu poziciju onda je problem i natezanje s osiguranjem...netko to mora platiti. Ovdje se to ne dozivljava kao nekakva rambo aktivnost za supermene, nego kao tezak fizicki posao pod morem. I sami ronioci nisu bes neki ''pametnjakovici'' to su uglavnom ljudi koji su bili ili fizicki radnici, ili varioci, riggeri.  U principu nakon skole iz klase od 20 ljudi nakon 2-3 godine u industriji ih ostane samo 2-3. Bas zato sto je posao tezak.

[primorec]

Pozdravljeni.
Slučajno sam došao na tu stranicu putem iskala-ronioci- i vidim tu temu. Iako je od prošle godine, nema veze. Neko je zapisao, ako ima neki ronioc, nak se javi. Pa dobro. Ronim več nešto godina i imam po ronilačkoj školi CMAS 4 zvezdice (Cmas four star diver) i neke specialnosti kao, ronilac spasioc, prva pomoč i reanimacija, davanje kiseonika unesrečanima, kompresorist, nočno ronjenje, dubinsko ronjenje, ronjenje po ledom. Malo sam u godinama, pa ronim rekreativno.Potope ne pišem više. Pročitao sam što je tu napisano o ronjenju i vrlo dobro i jasno obrazloženo. Dodao bi jedno, o pojavljivanju t.z. kesonske bolesti kad su radili izpod zvona, a oni aparati na zatvoreni krug su Rebrideri, a vojska koristi i poluzatvoren sistem. Sa tim Rebriderima je par meseci natrag u Trščanskom zalivu poginulo dvoje ronioca na cca 3-5m dubine. Kazano je bilo, da je kiseonik pao izpod 16% i to obojici, pošto su bili na testiranju, malo dalje jih je nadgledao "nadzorni". Ali izgleda, da je sve nadgledao osim te dvojice. Obojicu sam poznao a bili iskusni ronioci. Kad sastaviš dva iskusna ronioca, treči iskusni nadgleda, dubina 3-5m, niko ni u snu ne bi pomislio na nezgodu, kamoli smrt dvojice. Toliko o temu, kako mislimo da smo iskusni i sigurni, a baš tada počinimo početničku fatalnu grešku.Pozdrav.

[Milan (longtrip)]

Ronilačko odelo od aluminijuma 1911. godine

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[Karlo]

Hvala @longtrip,jer ste mi otkrili da postoji i ovaj topik.Kupio sam prije možda i 10-ak godina jednu knjigu "Ronjenje u sigurnosti" od dr.S.Gošovića,jer sam tražio neke fotke u vezi izronjavanja-spašavnaja sa P.Privukao me je autor jer mi je bio instruktor-predavač  na tim vježbama.Mislio sam da ću tu naći neke fotke ali nisam ih našao.Zanimalo me je kompletna vježba,od oblačenja do izronjavanja i normalno ljudi koji su u tome učestvovali.Pošto to nisam pronašao,nešta slično(objavljeno na ovom forumu) mi je dao @MOTORISTA u nekom videu.
Pročitao sam ovaj topik i pošto vidim da tu nije navedena historija ronjenja kod nas(Ex Yu) a ima i problematika podvodne medicine koja se spominje u topiku,evo kako to dr.Gošović opisuje:

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[Karlo]

Da dodam,na ovom forumu (PS 12)i negdje drugdje,opisano je i vađenje potonule "Brigite Montanaro",gdje su stradala dva ronioca.U komentarima je bilo i da je to zbog neiskustva ekipe pa i dr.Goševića.Naime neki su tvrdili da vojska nije imala ta dubinska ronjenja prije.Ovdje na zadnjoj fotci u zadnjem pasusu piše:da je  dr.Gošević prije toga organizovao dva dubinska ronjenja.Znači nije mu to bilo prvo takvo ronjenje.

Poz.

[Solaris]

INOVATIVNA MASKA

S njom se lakše diše

Francuska grupacija Decathlon iz Villeneuve d’Ascqa lansirala je podvodnu masku sasvim drukčijeg koncepta i dizajna. S obzirom na to da hobi roniocima olakšava disanje, nazvali su je Easybreath Snorkeling Mask. Proizvodi je tvrtka Tribord, a zbog svoje voluminoznosti korisniku nudi pogled od 180 stupnjeva i mogućnost disanja kroz nos i usta, baš kao i na kopnu.

Francuzi ističu kako se staklo ne zamagljuje, a ugrađena disalicu na vrhu opremljena je mehanizmom koji automatski sprječava prodor mora u unutrašnjost prilikom zarona ili naleta vala.

Easybreath Mask teži 550 grama i izrađena je od silikona i polipropilena. Stavlja se preko cijelog lica uz pomoć dva gumena remena, a prvenstveno je predviđena za hobi ronioce. U zemljama EU-a se u raznim jarkim bojama prodaje po cijeni od 40 eura.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
http://www.slobodnadalmacija.hr/